new media center_kuda.org

20.00h

Nevini čarobnjaci (Niewinni czarodzieji, 1960)

Režija: Andrzej Wajda
Scenario: Jerzy Andrzejewski i Jerzy Skolimowski
Uloge: Tadeusz Lomnicki, Krystyna Stypulkowska
Muzika: Krzysztof Komeda
Trajanje: 83 min

 

Vajdin film o mladoj generaciji, snimljen je po scenariju Ježija Andžejevskog i Ježija Skolimovskog. To je portret mlade generacije u Poljskoj, sačinjen od posmatranja jedne noći u Varšavi i fragmenata dijaloga i misli.

Ovo je bio jedini istočnoevropski film koji je u to vreme otkrivao određene probleme mladih ljudi koje je zvaničan pogled na stvarnost odbijao da vidi: strah od budućnosti, samozavaravanje, neizvesnost, žudnja za lakim životom.

20.00h

Putnica (Pasazerka, 1961)

Režija: Andrzej Munk
Scenario: Andrzej Munk
Uloge: Aleksandra Śląska, Anna Ciepielewska
Trajanje: 60 min

Poslednji film Andžeja Munka, tokom čijeg snimanja je poginuo u saobraćajnoj nesreći, predstavlja umetnički vrhunac njegove karijere i najimpresivniji primer njegovog talenta. Prikazan je na filmskom festivalu u Kanu 1964. gde, primljen sa opštim divljenjem, osvaja FIPRESCI nagradu.

Film govori o iskustvu nemačkog stražara Lize u koncentracionom logoru u Auschwitzu i njenom odnosu sa zarobljenicom Martom. Središnja ideja filma je da prošlost može biti mistifikovana i izolovana u istoriji, ali ne i u individualnoj savesti koja za prošlost ostaje otvorena do trenutka smrti.

 

22.00h

Mimikrije (Barwy ochronne,1977)

Režija: Krzysztof Zanussi
Scenario: Krzysztof Zanussi
Uloge: Piotr Garlicki, Zbigniew Zapasiewicz, Christine Paul-Podlasky
Muzika: Wojciech Kilar
Trajanje: 96 min

Jedan je od najvažnijih filmova “kinematografije moralne zabrinutosti” – kinematografije “neslaganja s cinizmom i funkcionisanjem vlasti” (Vajda) i, verovatno, jedan od najboljih Zanusijevih filmova. Tematizuje problem konformizma poljske inteligencije.

20.00h

Nož u vodi (Nóż w wodzie, 1962)

Režija: Roman Polanski
Scenario: Jerzy Skolimowski, Roman Polanski
Uloge: Leon Niemczyk, Jolanta Umecka, Zygmunt Malanowicz
Muzika: Krzysztof Komeda
Trajanje: 94 min

Igrani debi Romana Polanskog za koji je scenario napisao s Ježijem Skolimovskim, minimalistička je priča o odlasku buržujskog para na jedrenje i njihovom druženju s mladim i buntovnim autostoperom.
Režijski i glumački maestralan, film je stekao reputaciju jednog od najboljih prvenaca u istoriji filma; osvojio je nagradu kritike na festivalu u Veneciji, a bio je nominovan i za nagradu Oskar u kategoriji najboljeg stranog filma.

“Nož u vodi” je film protesta i napada kojim se Polanski suprostavio socijalističkom konceptu filma sa radnicima i seljacima kao glavnim protagonistima i napao dve generacije Poljaka – srednju generaciju koja predstavlja novu “crvenu buržoaziju” i živi u udobnosti, sigurnosti i konformizmu, i mlađu generaciju, “našu ciničnu generaciju koja još uvek ima svoje romantične čežnje a, ipak, istovremeno već žudi za integracijom” (Skolimovski).
Jezik filma približava se jeziku francuskog novog talasa; vizuelno, film se više oslanja na pokret kamere nego na montažu; priču ne drži dramatičan karakter akcije već pre njen scenski i vremenski kontinuitet.
Muziku za film je radio Krzysztof Komeda, poljski džez pijanista i kompozitor.

 

22.00h

Noćni voz (Pociąg, 1959)

Režija: Jerzy Kawalerowicz
Scenario: Jerzy Lutowski i Jerzy Kawalerowicz
Uloge: Lucyna Winnicka, Leon Niemczyk
Muzika: Andrzej Trzaskowski
Trajanje: 93 min

Jedan od poslednjih značajnih filmova poljske škole, Kavalerovičev “Noćni voz”, stoji na rubu, ili čak u suprotnosti sa glavnim strujama tadašnje poljske kinematografije. Rađen je u stilu tek nadolazećeg francuskog novog talasa, u intimističkom ključu, i tematizuje usamljenost – na individualnom planu (kroz atmosferu izolovanosti voza i noći) i netoleranciju i nasilje – na društvenom planu, kao i probleme moralnog izbora, krivice i kazne. Film je svojevrsan portret društva “u malom”.

