centar za nove medije_kuda.org

Tokom prezentacije, Marcelo Exposito je raspravio i prikazao delove dva video rada iz serije "Entre suenos" (Između snova), serije video radova posvećene istraživanju novih društvenih pokreta u gradovima od 1990-ih godina, prikazanih na pozadini današnjih urbanih transformacija i uspona globalnog pokreta.

Prvi deo,"Prvi maj (gradska fabrika)" (60 min, 2004.) istražuje istorijske odnose između grada i industrijskog kapitalizma, kao i uticaj, na primeru Fiata-Torino, trenutnih promena u radu i proizvodnji na grad i njegove oblike života. Italijanska grupa "Chainservers" služi kao protiv-model za proizvodnju alata za organizaciju rada i modela gradskog življenja koji se suprotstavljaju dinamici privatizacije, potrošnje, eksploatacije i loših uslova rada.

Drugi video iz serije, "Radikalna imaginacija (Karneval otpora)" (60 min, 2004.), predlaže povratak izvorima novije karnevalizacije oblika protesta, na primeru protesta "Global Action Day Against Capital J-18", kada je karneval hiljade ljudi, koji je orkestrirao "Reclaim the Streets", 18. jula 1999. doveo do okupacije i paralize City-ja, londonskog financijskog središta.

U knjizi "Umetnost i revolucija, Umetnički aktivizam tokom dugog XX veka", Gerald Raunig analizira različite odnose komunikacije između umetnosti i aktivizma baziranog na postrukturalističkoj teoriji revolucije. Angažman Gistava Kurbea u Pariskoj komuni, nemački aktivizam 1910. godine, post-revolucionarna sovjetska umetnost Ejzenštajna i Tretjakova, Situacionistička internacionala u Parizu u maju 1968. godine, konfrontacija bečkog akcionizma i studentskih pokreta u akciji "umetnost i revolucija", i konačno, genealogija grupe "PublixTheatreCaravan" od anarhističkog pozorišnog kolektiva tokom 1990-ih godina, do transverzalne povezanosti sa anti-globalizacijskom i evropskom mrežom aktivista protiv granica (noborder): ovi primeri otvaraju mogućnost za istraživanje alternativne istorije umetnosti XX veka. Originalni naslov knjige i prvo izdanje: Kunst und Revolution. Kˇstlerischer Aktivismus im langen 20. Jahrhundert, Wien: Turia+Kant 2005

Autor: Gerald Raunig
Izdavač: Futura publikacije, Novi Sad
Urednik: Centar za nove medije_kuda.org, Novi Sad
Edicija: Crvena izdanja
ISBN 86-7188-055-9

Povodom objavljivanja knjige "Umetnost i revolucija, Umetnički aktivizam tokom dugog XX veka", organizovane su dve javne debate/prezentacije knjige u Novom Sadu (Muzej savremene umetnosti Novi Sad) i u Beogradu (Muzej savremene umetnosti Beograd), na kojima su učestvovali Gerald Raunig, Relja Dražić, prevodilac knjige i Branka Ćurčić iz kuda.org, kao moderatorka debate.

"Dolazi vreme da se zapitamo ne postoji li, kako teorijski tako i u praksi, jedna pozicija koja omogućuje poštedu od padanja u posed mračnog i teroristickog bivstva države. Drugim rečima, radi se o tome da se potraži neko stajalište koje pruža distancu od predstave po kojoj je konstitucija (ustav) prinudno upisana u državu; radi se o mogućnosti da se misli genealoški i da se učini vidljivom neka konstitutivna praksa. To stajalište postoji: kao svakodnevna insurekcija, kao permanentni otpor, kao konstitutivna moć." Antonio Negri (citat iz knjige "Umetnost i revolucija")

“... Kada kažemo da je sama revolucija utopija imanencije, to ne znači da je ona san, nešto što se ne ostvaruje ili se, pak, ostvaruje jedino kada se izneverava. Naprotiv, to znači da postavljamo revoluciju kao plan imanencije, beskonačno kretanje, apsolutni prelet, ali na takav način da se te crte povezuju sa onim što realno postoji sada i ovde u borbi protiv kapitalizma i što pokreće novu bitku kad god se prethodna izneveri.” Žil Delez, Feliks Gatari (citat iz knjige “Umetnost i revolucija”)

