Omladinski centar CK13

Syndicate content
Omladinski centar CK13
Updated: 10 hours 21 min ago

Projekcija filma “You Can’t Be Neutral on a Moving Train”

Tue, 2015-02-24 13:06

In Infoteka CK13:

Program in English.

Howard Zinn: You Can’t Be Neutral on a Moving Train (2004.) – 78’

Directors: Denis Mueller, Deb Ellis

In this documentary, professor Howard Zinn (1922-2010.) recounts his life as a writer, educator, and leader in nonviolent social protest. His story is one of being in “the right place at the right time,” from poor beginnings, working in shipyard unions, fighting in WWII as a bomber pilot, and then launching his academic career as one of the first white professors to teach at the historically black Spelman College in Atlanta, Georgia. He helped spark the civil rights protest there, and soon moved to Boston College where he became a key figure in organizing anti-Vietnam protests. The historical span of the film concludes with Zinn protesting the war on Iraq. Known as the author of the best-selling „A PEOPLE’S HISTORY OF THE UNITED STATES“, Zinn is a charismatic, well-spoken man whose devotion to telling the truth about America (and working to set things right) is inspiring.

Caspervek trio

Tue, 2015-02-24 11:31

Caspervek trio je španski instrumentalni sastav, radi na povezivanju muzike i vizuelnih umetnosti. U fokusu ovog tria su komponovanje i izvođenje muzike za neme filmove od eskpresionističkih remek-dela do skandinavskih klasika ili manje poznatih španskih ostvarenja. Trio je komponovao muziku za Miss Lediya za koji se smatra da je prvi film koji je snimljen u zapadnoj Španiji, kao i za antologiju kratkih filmova Segundo de Chomóna, pionira španske kinematografije, i jednog od najznačajnijih evropskih filmsih stvaralaca prve dekade 20. veka.
Osim rada na nemim filmovima, Capservek trio sarađuje i sa vizuelnim umetnicima i filmskim školama. Svoje prvo audio-vizuelno delo,”Omnes” napravili su u saradnji sa Univerzitetom Santiago de Compostela.
Cilj ovog tria je da kroz povezivanje muzike i slike vrate publiku u osnove umetničkog izvođenja kada su empatija i neposrednost bili ključni za scensko stvaralaštvo.

http://www.caspervek.com/

U CK13 Caspervek trio će izvesti muziku za film iz 1926. “Majka”, sovjetskog režisera Vsevolod Pudovkina. Zajedno sa Ajzenštajnom i Vertovom, Pudovkin je jedan od najznačajnijih figura sovjetske kinematografije koji je anticipirao neke od narativnih, montažnih i fotografskih tehnika koji su korišćeni u kasnijim filmskim ostvarenjima poput “Lorens od Arabije” ili u filmovima Stivena Spilberga.
Film “Mati” je filmska adaptacija istoimenog romana Maksima Gorkog čija radnja se odvija 1905. tokom Ruske revolucije. U centru filma je siromašna seljačka porodica, majka, zarobljena u ratu, čiji se muž i sin bore na suprotstavljenim stranama.

LJUDI, ŽIVOTINJE I PRIRODA U KRIZI: O POTREBI ANTIKAPITALISTIČKE KRITIKE EKSPLOATACIJE ŽIVOTINJA

Fri, 2015-02-20 14:03

Donosimo vam prevod teksta “Ljudi, životinje i priroda u krizi: O potrebi antikapitalističke kritike eksploatacije životinja” Grupe Oslobođenje životinja Hamburg.
Tekst je nastao za prvi Blockupy protest u Frankfurtu, u čijim je akcijama, u maju 2012. godine, sudelovala Grupa Oslobođenje životinja Hamburg.

Prvi Blockupy protest u finansijskoj prestonici Nemačke i sedištu Evropske centralne banke, okupio je aktiviste iz različitih emancipacijskih grupa i organizacija, uključujući sindikate, omladinske i studentske organizacije, inicijative nezaposlenih, ekološke, mirovne i feminističke grupe, antikapitalističke organizacije, levičarske stranke, mreže i saveze, i bio je usmeren ne samo protiv hegemonije finansijskog kapitala i mera štednje uvedenih širom Evrope tokom dužničke krize, odnosno, protiv međunarodne kreditorske “trojke” – Evropske centralne banke (ECB), Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske komisije, nego protiv čitavog kapitalističkog sistema, patrijarhalnih društvenih odnosa, i drugih oblika ugnjetavanja koji su povezani sa njim, rasizma, klasizma, seksizma i specizma.

Tekst kombinuje kritiku kapitalizma i kritiku evropske politike mera štednje sa zahtevom za oslobođenje životinja, doprinosi društveno-političkoj kontekstualizaciji veganstva i pokazuje pokret za prava i oslobođenje životinja kao integralni deo borbe protiv ugnjetavanja, kapitalizma i klasnog društva.

