Omladinski centar CK13

Syndicate content
Omladinski centar CK13
Updated: 16 hours 13 min ago

Spirit of Studio 11: Ana Never + Nebo Je Crveno + Bombshelter Experiment + The Valley

Pon, 2015-03-02 16:05

Nastupaju: Ana Never, Nebo Je Crveno, Bombshelter Experiment i The Valley iz Subotičkog Studija 11.

ANA NEVER /post-rock/
Jedan od bitnijih post-rock bendova iz ovog dela Evrope, upravo iz Subotice. Bend čiji je istoimeni album “Ana Never” iz 2006. odjeknuo na svetskoj post-rock sceni, a drugi album ‘Small Years’ (2013) proglašen te godine za jedna od najboljih svetskih post rock albuma.
https://www.facebook.com/ananeverband
http://ananever.bandcamp.com/

NEBO JE CRVENO /alt-rock/post-hardcore/oldschool-emo/
Subotički trio; haotičan i melanholičan zvuk i emotivni, intimni tekstovi na srpskom jeziku, ritmovi i rifovi koji čine da pesme Neba dobiju na specifičnosti i autentičnosti prostora i vremena u kojem su stvorene.
https://www.facebook.com/nebojecrveno

http://nebojecrveno.bandcamp.com/

ZGRADE I ULICE (2013) album free download: http://alturl.com/xnzkd

BOMBSHELTER EXPERIMENT /reggae/psychedelic dub/
Subotičke mlade nade, talentovani momci sa osećajem za filing.
https://www.facebook.com/bmbexp

THE VALLEY /hardcore/
Čist i prost oldschool hc bez filozofiranja, čista energija, zajebani rifovi i oldschool hardcore pank ritam.
https://www.facebook.com/valleythe

Studio 11https://www.facebook.com/StudioJedanaest

Veče poezije

Ned, 2015-03-01 19:46

Jednoga dana, na ludoj ovoj zemlji, otvori Nart prodavnicu i preko duge oglasi: “Kupujte svoje želje!”
Izlazeći u susret mom ustreptalom srcu devojka za pultom upita:”Šta želite?”
“Mir, Ljubav, Prijateljstvo – sve to hoću”, odgovorih.
“A, pa mi plodove ne prodajemo”, devojka reče, “prodavci smo semena samo!”
(Krišinlal Badjad “Pradip” – Seme)

Pozivamo vas u ponedeljak, 9. marta 2015. godine u 21h na:

Veče poezije

Prvi poklon događaj u sklopu obeležavanja petnaestogodišnjice od otvaranja savetovališta iz kojeg je proistekao
Centar ŽIVETI USPRAVNO

Tom prilikom govoriće se stihovi Duška Trifunovića, Mike Antića, Konstantina Simonova, Desanke Maksimović, Branka Miljkovića i drugih.

Učestvuju:
Vladislava Keravica – vokal
Mladen Tomić – gitara
stihove govori Olga Simić

Sav prihod od ulaznica namenjen je radu Centra ŽIVETI USPRAVNO.

Škole su tvrđave

Pet, 2015-02-27 19:48

„Škole su tvrđave“, čuli smo od naših sagovornika, Ružice Marjanović i Nenada Veličkovića. Iz ovog razloga, ući u škole i pokušati izvojevati neku promenu, predstavlja svojevrsni aktivizam, aktivizam koji najčešće ne susrećemo u državnim, pa tako ni u obrazovnim institucijama. Ružica Marjanović i Nenad Veličković kroz angažman na književnim i obrazovnim projektima koje vode, književnom festivalu „Na pola puta“, časopisu TekstUra, ediciji Mala Kutija, obrazovnom projektu Školegijum sa edicijom Lektira narodu, ukazuju na savremene tendencije u postjugoslovenskoj književnosti, na probleme u savremenom obrazovnom sistemu i ideološke manipulacije u nastavi književnosti, lektiri i obrazovnom programu uopšte. Ako imamo u vidu da angažman na ovim područjima predstavlja za njih dodatan, vanakademski i vanškolski rad, odnosno, da je ovaj rad rezultat samoinicijative i samoorganizovanja, kao i da je cilj ovog rada da kritički ukaže na loše stanje u obrazovnom sistemu, da mlade podstakne na kritički stav prema vlastitoj poziciji budućih akademskih građana, a prosvetne radnike osnaži da menjaju stanje u školama, onda možemo reći da smo imali prilike da razgovaramo sa aktivistima i o aktivizmu, pre nego sa nastavnicom književnosti u Užičkoj gimnaziji i profesorom sa Filozofskog fakulteta u Sarajevu i piscem. Motivaciju za svoj aktivizam, Ružica Marjanović i Nenad Veličković crpe iz odgovornosti koju pozicija prosvetnog radnika sa sobom nosi, jer njima su, kako kažu, dati osnovni resursi (plata, vreme, značajna društvena pozicija, pristup arhivama, kontakti…) koji bi morali biti u službi obrazovanja kao razvoja kritičke svesti kod učenika i studenata. U svom radu, i kao profesori književnosti, neprestano ukazuju na žarišne zone koje književnost kao nastavni predmet sa sobom nosi. Budući da književnost ne pripada polju egzaktnih nauka, i u tom smislu, ne poseduje objektivnost koja odlikuje matematiku i fiziku, na primer, književnost može da služi i služi kao instrument manipulacije od strane obrazovnog sistema koji je uvek u službi države i vlasti. Zbog toga je neophodan drugačiji, neistintucionalni pristup književnosti u nastavi, ali i drugim oblastima obrazovanja. Dok mnogi profesori pasivno uživaju poziciju plaćenog rada iz državnog budžeta ili pak aktivno rade na izgradnji vlastite karijere, odnosno, sticanju neophodnih poena kroz kvazi-naučni rad, Ružica Marjanović i Nenad Veličković predstavljaju otpor takvim praksama zbog čega se suočavaju sa mnogim problemima u svojim radnim sredinama, ali i inspirišu generacije đaka i studenata na slične inicijative. U ovom razgovoru, došlo se i do pitanja „šta da se radi?“, koje nam se vratilo kao direktnije pitanje, svakome od nas: „koji su rezultati našeg dosadašnjeg rada?“. Ružica Marjanović i Nenad Veličković zagovaraju promene u obrazovnom sistemu i ukazuju na neophodnost postojanja više inicijativa otpora unutar samog sistema, jer kada bi ih bilo više, lakše bi se srušile škole-tvrđave u kojima se čuvaju uski interesi njihovih upravitelja i osoblja i u kojima se proizvode nove generacije mladih ljudi kao budućih čuvara postojećeg sistema.

Zato poruka ovog razgovora glasi: „Dok ne promenimo škole nećemo promeniti ni društvo“.

Inspirisani ovim događajem, prenosimo vam audio snimak razgovora sa Ružicom Marjanović i Nenadom Veličkovićem koji se održao 13. februara 2015. u Omladinskom centru CK13.

 

Ciklus filmova “Četiri ruže za 8. mart”

Sre, 2015-02-25 18:20

Art bioskop CK13 vas poziva na ciklus filmova pod nazivom “Četiri ruže za 8. mart” posvećen obeležavanju Međunarodnog dana žena.
U okviru ciklusa biće prikazano četiri filma u čijem su stvaranju važnu ulogu odigrale žene, kao rediteljke ili kao glavne protagonistkinje, hrabre i buntovne junakinje koje progovaraju o važnim temama i podstiču postavljanje važnih pitanja vezanih za položaj žene u patrijahalnom društvu.
Filmovi će se prikazivti u terminima od 19h i od 21h, a ulazak na sve projekcije je besplatan.

Utorak, 3. mart

19h Imitacija života (Imitation of Life), 1959, 124′

Režija: Douglas Sirk
Uloge: Lana Turner, John Gavin, Juanita Moore
„Želele smo da obe nosimo pantalone u filmu, da ne bude odnos belkinje i sobarice, već prijateljski, gde obe nosimo pantalone i podižemo porodicu“ objašnjava nam motivaciju glavnih karaktera Huanita Mur mnogo godina kasnije. Vreme je preluterovske Amerike, Holivud je u punom sjaju, konzervativan i u paranoji od komunista, ali i obogaćen evropskim umetnicima izbeglim od horora Evrope tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka. Snima se film sa Lanom Tarner i Huanitom Mur u glavnim ulogama, ulogama koje liče na njihove živote. Ambicioznu glumicu iz provincije i jednostavnu ženu sa juga, spaja ista muka, obe su samohrane majke u klaonci velegrada zvanog Big Apple. Obe imaju kćerke koje odrastanjem unose u film dinamiku magičnog kvadrata sudbina u kružnici vremena. Dobre namere, društvene ambicije i želje se sapliću o društvene okvire, očekivanja i otpore bližnjih, imitacija života lomi se o složenost pravog života. Imitacijom Holivuda nastaje jedan od kultnih holivudskih filmova. Melodrama je prvo zaradila novac, a potom i poštovanje kritike i etablirala se kao umetnički žanr. Glavni krivac u holivudskoj zaveri zvanoj „Imitacija života“, reditelj Daglas Sirk snimao je isključivo melodrame uveren da je njime moguće ispričati svu kompleksnost ljudskog bića i društva. Ironijskom distancom baroknog filmskog jezika koji puni sale bioskopa uspeva da osvetli skromnu zapitanost čoveka nad smislom života, hapi end i tragedija su samo dva lica jednog novčića. Njegovi filmovi su inspirisali mnoge reditelje (Fasbindera, Godara, Almodovara, Kar-vaja, Votersa) i imaju vatrene ljubitelje svih generacija, rasa, roda i socijalnog statusa.

Sreda, 4. mart

21h Jedna peva, druga ne (L’une chante, l’autre pas), 1977, 120′

Režija: Agnès Varda
Uloge: Thérèse Liotard i Valérie Mairesse
Najeksplicitniji feministički film Agnès Varde, prikazuje prijateljstvo između dve različite žene. Pomme, srednjoškolska buntovnica, sprijateljuje se sa Suzannom, mladom suprugom i majkom iz radničke klase koju je samoubistvo supruga ostavilo osiromašenom i bez nade. Kroz njihova različita putovanja, Pomminim boemskim životom putujuće pevačice i Suzanninim razdobljem siromaštva, Varda oslikava utopijski optimizam i energiju feminističkog pokreta 70-ih godina XX veka u Francuskoj. Aktivistkinje drugog vala feminizma verovale su da se žene kroz zajedničku organizovanu borbu i solidarnost („snaga sestrinstva“) mogu osnažiti i suprotstaviti opresiji u patrijarhalnom društvu.