“Tri pojedinačne komponente revolucionarne mašine, kako se one i u analizi mogu jasno izdvojiti, među sobom se diferenciraju i aktualizuju u svom uzajamnom odnosu; njihovo parcijalno preklapanje i nerazličitost određuje konzistenciju događaja kao i pojma revolucije. Revolucionarna mašina kontinuirano prelazi svoje komponente, ona se zbiva u odvijanju insurekcije (pobune), otpora i konstitutivne moći.” Gerald Raunig, Umetnost i revolucija

Besplatno preuzimanje knjige u PDF formatu:
www.kuda.org/umetnost_i_revolucija1.pdf
www.kuda.org/umetnost_i_revolucija2.pdf
www.kuda.org/umetnost_i_revolucija3.pdf
www.kuda.org/umetnost_i_revolucija4.pdf

Tokom svog boravka u Beogradu i Novom Sadu Ligna je predstavila svoj rad u formi radionice i site specific intervencije u Novom Sadu i izložbe i tribine u Beogradu. Projekat je realizovan u organizaciji Centra za nove medije_kuda.org iz Novog Sada i Prelom kolektiva iz Beograda. Radionica u Centru za nove medije_kuda.org je na praktican nacin istražila polje radijskog aktivizma in situ. Akcija je proizvod zajedničkog rada tokom radionice i predstavlja ad hoc, fleksibilni model na koji umetnički kontekst interveniše u javnu sferu.

Nekontrolisane situacije: izložba modela upotrebe radija u okviru No more reality: faza 1 - Izložba modela upotrebe radija deo je projekta No more reality koji istražuje reprezentativne i performativne aspekte ulične gomile i političke implikacije telesnih praksi u javnom prostoru. U pitanju je mobilni izlagački i diskursivni projekat koji okuplja grupu teoretičara, kustosa, umetnika, aktivista, magazina i radijskih projekata. Projekat se razvija sukcesivno na različitim mestima i intereaguje sa lokalnim kontekstima. Radio grupa Ligna iz Hamburga jedan je od najzanimljivijih fenomena na međunarodnoj sceni medijskih umetnika i aktivista. Ligna proizvodi eksperimentalne situacije koje se bave odnosima između slušalaca i glasa kao osnovnim radio motivima, uvodeći nove modele masovnih performansa i drugačije prakse demonstracija u javnom prostoru. Pored eksperimenata "Budućnost radioarta" ili "Koncert za 144 mobilna telefona", publici će biti prikazan i eksperimentalni politički performans "Radiobalet". "Radiobalet" grupe Ligna balansira na osetljivoj granici između demonstracija i performansa, dok bukvalno demonstrira kako uz pomoć radio-komunikacije gomila može biti organizovana i instrumentalizovana u javnom prostoru. "Balet" je izveden u centru Hamburga koji je godinama izložen aktivnoj policijskoj kontroli i tehnologijama nadgledanja.

Panel: Radio aRtivizam
učesnici: Dušan Grlja (Prelom), Kristian Lukić (kuda.org), Nebojša Milikić (Beogradski korespondent), Claire Staebler (radiodays), Ligna (radio FSK), moderator: Jelena Vesić

Panel "Radio aRtivizam" kreće od brehtovskog polazišta da funkcija radija nije isključivo u ulepšavanju javnog života ili iznalaženju adekvatnog sredstva za udoban povratak kući koji automatski postaje "više od kruga porodice". Kroz predstavljanje i diskusiju različitih lokalnih i međunarodnih radio projekata, učesnici panela će se fokusirati na pitanja drugačije upotrebe radija i njegove imaginativne i političke potencijale. U širem kontekstu panela biće dodirnuti i generalniji koncepti odnosa umetnosti, teorijskog mišljenja i političkog delovanja.

Jedan od glavnih fokusa Ligne jeste oslanjanje na zaboravljene i daleke mogućnosti upotrebe radija kako bi se razvile nove forme interaktivnih praksi (Mental Radio Show). Drugi akcenat je postavljen na razvoj koncepata produkcije performativnih audio komada (Labyrinthe und Interferenzen), kako bi se otkrilo kako radio može intervenisati u javnim i kontrolisanim prostorima i kako bi se njegova javna priroda iznova pojavila u formi nekontrolisanih situacija (Radioballett: Uebung in unnoetigem Aufenthalt). Na osnovu ovih različitih modela, Ligna obavlja praktično i teorijsko istraživanje granica između (levo orijentisane) teorije medija, umetničkih (white cube) prostora i političke intervencije.