LJUDI, ŽIVOTINJE I PRIRODA U KRIZI: O POTREBI ANTIKAPITALISTIČKE KRITIKE EKSPLOATACIJE ŽIVOTINJA

Spašavanje banaka, socijalni rezovi, de-demokratizacija. Sve su ovo mere koje se preduzimaju u cilju prevladavanja golobalne ekonomske krize i predstavljaju pokušaj da se spreči urušavanje kapitalističkog sistema. No, nema razloga za spašavanje ekonomskog sistema u kojem nema ni volje ni mogućnosti da se reše društvene i ekološke katastrofe našeg vremena. Eksploatacija ljudi i uništavanje prirodnih osnova života nisu jedini rezultat destruktivnih snaga kapitalističkog društva. Sveprisutno zarobljavanje, nemilosrdno mučenje i permanentno ubijanje životinja, takođe su usko povezani sa ekonomskim sistemom koji isključivo teži iskorišćavanju i profitu. Kapitalizam se mora ukinuti, a ne spasiti, ako želimo da stanemo na kraj ovoj bedi.

Nema nade za kapitalizam

Kapitalistička ekonomija se urušava. Ono što se prikazuje kao “kriza državnih dugova” zapravo je realna globalna ekonomska kriza proistekla iz privatnog vlasništva, kapitala i finansijske krize. Mere koje se preduzimaju nemaju za cilj spašavanje nacionalnih ekonomija već predstavljaju pokušaj da se spreči kolaps same kapitalističke ekonomije. Banke i kompanije se podržavaju stotinama milijardi eura dok EU, MMF i ECB primoravaju mnoge države na rezove unutar sistema socijalne zaštite. Osiromašenje velikog broja stanovništva koje se tumači kao stvaranje “kompetitivnosti” i “boniteta” ne predstavlja ništa drugo do održavanje uslova kapitalističke eksploatacije. Ne postoji dobar razlog za spašavanje ekonomskog sistema koji proizvodi bedu na dnevnom nivou i ignoriše potrebe ljudi i životinja.

Takozvani “spasioci” kapitalizma su dokazali da su spremni da brane ovo prevladavajuće stanje do samog kraja. Napadi na društvo u vidu smanjenja plata, privatizacije i mera štednje imaju za cilj da osiguraju finansijski interes i da što više područja života podrede ekonomskim merama. Ove mere su praćene kršenjem radničkih prava, ekspanzijom državnih bezbednosnih službi i militarizacijom spoljne politike, kako bi se svaki vid otpora ugušio pre eskalacije. Ovakve politike podređuju sve društvene odnose diktatu maksimizovanja profita koji utemeljuje nasilni odnos između ljudi i životinja.

Fukušima, klimatske promene, industrijalizovano ubijanje životinja: Dominacija nad prirodom u kapitalizmu

U kapitalističkoj ekonomiji, životinje, kao i priroda uopšte, predstavljaju isključivo robu, sredstvo za proizvodnju ili resurs koji se može eksploatisati. Dominacija nad prirodom je osnova ljudskog društva, jer ljudi moraju da proizvode kako bi se reprodukovali, i u tu svrhu su uvek menjali i koristili prirodu. Ali, uspostavljanjem kapitalističkog načina proizvodnje započeti su procesi koji su doslovno ubitačni. Kapitalistička ekonomija ne podrazumeva samo kompeticiju, već i permanentnu ekspanziju u obliku progresivne valorizacije svih prirodnih osnova života.

Stoga, nekontrolisani rast neizbežno rezultira ne samo društvenom već i ekološkom krizom. Fukušima, globalni efekti klimatskih promena i industrijalizovano ubijanje životinja, samo su neki od primera devastirajućih posledica kapitalističke apriprejacije prirode. Kritika sistemskog uništavanja prirode ogleda se u društvenim borbama ekoloških pokreta (npr. protiv korišćenja uglja ili genetskog inženjeringa). Pokreti protiv privatizacije vode ili oduzimanja zemljišta se takođe bore za kolektivno i održivo korišćenje prirode, bazirano na potrebama i protiv destruktivnog stremljenja ka profitu.

Destrukcija prirode i samim tim destrukcija osnove ljudskog društva, direktne su posledice odnosa proizvodnje koji ne služe za zadovoljenje naših potreba, već potreba kapitalističke akumulacije. To da kapitalistička aproprijacija prirode ne prati principe održivosti, očuvanja ili brige, nije posledica “neprijateljskog raspoloženja prema prirodi“ već logička posledica valorizacije prirode – pretvaranja prirode u kapital.

Industrijski uzgoj životinja, laboratorije za vivisekciju, klanice: Životinje su žrtve dominacije kapitala nad prirodom

Životinje su primarne žrtve dominacije nad prirodom. Uzimajući ovo za prirodno, životinje se masovno zatvaraju i iskorišćavaju, ubijaju, i njihova mrtva tela se razmenjuju kao roba. Životinje su žrtve sistemski organizovanog nasilja u društvu. Njihova tela pate od povreda u klanicama, laboratorijama i industrijskim farmama. Oslobođena društva koja zaista nameravaju da prevladaju sve odnose zasnovane na eksploataciji ili ropstvu ne mogu da ignorišu životinje. Nijedna žrtva institucionalizovanog nasilja nije legitimna. S obzirom na sadašnje stanje naših prizvodnih snaga, odnosno, na raspoložive tehnološke i društvene mogućnosti, nema potrebe za nasiljem nad životinjama.