 

Muziku za film je radio Andrzej Trzaskowski, pionir džeza u Poljskoj.

Od 27 do 30. maja na letnjoj pozornici CK13.

Osam filmova u dva termina, u 20.00 i u 22.00 č.

U okviru četvorodnevnog ciklusa, biće prikazano osam filmova u dva termina, u 20.00 i u 22.00 č.

Reviju filmova otvoriće debitantski film Romana Polanskog “Nož u vodi” (Nóż w wodzie) iz 1962. godine koji je stekao reputaciju jednog od najboljih prvenaca u istoriji filma. Film je dobio nagradu kritike na festivalu u Veneciji i nominovan je za nagradu Oskar u kategoriji najboljeg stranog filma.

U nastavku će biti prikazana filmska ostvarenja nekih od najznačajnijih poljskih filmskih režisera: Andžeja Vajde, (Andrzej Wajda), Ježi Kavaleroviča (Jerzy Kawalerowicz), Andžeja Munka (Andrzej Munk) i Kšištofa Zanusija (Krzysztof Zanussi)

Ciklus će zatvoriti filmska verzija “Dekaloga V” – “Kratki film o ubistvu” (Krótki film o zabijaniu) Kšištofa Kješlovskog (Krzysztof Kieslowski).

Ulaz je slobodan!

POEZIJOM ISPRAĆAMO POEZIJU IZ KUĆE. SCENA JE OTVORENA ZA SVE KOJI ŽELE DA PREDSTAVE SVOJU POEZIJU.

Nakon dve i po godine i 18 susreta prekidamo ove redovne poetske večeri, uz mogućnost da će se nekada ponovo nastaviti u CK13.

Zahvaljujemo se svima koji su nam pomagali u organizovanju događaja, podržavali nas u programskim sadržajima, zahvaljujemo se svim muzičarima i muzičarkama na nastupima i pre svih pesnicima i pesnikinjama koji su ustvari zaslužni za opstanak “Poezije u kući.”

“Poezija u kući” radila je na entuzijazmu ljudi iz CK13 i prijatelja/prijateljica. “Poeziju u kući” u različitim periodima uređivali su i intenzivno sarađivali Jelena Anđelovski, Ema Stefanovska, Maja Solar, Ozren Lazić i Žolt Polgar. Pokretanje “Poezije u kući” bilo je inspirisano beogradskim “Pesničenjem.”
“Poezija u kući” je radila bez bilo kakve novčane podrške do oktobra 2011. godine kada je prvi put podržana od grada Novog Sada.

Do sada smo objavili jedno audio poetsko izdanje “Poezija u kući – audio dokument”, i do kraja godine objavićemo još dva audio izdanja sa poetskih nastupa u Kući.
Takođe, u CK13 je u toku Radionica kreativnog pisanja čije je organizovanje inspirisano upravo ovim poetskim večerima.

Nastupaju Wooden Ambulance iz Subotice :

http://www.facebook.com/wooden.ambulance

http://www.youtube.com/user/woodenambulance

U subotu, 19. maja 2012. od 16 do 19 časova Ženski kreativni prostor promovišemo u centru Novog Sada, na Trgu slobode. Očekuju vas zanatlijke sa unikatima koje nemate priliku da vidite svakog dana, pogotovo ne u centru grada! Ženski bazar koji se jednom mesečno održava u CK13 ove subote održaće se u centru grada. U akciji učestvuju i feminističke grupe iz Novog Sada: Novosadska lezbejska organizacija, SOS Ženski centar, …Iz kruga – Vojvodina.
Ova akcija biće gerilska i ima prizvuk protesta, no – ako se stvari ne spuste na tlo ne zauzima se javna površina i ne krši se zakon, a ovo će biti javni skup – promocija kampanje za ŽKP.
Broj izlagača / izlagačica je neograničen. 
Za učešće se treba javiti do četvrtka, 17. maja na email adresu: jasmina.graovac@ck13.org Očekujemo vas!

Aktivista Antifašističke akcije iz Novog Sada Zoran Petakov dobio je rešenje o izdržavanju kazne zatvora u trajanju od sto dana jer nije platio kaznu za uvredu episkopa bačkog Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irineja.
Petakovu je rešenje uručio Osnovni sud u Novom Sadu, jer u zakonskom roku nije platio kaznu od 100.000 dinara i troškove sudskog postupka koji je Irinej protiv njega poveo zbog navodne uvrede.

read more

NOVOSADSKA LEZBEJSKA ORGANIZACIJA – NLO u saradnji sa CRNOM KUĆOM 13

Od ovog meseca redovni program

POZDRAV SA SUNČANE MARGINE

- javni čas društvene akcije -

Uskoro ćemo najaviti učesnike/ce skupa, koji nikada pre nisu i nikada kasnije neće posetiti CK13!

