Omladinski centar CK13

Syndicate content
Omladinski centar CK13
Updated: 15 hours 41 min ago

Viscera/// + Tentacle Wizard

Sub, 2015-05-30 08:12

Viscera/// su svoj muzički put započeli kao brutalcore bend. Njihova muzika je evoluirala i sublimira uticaje psihodelije, space rocka, post hardcorea, drona i ambijentalne muzike i predstavlja, kako sam bend kaže, intimnu i ličnu viziju heavy muzike.

Tentacle Wizard je četvoročlani sastav iz Novog Sada koji donosi masivan i apokaliptičan zvuk doom metala, stoner rocka, post rocka i metala. Odlikuju se nesvakidašnjom postavom sa dve bass gitare, kojom postižu svoj karakterističan zvuk i atmosferu.

Koncert debitanata: Next Kodex + Ćelava Godpođa + BD Fuse

Sub, 2015-05-30 08:06

Već sam naslov događaja je dovoljan da se pojavite u CK13 u što većem broju. Hard rock, rap core i punk rock su udružili snage. Next Kodex, BDfuse i Ćelava Gospođa su izašli iz kruga demo izvođača gazeći sigurnim koracima među velike zverke. Bendovi će prezentovati svoj autorski rad.

THEY TRIED TO MAKE HIM GO TO REHAB, BUT I SAID: „NOB, NOB, NOB“

Čet, 2015-05-28 14:19

Viši sud u Beogradu usvojio je 14. maja zahtev za rehabilitaciju Dragoljuba Mihailovića, poništivši presudu iz jula 1946. kojom se on osuđuje na smrt. Sudija Aleksandar Trešnjev tom prilikom je izjavio da se Mihailović smatra neosuđivanim, jer je sud utvrdio da je sporna presuda doneta u nezakonitom procesu, iz političkih i ideoloških razloga. Na ovu odluku ne postoji pravo žalbe.

Ipak, priča o rehabilitaciji Mihailovića neodvojiva je od procesa rehabilitacije celokupnog četničkog pokreta i predstavlja samo šlag na torti višedecenijskog revidiranja istorije. Kao što to obično biva, bujanje nacionalizma i ekstremne desnice najpre se očitava na mestima poput fudbalskih stadiona, gde su se još krajem osamdesetih mogle čuti četničke i ustaške pesme i šovinistički pokliči. Samo par godina kasnije, te iste pesme će se preneti na ratišta širom SFRJ. Bez obzira na zvaničnu ideologiju koju je zastupao tadašnji predsednik Slobodan Milošević, koji je nastojao da na priči o socijalizmu i očuvanju Jugoslavije stvori sliku o sebi kao o srpskom Titu, činjenica je da je njegova politika sve vreme bila izrazito nacionalistička. Samim tim, za vreme ratova devedesetih, niko u vlasti i samoj JNA nije bio gadljiv na četnička obeležja i raznorazne paravojne formacije, koje su nicale kao pečurke posle kiše.

Činjenica je i da su u oživljavanju ravnogorskih duhova najveću ulogu ipak imali predvodnici dve opozicione stranke – Vuk Drašković i Vojislav Šešelj. Ovaj drugi je čak 1989. godine proglašen i za četničkog vojvodu, od strane Momčila Đujića, jednog od preživelih vođa ravnogorskog pokreta. Đujić je tokom rata otvoreno sarađivao sa okupatorskom vojskom i bio pripadnik italijanske vojske u „Dobrovoljačkoj antikomunističkoj miliciji“, a nakon rata je prebegao u Ameriku. Ipak, Đujić je odluku o odlikovanju Šešelja povukao 1998. godine, kada je SRS ušla u koaliciju sa Miloševićem.

Međutim, ni nakon tzv. demokratskih promena iz 2000. godine, ovaj proces nije zaustavljen, već je samo stavljen u pravne okvire, u skladu sa karakterom novog predsednika Koštunice. Koalicija DOS, koja se mogla okupiti samo oko jednog zajedničkog cilja, započela je svoju vladavinu u prilično šizofrenom duhu, koji je karakterističan praktično za sve vlade do današnjeg dana. Tako je jedna od prvih ozbiljnijih odluka Đinđićevog kabineta bila da se u osnovne škole, kao izborni predmeti, uvedu građansko vaspitanje i veronauka. Dakle, populizam na snazi i pokušaj zadovoljenja što šireg spektra biračkog tela. Slični argumenti biće iznošeni i u prilog rehabilitacije ravnogorskog pokreta, jer smo sve češće mogli čuti priču o dve, ravnopravne, antifašističke vojske, a sve pod parolom famoznog nacionalnog pomirenja.

