Omladinski centar CK13

Subscribe to Omladinski centar CK13 feed
Omladinski centar CK13
Updated: 15 min 51 sec ago

Zajednička veganska večera

Mon, 2016-07-25 13:35

Zamenite obrok s nogu veganskom večerom u društvu.

U Otvorenoj kuhinji pripremamo svežu, ukusnu i raznoliku vegansku hranu, jer veganska ishrana ne zahteva nasilje, niti zagađuje okolinu, a dostupna je većem broju ljudi.

Pripremamo zajedničke večere i kao priliku da se ljudi međusobno druže i upoznaju.

Događaj je namenjen svima koji žele da probaju raznolika veganska jela, da se priključe zajedničkoj pripremi veganske hrane, da saznaju više o veganstvu, susretnu se i razgovaraju s ljudima sa kojima će sesti za isti sto.

Ideja zajedničke veganske večere jeste stvoriti neku vrstu društvenog prostora u kom su svi jednaki, kreirati prostor solidarnosti. U ovom prostoru briše se granica između organizatora i posetilaca, i između njih se gradi aktivističko savezništvo. To je mesto koje prožima i stvara svaki pojedinačni rad. Kako će da izgleda, dakle, zavisi od svih nas.

Ako dolaziš na Zajedničku vegansku večeru sredom u Crnu kuću – upoznaj principe njenog funkcionisanja.

BUDI SOLIDARAN – Neka vaše porcije budu odmerene, tako da hrane bude dovoljno za sve.

Solidarnost je spona koja ujedinjuje ljude i protivna je ideji moći i dominacije.

NE OSTAVLJAJ HRANU U TANJIRU – Ne bacaj hranu, pojedi je!

Rasipanje hrane je društveno, moralno i ekonomski neprihvatljivo, i u suprotnosti sa principima Otvorene kuhinje CK13.

Svake godine se u svetu baci ili propadne 1,3 milijarde tona hrane ili trećina ukupne globalne proizvodnje, dok 900 miliona ljudi širom sveta pati od gladi, pothranjenosti ili nema osiguranu prehranu. Svaki put kad bacimo hranu sa svog tanjira, kršimo nečije pravo na hranu.

POSPREMI ZA SOBOM – Ne ostavljaj prljavo suđe za sobom, operi ga!

Otvorena kuhinja CK13 ne funkcioniše kao servis ili restoran, već kao aktivistička kuhinja, zahvaljujući volonterskom angažmanu. Aktivistička znači da zajednički održavamo njen rad i promovišemo njene principe. Volonteri/ke planiraju i pripremaju obroke, organizuju nabavku, čišćenje i promociju, ali mi zavisimo i o vašoj aktivnoj pomoći u tome da cela stvar radi.

DONIRAJ – Podrži ideju u kojoj i sam/a sudeluješ!

Otvorena kuhinja CK13 održava svoj rad zahvaljujući donacijama. Prikupljen novac ulaže se u nabavku materijala za pripremu hrane i neophodna sredstva za rad. Ostavljanjem preporučenog, većeg ili manjeg iznosa, pomažeš opstanak Otvorene kuhinje CK13.

Naša preporučena donacija služi kao vodič:

Ko ima manje, može dati manje; oni koji imaju više, mogu dati malo više. Donacija se zasniva na poverenju, zavisno o samoproceni i finansijskim mogućnostima svakoga od nas, ali novac nije prepreka da bi se jelo u Otvorenoj kuhinji, jer hrana mora biti dostupna svima bez obzira na finansijsku moć.

* Želiš da se priključiš kolektivu Otvorene kuhinje CK13? Poziv za volontere/ke je uvek otvoren! Pronađi nas na sajtu CK13, FB stranici Otvorene kuhinje CK13 ili sredom na Zajedničkoj veganskoj večeri u CK13.

Mi smo otvorena grupa i veselimo se kad novi ljudi dolaze.

Otvorena-kuhinja-CK13

Panel diskusija: Nasilje, mediji i aktivizam

Sat, 2016-07-23 13:51

Link plus, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Omladinski centar CK13 vas pozivaju na panel diskusiju o ulozi organizacija civilnog društva i medija u borbi protiv nasilja na kojoj će govornici posmatrati nasilje u kontekstu održivog razvoja, uzimajući u obzir društveni, ekonomski i ekološki aspekt.

Mediji nas gotovo svakodnevno informišu o novim slučajevima porodičnog i vršnjačkog nasilja, a organizacije ukazuju na porast nasilja nad ženama i decom. Najnoviji slučajevi govore da su žrtve nasilja svih starosnih kategorija, a da je nasilje motivisano kako mržnjom i netolerancijom, tako i koristoljubljem. Dugi niz godina stručnjaci i organizacije javno zastupaju efikasnu prevenciju i zaštitu žrtava nasilja i predlažu odgovarajuće izmene zakona. Govorićemo o ulozi medija i organizacija u prevenciji nasilja i pomoći žrtvama nasilja. Posebna pažnja biće posvećena etičkim načelima kojima se rukovode novinari i urednici kada je u pitanju izveštavanje o nasilju.

Sve više jača svest da i krivična dela i prekršaji protiv životne sredine predstavljaju nasilje na štetu društva. Ova učestala kršenja zakona retko dobijaju epilog na sudu iako se radi o delima koja izazivaju direktnu štetu pojedincima i društvu u celini. Poseban problem predstavlja što se ova dela tolerišu i retko prijavljuju, naročito ako ne predstavljaju direktnu štetu pojedincima ili ako ne ugrožavaju profit u poslovnom sektoru. Organizacije javno zastupaju primenu i sprovođenje postojeće regulative, kao i njeno unapređenje, radi očuvanja biodiverziteta i zaštite životne sredine, te zaštite i dobrobiti životinja, a takođe i javnog zdravlja i zdravlja životinja. Govorićemo o načinu na koji se u tom smislu u našem društvu razume „dozvoljeno nasilje“, kampanjama javnog zastupanja organizacija i ulozi medija.

Nasilje je društveni problem u čije rešavanje moraju da se uključe svi akteri. Uspeh sprovođenja propisa ne zavisi samo od nadležnih državnih organa, nego i od spremnosti građana da ukazuju i prijavljuju nasilnike, od organizacija civilnog društva koje javno zastupaju prevenciju i suzbijanje nasilja, kao i pomoć žrtvama nasilja, od medija čija je dužnost da izveštavaju na način da pravilno informišu i istovremeno edukuju građanstvo.

Tema nasilja je sveobuhvatna i stoga vas pozivamo da aktivno učestvujete i date svoj doprinos diskusiji koja ima za cilj da osvetli problem nasilja iz različitih uglova i da pošalje jasnu poruku da je neophodno da se sprovedu efikasne kaznene mere, ali i mere prevencije koje podrazumevaju i edukaciju i informisanje o mogućim rešenjima i resursima koje na raspolaganju imaju kako žrtve i prijavljivači nasilja, tako i oni koji javno zastupaju nenasilno društvo.

Traži se lider grupe omladinske razmene na Šar planini

Fri, 2016-07-22 22:14

Volonterski centar Vojvodine potražuje lidera grupe omladinske razmene koja se održava od 15. do 26. avgusta na Šar planini!