Ova država je godinama sistematski radila na razbijanju društvenih akcija.

Da li je u tome uspela?

Gde su društvene akcije danas, šta su to društvene akcije uopšte?

Kakve su akcije jos uvek moguce, i na koje načine?

Da li ima smisla i da li je ikada moguć koncept “nove društvene akcije”?

Koja to vrsta moći pokreće lokalne akcije? Možemo lako primetiti da je to moć prihvatljiva većini u društvu i državi, to je ekonomska moć u borbi za prostor i ekonomsku sigurnost. No, “Gospodarev alat nikada neće srušiti gospodarevu kuću.”

U slučaju aktuelnog trenutka u društvu šta to znači : Dugogodišnji rad na socijalnim pitanjima daje znanje i kredibilitet aktivističkim grupama da rade u određenim oblastima. Ipak, opšti sistem znanje prepoznaje samo u onim oblastima i profesijama o kojima se uči na fakultetima istog ovog sistema. Ironija je naravno, jer ako bi se na fakultetima učilo npr. o pitanjima i pozicijama lgbt ljudi, društvo bi bilo potpuno drugačije. Dok na ovim pitanjima i osnaživanju same zajednice skoro dve decenije u Srbiji rade samo lgbt grupe, kao da su to isključivo naša pitanja, mada se tiču svih ljudi.

Država građane/ke uči nepoštovanju aktivističkih akcija (posebno dugogodišnjeg feminističkog i antimilitarnog rada) i tako već godinama dolazimo u situaciju da aktuelne “društvene inicijative” socijalnim radom proglašavaju npr. “deljenje paketića siromašnima”, bez pitanja : kako je došlo do baš te podele da dele baš oni koji dele i primaju baš oni koji primaju u baš tom momentu, nikada pre i nikada posle. Šta znači jednom, dva puta, nekoliko puta podeliti paketiće, i zašto se to radi, a da očiglednonije jasno da među pitanjima siromaštva u ovoj zemlji postoji niz problema na kojima neistitucionalne grupe godinama rade. Kako je moguće ovom pitanju prići tako pretenciozno i neozbiljno, osim ukoliko se nije poverovalo da društveni rad ne postoji jer upravo se socijalnim pitanjima prišlo sa pozicije države koja jedina postavlja “vrednosti”, i svojim medijima određuje šta se desilo, a šta nije i svojim institucijama određuje, šta se sme, a šta se ne sme.

Najzad, U Novom Sadu je na ovim izborima 5% glasova pripalo klerofašističkoj političkoj partiji Dveri. Pitanje je zašto smo mi društveno aktivne/i uopšte dozvolili da ova grupacija postane politička partija? U njihovom programu i ovo gmomenta ima dovoljno osnova da grupa bude zabranjena. Takodje, u tom programu ima delovi koji izgledaju “smešno” : npr. kao najveći problem obrazovanja u Srbiji, oni navode nedovoljan broj učenika. Ipak, ova ideja kao jedna od ideja na kojoj se zasniva njihov program, apsurdna je pa “smešna” koliko i neke od ideja koje su se krajem 20-ih godina mogle čitati u programu Nacionalsocijalističke partije Nemačke. Dveri u svom programu smatraju da je naivno misliti kako na ovim prostorima više neće biti ratova : “ne pripremanje naših sinova za vojsku ubrzano nam daje kao rezultat narastanje broja gotovo nesposobnih mladih ljudi, ne samo za vojsku već za život uopšte,” piše u programu ovih klerofašista, za koje je glasalo oko 8.000 Novosađana i Novosađanki.

Kao i uvek smatramo da je vreme za preispitivanje svih moći koje posedujemo u svakodnevnici kao osobe, u teoriji i akciji, svih moći koje smo zaboravili, onih nenasilnih i rasterećenih internih razdora i ekonomskih pozicija!

REHABILITACIJA

Juče, 9. maja, naše televizijske stanice podsećale su nas u svojim vestima da se obeležava dan pobede. RTS, B92 i Studio B sve su rekli o pobedi, samo su zaboravili da kažu ko je ovde pobedio. Pobednike je pomenuo ruski ambassador u autorskom tekstu, ali nazvavši ih sasvim neodređeno i anonimno “jugoslovenskim saborcima” sovjetske vojske.

read more

Promocija knjige i dokumentarnog video rada „Utišani glasovi“ autorke Ivane Inđin, održana je u utorak, 8. maja 2012. godine u prostorijama Omladinskog centra CK13.

Na promociji su govorili Bojan Krivokapić i Ivana Inđin.