Eksploatacija životinja se legitimiše složenom ideologijom poznatom kao specizam. Specizam podrazumeva način mišljenja o životinjama koji proizilazi iz navodne neophodnosti njihovog iskorišćavanja. Kao lažna svest o životinjama, specizam doprinosi tome da se eksploatacija životinja čini prirodnom i nepromenljivom, skrivajući istorijski razvoj i društveni uzrok eksploatacije. Ovo skrivanje ljudske dominacije nad životinjama izražava se na nekoliko načina: od stava “Ljudi su oduvek koristili životinje i to se ne može promeniti.”, preko trivijalizacije nasilja nad životinjama i omalovažavanjem bilo koje vrste kritike eksploatacije životinja, do pokušaja da se životinjama negira bilo kakva svesnost, osećajnost ili individualnost. Ideji o legitimnosti korišćenja životinja mora se uzvratiti kritikom koja pobija mit o eksploataciji životinja. Životinje ne postoje za ljude, ljudi su prisvojili njihova tela i njihovu radnu snagu na silu. Ne postoji ni pojam “humane” eksploatacije; bilo koji oblik eksploatacije – bez obzira na to da li se radi o slobodnom ili farmskom uzgoju životinja – u suprotnosti je s potrebama i interesima životinja. Smisao života životinje nije da završi na tanjiru. Životinje nisu nešto, već neko. Postojeći ljudsko-životinjski odnosi su rezultat ljudskog delovanja i istorije. Dakle, te odnose ljudi mogu promeniti.

Činjenica da životinje nisu prepoznate kao žrtve društvenog odnosa eksploatacije i dominacije, dodatno učvršćuje njihovu katastrofalnu situaciju. Naveliko ignorisan, sistem industrijskog i institucionalizovanog ubijanja životinja se nastavlja. Klanice možemo shvatiti kao mesta primene kapitalističkih principa proizvodnje. Pod velikim vremenskim pritiskom, životinje se ubijaju svake sekunde, nakon što se uzgoje do maksimalne težine. Pod punom tehničkom racionalizacijom, tela životinja se seku i procesuiraju; čak i najmanji delovi tela se koriste za generisanje kapitala. U mesnoj industriji, put ka velikom biznisu popločan je mrtvim telima životinja. S druge strane, proizvodnja mesa podrazumeva i ljudske žrtve: radnici u klanicama rade za minimalne plate pod prekarnim uslovima i rizikujući svoje zdravlje. Ovo pokazuje da su u kapitalizmu i ljudi i životinje žrtve eksploatacije.

Svršimo s kapitalizom i eksploatacijom životinja: Zajedno protiv svake dominacije

Ako ne želimo da se društveni odnosi zasnivaju na maksimizaciji profita, onda svi ljudi moraju stvarno sudelovati u svim sferama života, naročito u onim koje ih se neposredno tiču. Prevladavanje ekonomskog odnosa zavisnosti je osnova participativnih demokratskih procesa pregovaranja u kojima se i ljudske i životinjske potrebe uzimaju u obzir. Širom Evrope, autoritarne režimske politike u krizi, stoje nasuprot bilo kom vidu slobodnijeg društva. Stoga je nužno pokazati ne samo aktivni otpor spram globalnog procesa de-demokratizacije, već se i boriti za preuzimanje kontrole nad našim životima.

Neposredna kolektivizacija ključnih industrija poput finansijske industrije, energetike, stanovanja i proizvodnje hrane je nužna kako bi se zaustavila slepa destrukcija kapitalističko-eksploatatorskog interesa. Eksproprijacija poljoprivrednih korporacija može biti prvi korak u prevladavanju trenutnog ustrojstva na polju proizvodnje i distribucije hrane, unutar kojeg pravo svojine i interes za profitom imaju veću vrednost od društvene pravde i zaštite životne sredine. Nema opravdavanja za sticanje profita, pogotovo kada to podrazumeva da posredstvom destruktivne tehnologije i farmskog uzgoja, ljudi umiru od gladi i životinje ginu u klanicama. Demokratija ne podrazumeva aproprijaciju društvenog bogatstva od strane korporacija, već participaciju ljudi u procesima donošenja odluka koja bi mogla okončati kapitalističko varvarstvo.

Eksploatacija životinja je deo tog varvarstva. Kritika eksploatacije životinja se ne sme ograničiti na određenu vrstu ili oblast nasilja nad životinjama. Nasilje kao takvo mora biti u centru ovih kritika jer ne postoji upotreba životinja koja ne podrazumeva nasilje; ne postoji “bolje” ili “gore” nasilje. Svako ko zaista želi da se bori protiv eksploatacije životinja ne može da koristi životinje za vlastite svrhe. Svako ko želi da bude solidaran sa životinjama mora biti vegan, jer nasilje nad životinjama nije privatna stvar. Nasilje nad životinjama može postojati i u nekapitalističkom društvu, ali jedino nekapitalističko društvo pruža produktivnu osnovu za realizaciju društvenog projekta oslobođenja životinja.

Jedna stvar je jasna: pojedinačni politički pokreti se neće sami razračunati sa kapitalizmom. Društvene borbe mogu biti uspešne samo kada se ne ograničavaju na pojedinačan problem, već nastoje da ukinu raznolike odnose dominacije i ugnjetavanja i njhovu ekonomsku osnovu. Ujedinjen otpor protiv de-demokratizacionih procesa, kao i prisvajanje i socijalizacija središnjih oblasti života, predstavljaju konkretnu perspektivu za razne političke pokrete kojom će prevladati organizacionu individualizaciju i kretati se ka zajedničkim ciljevima i strategijama.