Lider razmene organizuje odlazak grupe već odabranih učesnika na razmenu (4 učesnika iz Srbije), kontinuirano održava kontakt sa liderima grupa iz drugih država, priprema deo programa razmene i aktivnije se uključuje u realizaciju programa.

Lider grupe može imati i više od 30 godina, iskustvo nije potrebno, bitna je motivacija i iskrena zainteresovanost za temu razmene.

Prijavite se na office@volontiraj.rs.

O omladinskoj razmeni na Šar planini više na linku ispod:
http://volontiraj.rs/2016/06/poziv-za-omladinsku-razmenu-na-sar-planini-call-for-participants-youth-exchange-in-the-sharr-mountain/

Zajednička veganska večera

Mon, 2016-07-18 15:47

Zamenite obrok s nogu veganskom večerom u društvu.

U Otvorenoj kuhinji pripremamo svežu, ukusnu i raznoliku vegansku hranu, jer veganska ishrana ne zahteva nasilje, niti zagađuje okolinu, a dostupna je većem broju ljudi.

Pripremamo zajedničke večere i kao priliku da se ljudi međusobno druže i upoznaju.

Događaj je namenjen svima koji žele da probaju raznolika veganska jela, da se priključe zajedničkoj pripremi veganske hrane, da saznaju više o veganstvu, susretnu se i razgovaraju s ljudima sa kojima će sesti za isti sto.

Ideja zajedničke veganske večere jeste stvoriti neku vrstu društvenog prostora u kom su svi jednaki, kreirati prostor solidarnosti. U ovom prostoru briše se granica između organizatora i posetilaca, i između njih se gradi aktivističko savezništvo. To je mesto koje prožima i stvara svaki pojedinačni rad. Kako će da izgleda, dakle, zavisi od svih nas.

Ako dolaziš na Zajedničku vegansku večeru sredom u Crnu kuću – upoznaj principe njenog funkcionisanja.

BUDI SOLIDARAN – Neka vaše porcije budu odmerene, tako da hrane bude dovoljno za sve.

Solidarnost je spona koja ujedinjuje ljude i protivna je ideji moći i dominacije.

NE OSTAVLJAJ HRANU U TANJIRU – Ne bacaj hranu, pojedi je!

Rasipanje hrane je društveno, moralno i ekonomski neprihvatljivo, i u suprotnosti sa principima Otvorene kuhinje CK13.

Svake godine se u svetu baci ili propadne 1,3 milijarde tona hrane ili trećina ukupne globalne proizvodnje, dok 900 miliona ljudi širom sveta pati od gladi, pothranjenosti ili nema osiguranu prehranu. Svaki put kad bacimo hranu sa svog tanjira, kršimo nečije pravo na hranu.

POSPREMI ZA SOBOM – Ne ostavljaj prljavo suđe za sobom, operi ga!

Otvorena kuhinja CK13 ne funkcioniše kao servis ili restoran, već kao aktivistička kuhinja, zahvaljujući volonterskom angažmanu. Aktivistička znači da zajednički održavamo njen rad i promovišemo njene principe. Volonteri/ke planiraju i pripremaju obroke, organizuju nabavku, čišćenje i promociju, ali mi zavisimo i o vašoj aktivnoj pomoći u tome da cela stvar radi.

DONIRAJ – Podrži ideju u kojoj i sam/a sudeluješ!

Otvorena kuhinja CK13 održava svoj rad zahvaljujući donacijama. Prikupljen novac ulaže se u nabavku materijala za pripremu hrane i neophodna sredstva za rad. Ostavljanjem preporučenog, većeg ili manjeg iznosa, pomažeš opstanak Otvorene kuhinje CK13.

Naša preporučena donacija služi kao vodič:

Ko ima manje, može dati manje; oni koji imaju više, mogu dati malo više. Donacija se zasniva na poverenju, zavisno o samoproceni i finansijskim mogućnostima svakoga od nas, ali novac nije prepreka da bi se jelo u Otvorenoj kuhinji, jer hrana mora biti dostupna svima bez obzira na finansijsku moć.

* Želiš da se priključiš kolektivu Otvorene kuhinje CK13? Poziv za volontere/ke je uvek otvoren! Pronađi nas na sajtu CK13, FB stranici Otvorene kuhinje CK13 ili sredom na Zajedničkoj veganskoj večeri u CK13.

Mi smo otvorena grupa i veselimo se kad novi ljudi dolaze.

Otvorena kuhinja CK13

Šta bi morala da sadrži kutija za hranu svakog aktiviste za društvenu pravdu

Mon, 2016-07-18 10:28

Carla Golden

Prevod sa engleskog: Aleksandar Branković

Mnogima od nas je do pojedinih društvenih pitanja stalo više nego do drugih zbog toga što neposredno utiču na nas ili zbog toga što neposredno utiču na nekog do koga nam je stalo. Aktivisti za društvenu pravdu ustaju protiv diskriminacije i zalažu se za zaštitu od diskriminacije zasnovane na rasi, polu, nacionalnom poreklu, boji kože, seksualnom opredeljenju, nacionalnoj pripadnosti, veri, klasi, kasti, vrsti, uzrastu ili invaliditetu.

Aktivisti za društvenu pravdu se udružuju protiv opresivnih sistema, nepravde, nejednakosti, podređenosti i dominacije. Često su to pojedinačne kampanje, kao, na primer, kampanje za jednake plate za žene, za zdravstveno osiguranje, kampanje za čistu energiju, pravedan pristup obrazovanju, rasnu jednakost ili bračna prava nezavisno od seksualnog opredeljenja.

Pojedinačne kampanje su odlično sredstvo edukacije drugih za probleme koji neposredno utiču na grupu pojedinaca, iako su tek retko složene individue uslovljene samo jednim činiocem i retko kad je jedan problem nepovezan sa drugim. Proširenjem obima, možemo uočiti da većina problema ima zajedničku osnovu i da su ukorenjena u istim silama moći.

Intersekcionalnost je proučavanje i svest o preklapanju između oblika ili sistema ugnjetavanja koji su međusobno uslovljeni i povezani u jedinstvenu zajedničku matricu. Koristeći intersekcionalnost možemo videti da su svi oblici diskriminacije i dominacije ukorenjeni u ugnjetavanju. Jedni sprečavaju druge od uživanja potpune slobode i, iz straha od gubitka konkurentnih pozicija ili moći, osmišljavaju opresivne sisteme.

U borbi protiv ugnjetavanja drugih i nas samih, veoma je bitno da se i sam ne bude ugnjetavač, niti da se sprovodi ugnjetavanje. Zlatna pouka – postupaj prema drugima tako kako bi želeo da drugi postupaju prema tebi  – uči nas o ovome. Ponekad, kao potlačeni pojedinac ili neko ko štiti potlačene, ne uočavamo kako smo i sami opresivni.

Sile dominacije i ugnjetavanja zahtevaju objektivizaciju onih nad kojima se vrši dominacija od strane ugnjetavača. Potčinjeni pojedinac ili grupa postaje “stvar”, “ono”, “to”, “oni”, “onaj drugi” i prestaje da bude “on”, “ona” ili neko poimence kao Janko ili Marko. Ističući razlike, a ne sličnosti, između dominantne individue i potčinjenog “drugog”, psihološki se olakšavaju pojedinačne strategije ugnjetavanja. Teže je nanositi zlo nekome sa kim možemo da se poistovetimo i u kome možemo da vidimo neki aspekt nas samih. Da bi se ugnjetavanje i iskorišćavanje održalo, neophodni su isključenje i distanca.