Knjiga „Utišani glasovi“ nastala je u okviru istraživanja feminističke pozorišne i performerske prakse nezavisne scene u Novom Sadu, u periodu od 1989. do 1999. godine, koje je autorka uradila u okviru master studija na Centru za studije roda u Novom Sadu, a koje je kasnije odbranila kao master tezu.

Izdavač knjige je Centar za inicijative u kulturi – Ogledalo.

„Utišani glasovi“ predstavljaju svojevrstan presek i pokušaj sabiranja, povezivanja i razumevanja elemenata koji čine novosadsku feminističku pozorišnu i performersku nezavisnu scenu. Osam umetnica o kojima se govori u ovoj knjizi: Katalin Ladik, Milica (Mrđa) Kecman, Gordana Dean Pop-Hristov, Tatjana Grujić, Ivana Inđin, Branka Miličić, Zlatica Maksimović i Biljana Stanković Lori – često izmiču jezičkim, nacionalnim, državnim i sličnim kategorizacijama, neretko i žanrovskim. Njihova (feministička) umetnost pripada sferama margine i oko margine. Determinisanost zajedničkim kulturnim i emotivnim prostorom (post-jugoslovenskim, srednjoevropskim, panonskim ili nekim drugim), rizičnost upliva i iskoraka drugačijim i u drugačije umetničke diskurse, poigravanje unutar i sa žanrovima, nezaokruženost, odnosno otvorenost u stvaralačkom i političkom smislu – smešta ih u zagradu. Dominantni diskurs ih ne prepoznaje kao relevantne i njih gotovo da nema u zvaničnim publikacijama, spiskovima i listama, kao što su: almanasi, zbornici, udžbenici i sl. U tom smislu je ova knjiga dragocena, jer rad ovih umetnica uvodi u teorijski diskurs i time, uz umetničku i aktivističku, otvara i jednu novu dimenziju njihovog stvaralaštva.

 

Pozicija ovih umetnica bi se mogla odrediti kao: utišane i smeštene dovoljno daleko da bi bile glasne, ali i dovoljno blizu da ne bi bile nevidljive. „Utišani glasovi“ su priča o ženama u umetnosti(ma), o društveno-političkom kontekstu Novog Sada devedesetih godina dvadesetog veka, o tzv. trećem sektoru, o vremenu „pre“ koje nam pomaže da razumemo ono „posle“ i ovo „sada“. Takođe, ova knjiga i dokumentarni video rad, iako govore o umetnicama novosadske scene, daju nam uvid u širi kontekst devedesetih i pomažu nam da ga bolje razumemo.

Nakon projekcije dokumentarnog video rada usledila je diskusija o problematici definisanja pojmova: žensko, feminino i feminističko, ali i o sličnostima i razlikama između uslova za rad nezavisnih umetnica devedesetih i danas, te mogućnostima i eventualnim strategijama za poboljšanje položaja onih koje stvaraju, a ne pristaju na dominantni etnonacionalistički diskurs.

Veče je završeno pesmom, koja preispituje sve ono: tko smo, što smo, kud i kamo plovi ovaj brod, kud ljude odnosi, i da li itko zna, što more sprema…

Bo. K.

Na putu međunarodnog projekta arhiva performansa re.act.feminism našla se Galerija Miroslav Kraljević u Šubićevoj 29 u Zagrebu, u kojoj je u subotu 5. svibnja otvorena izložba/prezentacija koja sadrži preko 200 radova umjetnica iz cijeloga svijeta.Re.Act.Feminism #2 je rastući, privremeni i živi arhiv performansa koji putujući kroz gradove Europe predstavlja, aktualizira i nadopunjuje feminističke, rodno-kritičke i queer performativne radove umjetnica i umjetničkih kolektiva od 60-ih godina do danas kroz fotografsku, tekstualnu i video dokumentaciju. Glavni organizator ovog projekta je berlinska organizacija za istrazivanje eksperimentalnih i rodno-kritičkih kulturnih praksi cross links e.V., dok je organizator programa i prezentacije projekta u Zagrebu kao i  jedan od sedam partnera projekta Galerija MK.

Sanja Iveković

Trenutačno, stalno-rastući arhiv fokusiran je na umjetnice iz istočne i zapadne Europe, mediteranskog kruga i Bliskog istoka, SAD-a te južne Amerike. Među zastupljenim umjetnicama su Carolee Schneemann, Marina Abramović, Valie Export, Yoko Ono, Gina Pane, Ulrike Rosenbach, Yvonne Rainer, Orlan i Katarzyna Kozyra. Poseban naglasak je na lokalnim izvođačkim umjetnostima svake od zemalja partnera koje sudjeluju u ovom projektu, te će arhiv koji za sada predstavlja dvije hrvatske umjetnice performansa, Sanju Iveković (Make Up – Make Down 1976, Instrukcije br. 1 1976) i Sandru Sterle (Mučnina 2008), biti nadopunjen brojnim novim imenima. Treba spomenuti i druge umjetnice regije Tanju Ostojić, Milicu Tomić, Maju Bajević, Vericu Kovacevsku, Katalin Ladik … Sadržaj arhiva dostupan je na stranicihttp://reactfeminism.org, a nakon prezentacije u Zagrebu bit će obogaćen novim radovima s fokusom na umjetnice/ke iz regije.