 Aleksandar Bošković i Petar Milat su ukazali na značaj Interneta kao mreže koja objedinjuje sve aspekte društvenog života, gde se prepliću globalna ekonomija, politika, umetnost... Bošković tvrdi kako je upravo Internet polje koje može biti objekt hakerske, aktivističke ili umetničke intervencije, tj. konkretne akcije koja je pandan teorijskim postavkama Petera Sloterdijka ili Giorgia Agambena koje je interpretirao Petar Milat.

Aleksandar Bošković je pričao o Internetu kao jedinstvenoj mreži koja povezuje mogućnosti akcije u savremenom digitalnom okruženju, posebno ukazajući na značaj pojedinca i njegovo/njeno pristajanje na nametnuti poredak. Petar Milat je govorio o virtualnim i realnim prostorima koje implicira 21.vek.

 Kulturni Centar B92 - REX je laboratorija za istraživanje novih polja umetnosti i kulture, osnovan pod imenom Cinema REX, 1994.god. Tokom nekoliko poslednjih godina REX je razvio mrežu intenzivne saradnje sa organizacijama i pojedincima širom Jugoslavije, a realizovani su projekti u saradnji i sa kolegama iz bivše Jugoslavije. REX je član TEH (Trans Europe Halles) mreže nezavisnih kulturnih centara Evrope i koalicije punktova za kreativno unapređenje i primenu novih medija (mreža ECB = European Cultural Backbone).

Cyberex je otvorena laboratorija za nove medije koja je počela sa radom oktobra '98. U Cinema REX-u. Cyberex omogućava, prvenstveno mladim umetnicima i aktivistima besplatno korišćenje Interneta, izradu ličnog web sajta, sticanje osnovnog kompjuterskog obrazovanja i znanja, kao i distribuciju informacija o lokalnim / međunarodnim iskustvima/projektima i o mogućnostima za međusobnu saradnju.

Katarina Živanović i Nebojša Milikić su predstavili dosadašnju aktivnost REX-a, uslove u kojima se odvijala aktivnost i period virtuelnog rada isključivo preko neta posle preuzimanja radija B92, tokom bombardovanja, kada se REX kao deo B92 morao iseliti iz prostora Cinema REXa. U okviru prezentacije, pored ostalog su predstavljeni projekti flux01, Sajam kratke elektronske forme, web projekat Mladi jugoslovenski umetnici, web portal Cyberex i izložba Beograđani - Romi u Beogradu. Najavljena je i izložba fotografija Rona Haviva "Krv i med / blood & honey" (ratni žurnal 1991-99, ex-Jugoslavija).

REX godinama deluje kao promoter savremene umetnosti, nove muzike i digitalnih medija (cyberrex), i svoj rad ne vezuje isključivo za estetske kategorije umetničke samodovoljnosti, već se bazira na osnovnoj premisi konvergencije umetnosti i društva, tj. otvorenosti prema raznim inicijativama. Tokom prezentacije se nametnulo i pitanje koliko je sadašnjim državnim strukturama značajan rad centara koji svoj rad ne vezuju isključivo za etablirane forme umetnosti, već se više pomeraju ka društvenom delovanju, konkretno ukazujući na probleme u društvu (izložba Beograđani, izložba Rona Haviva, gostovanje Bernarda Henry Levy-a... ) izbegavajući deklarativno, hermetično zagovaranje društvenog aktivizma.

www.cyberrex.org

 U kuda.org je nedavno boravila aktivistička grupa 'Bureau d'Etudes' (Biro d'Etid) iz Pariza i zainteresovane jednim predavanjem upoznala sa svojim radom. Grupa radi već više godina, izvorno je umetničke provenijencije, ali je brzo evoluirala do jednog čisto političkog aktivizma. Jedan od članova je informisao o radu grupe, a drugi o njihovoj saradnji sa drugim sličnim grupama.