Izjednačavanje partizana i četnika nastavljeno je 2004. godine, za vreme prvog premijerskog mandata Vojislava Koštunice. Tada je, na predlog SPO, Skupština Srbije donela zakon koji je izjednačio prava bivših pripadnika ove dve vojske, uključujući i pravo na ratne penzije. Prava su zasnovana na tezi da su oba pokreta bila antifašistička i da su se borili protiv okupatora. Činjenica da do sada niko od potencijalnih četničkih veterana nije iskoristio ovo pravo na penziju, govori o tome da je ova odluka isključivo politička i da je doneta u skladu sa vladajućom reakcionarskom politikom.

Proces za rehabilitaciju Dragoljuba Mihailovića počeo je 2006. godine, a pokrenuo ga je njegov unuk, Vojislav Mihailović. Ipak, prvo ročište je održano tek četiri godine kasnije. U to vreme Srbijom je vladao Tadićev DS, a kakvi su stavovi po ovom pitanju bili u tadašnjem državnom vrhu, možda najbolje ilustruje izjava Slobodana Homena, tadašnjeg državnog sekretara u Ministarstvu pravde, koji pred izbore 2012. na javnom servisu izjavljuje da general Mihailović nije bio ratni zločinac, niti saradnik okupatora. Ovim se samo potvrđuje da, kada pričamo o rehabilitaciji, ne možemo govoriti samo o pravnim aspektima i poništavanju suđenja (koje je svakako bilo problematično sa aspekta sudstva 21. veka), već na delu imamo pokušaj potpunog revidiranja čitavog jednog dela naše istorije, zato što se rehabilitacija u našem društvu ne doživljava kao pravna, već kao ideološka mera.

Zato bi na ovom mestu bilo važno još jednom podsetiti kakva je bila stvarna uloga četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu. Nakon kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, u aprilu 1941. godine, pukovnik Mihailović je sa malom grupom oficira počeo da okuplja četničke odrede na planini Ravna Gora. Njima se pridružila i grupa civila iz Srpskog kulturnog kluba, čija ideologija neodoljivo podseća na političku liniju koju je pola veka kasnije zastupala SANU. Ova grupacija je ubrzo izdala i proglas, koji je i Mihailović podržao, a u kome se poziva na biološko očuvanje srpskog naroda, što podrazumeva izbegavanje direktnih sukoba sa okupatorima, dok se za podizanje ustanka očekuje dolazak i pomoć saveznika, nakon čega bi se formirala etnički čista Kraljevina Srbija. Naravno, zbog ovakvih stavova nije bilo moguće suštinsko savezništvo sa partizanima, bez obzira na kontakte sa Titom na početku rata. Ravnogorski pokret će ubrzo sve svoje snage usmeriti na borbu protiv komunista, smatrajući ih većim zlom od fašista, pa se tako neće libiti da u toj borbi dobiju pomoć i od okupatorskih snaga. Štaviše, pripadnici četničkog pokreta su u mnogim mestima ušli i zvanično u sastav italijanske vojske. Sve ovo pratili su stravični zločini prema nesrpskom stanovništvu i simpatizerima partizana. Naravno, Mihailović je na suđenju, kao i većina ratnih zločinaca, govorio kako nije znao za ove stvari. Ipak, činjenica je da je Mihailović lično predvodio tzv. crne trojke, četničke formacije za likvidaciju političkih protivnika, koje su zvanično osnovane za borbu protiv okupatora, ali su se na njihovom udaru pre svega našli komunisti i članovi njihovih porodica. Imena za likvidaciju su čitana direktno preko Radio Londona, a trojke su imale zadatak da eliminišu svakog pored koga bi Mihailović stavio slovo Z (zaklati). Bez obzira što se na sudu Mihailović branio da je Z značilo „zastrašiti“

Kada je 1943. godine došlo do kapitulacije Italije, četničke vođe su sarađivale i sa Nemcima, pre svega kako bi se zaštitili od sve jačih partizana. Takođe, Mihailović i ostali su u to vreme imali i saradnju sa Milanom Nedićem, kvinsliškim premijerom Srbije. Sve to je doprinelo da do kraja ove godine saveznici promene svoju politiku i u potpunosti se okrenu podržavanju partizanskih gerilaca. To će u potpunosti izbaciti iz igre ravnogorski pokret, koji je do kraja rata bio prilično dezorijentisan, pokušavajući da pronađe bilo kakvu pomoć u borbi sa komunistima. Čak je i kralj Petar II, avgusta 1944. godine, iz Londona pozvao na ujedinjenje u narodnooslobodilačkoj borbi pod vođstvom maršala Tita i oštro osudio „zloupotrebu imena Kralja i autoriteta Krune, kojim se pokušalo opravdati saradnju sa neprijateljem“.