Kroz celu ljudsku istoriju iskorišćavanim narodima se sprečavao i dalje se sprečava pristup obrazovanju; oni se drže u siromaštvu i oduzima im se moć, kako bi psihološki, u umu ugnjetavača, ličili na ne-ljudske životinje ili objekte niže od čoveka. U Americi, na primer, društveni, politički i kulturni sistem je konstruisan i sprovodi se od strane većinskog belačkog, hrišćanskog, heteroseksualnog, muškog čoveka, pripadnika više klase, kako bi zadobio i održao moć na vrhu smosazdane hijerarhije.

Oduzimanjem svakog navedenog identiteta (ženskog umesto muškog, niže umesto više klase, itd.), osoba ima sve manji prisup moći, manje zaštite i mogućnosti. Najniži rang u hijerarhiji i najsuprotniji položaj, mogao bi pripasti obojenoj, ne-hrišćanskoj, siromašnoj, homoseksualnoj ženi, pripadnici niže klase. Jedini način na koji bi neko mogao da ode niže je da u umu tlačitelja postane ne-ljudska životinja, objekat ili imovina. Nazivanjem zveri, životinjom, prljavom svinjom, debelom kravom, pacovom, kokoškom, psom, kučkom, ribom, nilskim konjem, pijavicom, ovcom, krastavom žabom, zmijom, štetočinom ili magarcem je demorališuće i degradirajuće, jer su se ljudi pozicionirali kao nadređeni ne-ljudskim životinjama, što, u kulturi koja marginalizuje ne-ljudske životinje, omogućava objektivizirano izrabljivanje.

Ako su nejednakost i ugnjetavanje u korenu sveg iskorišćavanja i dominacije, onda sva pitanja društvene pravde imaju zajedničko tlo u borbi protiv ugnjetavanja. Kao aktivisti, bilo bi od presudnog značaja da svesno ne ugnjetavamo nijedno živo biće.

Ljudi godišnje ubijaju milijarde kopnenih i morskih životinja, uglavnom za potrebe ljudske ishrane. To je 7000 puta više životinja nego što je celokupne današnje ljudske populacije. I, kao što možete i zamisliti, proces pretvaranja životinja koje žive, dišu i osećaju u objektivizovane proizvode i resurse, zastrašujuće je nasilan.

Nasilje – nad bilo kim da se sprovodi – zavisi od dominacije, ugnjetavanja i iskorišćavanja. Zalagati se protiv ugnjetavanja podrazumeva zalagati se protiv nasilja i povređivanja. Svaki borac za društvenu pravdu, neovisno o izabranom polju, trebalo bi da odstrani svako nasilje iz svog ponašanja, govora i delanja.

Specizam je sistem u kojem su ljudi sebe postavili kao najbitniju i najvredniju vrstu na Zemlji, što ih oslobađa bilo kakvog moralnog uvažavanja svih drugih vrsta. Iz tog razloga, ljudima je dopušteno da rade šta hoće sa drugim vrstama. To je još jedna hijerarhija, društveno konstruisana tako da objasni iskorišćavanje drugih osećajnih bića. Specizam nije kao rasizam ili seksizam. To je specifična vrsta ugnjetavanja koja se često ukršta sa sistemima koji suptilno minorizuju obojene ljude i žene.

Specizam je, takođe, sistem koji određene životinje kao što su kućni ljubimci (mačke, psi, ptice) i egzotične životinje (lavovi, nilski konji, žirafe, foke, kitovi, delfini) postavlja iznad rada, ishrane, istraživanja, odevanja i životinja za lov i zabavu, za razliku od krava, svinja, peradi, koza, ovaca, konja, jelena, zečeva, slonova, tigrova, medveda, kuna, gusaka, pataka i orki. Izabrati neke ne-ljudske životinje za zaštitu, a izrabljivati druge je proizvoljno i iracionalno kao i odabir određenih ljudi za zaštitu, a iskorišćavanje drugih. Definicije, parametri i pravila izrabljivanja postavljeni su od strane onih na mestima sa najviše ljudske moći, a ne na osnovu prirodnih zakona. Svi smo mi indoktrinirani ovim sistemom od strane naših porodica, kulture, zajednica, škola, crkvi i medija, a mnogi od nas nesvesno učvršćuju ovo proizvoljno nasilje.

Da bi opravdali nasilje, tlačitelji povlače paralelu između ljudi i ne-ljudskih životinja. Da bi opravdali nasilje, tlačitelji povlače paralelu između ne-ljudskih životinja i predmeta. Potrebno je da unapredimo naše mišljenje i ophođenje prema svim ne-ljudskim životinjama, i to za njihovo dobro, kao i da unapredimo mišljenje i ophođenje prema ugnjetavanim i minorizovanim ljudima. Svi ljudi i sve ne-ljudske životinje su jedinstvene, ali imaju i sličnosti. Volja za životom, želja za telesnom slobodom, sklonost za druženjem i zaštitom potomstva je ono što nam je zajedničko.

Ideja prava ne-ljudskih životinja je ideja da ne-ljudske životinje imaju pravo na posedovanje vlastitog života i pravo na svoje najosnovnije interese – uključujući i slobodu od patnje – kao i da njihovim interesima treba pružiti isti obzir kao i sličnim interesima ljudskih bića.

Ljudi su stvorili apstraktnu, iracionalnu hijerarhiju u carstvu ne-ljudskih životinja, istu kao i među sobom. Međutim, ne postoji nijedan ispravan razlog za favorizovanje jednog bića ili živućeg tela nad nekim drugim. Sloboda da živimo neopterećeni predrasudama je pravo po rođenju i ovo pravo moramo da zaštitimo za svaku individuu.

Ugnjetavanje je počelo sa pripitomljavanjem životinja pre deset hiljada godina i ono se, kroz emocionalnu desenzitizacuju, proširilo i na ugnjetavanje određenih grupa ljudi. Da bismo promenili trenutno nepravedno društveno stanje, moramo osloboditi sva tela i poštovati njihovo pravo na slobodu.

Skloni aktivizmu ili ne, ljudi nemaju nikakvu potrebu da gaje, porobljavaju, love, zlostavljaju, terorišu i ubijaju ne-ljudske životinje. Naš kolektivni razum je obezbedio sofisticiranije i humanije načine rada, zabave, odevanja i istraživanja, i pokazao da danas ne postoji potreba za konzumacijom mesa ili tečnosti ugnjetavanih i eksploatisanih ne-ljudskih životinja.

Kada svako od nas bude mogao da primenjuje potpuno saosećanje za najranjivije od nas, tako što će ih (njega i nju) držati podalje od sopstvenog tanjira, onda ćemo sa više autentičnosti moći da se zalažemo za društvenu pravdu za sve, a ne samo za ljude ili za neke od njih. Zar svi aktivisti na kraju ne promovišu aboliciju ugnjetavanja u jednom ili drugom obliku? Ne možete se efikasno zalagati protiv ugnjetavanja, a svakodnevno se hraniti ugnjetavanim manjinama.