Prezentaciju arhiva u Zagrebu prate i diskurzivni i edukacijski programi koji se usredotočuju na lokalno stanje istraživanja (povijesti) performansa. Dvije radionice, pod vodstvom Suzane Marjanić, organizirane su 04. i 11.05. od 17-20 sati, pod naslovom “Zoo scena i eat art” te “Performativna glazba”.  U sklopu programa u re.act.feminism2 u Zagrebu  18. svibnja u 17.30 h održat će se i diskusija na temu “Historizacija, ponovna izvedba i arhiviranje performansa (kustoska, istraživačka i umjetnička perspektiva)” na kojoj će, među ostalim, sudjelovati Sandra Sterle i  Kontejner, Bettina Knaup, Sanja Iveković, Jelena Petrović, Iva Kovač i Elvis Krstulović.

Radionice, diskusije, kao i prijedlozi publike, bit će baza za razmatranje uključivanja novih radova u arhiv re.act.feminism, potičući na taj način suradnički proces kuriranja i konceptualizacije arhiva, glavnih kustosica i selektorica Bettine Knaup i Beatrice E. Stammer. Do koje su mjere suvremeni kustoski projekti oblikovani feminističkim, rodnim ili queer teorijama, odnosno koji su teorijski i prezentacijski alati kojima se služe, jedno je od pitanja kojim se bavi izložba u Zagrebu. Iako arhiv predstavlja žene – umjetnice performansa, zanimljiva su daljnja kretanja koncepta ovog putujućeg arhiva u nastajanju. Postoje li i muški feministički umjetnici performansa i treba li ih uključiti? Stoga, ovo je i poziv svim zainteresiranim za izvedbene umjetnosti, feminističku, rodnu i queer teoriju na aktivno uključivanje i korištenje arhiva kao edukacijskog i istraživačkog materijala tijekom njegove prezentacije u Zagrebu do 26. svibnja 2012.

Preuzeto sa portala Libela.

Karte u pretprodaji 350rsd, na dan koncerta 450rsd.
Karte se u pretprodaji mogu kupiti u Omladinskom centru CK13 od 21. maja.

Veliki Prezir formirao je Vladimir Kolarić juna 1994. godine. U originalnoj postavi, (pored Kolarića) bili su još i Slavko Kontra, Predrag Ilčešin i Dušan Kuzmanović. Odmah po osnivanju, bend pravi svoj prvi demo, za pesmu „Samo tebe znam”. Za ovu pesmu je snimljen spot u režiji Ace Ilića na proleće 1995. godine, i pesma postaje hit na svim TV i radio stanicama.

Na leto 1996. godine Veliki prezir snima svoj prvi album pod nazivom „Veliki prezir” koji se na tržištu pojavio u jesen iste godine. Pored pesme „Samo tebe znam” koja je još pre objavljivanja albuma postala hit, sa ploče se izdvajaju još dva singla: „Ne znam” i „Dobro je”. I za ove pesme spotove režira Aca Ilić. Posle toga počinju i izraženije koncertne aktivnosti. Između ostalog, Veliki prezir početkom 1997. godine održava koncerte na NS-plus-u i u klubu „Crna mačka”, kojima ulazi u sam vrh srpske pop-rok scene.

U junu mesecu 1997. godine grupa snima svoj prvi koncertni album, pod imenom „1 2 3 4”. Na njemu se nalazi jedanaest pesama sa prošlog albuma, plus dvanaesta, pesma „Udica”, koja do tada nije objavljivana. Nakon toga dolazi do personalnih promena u Velikom preziru: grupi se se tada pridružili Draga Antov (basista grupe Oružjem protivu otmičara), Robert Telčer (gitarista grupe Boje (Boye)) i mladi i perspektivni bubnjar Boris Mandić.

Krajem 1999. godine, u produkciji radija B92 pojavila se kompilacija pod nazivom „Korak napred, dva koraka nazad”, na kojoj se našla i grupa Veliki prezir sa obradom pesme „Okean” od grupe La Strada. Po mišljenju mnogih muzičkih kritičara grupa Veliki prezir je ostavila najjači utisak na ovoj kompilaciji mladih bendova Srbije.

Drugi studijski album Velikog prezira pod nazivom „Brazde” se pojavio na tržištu marta 2001. godine. Kao najava ovog albuma izbačen je pilot singl sa pesmom „Danima” koji se pojavio godinu dana ranije od albuma. Na albumu se ta pesma pojavljuje u znatno mirnijoj produkciji od verzije sa singla. Kasnije se sa albuma snima spot za pesmu „Moram da znam”.