Nakon završetka Drugog svetskog rata Komunistička partija u Jugoslaviji je počela sa hapšenjem svih pripadnika i zapovednika onih vojnih jedinica protiv kojih je ratovala. Isti scenario bio je u gotovo svim oslobođenim zemljama. Sudski procesi su veoma brzi, a presude su uglavnom najstrože, uz obrazloženja da su optuženi krivi za dela izdaje i saradnje sa okupatorom. Dragoljub Mihailović uhapšen je u martu 1946. godine, dok je suđenje trajalo svega meseca dana, nakon čega je pogubljen, 17. jula iste godine, na nepoznatoj lokaciji. Slična sudbina zadesila je mnoge ratne zločince i saradnike okupatora, u gotovo svim evropskim zemljama, što je očigledno bio neophodan segment procesa denacifikacije društva. Bez obzira na karakter i nesavršenost ovakvih sudskih procesa, za sada se ni u jednoj od ovih zemalja nije krenulo sa rehabilitacijom kolaboracionista bilo koje vrste.

Dakle, odluka o rehabilitaciji Dragoljuba Mihailovića doneta je 15. maja ove godine. Godine u kojoj je predsednik naše države i dalje čovek koji je za vreme rata u BiH proglašen za četničkog vojvodu od strane Vojislava Šešelja, a čiji je savetnik bio jedan od najglasnijih pobornika rehabilitacije đenerala Draže. Isti predsednik koji je, u onom šizofrenom duhu, samo par dana pre odluke bio u Moskvi na proslavi Dana pobede nad fašizmom. Doneta je ova odluka tek nešto više od godinu dana nakon što je premijer Srbije postao čovek koji je, po sopstvenom priznanju (hvalisanju?), krajem osamdesetih bio redovni posetilac onih istih stadiona sa početka teksta. Čovek koji je organizovao vojnu paradu povodom oslobođenja Beograda četiri dana ranije, bez ikakvih obeležja onih koji su to oslobođenje sproveli u delo. I zato, kada se sklope sve ove pomenute političke kockice iz prethodnih decenija, čini se da ovakva odluka nikoga ne bi trebalo da iznenađuje. Odluka da se Dragoljub Mihailović smatra neosuđivanim, jer je „sporna presuda doneta u nezakonitom procesu iz političkih i ideoloških razloga“. Isto tako, nikoga ne bi trebalo da začudi ako se jednog dana, zbog svega gore navedenog, poništi i odluka o rehabilitaciji, „jer je doneta iz političkih i ideoloških razloga“.

 

Đ.M.

Dokumentarni film “Voda: Esencija života”

Pon, 2015-05-25 16:43

CK13 je izbacio iz prodaje flaširanu vodu u svom klubu. Kupovinom flaširane vode podržava se voda kao privatno dobro i potvrđuje uticaj korporacija u našim svakodnevnim životima. Birajući vodu iz slavine borimo se protiv privatizacije javnih resursa i tražimo da svi ljudi mogu ostvariti pravo na vodu.

Infoteka CK13 vas zato poziva na projekciju dokumentarnog filma Irene Saline. Ovo nagrađivano ostvarenje istražuje ono što mnogi smatraju najvažnijim političkim i ekološkim problemom 21. veka – svetskom krizom vode. Salina daje argumente protiv rastuće privatizacije pitke vode u svetu, osvrćući se pre svega na politiku, zagađenje, ljudska prava i sve dominantniji svetski vodeni kartel.

Vodoprivreda je, u ovom trenutku, treća industrijska grana u svetu, iza nafte i elektroprivrede. Velike svetske korporacije nemaju nameru da prepuste upravljanje vodnim resursima narodu i državama. Više od dva miliona ljudi godišnje umire u svetu zbog zagađenosti ili nedostatka vode, a većina njih su deca mlađa od pet godina.

Svetska organizacija za upravljanje vodnim resursima — WWC (World Water Council), osnovana 1997. godine, nalazi se pod direktnom kontrolom istih korporacija koje širom sveta iskorišćavaju i ostvaruju ogromne profite na preteranom iscrpljivanju vodnih resursa. Na taj način, nastoje da vodu i politiku vodoprivrede svedu isključivo na tržišna načela i da pretvore vodu u običnu robu.

Voda se, po samoj svojoj prirodi, ne sme smatrati pukom robom i mora se racionalno i solidarno koristiti. Njena raspodela tradicionalno spada u odgovornost javnih ustanova, jer se voda uvek smatrala javnim dobrom i to je obeležje koje bi trebalo zadržati. Pravo na vodu, kao sva čovekova prava, zasniva se na ljudskom dostojanstvu, a ne na čisto količinskim procenama koje vodu smatraju ekonomskim dobrom. Bez vode život je ugrožen. Dakle, pravo na vodu opšte je i neotuđivo pravo.

Pozivamo vas da posle projekcije ostanete na diskusiji i za šankom popijete čašu česmovače.

 
„Viski je za piće, a voda je nešto oko čega se borimo“– Mark Tven

Stammtisch

Pon, 2015-05-25 12:47

Učili ste nemački jezik u školi 8 (a možda i više godina), na kursu, privatno… ali niste imali priliku da progovorite na času?