Mislim da će se većina složiti da je svetu trenutno potrebno više saosećanja i manje nasilja. Agresivne, siledžijske i zastrašivalačke prakse u organizacijama koje se zalažu protiv ugnjetavanja i nasilja, koriste ugnjetavanje i nasilje da bi sprovodile svoje planove. Belačka istorijska hijerarhija, zasnovana na muškom principu, bila je sprovođena, učvršćivana i okarakterisna silom, genocidom, ratom, robovlasništvom i pohlepom. Ako hoćemo da promenimo istoriju i sistem, i ako nećemo da se ove taktike primenjuju na nama ili na drugima, moramo prestati da se hranimo silovanim, mučenim, porobljenim i ubijenim ne-ljudskim životinjama. Ako se nadamo i radimo na slobodi za sve, moramo da proširimo našu svest i saosećanje na najmarginalizovanija bića.

Sve dok oni koji od postojećeg sistema najviše dobijaju mogu da vas nateraju da i dalje ugnjetavate druga bića, vi im omogućavate izgovor i dozvoljavate njihovo ugnjetavanje vas samih.

Uloga koju pol igra u interakcijama između zagovornika prava ne-ljudskih životinja, javnosti i kontra pokreta, nije prošla neopaženo. Sociološka istraživanja su pokazala da mnoge kampanje podbacuju delimično zbog polnih stereotipa koji žensko zagovaranje tumače kao preemotivno, iracionalno, tvrdeći da žene ne shvataju “neophodnost” eksploatacije. Kao rezultat svega toga, pokret za prava ne-ljudskih životinja ima tendenciju ka glorifikaciji muških taktika (racionalno ubeđivanje i direktnu akciju) i omalovažavanju ženskih taktika (intersekcionalnost i nenasilje).

Ako su edukacija, podizanje svesti, nenasilan govor i nenasilna akcija deo vaše aktivističke kutije sa alatom za pravedno društvo, onda bi veganstvo trebalo da odlikuje vašu aktivističku kutiju za hranu. Bez nenasilnog načina održavanja sopstvenog postojanja, svoj aktivizam hranite ugnjetavanjem protiv kojeg se zalažete. Jedite mir i zalažite se za mir. Probudite vegana u vama samima. Kutija za hranu svakog aktiviste za društvenu pravdu morala bi da sadrži nenasilje.

Intersekcionalnost poziva veganstvo da zaštiti sva bića, ne-ljude i ljude, i da obezbedi pravdu, slobodu i saosećanje za sve.

“Meditirati za mir u svetu, moliti se za bolji svet i raditi za društvenu pravdu i zaštitu prirode i dalje kupujući meso, mleko i jaja užasno zlostavljanih životinja, razotkriva otuđenje koje je tako fundamentalno da naše napore čini apsurdnim, licemernim i osuđenim na sigurnu propast.” – Dr. Vil Tatl

Carla Golden, What Any Social Justice Activist’s Lunchbox Must Contain

One Hour Before The Trip

Mon, 2016-07-18 10:01

One Hour Before The Trip je instrumentalni DIY post rok sastav iz Atine. Postoje od 2004. godine, kada su počeli da rade pod uticajem psihodelije i progresivnog roka, da bi u međuvremenu zaplovili u esperimentalnije i mračnijie vode dodajući treću gitaru. Iza sebe imaju četiri albuma koja su sami snimili i producirali u vlastitom studiju.

http://www.ohbtt.gr/
https://www.facebook.com/ohbtt/

Talente grande y tu madre

Mon, 2016-07-18 09:53

“Talente grande y tu madre” je komični program improvizacije gde glumci kreiraju karaktere, scene i songove na licu mesta poštujući pravila izmišljenih igara. Dekor je poenta scene, kostim je pristojan, a od muzike slušaćete gitaru.

Ekipu čine: Stefan Ostojić, Igor Greksa, Sonja Isailović, Danilo Brakočević, Tatjana Mateša, Aleksa Ilić, Vukašin Ranđelović, Damjan Cvetanovski.

Rockabilly svirka: The Furies

Fri, 2016-07-15 12:12

The Furies su naslednici sopstvenog benda The Moonshine, novosadske rockabilly atrakcije koja je delovala od januara 2011. do marta 2012. godine. Zapravo, postava The Furies je potpuno ista kao postava The Moonshine koja je nastupila na poslednjem koncertu ovog benda, neposredno pre njihovog privremenog razlaza. Tu su, dakle, Mickey D’ Angello (Miloš) za bubnjevima, Zee Hammer (Žile) na kontrabasu, Nick La Barell (Nikola) na gitari i Billy Whizz (Andrej) kao glavni vokal i ritam gitara. Repertoar The Furies je gotovo u potpunosti identičan kao i repertoar The Moonshine: zapaljive rockabilly obrade najznačajnijih predstavnika ovog popularnog i cenjenog žanra kao što su Elvis Presley, Carl Perkins, Johnny Burnette, Joe Clay, Johnny Powers, Stray Cats, The Blasters, Blue Cats i dr. Na svom povratničkom koncertu u Omladinskom centru CK13, 29. jula 2016, furiozni momci će podsetiti publiku za šta je bila uskraćena u poslednje četiri godine. Jedno je sigurno: The Furies vas neće ostaviti ravnodušnim, nego će vas pokrenuti na ples te vam prirediti trenutke nezaboravne zabave.

Književni ponedeljak: Četiri glasa

Wed, 2016-07-13 10:05

Književni ponedeljak na letnjoj sceni CK13!

Četiri književna glasa iz Slovenije, Bosne i Hercegovine i Srbije: Dijana Matković, Bojan Todorović, Mili Đukić i Đorđe Majstorović pred publikom u CK13!

Razgovori, čitanja, druženje!

Dijana Matković (1984, Ljubljana) je književnica, novinarka, urednica. Tokom studija komparativne književnosti je bila kourednica časopisa Izmus, a zatim je osnovala i uređivala Airbeletrinu. Piše za Delo, Dnevnik, Mladinu, Literaturu itd. U 2013. je za vreme demonstracija postavila društveno angažovani portal Građanska odgovornost. Iste godine objavljen je žanrovsko hibridni prvenac U ime Oca. Bavi se književnim prevođenjem s jezika bivše Jugoslavije. Bila je programski vođa Društva slovenskih književnih kritičara i Slovenskih dana knjige. Moderira i organizuje konverzacijski večeri i okrugle stolove o kulturi, društvu i medijima. Uređuje Antologiju tjeskobe – zbirku eseja o tjeskobama, fobijama i strahovima autora iz ex-Yu. Trenutno boravi u Krokodilovoj Kući za pisce u Beogradu.

Bojan Todorović rođen je 19.11.1992. u Šapcu. Diplomirao je Poslovne informacione sisteme na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu. Piše pomalo celog života, ali je prve literarne tekstove objavio 2012. godine u časopisu “Dobro jutro Columbo”. Učesnik je Radionice kreativnog pisanja u Omladinskom centru CK13 u Novom Sadu od 2013. godine. Godine 2015. bio je član kolonije “Književnost & Multimedija”. Objavljivan je u književnim zbornicima “Na ulici gaze bose ljude” i “Sanjatorijum” koji su nastali u okviru tih projekata. Njegova kratka priča “Kučence” bila je 2015. godine u užem izboru na Međunarodnom književnom konkursu “Lapis Histriae” u Umagu, gde je i objavljena. Živi i piše u Novom Sadu.