Zato nemojmo gubiti vreme; formirajmo jak otpor protiv pokušaja da se spasi ekonomski sistem koji se zasniva na eksploataciji a ne na potrebama. Jer svaki dan u kom se ljudi tlače, životinje vode u klanice i prirodni resursi iscrpljuju, varvarski je s obzirom na mogućnosti onog Ovde i Sada: stvaranja društva izvan robne proizvodnje, eksploatacije i ugnjetavanja.

Oslobođenje životinja Hamburg

Menschen, Natur und Tiere in der Krise Über die Notwendigkeit einer antikapitalistischen Kritik der Tierausbeutung, Gruppe Tierbefreiung Hamburg, 2012.

Prevod sa engleskog
Otvorena kuhinja CK13

Dingospo Dali + Regulator + Vizelj + Uvertira

Thu, 2015-02-19 16:30

Dingospo Dali (Bg) je beogradski autorski alternativni rok sastav, formiran pre tri godine, koji je napravio mešavinu galame, ritma i melodičnosti, vođen raznim uticajima bendova uglavnom mračnijeg zvuka. Zvoju saradnju započeli su u studiju kod Petrovića u Bigzu, gde i sada vežbaju i snimaju. Sa svojom prvom pesmom pod nazivom “Pelin” našli su se na “Bigz komplikaciji”- zbirci numera bendova koji rade i stvaraju u Bigzu, a trenutno imaju dva spota: za pesmu “Ona” koja se našla na Femikseti 2014 i pesmu “Ne pitaj se”. Učestvovali su na raznim festivalima autorskih bendova. Jedni su od finalista Barfa, Demo Mastersa i ušli su u polufinale Bunt Rok Mastersa. Uskoro počinju sa snimanjem prvog albuma. Bend čine: Nemanja Bulatović – bas gitara, Sandra Grubić – vokal, Nikola Vidojević – bubanj, Nikola Mišić – električna gitara, Miloš Kasalović – električna gitara.

Regulator je alternativni rock bend iz Vrnjačke Banje osnovan 2011. godine. Odmah po osnivanju akcenat je stavljen na autorske numere, a ubrzo su krenuli i prvi koncertni nastupi, samostalnog i festivalskog karaktera. Posle nekoliko festivalskih nastupa u revijalnom (Beer Fest, Street Аrt, Lovefest…) i takmičarskom (BDFL, Gitarijada u Požarevcu, Gitarijada u Zaječaru) delu širom Srbije, vraćaju su se u studio ‘Češnjak’ u Kragujevcu, gde završavaju rad na albumu prvencu “Izvori snage” koji izlazi pod okriljem izdavačke kuće Nocturne media. Trenutno Regulator stvara i deluje iz Beograda, a u kreiranju muzike, tekstova i aranžmana učestvuju svi članovi postave podjednako, dok se kroz liriku Regulatora provlače teme koje se tiču buđenja ekološke svesti, života i odnosa čoveka prema prirodi, kao i same prirode.

Vizelj (Bg): prvi nastup su održali su u klubu Blue Moon Pub 3. maja 2013. godine. Početkom 2014. godine uživo snimaju svoj prvi EP u studiju P3 u Bigz-u koji je izašao za kultnu izdavačku kuću Slušaj Najglasnije. Producent je Ivan Petrović (Sharks, Snakes and Planes). Vizelj je delio binu sa izvođačima poput švedskog alternativnog kantri sastava Streets Of Mars, grčkog pank benda The Spinners, ali i sa domaćim bendovima poput Velikog Prezira, Svi Na Pod (u okviru Mikser Festivala 2014. godine). U avgustu 2014. godine su otvorili deseti, jubilarni Rock Village festival. Do kraja godine su se desila i dva nastupa u beogradskom Domu Omladine. Prvi u septembru na zidiću DOB-a u okviru proslave 50 godina postojanja te institucije, a drugi put u decembru, kada su u Amerikani binu delili sa bendovima Sharks Snakes & Planes i Bolesnom Štenadi. Trenutno rade na snimanju debi albuma.

Uvertira (NS) je nastala još 2007. godine u Novom Sadu i od tada predstavlja skupinu pokušaja Filipa, Petra, Luke i Igora da stvore nešto što ne mari za granice i ostale nebitne razlike koje čine razdaljinu između ljudi. Prave muziku koja nije ograničena na žanr ili stil, već koja za jedine trajne osobine ima strast i ljubav prema stvaranju kao takvom. Uvertira pripisuje ogromnu važnost nastupima uživo, kao najiskrenijem načinu komunikacije kroz muziku i veruje da je ono što se stvori između pojedinaca različitih interesa i nastojanja, spojenih istom ljubavlju prema muzici, neprocenjivo i vredno čuvanja. Iza sebe imaju ep “Od brodova do olupina” , trenutno zavrsavaju svoj debi album, koji bi uskoro trebao da ugleda svetlost dana.

Javno predstavljanje filmskog projekta ”Avramov pas”

Wed, 2015-02-18 11:09

Prezentaciji će prisustvovati reditelj Prvoslav Marić, producent Dragan Isakov, direktor filma Mirko Štark, asistentkinja režije Ana Ilić, asistent režije i moderator Dimitrije Jakovljević i filmska ekipa uz goste.