Učite trenutno nemački, ali niste imali priliku da se sretnete sa puno Muttersprachler-a sa kojima biste provežbali jezik i ispravili greške?

Nalazite se u Novom Sadu, a potičete sa nemačkog govornog područja i treba vam grupa mladih opuštenih ljudi koja bi vam objasnila šta znači na srpskom “teško žabu u vodu naterati”?

Ne želite čas gramatike…

Onda je Omladinski centar CK13, ponedeljkom uveče od 20h pravo mesto za vas!

Pridružite se opuštenoj atmosferi konverzacije na nemačkom i srpskom jeziku, predložite temu za razgovor, ili se jednostavno upoznajte, vernetzujte sa ljudima sličnim vama i razmenite mišljenja…

* Konverzacije se održavaju na spratu Omladinskog centra CK13!
Nije potrebno da prijavite dolazak na konverzaciju.

Učešće je besplatno!

Ciklus filmova Novi rumunski talas

Ned, 2015-05-24 18:55

Art bioskop CK13 vas poziva na ciklus filmova rumunskog novog talasa, od 1. do 4. juna, u okviru kojeg će se prikazati šest filmova po izboru Dragana Đunde.
Filmovi će se prikazivati u terminima od 20, 21 i 22č.
Ulaz na projekcije je besplatan.

 

Rumunski novi talas poslednjih godina daje filmove koji su prepoznati i često nagrađivani na festivalima širom sveta. Kritičari ga opisuju kao jedan od retkih skorašnjih filmskih pokreta koji uspeva da iskaže svoju estetsku, ali i tematsku posebnost. Dugi, nemirni, gotovo dokumentaristički kadrovi, u kojima iskrsavaju i razrešavaju se društveno relevantni problemi, čine okosnicu ovog talasa koji je (samo naizgled) neodvojiv od rumuskog socijalnog konteksta. Korupcija i povlašćenost bogatih, ponizni položaj i obespravljenost siromašnih, nedostupnost lečenja, izopštenost moralnih principa, samo su neki od autentičnih izuma rumunskog društva sa kojima se srećemo u ovih filmovima, ali ne i u drugim zemljama, ne i u našoj. Ili ipak da?

Dragan Đunda

 

Ponedeljak, 1. jun

20č Položaj deteta (Pozitia copilului), 2013, 112′
Režija: Calin Peter Netzer

Sinopsis: Barbu, tridesetogodišnji muškarac, učestvovao je u saobraćajnoj nesreći usmrtivši dete. Saznavši to, njegova majka koristi svoje bogatstvo i uticaj kako bi ga zaštitila od odgovornosti. Manipulišući njime, pokazuje do kog nivoa ide njena patološka vezanost za sina i apsolutno odsustvo osećaja za njegovu samostalnost. Film je nagrađen Zlatnim medvedom i FIPRESCI nagradom na festival u Berlinu.

 

22č Policija, pridev (Politist, adjectiv), 2009, 113′
Režija: Corneliu Porumboiu

Sinopsis: Policajac odbija da uhapsi maloletnika koji se okuplja sa svojim drugovima da bi pušili travu. Nalazeći se u procepu između zahteva nadređenih i zakona sa jedne, i svoje savesti sa druge strane, on biva doveden u bezizlaznu situaciju ultimatuma.
Na festivalu u Kanu film je osvojio FIPRESCI i nagradu žirija.

 

Utorak, 2. jun

20č Iza brda (Dupa dealur), 2012, 150′
Režija: Cristian Mungiu

Sinopsis: Radnja filma se odvija u rumunskom samostanu, između dve mlade žene koje su odrasle u sirotištu, a koje su se potom odvojile, jer je Alina otišla na rad u inostranstvo, dok se Voičita zamonašila. Alina se potom vraća, sa namerom da svoju drugaricu povede sa sobom, ali uviđa postepeno da njihov odnos nije više prisan i slobodan, sa čime ne uspeva da se izbori. Film je snimljen po istinitom događaju iz 2005. godine, kada je u samostanu umrla devojka nad kojom je izvršen egzorcizam.
Film je nagrađen u Kanu za najbolje ženske uloge i najbolji scenario.

 

Sreda, 3. jun

21č Smrt gospodina Lazareskua (Moartea domnului Lazarescu), 2005, 150′
Režija: Cristi Puiu

Sinopsis: Gospodin Lazaresku je usamljeni penzioner koji dane provodi sa flašom i mačkama. Usled jakih bolova, jedne noći ga odvozi hitna pomoć, šeta ga od bolnice do bolnice, susrećući se sa arogantnim i neosetljivim doktorima, gužvama po bolnicama, pri čemu gledalac prati njegovo postepeno propadanje, koje se iste noći završava njegovom smrću. Vrlo uverljiva, na trenutke komična, priča o ljudima za koje malo ko mari, nagrađena na festivalima u San Sebastijanu i Kanu.