Đorđe Majstorović je rođen 1986. godine u Tuzli. Najveći deo života proveo je u Nišu, gde je diplomirao na Filozofskom fakultetu, odsek istorija. Već desetak godina se bavi pisanjem kratkih priča, a mnoge od njih su objavljene u zbornicima poput “Na ulici gaze bose ljude”, “Lapis Histiriae”, “Rukopisi”, “Sanjatorijum”, itd. Trenutno živi u Novom Sadu i priprema svoju prvu samostalnu zbirku priča.

Mili Đukić (Mostar, 1987) objavio je dvije zbirke poezije – ‘Sabrana djela iz oduzetog tijela’ (Bratstvo duša – 2014) i ‘Zima će ponovo biti teška’ (Bratstvo duša – 2015).

Program vodi Bojan Krivokapić.

Srpska Umeå fest

Tue, 2016-07-12 10:57

U organizaciji Rebuild Collective-a nastupiće:

SPIRITS | straight edge hardcore, Boston, Massachusetts
www.spiritsxxx.bandcamp.com
https://www.facebook.com/spiritsxboston

PROSLOV | metallic hardcore, Zupanja, Hrvatska
https://proslov.bandcamp.com/releases
https://www.facebook.com/Proslov-975729165876398/

WAR ENGINE | hardcore trash, Novi Sad
https://www.facebook.com/WAR-ENGINE-212782424271
https://www.youtube.com/user/stexcarina

BECOME AS ONE | youth crew hardcore, Novi Sad
https://becomeasone.bandcamp.com/
https://www.facebook.com/BecomeAsOne

Boris Mladenović (Jarboli)

Fri, 2016-07-08 16:18

Premijerni nastup Borisa Mladenovića u Novom Sadu na letnjoj sceni CK13! Boris će izvesti svoje pesme koje su našle mesto u opusu Jarbola, kao i one van njega.

Esoteric Oil Lamp

Wed, 2016-07-06 11:31

Po drugi put u CK13!

Nastupaju:
Voja Savkov – saksofon
Aca Pejčić – klavijature
Marko Čurčić – bas
Aleksandar Škorić – bubnjevi

24a Vibrations

Wed, 2016-07-06 11:25

Nastupaju:
Zsolt Argyelan – Truba i Flugelhorn
Marko Čurčić – Bas
Aleksandar Škorić – Bubnjevi

Aleksandar Škorić i Nemanja Tasić Duo

Wed, 2016-07-06 11:22

Iako su već residenti CK13, Acu i Tasu ćemo po prvi put videti u duo formaciji!
Obojica su bubnjari mlađe generacije iz Novog Sada i do sada smo imali prilike da ih čujemo u okviru raznih muzičkih formacija poput3 Times 7, Esotheric Oil Lamp, Sitting Bull, Elight, ESOTERICdeLIGHT…

Ulaz slobodan!

Zajednička veganska večera

Mon, 2016-07-04 10:54

Zamenite obrok s nogu veganskom večerom u društvu.

U Otvorenoj kuhinji pripremamo svežu, ukusnu i raznoliku vegansku hranu, jer veganska ishrana ne zahteva nasilje, niti zagađuje okolinu, a dostupna je većem broju ljudi.

Pripremamo zajedničke večere i kao priliku da se ljudi međusobno druže i upoznaju.

Događaj je namenjen svima koji žele da probaju raznolika veganska jela, da se priključe zajedničkoj pripremi veganske hrane, da saznaju više o veganstvu, susretnu se i razgovaraju s ljudima sa kojima će sesti za isti sto.

Ideja zajedničke veganske večere jeste stvoriti neku vrstu društvenog prostora u kom su svi jednaki, kreirati prostor solidarnosti. U ovom prostoru briše se granica između organizatora i posetilaca, i između njih se gradi aktivističko savezništvo. To je mesto koje prožima i stvara svaki pojedinačni rad. Kako će da izgleda, dakle, zavisi od svih nas.

Ako dolaziš na Zajedničku vegansku večeru sredom u Crnu kuću – upoznaj principe njenog funkcionisanja.

BUDI SOLIDARAN – Neka vaše porcije budu odmerene, tako da hrane bude dovoljno za sve.

Solidarnost je spona koja ujedinjuje ljude i protivna je ideji moći i dominacije.

NE OSTAVLJAJ HRANU U TANJIRU – Ne bacaj hranu, pojedi je!

Rasipanje hrane je društveno, moralno i ekonomski neprihvatljivo, i u suprotnosti sa principima Otvorene kuhinje CK13.

Svake godine se u svetu baci ili propadne 1,3 milijarde tona hrane ili trećina ukupne globalne proizvodnje, dok 900 miliona ljudi širom sveta pati od gladi, pothranjenosti ili nema osiguranu prehranu. Svaki put kad bacimo hranu sa svog tanjira, kršimo nečije pravo na hranu.

POSPREMI ZA SOBOM – Ne ostavljaj prljavo suđe za sobom, operi ga!

Otvorena kuhinja CK13 ne funkcioniše kao servis ili restoran, već kao aktivistička kuhinja, zahvaljujući volonterskom angažmanu. Aktivistička znači da zajednički održavamo njen rad i promovišemo njene principe. Volonteri/ke planiraju i pripremaju obroke, organizuju nabavku, čišćenje i promociju, ali mi zavisimo i o vašoj aktivnoj pomoći u tome da cela stvar radi.

DONIRAJ – Podrži ideju u kojoj i sam/a sudeluješ!

Otvorena kuhinja CK13 održava svoj rad zahvaljujući donacijama. Prikupljen novac ulaže se u nabavku materijala za pripremu hrane i neophodna sredstva za rad. Ostavljanjem preporučenog, većeg ili manjeg iznosa, pomažeš opstanak Otvorene kuhinje CK13.

Naša preporučena donacija služi kao vodič:

Ko ima manje, može dati manje; oni koji imaju više, mogu dati malo više. Donacija se zasniva na poverenju, zavisno o samoproceni i finansijskim mogućnostima svakoga od nas, ali novac nije prepreka da bi se jelo u Otvorenoj kuhinji, jer hrana mora biti dostupna svima bez obzira na finansijsku moć.

* Želiš da se priključiš kolektivu Otvorene kuhinje CK13? Poziv za volontere/ke je uvek otvoren! Pronađi nas na sajtu CK13, FB stranici Otvorene kuhinje CK13 ili sredom na Zajedničkoj veganskoj večeri u CK13.

Mi smo otvorena grupa i veselimo se kad novi ljudi dolaze.

Otvorena-kuhinja-CK13

Šta naš strah od izbeglica govori o Evropi

Wed, 2016-06-29 14:56

Slavoj Žižek
Prevod sa engleskog: Ljubomir Delević

Žak Lakan je tvrdio da, čak i ako je tvrdnja ljubomornog muža o njegovoj ženi ­ da spava okolo sa drugim muškarcima ­ istinita, njegova ljubomora je ipak patološka. Zašto? Pravo pitanje nije “da li je njegova ljubomora dobro utemeljena?”, već “zašto mu je potrebna ljubomora da održi svoj identitet?”. Na isti način, moglo bi se reći da, čak i da je većina nacističkih tvrdnji o Jevrejima bila tačna ­ da eksploatišu Nemce, zavode nemačke devojke ­ koje, naravno, nisu bile tačne, njihov antisemitizam bi i dalje bio (kao što i jeste) patološki, jer potiskuje pravi razlog zbog kojeg je nacistima potreban antisemitizam u cilju održavanja svoje ideološke pozicije.