O Novosadskoj raciji 1942. godine, kao i o genocidnom stradanju novosadskih Jevreja 1944. godine, kada je ideologija nacističke
Nemačke ušla u Novi Sad, nije snimljen nijedan dugometražni igrani film na srpsko-jugoslovenskom području. Film “Avramov pas” sa svojom orginalnom pričom o stradanju novosadskih Jevreja, popunjava veliku kulturološku prazninu u fundamentalnom stvaralaštvu i civilizacijskom dugu istorijskom pamćenju, i tako u širem smislu dopunjava i obogaćuje kulturni identitet Vojvodine, Srbije i činio bi novi doprinos evropskom filmu o Holokaustu. Trenutni status projekta uslovljen je nabavkom neophodnih finansijskih sredstava koja bi omogućila početak snimanja. I pored očiglednog interesovanja ovdašnjih i inostranih institucija za ovaj film, još uvek nije iznađeno povoljno rešenje koje bi pružilo održivost celokupnog projekta.

avramovpasfilm.com

* * *

U ovom autorskom filmu se, preko ljudskih sudbina, sa posrednim naznakama u pozadini, otkrivaju i dve ključne ideologije dvadesetog veka. Obe ove ideologije, svaka na svoj način, iako sa suprotnih stajališta, preko društvenih obmana i civilizacijskih zabluda prevarenog čoveka, planetarno su obeležile svojim nasiljima minuli vek kao najkrvaviji u istoriji ljudske civilizacije. Bez obzira što su ove ideologije sa svojim istorijskim zabludama, svaka iz svojih razloga, prva uništena silom udruženim civilizacijskim vrednostima, a druga sopstvenim urušavanjem iznutra, sišle sa društvene i istorijske scene, i utonule u ambise istorije, one su ostavile za sobom na posredan način tragove svoje matrice u izmenjenom mentalnom klopu građanskog čoveka i njegove vizije društvenog idealizma. Čovekov humanizam kao vrhunsko načelo ljudskog bića, pretvoren je u pragmatičnu etiku, koja se uspostavila kao mera u odnosima savremenog sveta i razvoja moderne civilizacije…
Leva ideologija, boljševizam, daje se simbolično u filmu, preko bežanja iz Rusije neposrednih potomaka slavnog Lava Nikolajeviča Tolstoja, kroz društveno zavedenog i prevarenog čoveka, u neviđenom zanosu masa u tutnjavama ruske revolucije. Tolstojevi neposredni potomci (sinovi, kćeri, unučad) svoj egzodus nalaze u bivšoj Kraljevini Jugoslaviji, delom rasuti po gradovima Vojvodine. Ova leva ideologija, pokrenula je ogromnu energiju društvenih masa, sa nadama za ostvarenje novog poretka, idealnog društva po humanističkoj meri čoveka. Osvajanjem društvene moći ona se pretvara u svoju istorijsku suprotnost, u neslobodu, s ideologijom okovanog čoveka.
Desna ideologija, nacizam, sa rasističkom teorijom, u stvaranju germanskog nadčoveka, bezobzirno je porobljavala druge narode širom Evrope. Zločinačka priroda nacizma i civilizacijska izopačenost, koja je dovela do patološkog ludila, najtragičnije se pokazala na milionima nevinih ljudi kroz koncentracione logore, gde su na najjeziviji način masovno uništavana nedužna ljudska bića.
Tragična priča filma, čija je osnovna matrica nacizam, otvara se, međutim, autorski, na dva toka koja se dramaturški međusobno
prožimaju. Prvi tok se, s poetikom estetskog koda pomerenih značenja, odvija u prednjem planu, preko fona kolektivnih sudbina
ljudi, nedužnih novosadskih Jevreja, žrtvi holokausta (1944), koji se u začuđenoj upitanosti i izgubljenoj odsutnosti, transportuju za
zloglasni Aušvic. S druge strane priče ovog filma, parabolično, preko vizure Cezara, dresiranog Avramovog psa i konkretnih ljudskih gestova, naznačavaju se nacistička zla. Kada Cezara, tokom transporta prisvaja nacistički podnarednik Fric, ideološki
indoktrinirani ubica, usvojena životinja pobuđuje u njemu neke male impulse ljudskosti, otvara se varljiva nada da se ideološkom ubici ipak vraća čovečnost. Avramov pas Cezar, zatim, kad instinktivno oseti smrt svog vlasnika likvidiranog u gasnoj komori, odbija hranu i ugine od tuge za Avramom, svojim vlasnikom. Ova smrt životinje, Cezara, Avramovog psa, simbolički nadrasta esesovce, indoktinirane dželate mržnje, stvorene ideologijom Trećeg rajha. Film svojom estetikom i sadržajem, koji ne rekonstruiše nego sublimira istoriju, daje u novom filmskom fokusu, tragično stradanje novosadskih Jevreja.