Okosnicu njihovog rada čini oblikovanje informativnih karti (mapa) čija je svrha da pruži preglednu sliku funkcionisanja savremenog kapitalizma, u krajnjoj liniji, da preko utvrđivanja odnosa kontrole pokažu kako se vlada svetom. One predstavljaju vidljivi rezultat raznolikog istraživanja preduzeća, korporacija, industrijskih i finansijskih, kao i funkcionisanja uticajnih grupa, ispitivanja gde se pripadnici različitih elita sastaju i donose odluke. Karte su oblikovane kao mreža piktografa koji predstavljaju odgovarajuće uticajne jedinice (korporacije, vlade, vojni sektor, finansijski centri i investicione grupe, granski konglomerati, tajna društva, porodice, uticajni pojedinci itd). Veze između piktografa mahom su propraćene odgovarajućim tekstualnim objašnjenjima i predstavljene su kao simbolička arhitekturalna struktura odnosa posedovanja u kojoj prikazane jedinice s jedne strane poseduju manje jedinice, a s druge strane bivaju posedovane od većih. Vodeća ideja rada ekipe Biro Detid na kraju krajeva jeste stvaranje jedne obimne ali pregledne, pouzdane i upotrebljive i, ne na poslednjem mestu, svima, celom svetu dostupne baze podataka o tome ko je s kim, gde su centri iz kojih stvari kreću, kako se distribuiraju direktive, i gde se na kraju sliva glavna lova.

Oslanjaju se na podatke o vlasništvu korporacija, koriste novinske članke koji svedoče o odnosima preduzeća u domicilnom okviru, kao i na širem, evropskom, odnosno globalnom nivou, isto tako koriste usluge dokazano pouzdanih opservatorija koje putem Interneta ažurno izveštavaju o svojim nalazima. To su podaci o ekonomskoj snazi (veličini kapitala), broju zaposlenih itd. Ako su u pitanju uticajni pojedinci, onda link može da ukaže na neku bračnu vezu sa članom neke druge uticajne porodice itd.

Dobar izvor su i berzanski izveštaji koji pokazuju ko šta prodaje i u kom trenutku. Koliko ovo poslednje može da bude od informativnog značaja pokazuje okolnost da je u danima koji su prethodili '11. septembru' vanredno i neuobičajeno živa bila trgovina akcijama američkih avio-kompanija. Važno je naglasiti da se Bureau d'Etudes ne bavi konstruisanjem nego otkrivanjem informacija, inače bi to unelo senku subjektivizma u njihov rad. Doduše, u radu im se dešavaju i propusti kao posledica nepotpunosti pribavljenih podataka, isto tako, neophodno je barem jednom godišnje ažurirati karte. Razumljivo je da te informacije nisu lako dostupne, pa je njihovo činjenje vidljivim i puštanje u opticaj vredno samo po sebi. Ipak, vredniji od rada na otkrivanju je rad na postavljanju tih informacija u okvir koji ih objašnjava i na taj način čini opipljivijim za ljude podvrgnute kontroli. A u krajnjoj instanci karte pokazuju kako su različiti tipovi kontrole zapravo povezani. Recimo, upečatljiv je primer povezanosti između zakonodavne vlasti i lobija koji je uspeo da progura privatizovanje neke javne službe: u jednom broju američkih država, pošto su privatizovani zatvori, naknadno je toliko pooštreno nekoliko zakona da se broj prekršilaca učetvorostručio. U odgovarajućoj razmeri je povećana i dobit zakupaca zatvora.

Drugi primer pruža sad već čuveni Bušov 'patriotski akt' koji je za ne verovati koliko pomerio granice dopustivosti virenja državnih službi u privatnost pojedinca (to ide tako daleko da su čak i javne biblioteke dobile obavezu da na zahtev 'službi' pruže informacije šta neki od njihovih članova čita). Istim zakonom se takođe drastično pooštravaju bezbednosni standardi što je bio džek pot za odgovarajuću industrijsku grupu, odnosno odgovarajuću finansijsku koja je poseduje. Da li bi nekog onda začUdilo kad bi saznao da čovek koji faktički vodi SAD, Dik Čejni, drži lepi paketić akcija u vojno-industrijskom konglomeratu. I da ga je prodao baš kad su te akcije skočile u danima posle 11. septembra.

Naredni primer pruža vid kontrole koju vrše etablirane normativne organizacije koje su dobrim delom privatizovane. To su organizacije koje se najčešće bave raznim standardizacijama koje zahvaljujući svom značaju uspevaju da ih nametnu kao opštevažeće, tako da ih kao svoje preuzimaju i državna zakonodavstva - pritom se zaboravlja da ti standardi svoje poreklo imaju u nekom privatnom interesu. Recimo interesu za licenciranje laboratorija koje daju sertifikate za industrijske standarde: iso, ce, itd.