 

Četvrtak, 4. jun

20č 4 meseca, 3 nedelje i 2 dana (4 luni, 3 saptamâni si 2 zile), 2007, 113′
Režija: Cristian Mungiu

Sinopsis: Do pada Čaušeskua, abortus je u Rumuniji bio zakonski zabranjen kako bi se povećao natalitet, a zarad viška radne snage. U tom kontekstu se dešava pokušaj dve studentkinje da ilegalno dođu do doktora koji bi kod jedne izvršio abortus.
Ovaj film je postavio standarde i napravio najveći prodor za rumunski novi talas, osvojivši mnogobrojna priznanja širom sveta, među kojima su dve Evropske filmske nagrade, dve sa Goja festivala u Španiji, i tri nagrade sa festivala u Kanu.

 

22č Ja kad želim da zviždim, ja zviždim (Eu cand vreau sa fluier, fluier), 2010, 94′
Režija: Florin Serban

Sinopsis: Dve nedelje pre izlaska iz zatvora, mladić saznaje da mu se majka vratila iz Italije kako bi mu odvela brata. Rastrzan između surovosti zatvora (koju film sjajno oslikava) i nemogućnosti da spreči majku, on čini dela posle kojih četiri godine uzorne robije gube smisao. Tada dolazi u poziciju da, gubeći ono što mu je najbitnije, ima osećaj da više ništa ne može da izgubi. Pored mnogobrojnih festivalskih priznanja, film je dvostruko nagrađen i u Berlinu.

Radionica gitare u CK13!

Pet, 2015-05-22 20:40

Oduvek ste želeli da naučite da svirate akustičnu gitaru?
Početnik/ca ste i želite da svirate pesme svog omiljenog benda, kompozitora/ke?
Želite da oformite bend, a nemate s kim?
Želite da izgradite sopstveni stil sviranja?Oduvek ste želeli da naučite da svirate akustičnu gitaru?
Početnik/ca ste i želite da svirate pesme svog omiljenog benda, kompozitora/ke?
Želite da oformite bend, a nemate s kim?
Želite da izgradite sopstveni stil sviranja?
Ne želite uobičajene časove sa odnosom profesor – učenik, već radionice gde učesnici/ce dobrovoljno dele znanja, veštine i iskustva?
Onda je CK13 pravo mesto za vas!
Svake nedelje u CK13!
Ne želite uobičajene časove sa odnosom profesor – učenik, već radionice gde učesnici/ce dobrovoljno dele znanja, veštine i iskustva?
Onda je CK13 pravo mesto za vas!
Radionice vodi Nikola Dražić, učeni muzičar i član novosadskog alternativnog benda.

Zajednička veganska večera

Čet, 2015-05-21 14:25

Jedi kao revolucionar/ka!
Bez ubijanja i iskorišćavanja životinja.

Događaj je namenjen svima koji žele da probaju raznolika veganska jela, da se priključe zajedničkoj pripremi veganske hrane, saznaju više o veganstvu i pravima životinja, susretnu se i razgovaraju s ljudima sa kojima će sesti za isti sto.

Ideja zajedničke veganske večere jeste stvoriti neku vrstu društvenog prostora u kom su svi jednaki, kreirati prostor solidarnosti. U ovom prostoru briše se granica između organizatora i posetioca, i između njih se gradi aktivističko savezništvo. To je mesto koje prožima i stvara svaki pojedinačni rad. Kako će da izgleda, zavisi od svih nas.

Šta je Otvorena kuhinja?

Otvorena kuhinja CK13 je samoorganizovana, samoodrživa, aktivistička i neprofitna kuhinja. Promoviše veganstvo kao etički, ekološki i ekonomski prihvatljiv način ishrane, solidarnost i zajedničke večere nasuprot brzim i otuđenim obrocima.

Kako funkcioniše?

Otvorena kuhinja CK13 funkcioniše kao kolektiv unutar Omladinskog centra CK13, otvorene i nehijerarhijske strukture. Rad Otvorene kuhinje se bazira na volonterstvu i donacijama. Obroci imaju preporučenu cenu, a prikupljen novac ulaže se u nabavku materijala za pripremu hrane i neophodna sredstva za rad. Ostavljanjem preporučenog, većeg ili manjeg iznosa, pomažete opstanak Otvorene kuhinje.

 

 

 

 

 

 

Ako dolaziš na Zajedničku vegansku večeru – poštuj principe njenog funkcionisanja.

BUDI SOLIDARAN – Neka vaše porcije budu odmerene tako da hrane bude dovoljno za sve. Solidarnost je spona koja ujedinjuje ljude i protivna je ideji moći i dominacije.

NE OSTAVLJAJ HRANU U TANJIRU – Ne bacaj hranu, pojedi je!

Rasipanje hrane je društveno, moralno i ekonomski neprihvatljivo, i u suprotnosti sa principima Otvorene kuhinje CK13.