Četvrtak, 5. mart

19h Njih dve (Ök ketten), 1977, 92′

Režija: Márta Mészáros
Uloge: Marina Vlady i Lili Monori
U fokusu filma je odnos između dve žene, praćen tihom analizom društvenih uslova opšte situacije žena u mađarskom društvu krajem 70-ih godina XX veka. Mária (Marina Vlady), sredovečna upravnica prihvatilištva za žene, omogućava mladoj radnici Juli (Lili Monori) koja se nalazi u životnoj krizi, da ostane na ovom mestu, iako je to u suprotnosti s pravilima. Od tog dana, ove žene, različitog društvenog i porodičnog statusa, različite dobi i osobnosti, razvijaju snažan i značajan odnos. Ovaj prijateljski odnos ide i dublje, pa tako svaka od njih dve kroz borbu one druge otkriva nešto i o samoj sebi. Ovo otkriće otvoriće novu dimenziju u liberalizovanom životu obe žene.

21h Limunovo drvo (Etz Limon), 2008, 106′

Režija: Eran Riklis
Uloge: Hiam Abbass, Ali Suliman
Eran Riklis u svom filmu „Limunovo drvo“ tretira temu izraelsko-palestinskog sukoba i njegovih propratnih efekata koji se, poput zakasnele refleksije konkavnog ogledala, odbijaju o sudbine malih, nevažnih ljudi i ličnih tragedija, a u pozadinskoj dinamici sveopšteg tragizma zaraćene zone. U centru priče je usamljena žena koja svoje porodično polje limuna pokušava da odbrani od moćne vojno-korporacijske invazije Izraelske vojske. I baš kao što ta odbrana čuva čast i ljubav višedecenijske tradicije predstavljajući receptivni elemenat simboličkog Riklisovog jezika, tako i invazija koja ograničava predstavlja nasrtljivu silu. Ipak, sve se anulira kada dve žene, obe s različite strane zida, bez reči i puno oklevanja postaju dve stranice istog novčića bačenog na ivici podeljenosti i tragedije. Od tog trenutka granica, više nego ikad, predstavlja tek zarez na mapi načinjen vrhom prsta, a pravila superiornosti se menjaju u korist prepoznavanja i povezivanja, radije nego podele i odvajanja. Ovo je istinsko „žensko pismo“ na filmu, ispričano istančanim i na diverzitet veoma senzibilisanim filmskim izrazom jednog od najvećih reditelja novog izraelskog filma.

 

Dužnost svakog umetnika je da proširi mogućnosti razumevanja i empatije

Uto, 2015-02-24 19:25

Intervju sa Vaskom Atanasoskim

Vasko Atanasoski je jedan od najaktivnijih muzičara na underground muzičkoj sceni u Makedoniji, član benda Bernays Propaganda i, do nedavno, benda XAXAXA. Pokretač je inicijative Napravi Zaedno, organizuje koncerte, pomaže mladim makedonskim bendovima oko organizovanja turneja, snimanj albuma… Sa Vaskom smo razgovarali o makedonskoj muzičkoj sceni, umetnosti, politici…

Vasko, kao član Bernays Propagande i XAXAXA, već si šest puta nastupao u CK13. Česta je pojava da bendovi ne biraju kada će i gde će svirati, pa tako ne uzimaju u obzir povod i ideju/kontekst prostora u kom sviraju. Ovo se sa jedne strane može opravdati činjenicom da nema prostora za bendove, ali sa druge strane ovo se može videti i kao odraz nepostojanja stava i politike među bendovima, a time i kao nedostatak inicijative da sami kreiraju prostor za svoje delovanje. Kako ti to vidiš?
Većina bendova u svetu su mali bendovi. Mali je definicija za samoorganizaciju, samokontrolu i samoodgovornost. Mi, članovi bendova, smo ljudi koji se trude da žive prema svojim afinitetima. U međuvremenu imamo breme preživljavanja pa tako većina dobrih ideala pada u vodu. Nije svako sposoban i jak da odoli pritisku preživljavanja i zbog toga puno dobrih ideja ostaje samo u pesmama koje se sviraju nekoliko puta za mali broj ljudi. Tu se većina dobrih priča završava a počinje običan život čoveka koji se bavi preživljavanjem. Znajući ovakvu faktičku situaciju koja je žešća realnost, prostor za vlastito delovanje je jako bitan, i neće ga niko izgraditi osim onih kojima taj prostor treba. Problem nastaje kad bendovi vide kratkoročno i želeći samo da odsviraju svoje pesme, prihvaćaju bilo kakvu ponudu. Eto, to je razlika između onih koji rade i onih koji su izrađeni.
Mnogo mladih ljudi napušta Makedoniju. Pretpostavljam da je to zbog tog bremena koje spominješ, Pa ipak, ti si u Skoplju, i još aktivnih ljudi na polju umetnosti i kulture svojim delovanjem daju primer alternativnog društva i vrednosti. Da nema toga ne bi bilo ni koliko-toliko zdravog društva. Koliko na tebe utiče politika i kako shvataš politiku?
Mladi ljudi napuštaju sve disfunkcionalne i siromašne zemje, pa tako i Makedoniju. Ova zemlja nije siromašna u biti, nego je opljačkana. Kako je moguće da isti građanin Makedonije koji nema dobar život ovde, ode u drugu zemlju i život mu postane bolji. Znači, tu počinje politika. To je organizovano življenje u kome postoje afiniteti, obaveze i odgovornost. Problem nastaje kad oni koji dobiju legitimitet na izborima kako bi sinhronizirali to organizovano življenje, razumevajući potencijal zemlje, krenu u pljačku. U takvoj situaciji dobro žive samo oni koji su podobni a ne oni koji su sposobni. Je l’ ti ovo zvuči poznato? Da li zbog toga i mladi ljudi u Srbiji napuštaju zemlju? Sa druge strane, umetnost nije dovoljna za primer, jer umetnost hrani ljude duhovno, a ljudima je potrebna i prava hrana koji bi dala energiju telu. Borba je uvek bila u tome da obe hrane ima na pretek ili makar dovoljno.
Kako se ti nosiš s bremenom svakodnevnog života? Šta radiš kada nisi na turneji?
Imam plan da sviram i pišem pesme (u budućnosti i knjige) dok ne umrem. Imam 36 godina, i taj plan se sve više ostvaruje. Kad ne sviram, vozim druge bendove na turneje, dižem pojačala, pomažem u organizaciji koncerata i festivala.

Šta je ono što je tebi kao muzičaru bitno kada stvaraš?
Ljudi koji kreiraju znaju kakav je osećaj težine zbog nerealiziranog dela. Najbitnije mi je da taj tovar mogu nositi sam a ujedno i da znam njegov sadržaj. To je filozofija običnog čoveka, tako da je meni to najbitnije – da u procesu stvaranja ne zaboravim da sam običan čovek i da to što sam napisao pesmu ne znači da sam bolji i pametniji od zemljoradnika ili automehaničara. Mnogi bi rekli da je to banalizacija umetnosti, ali samo bih ih podsetio da je prva umetnost bila zanat. U onom trenutku kad spoznamo tajne života i duše, svi afiniteti će biti priznati i prepoznati kao kreativnost, tj. stvaranje. Najbitnije mi je da ne lažem sebe i druge da bih prošao dobro u životu.

Koju društvenu odgovornost muzičar danas ima i da li treba da je ima?
Svakako da treba da je ima. Hteli priznati ili ne, svi smo deo društva, organizovane životne zajednice. Pesme bi trebalo da budu soundtrack života, a ne celi život. Neko je rođen da gradi, neko da odgaja, a neko da peva i svira. Dužnost svakog umetnika je da proširi mogućnosti razumevanja i empatije. Verujem da oni koji to nisu osvestili i nisu umetnici već roba.

Da li bi ukratko predstavio albume XAXAXA, objasnio njihove nazive, ideje i teme kojima se oni bave?
XAXAXA ne postoji kao bend od 26. decembra 2014. Snimili smo 3 albuma i jedan split 10”. Muzika i tekstovi su dostupni na internetu, tako da svi mogu da je preslušaju i pročitaju o čemu se radilo. O mrtvima sve najbolje.

Složićemo se da bendovi predstavljaju primer društvenog organizovanja. Članovi benda se mogu povezati kroz politike prijateljstva, samoorganizaciju, nehijerarhijske strukture, ali i kroz hijerhijsku strukturu gde lider benda ima najveću inicijativu i odgovornost. Kako izgleda rad i odnosi u bendovima u kojima si aktivan i kako gledaš na ove stvari?
Verujem u autoritet prema elokventnosti koji kolektiv daje i uzima, a ne u autoritet sile. Slažem se da su bendovi dobar trening za život u organizovanoj ljudskoj zajednici. Tu su i sličnosti sa svakim drugim ljudskim udruživanjem zbog miroljubivog i lepog života.

A kako izgleda rad u bendovima u kojima si aktivan?
Posvećenost i naporan rad. Eto, tako izgleda rad u bendovima u kojima sam svirao, u kojima sviram i u kojima ću, nadam se, svirati. Jako su mi bitni samokritika, samokontrola i samoorgaizacija.