Nije li isti slučaj sa rastućim strahom od izbeglica i imigranata? Ako ekstrapoliramo do ekstrema: čak i ako bi većina naših predrasuda o njima bila dokazana kao istinita ­ oni su prikriveni fundamentalistički teroristi; oni siluju i kradu ­ paranoidni diskurs o imigrantskoj pretnji još uvek je ideološka patologija. To više govori o nama, Evropljanima, nego o imigrantima. Pravo pitanje nije “jesu li imigranti realna pretnja za Evropu?”, već “šta ta opsednutost imigranatskom pretnjom nama govori o slabosti Evrope?”.

Ovde postoje dve dimenzije koje treba da se razdvoje. Jedna je atmosfera straha, borba protiv islamizacije Evrope koja ima svoje očigledne apsurdnosti. Izbeglice koje beže od terora se izjednačavaju sa teroristima od kojih beže. Očigledna činjenica da među izbeglicama ima terorista, silovatelja, zločinaca i tako dalje, dok su velika većina očajni ljudi u potrazi za boljim životom ­ na isti način kao što je među izbeglicama iz Nemačke Demokratske Republike bilo i skrivenih Štazi agenata ­ dobija paranoidni obrt. U ovoj verziji, imigranti se prikazuju (ili pretvaraju) kao očajne izbeglice, dok su u stvarnosti oni predvodnici nove islamske invazije Evrope. Iznad svega, kao što je to obično slučaj, uzroci problema koji su imanentni današnjem globalnom kapitalizmu su projektovani na spoljnog uljeza. Sumnjičavi pogled uvek nalazi ono što traži: “dokaz” je svuda, čak i ako se polovina toga ubrzo pokaže kao lažna.

Druga dimenzija je humanitarna idealizacija izbeglica. To sprečava svaki pokušaj da se otvoreno suočimo sa teškim pitanjima koja se javljaju kada oni koji praktikuju različite načine života svojim primerom prave ustupak neofašističkoj desnici. Tragikomični spektakl beskrajnom samookrivljavanju u kome je Evropa navodno izdala svoju humanost ­ spektakl ubilačke Evrope koja ostavlja hiljade utopiljenih tela na svojim granicama ­ služi kao svrha sam za sebe, bez ikakvog emancipatorskog potencijala. Sve “loše” o drugome se odbacuje, bilo kao naša (zapadnjačka rasistička) projekcija, ili kao rezultat našeg (zapadnjačkog imperijalističkog) zlostavljanja, preko kolonijalnog nasilja, ili nečeg drugog. Šta se krije iza ovog našeg zatvorenog kruga ­ ili, bolje rečeno, projekcije našeg “potisnutog” zla “­ ono šta mi verujemo da susrećemo kao” autentičnu” drugost kada se zaista otvorimo prema njima, dobra, nevina drugost, je takođe naša ideološka fantazija.

Ovde ne postoji mesto za kompromis; nema tačke na kojoj se dve strane mogu dogovoriti (“ok, antiimigrantski paranoici preteruju, ali postoje neki fundamentalisti među izbeglicama …”). Čak i minimalni stepen tačnosti u tvrdnjama antiimigrantskog rasiste ne služi da opravda njegovu paranoju, dok, s druge strane, samookrivljavanje humanitaraca je potpuno narcisoidno, zatvoreno za istinski susret sa susedom imigrantom. Zadatak je da se otvoreno razgovara o svim neprijatnim pitanjima bez kompromisa sa rasizmom.

Na ovaj način, mi sprečavamo istinski susret sa realnim susedom i njegovim ili njenim specifičnim načinom života. Dekart, otac moderne filozofije, istakao je da su mu u mladosti maniri i verovanja stranaca izgledali smešni i ekscentrični, sve dok se nije upitao da li se naši običaji i verovanja mogu njima pojaviti isti takvi. Ishod ovog preokreta nije uopšteni kulturni relativizam, već nešto radikalnije i zanimljivije. Potrebno je da naučimo da doživljavamo sebe kao ekscentrične, da vidimo naše običaje u svoj svojoj neobičnosti i kapricioznosti. U svom delu, Večni čovek, G. K. Česterton zamišlja monstruma kakvim se čovek može činiti životinjama oko njega:

“Najjednostavnija istina o čoveku je da je on veoma čudno biće; skoro u smislu da je stranac na zemlji. U svoj trezvenosti, on mnogo više deluje prema spoljašnjem izgledu kao onaj koji donosi strane navike iz neke druge zemlje nego kao da su se one razvile u ovoj. On ima nepravednu prednost i nepravedne nedostatke. On ne može da spava u svojoj koži; on ne može da veruje svojim instinktima. On je istovremeno tvorac koji pokreće čudotvorne ruke i prste i neka vrsta bogalja. On je umotan u veštačke zavoje koji se nazivaju odeća; on je oslonjen na veštačke štake pod nazivom “nameštaj”. Njegov um ima iste sumnjičave slobode i ista divlja ograničenja. Jedini među životinjama, on je pogođen prelepim ludilom zvanim smeh; kao da je spoznao neku tajnu u samom obliku univerzuma skrivene od tog univerzuma. Jedini među životinjama oseća potrebu sprečavanja svoje misli iz korena stvarnosti svog telesnog bića; da ih krije kao u prisustvu neke više potencije koja stvara misteriju stida. Da li slavimo ove stvari kao prirodne čoveku ili ih zloupotrebljavamo kao veštačke prirodi, one ostaju u istom smislu jedinstvene. ”

Da li “način života” nije zapravo način da se bude stranac na zemlji? Poseban “način života” se ne sastoji samo od niza apstrakcija ­ hrišćanske, muslimanske “vrednosti”; to je nešto otelotvoreno u gustoj mreži svakodnevnih praksi: način na koji jedemo i pijemo, pevamo, vodimo ljubav, kako se odnosimo prema autoritetima. Mi “jesmo” naš način života: to je naša druga priroda, zbog čega direktno “obrazovanje” nije u stanju da to promeni. Potrebno je nešto mnogo radikalnije, neka vrsta brehtovskog “otuđenja” (extraneation), duboko egzistencijalno iskustvo pomoću kojeg odjednom shvatamo kako su glupo besmisleni i proizvoljni naši običaji i rituali ­ ne postoji ništa prirodno u načinu na koji se grlimo i ljubimo, u načinu na koji smo se peremo, u načinu na koji se ponašamo dok jedemo…

Poenta je, dakle, ne da prepoznamo sebe u strancima, nego da prepoznamo stranca u sebi ­ u tome leži najdublja dimenzija evropske modernosti. Prihvatanje da smo svi, svako na svoj način, čudni ludaci, pruža jedinu nadu za tolerantnu koegzistenciju različitih načina života.

Slavoj Žižek: What our fear of refugees says about Europe

Spansov Humanitarni Žur-Bazar

Wed, 2016-06-29 09:45

Pozivamo vas na još jednu u nizu akcija koje organizuje SPANS, udruženja za zaštitu životinja iz Novog Sada.

Novo, dopunjeno izdanje Spansovog humanitarnog bazara!