PRVOSLAV MARIĆ, filmski reditelj

* * *

Po završetku prvog dela programa u okviru mini-ciklusa dokumentarnih filmova reditelja Prvoslava Marića biće prikazani sledeći radovi:

”Vojvođanski seljak u dobu ideološkog socijalizma” – Prinudni otkup,
kratki filmovi

1. Vreme gladnih pacova

2. Nasilje i javna pobuna

3. Prinudni otkup i sudbina Ilije Nikolića

4. Prve demonstracije žitara

70-te sezonci (1971), kratki film

Ukupno trajanje mini-ciklusa je oko dva sata.

Još uvek plešemo na zgarištima

Tue, 2015-02-17 14:21

Januarski gost Krokodilove kuće za pisce u Beogradu bio je pesnik Marko Pogačar. Omladinski centar CK13 nije propustio priliku da u okviru svog književnog programa ugosti Pogačara, kao i Anu Pejović, jednu od pokretačica i voditeljku Krokodila. Marko Pogačar je rođeni Splićanin, a na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirao je komparativnu književnost i opštu istoriju. Do sada je objavio četiri knjige pesama, tri knjige eseja i jednu zbirku kratkih priča, a bavi se i prevođenjem sa engleskog, uglavnom savremene američke lirike. Višestruko je nagrađivan u svim žanrovima u kojima se oprobao, a njegovi tekstovi su prevedeni na tridesetak stranih jezika. Sa Markom smo razgovarali o mnogim temama, šta se nauči o sebi kroz proces pisanja, o tome kako malim koracima menjati dominantne politike, o bližoj i daljoj prošlosti, ali i o aktuelnoj situaciji u našim postjugoslovenskim društvima.

Krenimo redom, kako je izgledalo odrastanje u Splitu devedesetih godina? Koliko te neke stvari iz tog perioda i danas određuju?

Odrastao sam, uvijek mi se činilo, sasvim sretno, uglavnom u svom rodnom gradu tim krajem osamdesetih i devedesetih godina. Dolazim iz tipične srednjoklasne jugoslavenske obitelji (majka poštanska službenica, otac oficir JNA) koja se nikad nije opterećivala nacijama i vjerama, iz miješanog braka, iz kuće u kojoj, i kad se imalo malo, koliko pamtim, nikad ništa nije nedostajalo. Na malo smo doduše, kao i najveća većina u to vrijeme, bili i navikli, i ništa nam tako nije falilo. S ratom smo imali sreće. I mi i grad, za razliku od onih koji su ga branili, ali i dobrog broja njegovih stanovnika ‘pogrešne’ nacionalnosti. Za razliku od onih čije su stvari letjele kroz prozore nebodera da bi se unutra uselili pravovjerni, pravokrvni i naoružani, mi smo uspjeli ostati u svom vojnom stanu, izgurati nekako tu prvu polovinu devedesetih. Druga polovina bila je više i svjesnije moja. Tad nas je opako gazila ‘tranzicija’, raznorazni njezini aspekti. Bilo je dosta gadno, zapravo, tih devedesetih godina, splitski asfalt nije bio baš mekan. Horsa i svega ostalog na svakom koraku, upadali smo stalno u neka sranja, ali nam je to tada bilo skroz okej. Bili smo mali pankeri i sve nam je to nekako čak i pasalo. Da smo uronjeni u nešto na što sasvim opravdano možemo biti bijesni, mada toga uvijek ima i više no dovoljno. Tek iz današnje perspektive mi se čini da smo zapravo jako puno pili, bili se (uglavnom su mlatili nas), baktali se s policijom i ostalo, za jednu grupicu mahom četrnaest i petnaestogodišnjaka. Bila su takva vremena, ali uvijek su, čini se, neka takva vremena, i sve bih to ponovo. Ipak, pred kraj gimnazije mi je bilo savršeno jasno da je sa splitskom rutinom gotovo, da se treba spakirati i zbrisati. Puno su mi u to vrijeme značili bendovi sa kojima sam svirao, ta hardcore-pank scena, fanzini, Feral i Arkzin. Onda sam otišao na studij u Zagreb.

Kao student, učestvovao si u demonstracijama i blokadi na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Za razliku od nekih nedavnih protesta studenata u Srbiji, ta pobuna je imala širu konotaciju. Možeš li nam reći nešto više o svemu tome, kako je to izgledalo i da li je od toga nešto dobro ostalo?

Bio sam na neki način dio te priče, kao i mnogi drugi, čitavih nekoliko generacija studenata i nastavnog osoblja Filozofskog, ali i mnogih drugih fakulteta. Jednostavno se nije moglo ne biti tamo. Ta se borba pokazala za našu generaciju, za oštrenje njenog političkog horizonta i pokušaj pretvaranja apstraktnih koncepcija u itekako opipljivu praksu, na više načina formativnom. Mnogi su se sjajni ljudi oko te priče prvi put okupili i angažirali, da bi kasnije nastavili s različitim tipovima političkog rada, redom trenutačno prijeko potrebnim aktivnostima. Te su blokade, politike i strategije koje su iza njih stajale, ali i kao Događaj, iz temelja promijenile dio hrvatskog medijskog prostora i, što je još važnije, unutarnju dinamiku do tada uglavnom mrtve ljevice. U principu gotovo sve što se u hrvatskoj danas može podvesti pod lijeve politike bez fige u džepu, takozvana ‘nova ljevica’, na neki je način izašlo iz kabanice tih blokada i borbi za zagrebačke javne prostore koje su ubrzo uslijedile.