Svake godine se u svetu baci ili propadne 1,3 milijarde tona hrane ili trećina ukupne globalne proizvodnje, dok 900 miliona ljudi širom sveta pati od gladi, pothranjenosti ili nema osiguranu ishranu.

POSPREMI ZA SOBOM – Ne ostavljaj prljavo suđe za sobom, operi ga!

Otvorena kuhinja CK13 ne funkcioniše kao servis ili restoran, već kao aktivistička kuhinja, zahvaljujući volonterskom angažmanu. Aktivistička znači da zajednički održavamo njen rad i promovišemo njene principe.

DONIRAJ – Podrži ideju u kojoj i sam/a sudeluješ!

Otvorena kuhinja CK13 održava svoj rad zahvaljujući donacijama.
Naša preporučena donacija služi kao vodič – ko ima manje, može dati manje; oni koji imaju više, mogu dati malo više. Donacija se zasniva na poverenju, zavisno o samoproceni i finansijskim mogućnostima svakoga od nas, ali novac nije prepreka da bi se jelo u Otvorenoj kuhinji, jer hrana mora biti dostupna svima bez obzira na finansijsku moć.

* Želiš da se priključiš kolektivu Otvorene kuhinje CK13? Poziv za nove volontere je uvek otvoren! Pronađi nas na sajtu CK13, FB stranici Otvorene kuhinje CK13 ili sredom na Zajedničkoj veganskoj večeri.

Soviet Love + Bass-O-Matic

Uto, 2015-05-19 18:06

Impro veče u okviru kog nastupaju:

Soviet Love

Ovaj tročlani sastav dolazi iz Italije i stvara glasnu improvizovanu muziku. Nastao je kao susret različitih i komplementarnih svetova: Annalisa Pascai Saiu (glas), Michele Anelli (bas) i Emilio Bernè (bubnjevi). Bend je prošle godine izdao live album Civilization in China.

https://sovietlove.bandcamp. com/

https://www.youtube.com/watch? v=9R8W90RGsJc&list= PLAAkeBZKWJMx-nMD9- R7xGnT86LwHdorC&index=5

Bass-O-Matic

Bass-O-Matic je samostalni projekat muzičara po imenu Kornél Bíró iz Debrecina. On uz pomoć bas gitare eksperimentiše sa noise impro zvukom i do sada je izdao jedan digitalni album pod nazivom The First Issue.

https://www.facebook.com/bassomatic1976?__mref=message

https://www.youtube.com/watch?v=SFZ3Hsd7JHs

Čitanje Emanuel Pagano

Uto, 2015-05-19 13:09

Susret sa publikom i čitanje. Obezbeđen konsekutivni prevod s francuskog.

Emanuel Pagano (Emmanuelle Pagano), francuska spisateljica i dobitnica Evropske nagrade za književnost 2009. godine, boravi tokom maja u Beogradu kao gošća Krokodilove Kuće za pisce.

Rođena je 1969. u Rodezu (Aveyron, Francuska). Do septembra 2012. radi kao profesorka likovne umetnosti, nakon čega napušta školu i potpuno se posvećuje pisanju. Studirala je umetnost, smer film i audiovizuelne umetnosti. Nekoliko stručnih radova posvetila je temi tela u Pazolinijevim filmovima. Dela su joj prevođena na italijanski, nemački, mađarski, bugarski, hrvatski, češki i španski. Za roman Les Adolescents Trodlodytes (Adolescenti trogloditi, Meandar Media, Zagreb, 2014) dobila je Evropsku nagradu za književnost 2009. Živi u Francuskoj, u pokrajini Ardèche, majka je troje dece.

Objavila je zbirku proznih fragmenata Nouons-nous (P.O.L., 2013), novelu Un Renard à mains nues (P.O.L., 2012), romane L’Absence d’oiseaux d’eau (P.O.L. 2010; Gallimard, 2011), Les Mains gamines (P.O.L., 2008), Les Adolescents Troglodytes (P.O.L., 2007), Le Tiroir à cheveux (P.O.L., 2005), Pas devant les gens (La Martinière, 2004) i priču Pour être chez moi (Ėditions du Rouergue, 2002).
Godinu dana boravila je u prestižnoj rezidenciji za pisce Villa Médicis u Rimu.

*CK13 ovaj program organizuje u saradnji sa Krokodilovom Kućom za pisce i Francuskim institutom u Srbiji.

Zajednička veganska večera

Pon, 2015-05-18 20:57

Dragi prijatelji/ce Otvorene kuhinje CK13,

Na Zajedničku vegansku večeru ove srede u goste nam dolazi Snežana Milovanović, predsednica udruženja Sloboda za životinje iz Beograda.

Snežana Milovanović će zajedno sa aktivistima i aktivistkinjama Otvorene kuhinje CK13 pripremati orijentalnu kuhinju.