Reci nam nešto o inicijativi Napravi Zaedno i o makedonskoj nezavisnoj sceni.
Napravi Zaedno je bio jedan dobar san koji je nestao kad smo se probudili. Kao i svaki san, ostao je u nama i sanjamo ga i dalje, jer realnost je nešto sasvim drugo, nešto što nije uvek dobro za nas. Nezavisnost je individualna kategorija tj. svako mora sam da odredi od čega nije zavisan. U Makedoniji je uvek bilo dobrih bendova. Preporučujem da posetite last fm radija Kanak 103 iz Skoplja i vidite koliko se puno odličnih Makedonskih bendova pušta. Nažalost, to zanima hiljadu ljudi. Eto, to je stanje makedonske nezavisne scene. Realno, izgleda da se samo toliko i može.
Objasni taj moment buđenja. Zašto ovakve inicijative teško opstaju? Koji su pozitivni rezultati ovakvih inicijativa?
Uh, teško je sve to objasniti. Trudim se da učim, kako bih znao. Kad budem znao, moći ću i objasniti. Mislim da mi ljudi imamo jak nedostatak samokritike. Kad ovo stanje uđe u ciklus trke bez razloga i pobednika, dobijemo to što se uvek dobije, kraj. Ako posle kraja ostanu reči i zvuci koji će inspirisati ljude da produže dalje u želji da se živi život ljubavi i sreće, e, onda imamo pozitivne rezultate. U zadnje vreme, najsvetliji primer buđenja i dobre inicijative je Studentski plenum i okupacija državnog univerziteta u Skoplju (a polako i u čitavoj Makedoniji).
Na čemu trenutno radiš na polju muzike?

Sprema se novi Bernays Propaganda album…videćemo, još smo mladi.

Razgovarao: Ozren Lazić

INDIE=INDEPENDENT,FAN=FANATIC

Тешко тече,животот на сите скопјани…убијците на градов.
Капитализам,верување во шопинг молови, брендирано стадо.
Квази световност,мантии и суровост. Легалното чедоморство доаѓа како последица.
Инди значи независност,конструктивна фанатичност…Скопје значи одговорност
Инди значи конструктивност,одговорна фанатичност…103 значи одговорност.
И нема крај,размислувај…не си тука да те гонат.
И нема крај,учествувај…не си тука да те молат.

XAXAXA
Tango Revolutioner/Napravi Zaedno 2011.

Projekcija filma “You Can’t Be Neutral on a Moving Train”

Uto, 2015-02-24 14:06

In Infoteka CK13:

Program in English.

Howard Zinn: You Can’t Be Neutral on a Moving Train (2004.) – 78’

Directors: Denis Mueller, Deb Ellis

In this documentary, professor Howard Zinn (1922-2010.) recounts his life as a writer, educator, and leader in nonviolent social protest. His story is one of being in “the right place at the right time,” from poor beginnings, working in shipyard unions, fighting in WWII as a bomber pilot, and then launching his academic career as one of the first white professors to teach at the historically black Spelman College in Atlanta, Georgia. He helped spark the civil rights protest there, and soon moved to Boston College where he became a key figure in organizing anti-Vietnam protests. The historical span of the film concludes with Zinn protesting the war on Iraq. Known as the author of the best-selling „A PEOPLE’S HISTORY OF THE UNITED STATES“, Zinn is a charismatic, well-spoken man whose devotion to telling the truth about America (and working to set things right) is inspiring.

Caspervek trio

Uto, 2015-02-24 12:31

Caspervek trio je španski instrumentalni sastav, radi na povezivanju muzike i vizuelnih umetnosti. U fokusu ovog tria su komponovanje i izvođenje muzike za neme filmove od eskpresionističkih remek-dela do skandinavskih klasika ili manje poznatih španskih ostvarenja. Trio je komponovao muziku za Miss Lediya za koji se smatra da je prvi film koji je snimljen u zapadnoj Španiji, kao i za antologiju kratkih filmova Segundo de Chomóna, pionira španske kinematografije, i jednog od najznačajnijih evropskih filmsih stvaralaca prve dekade 20. veka.
Osim rada na nemim filmovima, Capservek trio sarađuje i sa vizuelnim umetnicima i filmskim školama. Svoje prvo audio-vizuelno delo,”Omnes” napravili su u saradnji sa Univerzitetom Santiago de Compostela.
Cilj ovog tria je da kroz povezivanje muzike i slike vrate publiku u osnove umetničkog izvođenja kada su empatija i neposrednost bili ključni za scensko stvaralaštvo.

http://www.caspervek.com/

U CK13 Caspervek trio će izvesti muziku za film iz 1926. “Majka”, sovjetskog režisera Vsevolod Pudovkina. Zajedno sa Ajzenštajnom i Vertovom, Pudovkin je jedan od najznačajnijih figura sovjetske kinematografije koji je anticipirao neke od narativnih, montažnih i fotografskih tehnika koji su korišćeni u kasnijim filmskim ostvarenjima poput “Lorens od Arabije” ili u filmovima Stivena Spilberga.
Film “Mati” je filmska adaptacija istoimenog romana Maksima Gorkog čija radnja se odvija 1905. tokom Ruske revolucije. U centru filma je siromašna seljačka porodica, majka, zarobljena u ratu, čiji se muž i sin bore na suprotstavljenim stranama.

LJUDI, ŽIVOTINJE I PRIRODA U KRIZI: O POTREBI ANTIKAPITALISTIČKE KRITIKE EKSPLOATACIJE ŽIVOTINJA

Pet, 2015-02-20 15:03

Donosimo vam prevod teksta “Ljudi, životinje i priroda u krizi: O potrebi antikapitalističke kritike eksploatacije životinja” Grupe Oslobođenje životinja Hamburg.
Tekst je nastao za prvi Blockupy protest u Frankfurtu, u čijim je akcijama, u maju 2012. godine, sudelovala Grupa Oslobođenje životinja Hamburg.

Prvi Blockupy protest u finansijskoj prestonici Nemačke i sedištu Evropske centralne banke, okupio je aktiviste iz različitih emancipacijskih grupa i organizacija, uključujući sindikate, omladinske i studentske organizacije, inicijative nezaposlenih, ekološke, mirovne i feminističke grupe, antikapitalističke organizacije, levičarske stranke, mreže i saveze, i bio je usmeren ne samo protiv hegemonije finansijskog kapitala i mera štednje uvedenih širom Evrope tokom dužničke krize, odnosno, protiv međunarodne kreditorske “trojke” – Evropske centralne banke (ECB), Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske komisije, nego protiv čitavog kapitalističkog sistema, patrijarhalnih društvenih odnosa, i drugih oblika ugnjetavanja koji su povezani sa njim, rasizma, klasizma, seksizma i specizma.

Tekst kombinuje kritiku kapitalizma i kritiku evropske politike mera štednje sa zahtevom za oslobođenje životinja, doprinosi društveno-političkoj kontekstualizaciji veganstva i pokazuje pokret za prava i oslobođenje životinja kao integralni deo borbe protiv ugnjetavanja, kapitalizma i klasnog društva.

LJUDI, ŽIVOTINJE I PRIRODA U KRIZI: O POTREBI ANTIKAPITALISTIČKE KRITIKE EKSPLOATACIJE ŽIVOTINJA

Spašavanje banaka, socijalni rezovi, de-demokratizacija. Sve su ovo mere koje se preduzimaju u cilju prevladavanja golobalne ekonomske krize i predstavljaju pokušaj da se spreči urušavanje kapitalističkog sistema. No, nema razloga za spašavanje ekonomskog sistema u kojem nema ni volje ni mogućnosti da se reše društvene i ekološke katastrofe našeg vremena. Eksploatacija ljudi i uništavanje prirodnih osnova života nisu jedini rezultat destruktivnih snaga kapitalističkog društva. Sveprisutno zarobljavanje, nemilosrdno mučenje i permanentno ubijanje životinja, takođe su usko povezani sa ekonomskim sistemom koji isključivo teži iskorišćavanju i profitu. Kapitalizam se mora ukinuti, a ne spasiti, ako želimo da stanemo na kraj ovoj bedi.

Nema nade za kapitalizam

Kapitalistička ekonomija se urušava. Ono što se prikazuje kao “kriza državnih dugova” zapravo je realna globalna ekonomska kriza proistekla iz privatnog vlasništva, kapitala i finansijske krize. Mere koje se preduzimaju nemaju za cilj spašavanje nacionalnih ekonomija već predstavljaju pokušaj da se spreči kolaps same kapitalističke ekonomije. Banke i kompanije se podržavaju stotinama milijardi eura dok EU, MMF i ECB primoravaju mnoge države na rezove unutar sistema socijalne zaštite. Osiromašenje velikog broja stanovništva koje se tumači kao stvaranje “kompetitivnosti” i “boniteta” ne predstavlja ništa drugo do održavanje uslova kapitalističke eksploatacije. Ne postoji dobar razlog za spašavanje ekonomskog sistema koji proizvodi bedu na dnevnom nivou i ignoriše potrebe ljudi i životinja.

Takozvani “spasioci” kapitalizma su dokazali da su spremni da brane ovo prevladavajuće stanje do samog kraja. Napadi na društvo u vidu smanjenja plata, privatizacije i mera štednje imaju za cilj da osiguraju finansijski interes i da što više područja života podrede ekonomskim merama. Ove mere su praćene kršenjem radničkih prava, ekspanzijom državnih bezbednosnih službi i militarizacijom spoljne politike, kako bi se svaki vid otpora ugušio pre eskalacije. Ovakve politike podređuju sve društvene odnose diktatu maksimizovanja profita koji utemeljuje nasilni odnos između ljudi i životinja.

Fukušima, klimatske promene, industrijalizovano ubijanje životinja: Dominacija nad prirodom u kapitalizmu

U kapitalističkoj ekonomiji, životinje, kao i priroda uopšte, predstavljaju isključivo robu, sredstvo za proizvodnju ili resurs koji se može eksploatisati. Dominacija nad prirodom je osnova ljudskog društva, jer ljudi moraju da proizvode kako bi se reprodukovali, i u tu svrhu su uvek menjali i koristili prirodu. Ali, uspostavljanjem kapitalističkog načina proizvodnje započeti su procesi koji su doslovno ubitačni. Kapitalistička ekonomija ne podrazumeva samo kompeticiju, već i permanentnu ekspanziju u obliku progresivne valorizacije svih prirodnih osnova života.

Stoga, nekontrolisani rast neizbežno rezultira ne samo društvenom već i ekološkom krizom. Fukušima, globalni efekti klimatskih promena i industrijalizovano ubijanje životinja, samo su neki od primera devastirajućih posledica kapitalističke apriprejacije prirode. Kritika sistemskog uništavanja prirode ogleda se u društvenim borbama ekoloških pokreta (npr. protiv korišćenja uglja ili genetskog inženjeringa). Pokreti protiv privatizacije vode ili oduzimanja zemljišta se takođe bore za kolektivno i održivo korišćenje prirode, bazirano na potrebama i protiv destruktivnog stremljenja ka profitu.