Zbog vas smo nastavili da prevrćemo stanove naglavačke i tražimo očuvane stvari koje nam više nisu neophodne, a možda su baš vama taman. Ovaj put vam služimo limunadu i preukusne vege-čoko mafine, a za opuštajući i cool “summer vibe” pobrinuće se didžejevi Ljuba Bulevarac i Rebel Disco, koji najavljuju: soul, reggae, pop, jungle, liquid funk…

Bazar počinje od 18h, a muzika od 20h!

Zajednička veganska večera

Tue, 2016-06-28 09:42

Zamenite obrok s nogu veganskom večerom u društvu.

U Otvorenoj kuhinji pripremamo svežu, ukusnu i raznoliku vegansku hranu, jer veganska ishrana ne zahteva nasilje, niti zagađuje okolinu, a dostupna je većem broju ljudi.

Pripremamo zajedničke večere i kao priliku da se ljudi međusobno druže i upoznaju.

Događaj je namenjen svima koji žele da probaju raznolika veganska jela, da se priključe zajedničkoj pripremi veganske hrane, da saznaju više o veganstvu, susretnu se i razgovaraju s ljudima sa kojima će sesti za isti sto.

Ideja zajedničke veganske večere jeste stvoriti neku vrstu društvenog prostora u kom su svi jednaki, kreirati prostor solidarnosti. U ovom prostoru briše se granica između organizatora i posetilaca, i između njih se gradi aktivističko savezništvo. To je mesto koje prožima i stvara svaki pojedinačni rad. Kako će da izgleda, dakle, zavisi od svih nas.

Ako dolaziš na Zajedničku vegansku večeru sredom u Crnu kuću – upoznaj principe njenog funkcionisanja.

BUDI SOLIDARAN – Neka vaše porcije budu odmerene, tako da hrane bude dovoljno za sve.

Solidarnost je spona koja ujedinjuje ljude i protivna je ideji moći i dominacije.

NE OSTAVLJAJ HRANU U TANJIRU – Ne bacaj hranu, pojedi je!

Rasipanje hrane je društveno, moralno i ekonomski neprihvatljivo, i u suprotnosti sa principima Otvorene kuhinje CK13.

Svake godine se u svetu baci ili propadne 1,3 milijarde tona hrane ili trećina ukupne globalne proizvodnje, dok 900 miliona ljudi širom sveta pati od gladi, pothranjenosti ili nema osiguranu prehranu. Svaki put kad bacimo hranu sa svog tanjira, kršimo nečije pravo na hranu.

POSPREMI ZA SOBOM – Ne ostavljaj prljavo suđe za sobom, operi ga!

Otvorena kuhinja CK13 ne funkcioniše kao servis ili restoran, već kao aktivistička kuhinja, zahvaljujući volonterskom angažmanu. Aktivistička znači da zajednički održavamo njen rad i promovišemo njene principe. Volonteri/ke planiraju i pripremaju obroke, organizuju nabavku, čišćenje i promociju, ali mi zavisimo i o vašoj aktivnoj pomoći u tome da cela stvar radi.

DONIRAJ – Podrži ideju u kojoj i sam/a sudeluješ!

Otvorena kuhinja CK13 održava svoj rad zahvaljujući donacijama. Prikupljen novac ulaže se u nabavku materijala za pripremu hrane i neophodna sredstva za rad. Ostavljanjem preporučenog, većeg ili manjeg iznosa, pomažeš opstanak Otvorene kuhinje CK13.

Naša preporučena donacija služi kao vodič:

Ko ima manje, može dati manje; oni koji imaju više, mogu dati malo više. Donacija se zasniva na poverenju, zavisno o samoproceni i finansijskim mogućnostima svakoga od nas, ali novac nije prepreka da bi se jelo u Otvorenoj kuhinji, jer hrana mora biti dostupna svima bez obzira na finansijsku moć.

* Želiš da se priključiš kolektivu Otvorene kuhinje CK13? Poziv za volontere/ke je uvek otvoren! Pronađi nas na sajtu CK13, FB stranici Otvorene kuhinje CK13 ili sredom na Zajedničkoj veganskoj večeri u CK13.

Mi smo otvorena grupa i veselimo se kad novi ljudi dolaze.

Otvorena-kuhinja-CK13

ODAKLE ZOVEM: U susret festivalu ozvaničeni autori 24 najbolje priče konkursa „Vranac“

Mon, 2016-06-20 11:18

Priče Đorđa Majstorovića i Jasne Dimitrijević, učesnika Kolonije “Književnost & Multimedija” (Radionica kreativnog pisanja CK13), ušle su u finale regionalnog konkursa za kratku priču “Vranac 2016” u Podgorici. Čestitamo Đorđu i Jasni, kao i svim autorima i autorkama čije priče su izabrane za ovogodišnju knjigu “Vranac”.

Prenosimo vest u celosti:

Završen je jedan dio konkursa za kratku priču „Vranac“ koji već 7. godinu zaredom realizujemo sa kompanijom „13. jul – Plantaže“, i koji je već postao dio obilježja naše savremene kulture, ozvaničila je danas direktorica festivala „Odakle zovem“ Varja Đukić, u okviru kojeg se raspisuje ovaj konkurs.

Najavljujući tek maleni dio programa manifestacije koja će od 27. juna do 1. jula biti održana u Podgorici, Đukić je ovog puta posebnu pažnju skrenula na najuži izbor priča koje će se dalje takmičiti za jednu od tri ravnopravne nagrade.

– Istina, bilo je teško raskinuti dugu tradiciju istih članova žirija. Možda je to trebalo i ranije da uradimo. U svakom slučaju, ove godine su žirirali književni kritičar Marinko Vorgić, pisac Ognjen Spahić i hrvatski pisac Marko Pogačar, a standardi su ostali izuzetno visoki – dodala je ona.

Đukić je dalje podsjetila na ključne brojke konkursa: ove godine stiglo je više od 540 naslova, što znači da je za sedam godina ukupno prijavljeno oko 5.000 kratkih priča. Nagrade će biti dodijeljene posljednjeg dana festivala „Odakle zovem“, 1. jula u podne u Vinskom podrumu „Šipčanik“.

– Ovo su sve kratke priče do 20.000 karaktera, pa iako žanrovski i strukturno različite, možemo govoriti o jedinstvenoj formi koju su morale da zadovolje. Čak i kada je sam tekst dobar, kratke priče koje ne korespondiraju sa tom formom nijesmo uzimali u obzir. Pričama su dominirale mračne teme inspirisane našom posttrazicionom stvarnošću. Odatle možemo da izvedemo zaključak da autori i dalje žele da utiču na tu stvarnost –