Zajednička priprema veganske hrane i zajednička veganska večera povod je da se bolje upoznamo, povežemo i udružujemo, jer zajedništvo daje snagu.

Jedi kao revolucionar/ka!
Bez ubijanja i iskorišćavanja životinja.

Događaj je namenjen svima koji žele da probaju raznolika veganska jela, da se priključe zajedničkoj pripremi veganske hrane, saznaju više o veganstvu i pravima životinja, susretnu se i razgovaraju s ljudima sa kojima će sesti za isti sto.

Ideja zajedničke veganske večere jeste stvoriti neku vrstu društvenog prostora u kom su svi jednaki, kreirati prostor solidarnosti. U ovom prostoru briše se granica između organizatora i posetioca, i između njih se gradi aktivističko savezništvo. To je mesto koje prožima i stvara svaki pojedinačni rad. Kako će da izgleda, zavisi od svih nas.

Šta je Otvorena kuhinja?

Otvorena kuhinja CK13 je samoorganizovana, samoodrživa, aktivistička i neprofitna kuhinja. Promoviše veganstvo kao etički, ekološki i ekonomski prihvatljiv način ishrane, solidarnost i zajedničke večere nasuprot brzim i otuđenim obrocima.

Kako funkcioniše?

Otvorena kuhinja CK13 funkcioniše kao kolektiv unutar Omladinskog centra CK13, otvorene i nehijerarhijske strukture. Rad Otvorene kuhinje se bazira na volonterstvu i donacijama. Obroci imaju preporučenu cenu, a prikupljen novac ulaže se u nabavku materijala za pripremu hrane i neophodna sredstva za rad. Ostavljanjem preporučenog, većeg ili manjeg iznosa, pomažete opstanak Otvorene kuhinje.

 

 

 

 

 

 

Ako dolaziš na Zajedničku vegansku večeru – poštuj principe njenog funkcionisanja.

BUDI SOLIDARAN – Neka vaše porcije budu odmerene tako da hrane bude dovoljno za sve. Solidarnost je spona koja ujedinjuje ljude i protivna je ideji moći i dominacije.

NE OSTAVLJAJ HRANU U TANJIRU – Ne bacaj hranu, pojedi je!

Rasipanje hrane je društveno, moralno i ekonomski neprihvatljivo, i u suprotnosti sa principima Otvorene kuhinje CK13.

Svake godine se u svetu baci ili propadne 1,3 milijarde tona hrane ili trećina ukupne globalne proizvodnje, dok 900 miliona ljudi širom sveta pati od gladi, pothranjenosti ili nema osiguranu ishranu.

POSPREMI ZA SOBOM – Ne ostavljaj prljavo suđe za sobom, operi ga!

Otvorena kuhinja CK13 ne funkcioniše kao servis ili restoran, već kao aktivistička kuhinja, zahvaljujući volonterskom angažmanu. Aktivistička znači da zajednički održavamo njen rad i promovišemo njene principe.

DONIRAJ – Podrži ideju u kojoj i sam/a sudeluješ!

Otvorena kuhinja CK13 održava svoj rad zahvaljujući donacijama.
Naša preporučena donacija služi kao vodič – ko ima manje, može dati manje; oni koji imaju više, mogu dati malo više. Donacija se zasniva na poverenju, zavisno o samoproceni i finansijskim mogućnostima svakoga od nas, ali novac nije prepreka da bi se jelo u Otvorenoj kuhinji, jer hrana mora biti dostupna svima bez obzira na finansijsku moć.

* Želiš da se priključiš kolektivu Otvorene kuhinje CK13? Poziv za nove volontere je uvek otvoren! Pronađi nas na sajtu CK13, FB stranici Otvorene kuhinje CK13 ili sredom na Zajedničkoj veganskoj večeri.

ŽUR BUVLJAK!

Pon, 2015-05-18 13:34

Besplatna radnja CK13 vas poziva na peto izdanje Žur buvljaka!

Ukoliko imate bilo šta što vam više ne treba, a nekome može da zatreba (odeća, obuća, knjiga, društvena igra, disk, alat, igračka) donesite na naš ŽUR BUVLJAK!
Možete doneti sve što vam padne na pamet i odneti sve što vam se svidi, ili samo doneti, ili samo odneti… Ovde je novac bezvredan!

Žur buvljak znači: poklanjamo, razmenjujemo, recikliramo, družimo se uz muziku i piće…
Raskrčite vaše ormane, tavane i ostave!
Sve što je ispravno, upotrebljivo i u dobrom stanju je dobrodošlo. Zbog kapaciteta Besplatne radnje nismo u prilici da smestimo kabaste stvari: fotelje, ormane i sl.