Destrukcija prirode i samim tim destrukcija osnove ljudskog društva, direktne su posledice odnosa proizvodnje koji ne služe za zadovoljenje naših potreba, već potreba kapitalističke akumulacije. To da kapitalistička aproprijacija prirode ne prati principe održivosti, očuvanja ili brige, nije posledica “neprijateljskog raspoloženja prema prirodi“ već logička posledica valorizacije prirode – pretvaranja prirode u kapital.

Industrijski uzgoj životinja, laboratorije za vivisekciju, klanice: Životinje su žrtve dominacije kapitala nad prirodom

Životinje su primarne žrtve dominacije nad prirodom. Uzimajući ovo za prirodno, životinje se masovno zatvaraju i iskorišćavaju, ubijaju, i njihova mrtva tela se razmenjuju kao roba. Životinje su žrtve sistemski organizovanog nasilja u društvu. Njihova tela pate od povreda u klanicama, laboratorijama i industrijskim farmama. Oslobođena društva koja zaista nameravaju da prevladaju sve odnose zasnovane na eksploataciji ili ropstvu ne mogu da ignorišu životinje. Nijedna žrtva institucionalizovanog nasilja nije legitimna. S obzirom na sadašnje stanje naših prizvodnih snaga, odnosno, na raspoložive tehnološke i društvene mogućnosti, nema potrebe za nasiljem nad životinjama.

Eksploatacija životinja se legitimiše složenom ideologijom poznatom kao specizam. Specizam podrazumeva način mišljenja o životinjama koji proizilazi iz navodne neophodnosti njihovog iskorišćavanja. Kao lažna svest o životinjama, specizam doprinosi tome da se eksploatacija životinja čini prirodnom i nepromenljivom, skrivajući istorijski razvoj i društveni uzrok eksploatacije. Ovo skrivanje ljudske dominacije nad životinjama izražava se na nekoliko načina: od stava “Ljudi su oduvek koristili životinje i to se ne može promeniti.”, preko trivijalizacije nasilja nad životinjama i omalovažavanjem bilo koje vrste kritike eksploatacije životinja, do pokušaja da se životinjama negira bilo kakva svesnost, osećajnost ili individualnost. Ideji o legitimnosti korišćenja životinja mora se uzvratiti kritikom koja pobija mit o eksploataciji životinja. Životinje ne postoje za ljude, ljudi su prisvojili njihova tela i njihovu radnu snagu na silu. Ne postoji ni pojam “humane” eksploatacije; bilo koji oblik eksploatacije – bez obzira na to da li se radi o slobodnom ili farmskom uzgoju životinja – u suprotnosti je s potrebama i interesima životinja. Smisao života životinje nije da završi na tanjiru. Životinje nisu nešto, već neko. Postojeći ljudsko-životinjski odnosi su rezultat ljudskog delovanja i istorije. Dakle, te odnose ljudi mogu promeniti.

Činjenica da životinje nisu prepoznate kao žrtve društvenog odnosa eksploatacije i dominacije, dodatno učvršćuje njihovu katastrofalnu situaciju. Naveliko ignorisan, sistem industrijskog i institucionalizovanog ubijanja životinja se nastavlja. Klanice možemo shvatiti kao mesta primene kapitalističkih principa proizvodnje. Pod velikim vremenskim pritiskom, životinje se ubijaju svake sekunde, nakon što se uzgoje do maksimalne težine. Pod punom tehničkom racionalizacijom, tela životinja se seku i procesuiraju; čak i najmanji delovi tela se koriste za generisanje kapitala. U mesnoj industriji, put ka velikom biznisu popločan je mrtvim telima životinja. S druge strane, proizvodnja mesa podrazumeva i ljudske žrtve: radnici u klanicama rade za minimalne plate pod prekarnim uslovima i rizikujući svoje zdravlje. Ovo pokazuje da su u kapitalizmu i ljudi i životinje žrtve eksploatacije.

Svršimo s kapitalizom i eksploatacijom životinja: Zajedno protiv svake dominacije

Ako ne želimo da se društveni odnosi zasnivaju na maksimizaciji profita, onda svi ljudi moraju stvarno sudelovati u svim sferama života, naročito u onim koje ih se neposredno tiču. Prevladavanje ekonomskog odnosa zavisnosti je osnova participativnih demokratskih procesa pregovaranja u kojima se i ljudske i životinjske potrebe uzimaju u obzir. Širom Evrope, autoritarne režimske politike u krizi, stoje nasuprot bilo kom vidu slobodnijeg društva. Stoga je nužno pokazati ne samo aktivni otpor spram globalnog procesa de-demokratizacije, već se i boriti za preuzimanje kontrole nad našim životima.

Neposredna kolektivizacija ključnih industrija poput finansijske industrije, energetike, stanovanja i proizvodnje hrane je nužna kako bi se zaustavila slepa destrukcija kapitalističko-eksploatatorskog interesa. Eksproprijacija poljoprivrednih korporacija može biti prvi korak u prevladavanju trenutnog ustrojstva na polju proizvodnje i distribucije hrane, unutar kojeg pravo svojine i interes za profitom imaju veću vrednost od društvene pravde i zaštite životne sredine. Nema opravdavanja za sticanje profita, pogotovo kada to podrazumeva da posredstvom destruktivne tehnologije i farmskog uzgoja, ljudi umiru od gladi i životinje ginu u klanicama. Demokratija ne podrazumeva aproprijaciju društvenog bogatstva od strane korporacija, već participaciju ljudi u procesima donošenja odluka koja bi mogla okončati kapitalističko varvarstvo.

Eksploatacija životinja je deo tog varvarstva. Kritika eksploatacije životinja se ne sme ograničiti na određenu vrstu ili oblast nasilja nad životinjama. Nasilje kao takvo mora biti u centru ovih kritika jer ne postoji upotreba životinja koja ne podrazumeva nasilje; ne postoji “bolje” ili “gore” nasilje. Svako ko zaista želi da se bori protiv eksploatacije životinja ne može da koristi životinje za vlastite svrhe. Svako ko želi da bude solidaran sa životinjama mora biti vegan, jer nasilje nad životinjama nije privatna stvar. Nasilje nad životinjama može postojati i u nekapitalističkom društvu, ali jedino nekapitalističko društvo pruža produktivnu osnovu za realizaciju društvenog projekta oslobođenja životinja.

Jedna stvar je jasna: pojedinačni politički pokreti se neće sami razračunati sa kapitalizmom. Društvene borbe mogu biti uspešne samo kada se ne ograničavaju na pojedinačan problem, već nastoje da ukinu raznolike odnose dominacije i ugnjetavanja i njhovu ekonomsku osnovu. Ujedinjen otpor protiv de-demokratizacionih procesa, kao i prisvajanje i socijalizacija središnjih oblasti života, predstavljaju konkretnu perspektivu za razne političke pokrete kojom će prevladati organizacionu individualizaciju i kretati se ka zajedničkim ciljevima i strategijama.

Zato nemojmo gubiti vreme; formirajmo jak otpor protiv pokušaja da se spasi ekonomski sistem koji se zasniva na eksploataciji a ne na potrebama. Jer svaki dan u kom se ljudi tlače, životinje vode u klanice i prirodni resursi iscrpljuju, varvarski je s obzirom na mogućnosti onog Ovde i Sada: stvaranja društva izvan robne proizvodnje, eksploatacije i ugnjetavanja.

Oslobođenje životinja Hamburg

Menschen, Natur und Tiere in der Krise Über die Notwendigkeit einer antikapitalistischen Kritik der Tierausbeutung, Gruppe Tierbefreiung Hamburg, 2012.

Prevod sa engleskog
Otvorena kuhinja CK13

Dingospo Dali + Regulator + Vizelj + Uvertira

Čet, 2015-02-19 17:30

Dingospo Dali (Bg) je beogradski autorski alternativni rok sastav, formiran pre tri godine, koji je napravio mešavinu galame, ritma i melodičnosti, vođen raznim uticajima bendova uglavnom mračnijeg zvuka. Zvoju saradnju započeli su u studiju kod Petrovića u Bigzu, gde i sada vežbaju i snimaju. Sa svojom prvom pesmom pod nazivom “Pelin” našli su se na “Bigz komplikaciji”- zbirci numera bendova koji rade i stvaraju u Bigzu, a trenutno imaju dva spota: za pesmu “Ona” koja se našla na Femikseti 2014 i pesmu “Ne pitaj se”. Učestvovali su na raznim festivalima autorskih bendova. Jedni su od finalista Barfa, Demo Mastersa i ušli su u polufinale Bunt Rok Mastersa. Uskoro počinju sa snimanjem prvog albuma. Bend čine: Nemanja Bulatović – bas gitara, Sandra Grubić – vokal, Nikola Vidojević – bubanj, Nikola Mišić – električna gitara, Miloš Kasalović – električna gitara.

Regulator je alternativni rock bend iz Vrnjačke Banje osnovan 2011. godine. Odmah po osnivanju akcenat je stavljen na autorske numere, a ubrzo su krenuli i prvi koncertni nastupi, samostalnog i festivalskog karaktera. Posle nekoliko festivalskih nastupa u revijalnom (Beer Fest, Street Аrt, Lovefest…) i takmičarskom (BDFL, Gitarijada u Požarevcu, Gitarijada u Zaječaru) delu širom Srbije, vraćaju su se u studio ‘Češnjak’ u Kragujevcu, gde završavaju rad na albumu prvencu “Izvori snage” koji izlazi pod okriljem izdavačke kuće Nocturne media. Trenutno Regulator stvara i deluje iz Beograda, a u kreiranju muzike, tekstova i aranžmana učestvuju svi članovi postave podjednako, dok se kroz liriku Regulatora provlače teme koje se tiču buđenja ekološke svesti, života i odnosa čoveka prema prirodi, kao i same prirode.