Četiri godine kasnije, krajem 2005, Veliki prezir objavljuje i svoj treći studijski album pod imenom „Ruka bez povratka”. Istovremeno se pojavljuje i singl „Konj”. Ovim albumom se ponovo menja postava benda: na mestu bubnjara došao je Robert Radić (nekadašnji bubnjar novosadske grupe Love Hunters (Love Hunters), a bas gitaru svira Dušan Ševarlić. 2007 Boris Mladenović pristupa bendu kao basista.
Novi album sastava Veliki prezir jedno je od onih izdanja koja predstavljaju zrele plodove gotovo neprimetnog i tihog procesa unutrašnjeg razvoja benda u svim aspektima – od poetske i autorske prizme lidera Vladimira Kolarića, preko sviračke perfekcije bubnjara Roberta Radića i gitariste Roberta Telčera, do Borisa Mladenovića (Jarboli) koji je osim doprinosa na bas gitari svojim ko-producentskim potpisom, uz Sašu Jankovića, doneo i novu, kompleksniju i prefinjeniju zvučnu sliku.

Pored toga što nudi kolaž fantastičnih pesama prezentovan u skladnoj i kompaktnoj celini i time ispunjava prvi kriterijum za značajno delo, album “Nikadjekraj” predstavlja Veliki prezir kao punokrvni rok bend koji sa lakoćom lavira kroz niz heterogenih pod-formi, uključujući ne samo savremeni gitarski rok i pop obrazac već i west coast psihodeliju šezdesetih i sedamdesetih kao i post-rock nasleđe poslednje dve dekade, ostajući pri svemu tome savremen i tipično lokalan. I u tome je ovaj album uspeo – oslanjajući se na univerzalne žanrove, dosegao je autentičnost izraza, tako retku u današnje vreme.

Završena Turneja festivala Slobodna zona

Nakon prošlogodišnjeg gostovanja festivala Slobodna zona u Omladinskom centru CK13, ove godine, u okviru Turneje festivala, u periodu od 29. aprila do 3. maja 2012. godine, u CK13 prikazano je pet filmova koje je beogradska publika odabrala kao najbolje. Tako su posetioci i posetiteljke CK13 imali/e priliku da pogledaju sledeće filmove: Deponija, Zidovi, Naftovod, Naš rajski vrt i Pismo ocu. Ulaz je bio besplatan, a projekcije su se odvijale i u dvorištu i u klubu CK13.

Poslednje večeri, nakon projekcije filma Pismo ocu, usledila je diskusija sa specijalnim gostom, rediteljem Srđanom Kečom, koju je moderirao Bojan Krivokapić.

Srđan Keča, reditelj

Reditelj, pokušavajući da razume način na koji je njegov otac izabrao da umre, otvara nekoliko kutija – sve što je za njim ostalo. Zaboravljene fotografije, pisma i kućni video snimci vraćaju film u Jugoslaviju sedamdesetih godina, kada su njegovi roditelji započeli vezu. Ali putovanje kroz godine koje su prošle, članove porodice, stare prijatelje i mesta, otkriva zaostale užase nedavnih ratova na prostorima bivše Jugoslavije, koji i dalje razdvajaju ljude i porodice. Ovo je film koji na najneposredniji način preispituje individualnu odgovornost običnih ljudi zatečenih u vihoru rata.

U diskusiji su otvorena pitanja preispitivanja odnosa prema figuri oca, u našoj kulturi često neupitnoj kategoriji. Lično je, ukazao je Keča, u isto vreme i političko i zato treba težiti demistifikaciji naših uloga i odnosa, kako porodičnih, tako i svih ostalih. Takođe, otvorena su i pitanja uloge i odgovornosti države Srbije, naših “očeva”, ali i nas samih, za činjenja i nečinjenja u ratovima devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije.

Ovogodišnja Slobodna zona predstavila je autorke i autore koji su svojim ličnim primerom i svojim filmovima duboko posvećeni veri u čoveka i mogućnost promene, bez obzira na istorijske okolnosti i lična ograničenja, verske i društvene dogme i pritiske.

Tokom šest festivalskih dana beogradskoj publici predstavljeno je oko 40 filmovа koji tematski preispituju važne društvene i političke događaje iz celog sveta.                                                                                            

U okviru Turneje Festivala Slobodna zona, ljubitelji filma će u 30 gradova širom Srbije imati prilike da pogledaju najbolja ostvarenja svetske savremene angažovane dokumentarne i igrane produkcije sa poslednjeg izdanja festivala održanog u periodu od 4. do 9. novembra 2011. u Dvorani Kulturnog centra Beograda i Domu Omladine. Tokom aprila, maja i juna, biće prikazano 5 filmova koje je beogradska publika odabrala kao najbolje sa Slobodne zone 2011, a nakon projekcija, gledaoci će imati priliku da učestvuju u debatnom programu u okviru kojeg će se inicirati razgovori o temama koje prikazani filmovi pokreću.