http://utangente.free.fr/

Izveštaj priredio: Relja Dražić

 Ideja o taktičkim medijima i ono što pod tim podrazumevamo je naša tema od kako smo počeli da radimo. Bitno je reći da nas je prilično iritirala ideja o "spomenicima" kulture u smislu raznih vidova produkcije iz sfere kulture. Tu se radilo o nečemu što umetnik pravi - veliko delo koje umnogome utiče na tokove istorije umetnosti, pravi prostor za pojedinca i gradi bunker značenja koja ostaju trajno. Grupu za kritičku umetnost nisu baš zanimale takve stvari. Nas je zanimalo ono što je neposredno i prolazno. Možda će smisao koji stvaramo vremenom izbledeti. Ne stvaramo dela da bi trajala, niti da bi predstavljala univerzalne tvrdnje. To smo odbacili i umesto toga rekli: "Ono što nas zanima tiče se konkretnih mesta u konkretno vreme, a zanima nas i kako i da li nas publika razume. Izokrećući tradicionalni umetnički model, po kom vas neki umetnik inspiriše, vi izražavate tu inspiraciju, zatim je iznosite u javnost, tako da ljudi mogu da je vide." Mi smo išli obrnuto pitajući se šta se nalazi u spoljašnjem svetu i kako mi na to reagujemo u društvenom kontekstu.

Predstavićemo neke projekte da bismo ilustrovali šta podrazumevamo pod "taktičkim", nasuprot monumentalnom idealu strateškog. Prvi projekat koji ćemo predstaviti, a koji nosi naziv "Davanje novog imena" (Renaming Project), izveden je u Australiji na Viktorijinom trgu u Adelaidi. Situacija koju smo tamo zatekli bila je sledeća: Aboridžini, lokalno stanovništvo tog kraja, imali su velike teškoće u pokušaju da prodru u javnu sferu. Središnje mesto u projektu bio je Centralni park u gradu, koji je za njih predstavljao tajnu zemlju, jer tu za njih nije bilo mesta. U parku se nalazi trg čiji je naziv bio Viktorijin trg, na kom se nalazi ogromni spomenik kraljici Viktoriji, najvećoj kolonizatorki sveta. Nema potrebe da posebno ističemo koliko je to bilo iritantno. Postojalo je osećanje da na istom mestu treba ispričati i drugu verziju istorije. To je bio čudan susret aboridžinske i zapadne kulture, jer je naše shvatanje aktivizma podrazumevalo direktno i brzo delovanje, a njihovo shvatanje prodiranja na javni plan je podrazumevalo sporo delovanje. Tu se radilo o dva kulturološki potpuno različita shvatanja vremena. Lokalno stanovništvo je od gradskog veća tražilo da trg nosi dvojni naziv. Drugi naziv bi bio aboridžinski ťTamdanyunngaŤ, što znači ťTamo gde sanjaju crveni kenguriŤ. Veće nije ni odbilo, a ni pristalo na taj predlog. Potreseni ovakvom situacijom, plemenske starešine, lokalni aktivisti i mnoštvo zainteresovanih stranaka odlučili su da preduzmu konkretnu akciju u cilju davanja naziva trgu. U saradnji sa kompanijom koja je pravila natpise sa nazivom grada Adelaide, izradeni su natpisi sa nazivom trga - "Tamdanyunnga". Tada je oformljena Umetnička koalicija za javnu umetnost (PAAC). Grupa je zamenila 10 od ukupno 20 natpisa sa nazivom Viktorijin trg, i na taj način trgu dala dvojni naziv. To je bio način da se pokaže delatnost kojom ljudi mogu da utiču na materijalne uslove u kojima žive. Nisu morali više da žive sa osećanjem da je pasivni otpor jedino rešenje. To je potrajalo svega nekoliko dana. Međutim, interesantno je da je šest nedelja nakon toga gradsko veće popustilo i sada trg ima dvojni naziv. To je bila konkretna intervencija sa kojom se izašlo u javnost i koja je promenila dotadašnje stanje - strukturu koja je do tada vekovima bila prisutna. To je vrlo blisko suštini taktičkih medija. Pod tim ne podrazumevamo obavezno stvaranje nekog materijalnog objekta, nego procesa u situaciji gde mogu da se realizuju novi načini poimanja i nove ideje. Na taj način, i druge mogućnosti postaju ostvarljive....

 Talkaoke je mobilni, chat-show. Host sedi u sredini okruglog stola, a gosti okolo, razgovor počinje i NLO chat je lansiran! Apsolutno se sve može dogoditi, osim dve stvari: nema pevanja i nema udaraca. Konverzacija se prenosi uživo peko Interneta, gde se takode može online učestvovati putem emaila ili IRC-a.