Vizelj (Bg): prvi nastup su održali su u klubu Blue Moon Pub 3. maja 2013. godine. Početkom 2014. godine uživo snimaju svoj prvi EP u studiju P3 u Bigz-u koji je izašao za kultnu izdavačku kuću Slušaj Najglasnije. Producent je Ivan Petrović (Sharks, Snakes and Planes). Vizelj je delio binu sa izvođačima poput švedskog alternativnog kantri sastava Streets Of Mars, grčkog pank benda The Spinners, ali i sa domaćim bendovima poput Velikog Prezira, Svi Na Pod (u okviru Mikser Festivala 2014. godine). U avgustu 2014. godine su otvorili deseti, jubilarni Rock Village festival. Do kraja godine su se desila i dva nastupa u beogradskom Domu Omladine. Prvi u septembru na zidiću DOB-a u okviru proslave 50 godina postojanja te institucije, a drugi put u decembru, kada su u Amerikani binu delili sa bendovima Sharks Snakes & Planes i Bolesnom Štenadi. Trenutno rade na snimanju debi albuma.

Uvertira (NS) je nastala još 2007. godine u Novom Sadu i od tada predstavlja skupinu pokušaja Filipa, Petra, Luke i Igora da stvore nešto što ne mari za granice i ostale nebitne razlike koje čine razdaljinu između ljudi. Prave muziku koja nije ograničena na žanr ili stil, već koja za jedine trajne osobine ima strast i ljubav prema stvaranju kao takvom. Uvertira pripisuje ogromnu važnost nastupima uživo, kao najiskrenijem načinu komunikacije kroz muziku i veruje da je ono što se stvori između pojedinaca različitih interesa i nastojanja, spojenih istom ljubavlju prema muzici, neprocenjivo i vredno čuvanja. Iza sebe imaju ep “Od brodova do olupina” , trenutno zavrsavaju svoj debi album, koji bi uskoro trebao da ugleda svetlost dana.

Javno predstavljanje filmskog projekta ”Avramov pas”

Sre, 2015-02-18 12:09

Prezentaciji će prisustvovati reditelj Prvoslav Marić, producent Dragan Isakov, direktor filma Mirko Štark, asistentkinja režije Ana Ilić, asistent režije i moderator Dimitrije Jakovljević i filmska ekipa uz goste.

O Novosadskoj raciji 1942. godine, kao i o genocidnom stradanju novosadskih Jevreja 1944. godine, kada je ideologija nacističke
Nemačke ušla u Novi Sad, nije snimljen nijedan dugometražni igrani film na srpsko-jugoslovenskom području. Film “Avramov pas” sa svojom orginalnom pričom o stradanju novosadskih Jevreja, popunjava veliku kulturološku prazninu u fundamentalnom stvaralaštvu i civilizacijskom dugu istorijskom pamćenju, i tako u širem smislu dopunjava i obogaćuje kulturni identitet Vojvodine, Srbije i činio bi novi doprinos evropskom filmu o Holokaustu. Trenutni status projekta uslovljen je nabavkom neophodnih finansijskih sredstava koja bi omogućila početak snimanja. I pored očiglednog interesovanja ovdašnjih i inostranih institucija za ovaj film, još uvek nije iznađeno povoljno rešenje koje bi pružilo održivost celokupnog projekta.

avramovpasfilm.com

* * *

U ovom autorskom filmu se, preko ljudskih sudbina, sa posrednim naznakama u pozadini, otkrivaju i dve ključne ideologije dvadesetog veka. Obe ove ideologije, svaka na svoj način, iako sa suprotnih stajališta, preko društvenih obmana i civilizacijskih zabluda prevarenog čoveka, planetarno su obeležile svojim nasiljima minuli vek kao najkrvaviji u istoriji ljudske civilizacije. Bez obzira što su ove ideologije sa svojim istorijskim zabludama, svaka iz svojih razloga, prva uništena silom udruženim civilizacijskim vrednostima, a druga sopstvenim urušavanjem iznutra, sišle sa društvene i istorijske scene, i utonule u ambise istorije, one su ostavile za sobom na posredan način tragove svoje matrice u izmenjenom mentalnom klopu građanskog čoveka i njegove vizije društvenog idealizma. Čovekov humanizam kao vrhunsko načelo ljudskog bića, pretvoren je u pragmatičnu etiku, koja se uspostavila kao mera u odnosima savremenog sveta i razvoja moderne civilizacije…
Leva ideologija, boljševizam, daje se simbolično u filmu, preko bežanja iz Rusije neposrednih potomaka slavnog Lava Nikolajeviča Tolstoja, kroz društveno zavedenog i prevarenog čoveka, u neviđenom zanosu masa u tutnjavama ruske revolucije. Tolstojevi neposredni potomci (sinovi, kćeri, unučad) svoj egzodus nalaze u bivšoj Kraljevini Jugoslaviji, delom rasuti po gradovima Vojvodine. Ova leva ideologija, pokrenula je ogromnu energiju društvenih masa, sa nadama za ostvarenje novog poretka, idealnog društva po humanističkoj meri čoveka. Osvajanjem društvene moći ona se pretvara u svoju istorijsku suprotnost, u neslobodu, s ideologijom okovanog čoveka.
Desna ideologija, nacizam, sa rasističkom teorijom, u stvaranju germanskog nadčoveka, bezobzirno je porobljavala druge narode širom Evrope. Zločinačka priroda nacizma i civilizacijska izopačenost, koja je dovela do patološkog ludila, najtragičnije se pokazala na milionima nevinih ljudi kroz koncentracione logore, gde su na najjeziviji način masovno uništavana nedužna ljudska bića.
Tragična priča filma, čija je osnovna matrica nacizam, otvara se, međutim, autorski, na dva toka koja se dramaturški međusobno
prožimaju. Prvi tok se, s poetikom estetskog koda pomerenih značenja, odvija u prednjem planu, preko fona kolektivnih sudbina
ljudi, nedužnih novosadskih Jevreja, žrtvi holokausta (1944), koji se u začuđenoj upitanosti i izgubljenoj odsutnosti, transportuju za
zloglasni Aušvic. S druge strane priče ovog filma, parabolično, preko vizure Cezara, dresiranog Avramovog psa i konkretnih ljudskih gestova, naznačavaju se nacistička zla. Kada Cezara, tokom transporta prisvaja nacistički podnarednik Fric, ideološki
indoktrinirani ubica, usvojena životinja pobuđuje u njemu neke male impulse ljudskosti, otvara se varljiva nada da se ideološkom ubici ipak vraća čovečnost. Avramov pas Cezar, zatim, kad instinktivno oseti smrt svog vlasnika likvidiranog u gasnoj komori, odbija hranu i ugine od tuge za Avramom, svojim vlasnikom. Ova smrt životinje, Cezara, Avramovog psa, simbolički nadrasta esesovce, indoktinirane dželate mržnje, stvorene ideologijom Trećeg rajha. Film svojom estetikom i sadržajem, koji ne rekonstruiše nego sublimira istoriju, daje u novom filmskom fokusu, tragično stradanje novosadskih Jevreja.

PRVOSLAV MARIĆ, filmski reditelj

* * *

Po završetku prvog dela programa u okviru mini-ciklusa dokumentarnih filmova reditelja Prvoslava Marića biće prikazani sledeći radovi:

”Vojvođanski seljak u dobu ideološkog socijalizma” – Prinudni otkup,
kratki filmovi

1. Vreme gladnih pacova

2. Nasilje i javna pobuna

3. Prinudni otkup i sudbina Ilije Nikolića

4. Prve demonstracije žitara

70-te sezonci (1971), kratki film

Ukupno trajanje mini-ciklusa je oko dva sata.

Još uvek plešemo na zgarištima

Uto, 2015-02-17 15:21

Januarski gost Krokodilove kuće za pisce u Beogradu bio je pesnik Marko Pogačar. Omladinski centar CK13 nije propustio priliku da u okviru svog književnog programa ugosti Pogačara, kao i Anu Pejović, jednu od pokretačica i voditeljku Krokodila. Marko Pogačar je rođeni Splićanin, a na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirao je komparativnu književnost i opštu istoriju. Do sada je objavio četiri knjige pesama, tri knjige eseja i jednu zbirku kratkih priča, a bavi se i prevođenjem sa engleskog, uglavnom savremene američke lirike. Višestruko je nagrađivan u svim žanrovima u kojima se oprobao, a njegovi tekstovi su prevedeni na tridesetak stranih jezika. Sa Markom smo razgovarali o mnogim temama, šta se nauči o sebi kroz proces pisanja, o tome kako malim koracima menjati dominantne politike, o bližoj i daljoj prošlosti, ali i o aktuelnoj situaciji u našim postjugoslovenskim društvima.

Krenimo redom, kako je izgledalo odrastanje u Splitu devedesetih godina? Koliko te neke stvari iz tog perioda i danas određuju?

Odrastao sam, uvijek mi se činilo, sasvim sretno, uglavnom u svom rodnom gradu tim krajem osamdesetih i devedesetih godina. Dolazim iz tipične srednjoklasne jugoslavenske obitelji (majka poštanska službenica, otac oficir JNA) koja se nikad nije opterećivala nacijama i vjerama, iz miješanog braka, iz kuće u kojoj, i kad se imalo malo, koliko pamtim, nikad ništa nije nedostajalo. Na malo smo doduše, kao i najveća većina u to vrijeme, bili i navikli, i ništa nam tako nije falilo. S ratom smo imali sreće. I mi i grad, za razliku od onih koji su ga branili, ali i dobrog broja njegovih stanovnika ‘pogrešne’ nacionalnosti. Za razliku od onih čije su stvari letjele kroz prozore nebodera da bi se unutra uselili pravovjerni, pravokrvni i naoružani, mi smo uspjeli ostati u svom vojnom stanu, izgurati nekako tu prvu polovinu devedesetih. Druga polovina bila je više i svjesnije moja. Tad nas je opako gazila ‘tranzicija’, raznorazni njezini aspekti. Bilo je dosta gadno, zapravo, tih devedesetih godina, splitski asfalt nije bio baš mekan. Horsa i svega ostalog na svakom koraku, upadali smo stalno u neka sranja, ali nam je to tada bilo skroz okej. Bili smo mali pankeri i sve nam je to nekako čak i pasalo. Da smo uronjeni u nešto na što sasvim opravdano možemo biti bijesni, mada toga uvijek ima i više no dovoljno. Tek iz današnje perspektive mi se čini da smo zapravo jako puno pili, bili se (uglavnom su mlatili nas), baktali se s policijom i ostalo, za jednu grupicu mahom četrnaest i petnaestogodišnjaka. Bila su takva vremena, ali uvijek su, čini se, neka takva vremena, i sve bih to ponovo. Ipak, pred kraj gimnazije mi je bilo savršeno jasno da je sa splitskom rutinom gotovo, da se treba spakirati i zbrisati. Puno su mi u to vrijeme značili bendovi sa kojima sam svirao, ta hardcore-pank scena, fanzini, Feral i Arkzin. Onda sam otišao na studij u Zagreb.