Pozivamo vas na promociju knjige i dokumentarnog video rada “Utišani glasovi” – autorke Ivane Inđin u produkciji Ogledala – Centra za inicijative u kulturi.

Knjiga govori o ženskoj, femininoj, feminističkoj nezavisnoj pozorišnoj i performerskoj praksi 90-ih u Novom Sadu.

Karte se od 7.5. prodaju u Mungosu u Njegoševoj ulici!

 

Obaveštavamo vas da se karte za koncert britanskog benda Tindersticks mogu kupiti u Omladinskom centru CK13.
Radnim danima: 11h-16h u kancelariji na spratu i 18h-20h u klubu kada ima noćnog programa
Vikendom: 19h-21h
Nedeljom ne radimo.
Cena karte je 1700rsd.

O koncertu

škrIPA predstavlja: Tindersticks

Posle skoro deset godina, jedan od najznačajnijih indie soul pop rock sastava Tindersticks ponovo nastupa u Srbiji. Ovog puta bend promoviše svoje novo izdanje, sjajni deveti po redu album “The something rain”, a na istoimenoj turneji održaće samo jedan koncert u našoj zemlji i to po prvi put u Novom Sadu. Koncert je zakazan za 11. 05. u velikoj sali Pozorišta mladih.

Neosporno je da kvalitet grupe Tindersticks upravo leži u živim nastupima i karakterističnoj orkestraciji u kojima se prepliću violina, vibrafon, gitare, truba i hammond organ. O tome govori i poslednje izdanje “The something rain” koje zasigurno može da se ubroji u najsvetlija ostvarenja grupe. Domaća publika je to shvatila 23. 11. 2003. na nezaboravnom koncertu u beogradskom SKC-u. Vreme je da još jedanput otkrijete zašto je ovaj bend iz Notingema, predvođen neponovljivim frontmenom Stuartom A. Staplesom, ostavio veliki trag u modernoj pop muzici i da se prepustite atmosferi koja može da se doživi uz njihove pesme.

Kao predgrupa nastupiće francuski muzičar Thomas Belhom, koji će ovom prilikom promovisati svoj treći album “Rocéphine”.

Početak koncerta planiran je za 21h.

Ulaznice se mogu kupiti od ponedeljka 9.aprila po ceni od 1700 dinara, dok će na dan koncerta iznositi 2000 dinara.

Prodajna mesta

Novi Sad: Omladinski centar CK13, Vojvode Bojovića 13

tel: 021 47 37 601

Beograd: Pinball Wizard, Makedonska 30 (Eurocentar)

tel: 011 3348 664

Dvodnevna konferencija “Uradi sam-fanzin”

Dvodnevna konferencija iz oblasti štampanih medija, istražnog novinarstva i dizajna, odvijaće se 19-20. maja 2012. godine, 14-20h u prostorijama Omladinskog centra CK13. “Uradi sam-fanzin konferencija” je okupljanje, umrežavanje i davanje podrške aktivizmu, autorima i promocija etike “uradi sam”.
Autori publikacija, stripova, fanzina su pozvani da učestvuju na konferenciji i predstave svoje dosadašnje angažovanje na publikacijama, aktivizam kojim se bave, kao i svoje publikacije. Teme fanzina, časopisa: društveni problemi, pitanja i stavovi u društvu (antifašizam, feminizam, siromaštvo, tranzicija, obrazovanje mladih, nasilje u sportu, društveni pokreti i angažovane muzičke scene, nezavisno izdavaštvo), umetnost.

Berza “Uradi sam”

Ukoliko se bavite dizajnom uradi sam, pravljenjem bedževa, prišivaka, štampanjem majci, ili posedujete izdavacku kuću, prijavite se kako biste učestvovali na berzi “Uradi sam” tokom dvodnevne konferencije.

Program konferencije

Subota, 19.maj

14h Predstavljanje učesnika konferencije, nakon toga sledi diskusija sa publikom i učesnicima radionica.
18h Film “Fanzini sa Marsa” (autor: Siniša Dugonjić, 2011)

+ gost autor filma i Our Satibara projekat

http://satibara.blogspot.com/

“Fanzini su sa Marsa” je polusatni dokumantarac Siniše Dugonjića o fanzinima i fanzinaškoj sceni u Srbiji koja je postojala devedesetih, u vreme ekonomske krize. U filmu govore autori fanzina: Ivan Glišić, Danilo Milošev Wostok, Bogdan Milošev Boća, Nandor Ljubanović, Ivan Velisavljević, Vasa Radovanović i Uroš Smiljanić.