Poklonici totalitarnih ideologija, religija i nacionalizama obično time popunjavaju onu prazninu u sebi koju često nazivamo smisao života, a koju je Kiš jednom opisao kao neizvesnost oko toga odakle smo i kuda idemo. Jesi li ti počeo da pišeš poeziju kako bi popunio tu prazninu ili iz nekih drugih razloga?

Poeziju sam počeo pisati, to mi se danas čini, iz čiste ljubavi prema snazi jezika, njenom ogromnom transformacijskom potencijalu. Nekoj neobičnoj ljepoti koju sam ondje nalazio intenzivnije i više nego drugdje. Ali nisam o tome tada razmišljao. Pisao sam, nije me zanimalo zašto. Kroz proces pisanja se, naravno, uvijek nauči dosta o sebi i onome nečemu izvan. Nauče se dobre i loše stvari, katkad i sasvim odvratne. A praznina je uglavnom dobra kakva jest, nije je uopće nužno popunjavati.

Učestvuješ i u uređivanju dva književna časopisa, Quorum i Zarez. Čini se da je poslednjih godina porastao broj mladih pisaca na ovim prostorima, ali isto tako to kao da nije dovelo do povećanja broja čitalaca. Činjenica je da kvantitet ne rađa i kvalitet, ali da li misliš da je veći deo problema na strani izdavača ili tih novijih generacija?

To su dosta složena pitanja, predugo bi trajalo da se upuštamo u razgovor o svakom pojedinom segmentu. Najopćenitije, čini mi se da se prečesto ispušta iz vida da je riječ o sistemskom pitanju, odnosno problemu. Kultura i njezini proizvodi, pa tako i proizvođači, nisu uvjetovani nekom kozmičkom magijom ili ne znam kakvim psihodeličnim mambo-džambom, nego prije svega materijalnim uvjetima njihove proizvodnje, koji su opet izravno uvjetovani dominantnim politikama. Jedino mijenjanjem potonjih vršimo zaista ozbiljne zahvate u kulturnom i drugim poljima. Sve ostalo je manje-više kozmetika. Iako, nikakvih se progresivnih zahtijeva i mjera ne treba unaprijed odricati. Čini se da smo trenutno prepušteni taktici malih koraka, što nije uvijek loše. Loše je, najgore u ovom kontekstu, naturaliziranje hegemone ideologije i djelovanje unutar njenih obrazaca. Pristajanje na diktaturu mutnih i često maničnih utvara, poput na primjer famoznog ‘slobodnog tržišta’…

Sve češće se raspravlja o prekarnoj poziciji umetnika i kulturnih radnika, da li misliš da je uopšte moguć drugačiji model u ovakvom društvenom uređenju?

Drugačiji model je uvijek moguć, pa i u ovakvom uređenju. Ta činjenica, naravno, to isto uređenje nipošto ne opravdava.

Zahvaljujući raznim književnim nagradama, stipendijama i rezidencijalnim boravcima obišao si dobar deo Evrope. Koji grad je na tebe ostavio najjači utisak, ali ne u onom turističkom smislu, već više kao neki kultur-šok koji si doživeo, bilo pozitivan ili negativan?

Rijetko što na mene ostavlja dojam u turističkom smislu, pretpostavljam tu i tamo poneki skajlajn ili pejzaž. Nešto je nezaustavljivo površno, suštinski odvratno u turizmu. Putovanje je, barem za mene, nešto turizmu iz osnove suprotno. A mjesta volim mijenjati često, putovao sam kad god sam mogao i prije nego sam počeo pisati. Od gradova u kojima sam živio i koje smatram svojima najbolje sam se osjećao u Berlinu, iako nikakvog posebnog kultur-šoka nije bilo. Današnji su velegradovi ionako sami po sebi neka vrsta anulatora kultur-šokova, mahom su toliko heterogeni da je u njima teško iznenaditi ili biti iznenađen. Volim Berlin u njegovoj specifičnoj, historijskoj i geopolitičkoj kompleksnosti, kao i nepodnošljivu lakoću njegovih dnevnih ritmova. Odgovara mi i privlači me i sasvim onkraj pop-kulturnog hajpa na čijem valu sad jaše, pogotovo posljednjih desetak godina. Odvratnom vremenu unatoč.

Na nedavnim izborima Hrvatska je dobila novu predsednicu, reklo bi se očekivano, ali je mnoge iznenadio odličan rezultat mladog aktiviste Ivana Sinčića. Ipak, za razliku od lidera grčke Sirize ili španskog Podemosa, čini se da Sinčić odbija da se ideološki deklariše. Kako gledaš na sve to i da li ti sam imaš potrebu za deklarisanjem, van ili unutar književnosti?