Kao student, učestvovao si u demonstracijama i blokadi na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Za razliku od nekih nedavnih protesta studenata u Srbiji, ta pobuna je imala širu konotaciju. Možeš li nam reći nešto više o svemu tome, kako je to izgledalo i da li je od toga nešto dobro ostalo?

Bio sam na neki način dio te priče, kao i mnogi drugi, čitavih nekoliko generacija studenata i nastavnog osoblja Filozofskog, ali i mnogih drugih fakulteta. Jednostavno se nije moglo ne biti tamo. Ta se borba pokazala za našu generaciju, za oštrenje njenog političkog horizonta i pokušaj pretvaranja apstraktnih koncepcija u itekako opipljivu praksu, na više načina formativnom. Mnogi su se sjajni ljudi oko te priče prvi put okupili i angažirali, da bi kasnije nastavili s različitim tipovima političkog rada, redom trenutačno prijeko potrebnim aktivnostima. Te su blokade, politike i strategije koje su iza njih stajale, ali i kao Događaj, iz temelja promijenile dio hrvatskog medijskog prostora i, što je još važnije, unutarnju dinamiku do tada uglavnom mrtve ljevice. U principu gotovo sve što se u hrvatskoj danas može podvesti pod lijeve politike bez fige u džepu, takozvana ‘nova ljevica’, na neki je način izašlo iz kabanice tih blokada i borbi za zagrebačke javne prostore koje su ubrzo uslijedile.

Poklonici totalitarnih ideologija, religija i nacionalizama obično time popunjavaju onu prazninu u sebi koju često nazivamo smisao života, a koju je Kiš jednom opisao kao neizvesnost oko toga odakle smo i kuda idemo. Jesi li ti počeo da pišeš poeziju kako bi popunio tu prazninu ili iz nekih drugih razloga?

Poeziju sam počeo pisati, to mi se danas čini, iz čiste ljubavi prema snazi jezika, njenom ogromnom transformacijskom potencijalu. Nekoj neobičnoj ljepoti koju sam ondje nalazio intenzivnije i više nego drugdje. Ali nisam o tome tada razmišljao. Pisao sam, nije me zanimalo zašto. Kroz proces pisanja se, naravno, uvijek nauči dosta o sebi i onome nečemu izvan. Nauče se dobre i loše stvari, katkad i sasvim odvratne. A praznina je uglavnom dobra kakva jest, nije je uopće nužno popunjavati.

Učestvuješ i u uređivanju dva književna časopisa, Quorum i Zarez. Čini se da je poslednjih godina porastao broj mladih pisaca na ovim prostorima, ali isto tako to kao da nije dovelo do povećanja broja čitalaca. Činjenica je da kvantitet ne rađa i kvalitet, ali da li misliš da je veći deo problema na strani izdavača ili tih novijih generacija?

To su dosta složena pitanja, predugo bi trajalo da se upuštamo u razgovor o svakom pojedinom segmentu. Najopćenitije, čini mi se da se prečesto ispušta iz vida da je riječ o sistemskom pitanju, odnosno problemu. Kultura i njezini proizvodi, pa tako i proizvođači, nisu uvjetovani nekom kozmičkom magijom ili ne znam kakvim psihodeličnim mambo-džambom, nego prije svega materijalnim uvjetima njihove proizvodnje, koji su opet izravno uvjetovani dominantnim politikama. Jedino mijenjanjem potonjih vršimo zaista ozbiljne zahvate u kulturnom i drugim poljima. Sve ostalo je manje-više kozmetika. Iako, nikakvih se progresivnih zahtijeva i mjera ne treba unaprijed odricati. Čini se da smo trenutno prepušteni taktici malih koraka, što nije uvijek loše. Loše je, najgore u ovom kontekstu, naturaliziranje hegemone ideologije i djelovanje unutar njenih obrazaca. Pristajanje na diktaturu mutnih i često maničnih utvara, poput na primjer famoznog ‘slobodnog tržišta’…

Sve češće se raspravlja o prekarnoj poziciji umetnika i kulturnih radnika, da li misliš da je uopšte moguć drugačiji model u ovakvom društvenom uređenju?

Drugačiji model je uvijek moguć, pa i u ovakvom uređenju. Ta činjenica, naravno, to isto uređenje nipošto ne opravdava.

Zahvaljujući raznim književnim nagradama, stipendijama i rezidencijalnim boravcima obišao si dobar deo Evrope. Koji grad je na tebe ostavio najjači utisak, ali ne u onom turističkom smislu, već više kao neki kultur-šok koji si doživeo, bilo pozitivan ili negativan?

Rijetko što na mene ostavlja dojam u turističkom smislu, pretpostavljam tu i tamo poneki skajlajn ili pejzaž. Nešto je nezaustavljivo površno, suštinski odvratno u turizmu. Putovanje je, barem za mene, nešto turizmu iz osnove suprotno. A mjesta volim mijenjati često, putovao sam kad god sam mogao i prije nego sam počeo pisati. Od gradova u kojima sam živio i koje smatram svojima najbolje sam se osjećao u Berlinu, iako nikakvog posebnog kultur-šoka nije bilo. Današnji su velegradovi ionako sami po sebi neka vrsta anulatora kultur-šokova, mahom su toliko heterogeni da je u njima teško iznenaditi ili biti iznenađen. Volim Berlin u njegovoj specifičnoj, historijskoj i geopolitičkoj kompleksnosti, kao i nepodnošljivu lakoću njegovih dnevnih ritmova. Odgovara mi i privlači me i sasvim onkraj pop-kulturnog hajpa na čijem valu sad jaše, pogotovo posljednjih desetak godina. Odvratnom vremenu unatoč.

Na nedavnim izborima Hrvatska je dobila novu predsednicu, reklo bi se očekivano, ali je mnoge iznenadio odličan rezultat mladog aktiviste Ivana Sinčića. Ipak, za razliku od lidera grčke Sirize ili španskog Podemosa, čini se da Sinčić odbija da se ideološki deklariše. Kako gledaš na sve to i da li ti sam imaš potrebu za deklarisanjem, van ili unutar književnosti?

Osnovna aktivnost organizacije Živi zid, iz koje Sinčić dolazi i koja se sada, nakon uspjeha na predsjedničkim izborima, pred one parlamentarne ubrzano partijizira, je nešto što treba podržati – radi se o fizičkom sprječavanju deložacija stanara iz bankovnim ovrhama oduzetih nekretnina, često zbog smiješnih i lihvarski generiranih dugova. Njihov daljnji politički angažman nešto je sasvim drugo, i za mene veoma maligno. Nipošto ne podržavam Sinčića, niti mislim da, kao i njihov još u doba studentskih nemira prokazani ideolog Pernar, ima bilo što zajedničko s lijevim politikama. U pitanju je šarlatanski i potencijalno vrlo opasan populizam. Nedavno objavljeni nacrt njihovog programa nešto je potpuno nesuvislo i suludo, kontradiktorno gotovo po svakoj točki. A što se ideološkog deklariranja tiče – upravo njihovo izbjegavanje toga pitanja i navodna ‘neideologiziranost’ najbolji je dokaz vrlo jasnoga političkog svrstavanja. I to na pogrešnu stranu. Njihov uspjeh na predsjedničkim izborima bio je za mene očekivan – konstelacija u političkom polju je takva da je mladi, negativnim simboličkim kapitalom i stranačkim teretom neopterećeni kandidat, koji ne dolazi iz političke klase te nastupa s radikalno populističkih pozicija, titrajući prije svega socijalni nerv, i u okamenjenom dvopartijskom sustavu morao osvojiti značajan broj glasova. Njihov uspjeh ipak signira i jedan maestralan poraz – poraz ljevice koja taj prostor nije uočila, ili, preciznije, nije imala organizacijske snage i kapacitete da ga popuni. Sinčićev uspjeh ljevici je bolna pljuska koja će dugo zvoniti. Ipak, čini se da je ovaj udarac pao na pravo mjesto, neke se potencijalno vrlo zanimljive stvari trenutačno kuhaju u tom spektru. Živi zid bi, na kraju, za ljevicu mogao biti na neki način i koristan.

Bio si januarski gost Krokodilove kuće za pisce u Beogradu, obišao si još neke gradove u Srbiji i Kosovu… Da li sada imaš potpuniju sliku o ovdašnjim prilikama i neprilikama i generalno kakvi su utisci?

Često sam u Srbiji, pogotovo u Beogradu i Vojvodini, tako da se ne mogu pohvaliti pretjerano novim uvidima. Mnoga sam mjesta ipak vidio prvi put, odvezli smo se recimo do Đerdapa, stigao sam i do Trepče, do Mitrovice. Tužno je koliko je ruševina, nevoljnih spomenika jednoj ozbiljnoj zemlji moguće susresti putem… Ne mislim pritom samo na Srbiju. Mnoge stvari oko nas, čini se, još se uvijek i iznova otkrivaju kao zgarišta i ruševine, iz dana u dan razotkriva se njihov pravi karakter. A na tim se zgarištima najčešće još i razulareno, posve glupavo pleše.
Suradnja s Krokodilom bila je kao i obično sjajna, u svim aspektima. Krokodil je za naše krajeve još uvijek egzotična životinja, a jedan ovakav trebao bi svakako postati sveprisutna, domaća.

Razgovarao: Đorđe Majstorović

U nastavku možete pročitati nekoliko pesama Marka Pogačara.