Devedesetih godina prošlog veka u Srbiji postojala je bogata scena sa upečatljivim likovima i kreativnim idejama. Scenu su činili pisci, članovi bendova, intelektualaci, budući nvo ili drugi aktivisti, autori filmova, umetnici. Fanzinom se mogu svi baviti, svi su pisali, sekli, lepili, pisali o koncertima, bavili se teorijom umetnosti, crtali ilustracije i svoje autorske stripove. Sve su sami kopirali, sklapali, pakovali u koverte i slali svojim prijateljima i istomišljenicima -fanzinašima. Ono što je danas facebook, što je bio myspace, to su bili fanzini, koji još uvek postoje … u drugom obliku.

Nedelja, 20.maj

14h Konferencija

Projekat “Uradi sam – fanzin” se realizuje uz podršku američke fondacije NED, National Endowment for Democracy.

Učili ste nemački jezik u školi 8 (a možda i više godina), na kursu, privatno… ali niste imali priliku da progovorite na času?
Učite trenutno nemački, ali niste imali priliku da se sretnete sa puno Muttersprachler-a sa kojima biste provežbali jezik i ispravili greške?

Nalazite se u Novom Sadu, a potičete sa nemačkog govornog područja i treba vam grupa mladih opuštenih ljudi koja bi vam objasnila šta znači na srpskom “teško žabu u vodu naterati”?

Ne želite čas gramatike…

Onda je Omladinski centar CK13, sredom uveče od 20h pravo mesto za vas!

Pridružite se opuštenoj atmosferi konverzacije na nemačkom i srpskom jeziku, predložite temu za razgovor, ili se jednostavno upoznajte, vernetzujte sa ljudima sličnim vama i razmenite mišljenja…

* Konverzacije se održavaju na spratu Omladinskog centra CK13!
Nije potrebno da prijavite dolazak na konverzaciju.

Učešće je besplatno!

Pozivamo vas na projekciju filma koji je osmislila grupa kragujevačkih studenata i diplomaca okupljenih u nevladinom i neprofitnom udruženju “Vido”!

Film predstavlja crnohumornu parodiju na postojeće reality show i time pokreće pitanje njihovih uticaja na mlade i društvo uopšte. Ekipa okupljena oko iste ideje želela je da se na kreativan način izrazi o aktuelnom stanju u medijima danas, i njihovom preplavljenošću ovakvim sadržajima.

Dodjite da ih podržimo i uz opuštenu atmosferu zajedno prokomentarišemo prisutnost ovog fenomena u medijima.

Nakon filma imaćemo kratku diskusiju sa predstavnicima ekipe koja je kreirala ovaj film.

 

Omladinski centar CK13 je 27.4. započeo realizaciju projekta “Videom do promene”. Projekat obuhvata radionice iz video aktivizma i edukacije iz oblasti ljudskih prava. Sedmoro učesnika i učesnica će imati priliku da nauči osnove snimanja i snimi sopstveni film na temu vezanu za odbranu ljudskih prava. Projekat realizujemo u saradnji sa organizacijama Iz kruga…Vojvodina, Novosadskom lezbejskom organizacijom (NLO) i Udruženjem romskih studenata (URS), a u okviru programa “Mi smo na mreži” Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF).

Edukatori/ke na projektu: Orfeas Skutelis, Svjetlana Timotić, Tijana Popivoda, Biljana Stanković Lori i Ivan Radenković.

Predviđene aktivnosti:

- trodnevna radionica iz osnova snimanja i video aktivizma;

- predavanja i radionice iz oblasti ljudskih prava;

- istraživački rad i snimanje filmova učesnika i učesnica;

- promocija putem online aktivnosti;

- prezentacija u okviru uličnih akcija;

- akcije zagovaranja rešavanja problema;

Ciljevi projekta:

- stvaranje platforme za video aktivizam;

- podrška organizacijama koje se zalažu za odbranu ljudskih prava;

- osnaživanje aktivista/kinja, kroz konkretne edukacije i akcije, u borbi za ljudska prava;

- umrežavanje grupe aktivista/kinja;

- podrška socijalno ugroženim i marginalizovanim grupama i pojedincima/kama;

Pre svirke:

20h Otvorena kuhinja – na meniju veganski pasulj!

Velika proslava 3. godine postojanja Punk-Rock/HC benda Raspevane Džukele.
Ovoga puta spremili smo vam puno iznenadjenja i specijalinh gostiju!
Kao što ste primetili, nije nas dugo bilo na sceni, ali sada kad su sve pripreme završene i vraćamo se, bolji, jači i brži nego pre!

http://raspevanedzukele.blogspot.com/

Da bi upotpunili ceo ovaj događaj, na bini će nam se pridružiti i bendovi:

Greh Naših Majki

Red Band

+ DJ Hank