Talkaoke tim su Saul Albert i Michael Weinkove iz Londona.Talkaoke je deo centralnoevropske turneje "Ljudi Govore!'"

Šta?
Ljudi govore je set ideja i strategija za stimulisanje debate, razgovore i samo-ekspresiju.

Zašto?
"Demokratizovani mediji" je vrlo popularna složenica na televizijama i štampanim medijima. Hibridne forme elektronske komunikacije i izdavaštva koje su nastale tokom prethodne decenije - mejling liste, webcasts i blogovi sada velike kompanije za emitovanje programa smatraju svojim konkurentima koji mogu ugroziti njihove tržišne interese. Dok ovi komunikacioni sistemi nude mogućnost šireg učešća u kreiranju "sadržaja", ona se često služe očiglednom "otvorenošću" da bi prikrili društvene, političke i tehničke strukture na kojima se zasnivaju.

Theps.net projekti su popularne eksperimentalne forme koje pokušavaju da usmere "demokratizovane medije" u mnogo interesantnijem pravcu.

http://theps.net/enlarge

U noći 28.09.2005. oko 250 emigranata je odlučilo da pređe ogradu koja odvaja špansku enklavu Seutu od marokanske teritorije. U medijskim izveštajima koji su kasnije obišli svet o "oluji na Tvrđavu Evropu" je u naglašavana činjenica da je to bila kolektivna odluka velike i dobro organizovane grupe subsaharskih emigranata koji su se mesecima krili u šumama severnog Maroka.

Preko ovog primera / studije slučaja španskih gradova Seute i Melile, Florian Šnajder je analizirao “politiku granica” u Evropskoj Uniji. Posebno je prikazao ulogu zapadnih medija i vlada u tretiranju imigranata. kako medijske slike preko televizije i filmske industrije sa zapada šalju poruke o bogatom Zapadu afričkim zemljama i kako te slike stvaraju imaginatorijum o Zapadu u Africi. Primeri Seute i Melile su zamišljeni kao polazne pozicije o razmišljanju o praktičnom i teorijskom uticaju na transgresiju i prateću skandalizaciju evropskog graničnog režima kao i predstavama, imaginaciji i fantazmima u državi u kojoj ograđivanje i izuzimanje postaje pravilo.

Tokom svog predavanja, Jamie King je ukazao na nemogućnost ograničenja tj. zaštite intelektualne svojine u umreženom svetu. Jamie je kritikovao sistem zaštite intelelektualne svojine i kopirajta. Kao pozitivan primer naveo je sistem licenci Creative Commons koji se sve više širi, kao zamena za rigidan sistem kopirajta. No, takođe je sa svoje pozicije Jamie King i kritikovao sistem Creative Commonsa koji je po njemu samo modifikacija, ali u suštini prezervacija koncepta intelektualne svojine kao takve. Jamie je pričao o razlozima za projekat "Shivers of sharing": radionici razmene koja je u centru za nove medije - kuda.org trajala dva dana i tokom koje su učesnici u radionici razmenjivali materijale, filmove, programe, muziku... Praksa peer2peer razmene omogućava da ljudi razmenjuju materijale neposredno i direktno bez posredničkih servera, ali i bez fizičkog kontakta, a cilj radionice je bio da se ljudi koji razmenjuju fajlove sretnu, upoznaju i da porazgovaraju o sadržaju koji ih zanima.

"... Kako ideja konstituisanog zapadnog subjekta "nestaje" pod mrežnim napadom - povezani smo sa drugima, naš rad se ne odvaja od drugih, sva kulturna produkcija je inherentno kooperativna i sada, po prvi put u četiri stotine godina ovo ponovo postaje jasno... ", Džejmi King

Jamie King je predstavio i MUTE magazin iz Londona. Prvi broj MUTE magazina je izašao 1994. istražuje odnose umetnosti i novih tehnologija sa akcentom na kulturu, politiku i procese globalizacije. Zajedno sa online platformom Metamute, Mute je inicirao projekat OpenMute i YouAreHere u cilju razmene internet alata i znanja (OpenMute) i podrške lokalnih mrežnih inicijativa u istočnom Londonu (YouAreHere). U ovoj tački, Mute se posvetio dugoročnom cilju participativnih radnih modela, principa otvorene organizacije i slobodnog softvera.

www.metamute.com