 

ŠTO JE TO OBOD?

Obod je kategorija. izraz tradicije, čvrsti
rub koji ne valja prijeći. njegovu riječ ne
osujećuju: pod obodom je najčešće glava,
kuća, rijetko i drsko ništa. glava se, ako je
kravlja, probuši čeličnim klinom. krava se
priveže lancima o vlažne zidove staje, zatim
se snažno udari. krv koja krene krv je domo-
vine. nju je krava, zubima, za se dugo svojatala.
ako je glava kokošja ona se otrijebi sjekirom.
kokoš se samo uzme, prenese na drugo mjesto,
položi na panj i na vrat se brzo & hladno sruči sječ-
ivo. kokoš još neko vrijeme urliče, ali je nitko
ne čuje. kunić se kolje pismenim, golim rukama.
krv ostaje unutar tijela i kola, sa svojom sumnjivom
prošlošću. uši, na kojima je iz tvoje ruke do sada
visio miruju, kao da se u šumi ništa ne čuje, ništa
ne dešava. polja miruju. zemlje miruju. domovina
od nekud kapi, a ljudi skupljaju grožđe. ogromna
je vrućina. što je to obod i što pod obodom ima?

 

PERMANENTNA REVOLUCIJA JEZIKA LJUBAVNE POEZIJE. UMORNIM TROCKISTIMA

Kako, godine 2007., pisati ljubavnu poeziju?
ovo je vrijeme gusto od ljubavi.

svi nas, naime, umjereno vole.
teorija govori o potpunom izostanku kretanja.

tržište kaže: ako govoriš o ljubavi,
govoriš o bogu, ili obrnuto.

Pogačar misli: sve je bog = bog je ništa.
bombarder prepun opasnog značenja.

ali negdje u kutku te ljubavi, kada je pritisneš uz zid,
izrasta nešto bezrezervno.

rezervat uzimanja i davanja.
i u njemu baobab čijom se krošnjom uspinješ k nebu.

na kraju znaš: jedina strašnija stvar od fašizma
je umjereni fašizam.

 

LIJEPO JE

Lijepo je disati proljetni zrak na Soči
i pri tom ne biti mamuran.
upijati kapljice s izvora i onda u njima teći.
lijepo je dobro se osjećati. imati snage
za bilo kakav oblik vjere koja ne naudi drugome,
dakle, ne imati.
također je lijepo živjeti u Bosutskoj
i vjerovati da ona postoji.
svakog jutra ući u trgovinu i kupiti kruh, jesti ga
nad novinama koje si našao u pošti.
lijepo je kad te pošta pronalazi i kad ti možeš pronaći poštu.
pronalaženje je, općenito, lijepo.
pronaći poznato lice kada prolaziš pored stadiona
ili lošeg sveučilišta. podsmijeh je lijep.
lijepo je pronaći točku.
nož za mazanje koji si odavno izgubio i sad je svilen.
bataljun paradnih anđela spušta željezne uši
i to već graniči sa strašnim. sve graniči sa strašnim,
i to je također lijepo.
odlijepiti žvakaću s đona lagane cipele, zlo koje ti
poremeti ravnotežu i objasni gravitaciju.
Newton je lijep. Brodski je lijep.
barikade su srce umjetnosti i to je nepotkupivo.
kad svira savršen punk kad se ugleda Anna Karina kad se
pomrači mjesec kad se podignu zastave kad se
razdijeli mrtvo more. šetati je lijepo. utopiti se.
što je za mene lijepo za druge je opasno.
teško disati jer je zrak zasićen borovima. govoriti hrvatski.
klizati. također vrijedi i obrnuto.
lijepi su prozori koje možeš otvoriti
i kroz njih dotaknuti oblake. Mosor je lijep.
lijepo je hodati, penjati se i vjerovati u vrh, znati
koje je godine završio rat kada je dan oslobođenja poštovati
dan žena majčin dan voljeti ljubičice,
skidati se. padati. biti siguran da padaš, a onda se prenuti.
buditi se. rezati. ispucavati nepotrebno duge rafale tvog imena,
biti sustavno tragičan.

Šta je Glasilo?

Uto, 2015-02-17 14:52

Glasilo je otvoreni prostor u kojem se kroz autorske tekstove, intervjue, kritičke prikaze, prevode, propituju društveni, ekonomski i ekološki problemi našeg vremena.

Ovi sadržaji se temelje na istraživanjima, analizi i kritici, s namerom da se proizvedu promene u širem kulturnom, društvenom i političkom prostoru.

Akcenat je na artikulaciji, jer smatramo da bi svim direktnim akcijama trebalo da prethodi jasna artikulacija pozicija sa kojih nastupamo. Stoga pokretanje ovog Glasila vidimo kao neophodan korak ka kreiranju zajedničkog polja, jer sve ad hoc i razjedinjene akcije ne doprinose održivim rešenjima.

Glasilo kreira javni prostor koji ujedno nudi i osnažuje prostor za razmenu mišljenja i komunikaciju među ljudima i gde svaki pojedinac koji aktivno i odgovorno promišlja aktuelnu stvarnost i svoju ulogu u društvu, može da se oseća slobodno i ugodno u ulozi čitaoca ili saradnika.

Zato pozivamo sve zainteresovane da se priključe u sadržinskom i vizuelnom razvoju glasila vlastitim prilozima, tekstovima, ilustracijama ili nekim drugim vidom kreativnog izražavanja. Pišite nam na redakcija@ck13.org

*Učestvujte, polemišite, artikulišite, jer promene su moguće samo ako se zajednički otvorimo prema problemima i podelimo odgovornost za naše buduće akcije.

Ljuljeta Lešanaku u CK13

Uto, 2015-02-17 14:44

U saradnji sa Krokodilovom Kućom za pisce u Beogradu, publici u CK13 predstaviće se književnica iz Albanije, Ljuljeta Lešanaku.

Ljuljeta će predstaviti svoj književni koncept “Darkroom”, nakon čega će razgovarati sa publikom. Program je na engleskom jeziku, s mogućnošću prevoda na srpski.

“The Darkroom”

Poezija u nastajanju koja se bavi trima generacijama na porodičnim slikama. Te tri generacije predstavljaju više od ljudskih života: one predstavljaju istoriju, ljude koji su bili svedoci epohalnih promena u 20. veku: oslobođenja od Osmanskog carstva, perioda nacizma i fašizma, kao i perioda komunizma. U pisanju ove knjige, Ljuljeta Lešanaku ne oslanja se na činjenice ili predmete, već na ljudske portrete, muškarce i žene, stare i mlade, žive i mrtve. Fotografije koje koristi su fotografije nepoznatih ljudi, one koje nisu uslovljene sećanjem ili subjektivnošću autora.

Februarska gošća Krokodilove KUĆE ZA PISCE je prva autorka iz Albanije – Ljuljeta Lešanaku. Rođena je u Elbasanu, Albanija, 1968. godine. Studirala je albansku filologiju na Univerzitetu u Tirani, a zatim učestvovala na Međunarodnom programu za pisce u Ajovi, SAD, kao i pohađala master studije iz kreativnog pisanja u Severnoj Karolini. Radila je kao profesorka u srednoj školi, urednica u književnim časopisima, scenaristkinja, TV autorka, a sada je direktorka za istraživanja u Institutu za zločine i posledice komunizma u Albaniji. Dobitnica je međunarodne nagrade “Kristal Vilenica 2009” u Ljubljani i nacionalne nagrade “Silver Pen 2000” za poeziju, kao i nagrade Sajma knjiga u Prištini 2013. godine. Lešanaku je autorka sedam zbirki pesama na albanskom jeziku. Ona je takođe zastupljena sa šest zbirki pesama na drugim jezicima, kao što su: Antipastoral, 2006, Italija; Kinder der Natur, 2010, Austrija; Dzieci natury, 2011, Poland, Haywire: New & Selected Poems (Bloodaxe Books, 2011) je njeno prvo izdanje u Velikoj Britaniji, nakon dva druga izdanja na engleskom jeziku objavljenih u SAD od New Directions: “Fresco: Selected Poems” (2002) i “Child of Nature” (2010). Njene pesme s objavljene na nekoliko jezika u antologijama i književnim časopisima.

Izbor iz poezije Ljuljete Lešanaku objavljen je u ediciji Mala kutija, u izdanju Grupe 484, u sjajnom prevodu Đorđa Božovića.
http://www.grupa484.org.rs/sites/default/files/mala_kutija/04/5_Ljuljeta_Lesanaku_Djeca_prirode.pdf

Stammtisch

Pon, 2015-02-16 11:26

Stammtisch – Radionica konverzacije na nemačkom jeziku danas se, zbog neradnog dana, neće održati. Održaće se narednog ponedeljka u 20h.

Žur-Buvljak

Ned, 2015-02-15 23:39

Besplatna radnja vas poziva na treće izdanje Žur-Buvljaka!

Ukoliko imate bilo šta što vam više ne treba, a nekome može da zatreba (odeća, obuća, knjiga, društvena igra, disk, alat, vokmen) donesete na naš ŽUR-BUVLJAK!
Možete doneti sve što vam padne na pamet i odneti sve što vam se svidi, ili samo doneti, ili samo odneti… Ovde je novac bezvredan!

Žur-Buvljak znači: poklanjamo, razmenjujemo, recikliramo, družimo se uz muziku i piće…
Raskrčite vaše ormane, tavane i ostave!
Sve što je ispravno, upotrebljivo i u dobrom stanju je dobrodošlo. Zbog kapaciteta Besplatne radnje nismo u prilici da smestimo kabaste stvari: fotelje, ormane i sl.

 

Besplatna radnja u Omladinskom centru CK13 nastala je kao odgovor na sveprisutno štancanje svega, u svim veličinama, bojama, oblicima i materijalima, što rezultira gomilanjem i zatrpavanjem stvari koje će na kraju završiti u kontejnerima, umesto u nečijoj sobi, polici, ormanu. U uslovima konstantne ekonomske krize, nastale kao posledica divljanja neoliberalnog kapitalizma, u svetu su sve zastupljeniji ovakvi alternativni ekonomski principi. Oni nam pokazuju da je moguća humanija ekonomija, zasnovana na solidarnosti, samoodrživosti i najširoj mogućoj dostupnosti.