Ideja o besplatnim radnjama se rodila u zapadnoj Evropi krajem prošlog veka, kada u mnogim zemljama dolazi do smanjenja količine novca koji država izdvaja za najugroženije slojeve stanovništva. Pokretači besplatne radnje dolaze do zaključka da, iako se zemlja ekonomski razvija, raste i broj ljudi koji ne uspevavaju da zadovolje svoje najosnovnije potrebe. Ideja vodilja je da svog suseda ne gledamo kao konkurenta, već da pokušamo da pronađemo načine komuniciranja u društvu koji se ne zasnivaju na profitu.

Besplatna radnja u Omladinskom centru CK13 nastala je kao odgovor na sveprisutno štancanje svega, u svim veličinama, bojama, oblicima i materijalima, što rezultira gomilanjem i zatrpavanjem stvari koje će na kraju završiti u kontejnerima, umesto u nečijoj sobi, polici, ormanu. U uslovima konstantne ekonomske krize, nastale kao posledica divljanja neoliberalnog kapitalizma, u svetu su sve zastupljeniji ovakvi alternativni ekonomski principi. Oni nam pokazuju da je moguća humanija ekonomija, zasnovana na solidarnosti, samoodrživosti i najširoj mogućoj dostupnosti.

TI + Vlasta Popić + Dojo

Ned, 2015-05-17 14:56
Grupa Ti objavila je novi album “Život u dvoje”!   Posle fascinantnog EP-a “Koliko dana” i avanturističkog debi albuma “Vidimo se”, beogradski tandem Ti objavio je danas novi album “Život u dvoje”, koji možete preslušati i preuzeti sa nekog od kanala digitalne distribucije:  https://grupati.bandcamp.com/
https://itunes.apple.com/album/-/id986432616
http://www.deezer.com/album/10100536.    Pesme su snimane u kućnom studiju grupe Ti, reči i muzika delo su Ilije Dunija i Trajčeta Nikolovskog, miks je radio Justin Pizzoferrato, a na albumu se nalazi osam pesama. Tematski su u prvom planu ljubav, samostalnost, zajednički život i lično preispitivanje.   “Za generaciju koja protestuje preko fejsbuka, voli preko instagrama i filozofira preko tvitera, vreme protiče na neobičan način. Sve je rano, dok neko ne kaže da je kasno. Ti na albumu “Život u dvoje” pravi revoluciju, onu čistu, iskrenu i jedino važnu. Polaze od sebe, od malih stvari, suočavaju se sa dilemama koje nisu bitne kao voda, hrana, sloboda i krevet, ali koje su tu svuda oko nas. Ova revolucija iz dnevne sobe je preduslov za sve druge planove o menjanju sveta i sve druge bitke koje moraju da se vode. Ovo je album koji vas tera da razmišljate, koji nije na prvu loptu, koji nije za brzo i nepažljivo konzumiranje. Ovo je pop muzika koja provocira, uzbuđuje, od koje vam često nije dobro i koja je prvi i bitan korak da započnete sopstvenu revoluciju. Menjajmo prvo sebe, svet može da sačeka još malo.” Ivan Lončarević, Popdepresija   https://www.youtube.com/watch?v=87cm2ZQv6uo
    Vlasta Popić je punk-noise-pop bend iz Varaždina nastao krajem 2007. godine. Debi izdanje “Za očnjake” (2012.) odmah je našlo svoje mesto na top lestvicama najboljih albuma godine. U poslednje tri godine odsvirali su skoro 200 koncerata u regiji, ali i preko granica bivše SFRJ (Češka, Poljska, Austrija, Mađarska, Slovačka, Holandija, Nemačka i Belgija). Početkom 2014. objavili su lajv album snimljen u zagrebačkom Klubu, koji je najavio drugi studijski album “Kvadrat”.
https://www.youtube.com/watch?v=rxBi96HCoBo

Novosadska kantautorka Dunja Dačić prvi put se popela na binu kao Dojo u oktobru 2013. godine. Bio je to trenutak kada je regionalna muzička scena počela da dobija sasvim nove boje, kroz kompleksne, ali pitke tonove – melodije koje bude sva čula. Dojo kao paletu koristi gitaru, sintisajzere i semplove, i u kombinaciji sa glasom koji obuzima kreira magičnu zvučnu sliku.

,,Dojo stvara muziku koja je duboko lična, uglavnom lo-fi, a često potpuno filmska – na vama je „samo” da izaberete film” (popdepresija.com, 2014).

Dojo je za kratko vreme uspela da šarmira publiku pre svega svojom senzualnošću i specifičnim stilom. Dojo je i PJ Harvey, Thom York, Bat For Lashes, Patti Smith, Philip Glass i Massive Attack, a ipak – Dunja Dačić.

,,Dojo svojom gitarom, glasom i mešavinom zvukova iz prirode pokušava da ostvari ambijent nekad davno zaboravljene veze sa prirodom, a elektronika je tu da pojača uticaj modernog na naš svakodnevni život” (popdepresija.com, 2014).

https://www.youtube.com/watch?v=ItRepPtY114