U uži izbor za najbolje priče 7. Konkursa za kratku priču „Vranac“ našla su se 24 naslova: „Portret čovečje ribice“ Danijele Repman (Srbija), „Skandinavska diktatura“ Đorđa Majstorovića (Srbija), „Presjek“ Mime Juračak (Hrvatska), „Amanuel Nebil ‘Talijan’“ Dragana Aleksića (SAD), „Ventilator“ Stamena Milovanovića (Srbija), „Skok u smrt“ Vida Barića (Hrvatska), „Četiri konja debela“ Đurđice Stuhlreiter (Hrvatska), „Mentol bombon“ Marijane Mrvoš (Hrvatska), „Legenda o gospodinu Miltonu“ Sanje Kalafatić Jurlin (Hrvatska), „Miris obične vode u Velikoj Gorici“ Marka Kučana (Hrvatska), „Šta sve možeš na letovanju kad si mrtav“ Đorđa Aćimovića (Srbija), “Crnac u oluji“ Predraga Ličine (Hrvatska) „Djelovi grada“ Ilije Đurovića (Njemačka – podgorički autor koji živi u Berlinu), „Freza“ Jasne Šprajc (Hrvatska), „Hromi gudač“ Igora Ivka (Hrvatska), „Jevanđelje po čiča Iliji“ Dejana Ćupurdije (Srbija), „Kako je Isus ušao u fotoaparat i zašto je to postalo važno pri formiranju moje ličnosti“ Lidije Deduš (Hrvatska), „Moje parče“ Saše Dimoskog (Srbija), „Ukleti kokošinjac“ Željka Belinića (Hrvatska), „Misisipi“ Natalije Jovanović (Srbija), „Muškarac. Žena.“ Slađane Perković (Francuska), „Doktor Faustus Vrančić“ Denisa i Anite Peričić (Hrvatska), „Rođendan“ Zorana Žmirića (Hrvatska) i „Pismo psu“ Jasne Dimitrijević (Srbija). One će od sjutra biti dostupne javnosti na stranici festivala www.odaklezovem.net.

Zbog čega je među njima samo jedan autor iz Crne Gore – i to posredno – Vorgić objašnjava činjenicom da smo država malobrojnog stanovništva te da, u odnosu na okruženje, nemamo ni veliku izdavačku produkciju koja bi, eventualno, uticala da se više ljudi ovdje odvaži i pošalje svoje rukopise. On je takođe podsjetio da su šifre i to samo priča u najužem izboru za nagradu otvorene tek danas, te da se ne može sa sigurnošću govoriti o broju crnogorskih autora koji su poslali svoje priče.

Govoreći ukratko o programu ovogodišnjeg festivala „Odakle zovem“, Vorgić je najavio dolazak Šerifa Majdelanija, libanskog autora i predavača na univerzitetu u Bejrutu, i dobitnika prestižnih francuskih nagrada za književnost. On će, između ostalog, govoriti o aktuelnim temama migracija sa Bliskog Istoka i obala Mediterana i problemima migranata u Evropi.

– Drugog dana imaćemo okrugli sto na temu „Nove subverzije“. Možda će se ovog puta iskristalisati koliko literatura i angažovanost umjetnika uopšte mogu da budu subverzivni u današnjem svijetu gdje sve počiva na skandalu, i dokle može da se utiče – potcrtao je Vorgić.

Detalji ovogodišnjeg festivala „Odakle zovem“, kako autori tako i teme o kojima će govoriti, biće poznati naredne sedmice.

Preuzeto sa: portalanalitika.me

Projekcija filmova Škole vizuelne antopologije

Mon, 2016-06-20 11:01

Pozivamo vas na projekciju 6 kratkih dokumentarno/antropoloških filmova Škole vizuelne antopologije (ŠVA) koji obrađuju društveno angažovane teme i fenomene.

Škola vizuelne antropologije se realizuje od 2011. godine i ove godine je doživela svoje peto izdanje u organizaciji Kolektiva Istraživača Kulture. Cilj škole je podsticanje korišćenja audiovizuelnih sredstava pri antropološkim istraživanjima, kao i podsticanje nezavisne studentske produkcije.

Kroz Školu vizuelne antropologije je do sada prošlo oko 70 učesnika i učesnica koji su timskim radom, podeljeni u grupe, proizveli preko 20 kratkih filmova. Većina filmova bila je prikazivana na različitim regionalnim, ali i evropskim festivalima etnografskog i dokumentarnog filma, od kojih su neki bili i nagrađivani. ŠVA je svih ovih godina podsticala samostalni napredak studenata u ostvarivanju etnografskih filmova i u velikoj meri doprinela osnivanju predmeta “Vizuelna antropologija” na katedri za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakultetu u Beogradu.

Na projekciji ćete imati priliku da pogledate radove studentkinja i studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, koji su u grupama snimili svoja prva vizuelna ostavrenja.

Nije život jedna žena

Autori: Nina Šašić, Marija Mrkić, Stefan Pejić
12’12”

Film nastoji da dočara postojeću drag queen scenu u Beogradu kroz tri uporedne priče o tri međusobno različite drag queen persone. Profilisanjem tri osobe kroz čije priče se prožimaju stiču se doživljaji o njihovom spremanju za drag queen nastup, teškoće sa kojima su se suočavali u počecima svojih drag performansa kao i to kako se njihov drag queen identitet oformio i menjao kroz vreme. Prenoseći nam svoje iskustvo sklopom naracije i vizuelnog doživljaja otkrivaju nam nešto više o tome šta žele da njihov identitet predstavi.

Samo čistilište

Autori: Nevena Milanović, Bojana Grozdanić
15′

Bez neke zadrške možemo reći da su istraživanja o alkoholnim pićima (i njihovoj konzumaciji) jedan od onih škakljivih stvari koje egzistiraju na  zamišljenoj granici  prirode i kulture: pomenu li se alkoholna pića u bilo kom kontekstu naši stavovi će biti neretko ambivalentni: da li je u redu piti u nekoj situaciji? Ako jeste, koliko? I koje piće tačno?Kakav razgovor započeti i sa kime? Da li je prikladno nazdraviti, i ako da, koliko puta i ponovo–  sa kime? U filmu se prikazuje na koje sve načine mladi „obeležavaju“ događaje koji su gotovo uvek praćeni pijenjem i/ili opijanjem i zašto je piće tako krucijalan i neodoljiv segment tog događaja: kroz plluralitet značenja, iščitavamo srž cele problematike –  činjenicu da su fenomeni, kao što je pijenje, isprazni dok ih sami u njih ne „upišemo“

Odbrojavanje

Autori: Iva Janković, Siniša Cvetić, Nikola Jović
15’51”

Interni džez momenat odbrojavanja pre nego što muzika počne, a zapravo reč koja na više načina opisuje fokus ovog filma. Film koji  se kroz okvire priče o jednoj džez trubačici bavi temama koje su veće od okvira jedne džez svirke. Nije li život niz odbrojavanja ka nečemu? Ka trenutku kada ćeš upoznati savršenog ortaka za stvaranje umetnosti;  do dana kada će dlanovi prestati da se znoje pred javni nastup; do dana kada ćeš postici neki veliki uspeh poput svojih uzora, i možda nadahnuti nekog da učini nešto slično…  Odbrojavanja do dana kada više neće biti odbrojavanja.

Muki – između doma i ulice

Autori: Ana Matićević, Danilo Trbojević, Nađa Pavlica
12’24”

Film prikazuju priču jednog mladića romske nacionalnosti koji je celog života bio između doma i ulice. Rano napušten, kružeći po različitim domovima, a zatim pokušavši u inostranstvu, Muki danas živi i radi u Beogradu na parkingu u centru Beograda.

Negde između 
Autorke: Nina Mladenović, Anđela Dostanić, Milica Milošević

Film prikazuje raznolikost, karakteristike, stavove jedne srpsko-sirijske porodice, razlike između srpske i sirijske kulture, ali i sličnosti i njihova iskustva o ratu, koja su predstavljena kroz razgovore i intervjue. Film nam približava i njihove svakodnevne aktivnosti uz spremanje tradicionalnog jela.

Pages