Mesta + Andagainandagain

Sre, 2015-02-11 21:15

Mesta su trio iz Novog Sada čija se muzika može opisati kao spoj minimalnog akustičnog alternativnog folka, slowcore i drone ambijenta. Bend je nastao 2007. godine kao akustični duo. Krajem 2013. godine postaje trio koji nastavlja da neguje intimistički pristup u nešto intenzivnijem registru.

http://mesta.bandcamp.com

http://facebook.com/ mestaupesmi

Andagainandagain je ambijentalno–elektro-akustički duo, nastao kao spoj hladnog ambijenta (Pièces froides) i tekstualnih istraživanja proizašlih iz radikalnih jezičkih praksi druge polovine XX veka. Svoju muziku vide kao konstantnu, između metoda redukcije i repeticije, koju uz teorijsko-poetički govor o samom procesu nastanka uvode u polje lecture-performance-a. Septembra 2013. objavljen im je prvi album za špansku izdavačku kuću 48LAWS. U avgustu prošle godine numera ‘o0′ pojavila se na kompilaciji ‘Sequence8′ (Future Sequence). Njihova koncertna aktivnost rezultirala je split izdanjem sa berlinskim muzičarom Aidanom Bakerom, za italijanski label Manyfeetunder. Još jedan live snimak iz Sofije, snimljen za Bugarski Nacionalni Radio, nedavno se pojavio na Cathedral Transmissions.

http://soundcloud.com/ andagainandagain

http://andagainandagain. bandcamp.com

http://facebook.com/ andagainandagainasatextasmusic

INFOTEKA CK13 – POZIV ZA VOLONTERE!

Pon, 2015-02-09 18:39

Pozivamo sve mlade ljude, studente i studentkinje, kao i ostale zainteresovane, da se priključe našem malom volonterskom timu. Infoteka je alternativna, aktivistička biblioteka i predstavlja otvoren prostor za čitanje, pozajmljivanje knjiga, samoedukaciju i razmenu novih ideja.

U narednom periodu u planu je niz diskusija, prezentacija i radionica koje ćemo organizovati. Dakle, pozivamo vas da aktivno učestvujete u kreiranju programa i sadržaja i predložite nove teme kojima ćemo se baviti. Infoteka će samim tim biti bogatija za vaše znanje i energiju.

Svoje prijave možete poslati na mail infoteka@ck13.org ili doći lično četvrtkom od 18h u Omladinski centar CK13 (Vojvode Bojovića 13) i na licu mesta se informisati o radu Infoteke. Naše radno vreme je svakog radnog dana od 16 do 20h.

PEGIDA, the German New Right and the Third Position

Pon, 2015-02-09 12:48

In Infoteka CK13:

Over the last decade right-wing positions in Germany underwent a big change. With Angela Merkel avoiding controversies and moving the conservative party more and more into centrist positions, right-wing attitudes claimed their place in social media, at the ‘Stammtisch’ and caused the rise of new social movements and populist parties like the anti-European AfD (Alternative for Germany). This is the very background, where also PEGIDA, the so called ‘Patriotic Europeans against the Islamisation of the Occident’ emerged and initiated debates about restrictions of immigration to Germany once again. Starting in October 2014 in Dresden – an Eastern regional capital with one of the least amount of migrants (approx. 4.7%) – the movement skyrocketed eventually combining over 25.000 people demonstrating every Monday chiefly against Muslims and immigration. However, the common denominator is also a strange melange of xenophobia, a demand for direct democracy and conspiracy theories and questioning the political system as well as the public medias.

In our lecture we will give an overview of what PEGIDA is about and it’s background, trying to point out the ongoing change in German political culture and it’s concerning current issues, as a fluctuating between a pro-Western and a pro-Russian position may be the most current one.

ARTIKULACIJA: Književni razgovor(i)

Pet, 2015-02-06 18:43

U okviru projekta ARTIKULACIJA održaće se: Književni razgovor(i) o odnosu književnosti i obrazovanja, uticaju lektire na formiranje i artikulisanje političkih stavova mladih, te mogućnosti za kritički pristup nastavnim planovima i programima iz književnosti. Biće predstavljeni i Školegijum, TekstUra i Mala kutija, kao i nekoliko knjiga iz edicije Lektira narodu, te književni festival Na pola puta.

Gost i gošća: Nenad Veličković, pisac i Sarajeva i Ružica Marjanović, profesorka književnosti iz Užica
Program vodi: Bojan Krivokapić

Ružica Marjanović u Užičkoj gimnaziji predaje književnost. Jedna je od pokretačica i organizatorki književnog festivala Na pola puta u Užicu. Uređuje časopis TekstUra i ediciju Mala kutija.

Veruje da nas čitanje čini boljim ljudima i da se o knjigama mora razgovarati.

 

 

 

 

Nenad Veličković, pisac i kolumnista, radi na Odsjeku za književnost naroda Bosne i Hercegovine Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu, Odsjek Jugoslovenska knjževnost i srpskohrvatski jezik. Magistrirao je s tezom Politički teatar Dušana Kovačevića. Doktorirao je na Univerzitetu u Sarajevu, s tezom: Ideološka instrumentalizacija književnosti na primjerima čitanki od 5. razreda osnovne do 4. razreda srednje škole u Bosni i Hercegovini. Fabrika knjiga objavila je knjige: 2010. Dijagnoza – patriotizam, i 2012. Školokrečina, nacionalizam u bosanskim, hrvatskim i srpskim čitankama, a FOD BiH i Masmedia književni pojmovnik za osnovnu isrednju školu Od slova do smisla i zbirku lektirnih interpretacija Šta je pisac htio da kaže. Sa Namirom Ibrahimovićem je koautor Studije slučaja Svezame, otvori se, FOD BiH, Sarajevo 2012.
Književnoteorijske i književnokritičke tekstove objavljivao je u mnogim časopisima (Putevi, Književna revija, Godišnjak Instituta za književnost, Dani, Izraz, Polja, Reč, Grazer Studien zur Slawistik, Zbornik radova slavističkog kongresa, Zbornik radova Akademije nauka BiH, zbornik Kultur und Raum im Werk von Isidora Sekulić).
Trenutno vodi obrazovni projekat Školegijum, u okviru kojeg uređuje ediciju priručnika za nastavnike Lektira narodu.
Od 1999. do 2007, bio je vlasnik Književne radionice Omnibus, za koju je uredio preko 20 knjiga domaćih i stranih autora. Bio je pokretač i urednik više listova i časopisa (Vizija, Omnibus, Alčak, FAN, Književni žurnal). Objavio je veliki broj priča, drama i eseja, kao i nekoliko romana, koji su doživjeli više izdanja i prevoda na italijanski, nemački, mađarski, makedonski, bugarski, engleski, poljski i slovenački jezik. Učestvovao je na brojnim književnim skupovima kod nas i u svetu. Kao pisac i predavač po pozivu gostovao je u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Novom Sadu, Užicu, Skoplju, Ohridu, Beču, Berlinu, Hajdelbergu, Halleu, Lajpcigu, Gdanjsku, Vroclavu, Trstu, Solunu, Istanbulu, Plovdivu i nekim drugim univerzitetskim centrima.

 

ARTIKULACIJA: Književna radionica

Pet, 2015-02-06 18:09

Omladinski centar CK13 poziva zainteresovanu omladinu, a pre svega srednjoškolce, na radionicu o različitim čitanjima književnog teksta, koju će voditi Nenad Veličković, pisac iz Sarajeva, i Ružica Marjanović, profesorica književnosti iz Užica.

Da li lektira mora da bude dosadna? Šta se sve krije u knjigama koje čitamo? Da li je ono što nastavnik/ca kaže o lektiri jedino tačno? Kakva je veza između književnosti i muzike, filma, pozorišta, televizije, sporta… Zašto je važno da pročitamo “Baštu sljezove boje”?
Ovo su samo neke od tema o kojima će biti reči na radionici.
Dođite da budete deo ove zanimljive radionice!

Učešće na radionici je besplatno. Radionica će se održati u 14. februara 2015. u 11h u Omladinskom centru CK13, Vojvode Bojovića 13, Novi Sad. Broj učesnika/ca je ograničen, te molimo sve zainteresovane da se do 12. februara prijave na mejl radionica@ck13.org
Prijava treba da sadrži najosnovnije podatke: ime i prezime, godinu rođenja, školu/fakultet, broj telefona.

U okviru istog programa, dan ranije, 13. februara u 19h u Omladinskom centru CK13 će se održati i književni razgovor o odnosu književnosti i obrazovanja, uticaju lektire na formiranje i artikulisanje političkih stavova mladih, te mogućnosti za kritički pristup nastavnim planovima i programima iz književnosti. Biće predstavljeni i Školegijum, TekstUra i Mala kutija, kao i nekoliko knjiga iz edicije Lektira narodu.
U razgovoru učestvuju: Nenad Veličković, Ružica Marjanović i Bojan Krivokapić.

Šta je Artikulacija?

Omladinski centar CK13 u okviru projekta Artikulacija organizuje jednogodišnji program otvorenih radionica, predavanja, projekcija, prezentacija i razgovora u okviru kojih ćemo zajedno sa vama artikulisati društvene, ekonomske i ekološke probleme i alternativne načine njihovog rešavanja. Program je namenjen svima koji sebe vide kao nosioce kritičkog odnosa prema dominatnim (nacionalnim) politikama u kojima se čovek ispostavlja kao pasivni konzument i nosilac tržišnih uloga.
Program ne nudi gotove sadržaje i konačna rešenja, već predstavlja povod da se sretnemo i razgovaramo o problemima koji se tiču svih nas. U ovome nećemo biti sami, jer će nam se pridružiti akteri nezavisne kulturne scene iz Beograda, Zagreba, Sarajeva, Mostara i Rijeke.
Dođite, učestvujte, polemišite, artikulišite, jer promene su moguće samo ako se zajednički otvorimo prema problemima i podelimo odgovornost za naše buduće akcije.
Napomena: Ovaj program će se realizovati uz niz drugih društvenih događaja na kojima se već srećemo u CK13, uz dobre svirke, veganske večere i druženja.