Osnovna aktivnost organizacije Živi zid, iz koje Sinčić dolazi i koja se sada, nakon uspjeha na predsjedničkim izborima, pred one parlamentarne ubrzano partijizira, je nešto što treba podržati – radi se o fizičkom sprječavanju deložacija stanara iz bankovnim ovrhama oduzetih nekretnina, često zbog smiješnih i lihvarski generiranih dugova. Njihov daljnji politički angažman nešto je sasvim drugo, i za mene veoma maligno. Nipošto ne podržavam Sinčića, niti mislim da, kao i njihov još u doba studentskih nemira prokazani ideolog Pernar, ima bilo što zajedničko s lijevim politikama. U pitanju je šarlatanski i potencijalno vrlo opasan populizam. Nedavno objavljeni nacrt njihovog programa nešto je potpuno nesuvislo i suludo, kontradiktorno gotovo po svakoj točki. A što se ideološkog deklariranja tiče – upravo njihovo izbjegavanje toga pitanja i navodna ‘neideologiziranost’ najbolji je dokaz vrlo jasnoga političkog svrstavanja. I to na pogrešnu stranu. Njihov uspjeh na predsjedničkim izborima bio je za mene očekivan – konstelacija u političkom polju je takva da je mladi, negativnim simboličkim kapitalom i stranačkim teretom neopterećeni kandidat, koji ne dolazi iz političke klase te nastupa s radikalno populističkih pozicija, titrajući prije svega socijalni nerv, i u okamenjenom dvopartijskom sustavu morao osvojiti značajan broj glasova. Njihov uspjeh ipak signira i jedan maestralan poraz – poraz ljevice koja taj prostor nije uočila, ili, preciznije, nije imala organizacijske snage i kapacitete da ga popuni. Sinčićev uspjeh ljevici je bolna pljuska koja će dugo zvoniti. Ipak, čini se da je ovaj udarac pao na pravo mjesto, neke se potencijalno vrlo zanimljive stvari trenutačno kuhaju u tom spektru. Živi zid bi, na kraju, za ljevicu mogao biti na neki način i koristan.

Bio si januarski gost Krokodilove kuće za pisce u Beogradu, obišao si još neke gradove u Srbiji i Kosovu… Da li sada imaš potpuniju sliku o ovdašnjim prilikama i neprilikama i generalno kakvi su utisci?

Često sam u Srbiji, pogotovo u Beogradu i Vojvodini, tako da se ne mogu pohvaliti pretjerano novim uvidima. Mnoga sam mjesta ipak vidio prvi put, odvezli smo se recimo do Đerdapa, stigao sam i do Trepče, do Mitrovice. Tužno je koliko je ruševina, nevoljnih spomenika jednoj ozbiljnoj zemlji moguće susresti putem… Ne mislim pritom samo na Srbiju. Mnoge stvari oko nas, čini se, još se uvijek i iznova otkrivaju kao zgarišta i ruševine, iz dana u dan razotkriva se njihov pravi karakter. A na tim se zgarištima najčešće još i razulareno, posve glupavo pleše.
Suradnja s Krokodilom bila je kao i obično sjajna, u svim aspektima. Krokodil je za naše krajeve još uvijek egzotična životinja, a jedan ovakav trebao bi svakako postati sveprisutna, domaća.

Razgovarao: Đorđe Majstorović

U nastavku možete pročitati nekoliko pesama Marka Pogačara.

 

ŠTO JE TO OBOD?

Obod je kategorija. izraz tradicije, čvrsti
rub koji ne valja prijeći. njegovu riječ ne
osujećuju: pod obodom je najčešće glava,
kuća, rijetko i drsko ništa. glava se, ako je
kravlja, probuši čeličnim klinom. krava se
priveže lancima o vlažne zidove staje, zatim
se snažno udari. krv koja krene krv je domo-
vine. nju je krava, zubima, za se dugo svojatala.
ako je glava kokošja ona se otrijebi sjekirom.
kokoš se samo uzme, prenese na drugo mjesto,
položi na panj i na vrat se brzo & hladno sruči sječ-
ivo. kokoš još neko vrijeme urliče, ali je nitko
ne čuje. kunić se kolje pismenim, golim rukama.
krv ostaje unutar tijela i kola, sa svojom sumnjivom
prošlošću. uši, na kojima je iz tvoje ruke do sada
visio miruju, kao da se u šumi ništa ne čuje, ništa
ne dešava. polja miruju. zemlje miruju. domovina
od nekud kapi, a ljudi skupljaju grožđe. ogromna
je vrućina. što je to obod i što pod obodom ima?

 

PERMANENTNA REVOLUCIJA JEZIKA LJUBAVNE POEZIJE. UMORNIM TROCKISTIMA

Kako, godine 2007., pisati ljubavnu poeziju?
ovo je vrijeme gusto od ljubavi.

svi nas, naime, umjereno vole.
teorija govori o potpunom izostanku kretanja.

tržište kaže: ako govoriš o ljubavi,
govoriš o bogu, ili obrnuto.

Pogačar misli: sve je bog = bog je ništa.
bombarder prepun opasnog značenja.

ali negdje u kutku te ljubavi, kada je pritisneš uz zid,
izrasta nešto bezrezervno.

rezervat uzimanja i davanja.
i u njemu baobab čijom se krošnjom uspinješ k nebu.

na kraju znaš: jedina strašnija stvar od fašizma
je umjereni fašizam.

 

LIJEPO JE

Lijepo je disati proljetni zrak na Soči
i pri tom ne biti mamuran.
upijati kapljice s izvora i onda u njima teći.
lijepo je dobro se osjećati. imati snage
za bilo kakav oblik vjere koja ne naudi drugome,
dakle, ne imati.
također je lijepo živjeti u Bosutskoj
i vjerovati da ona postoji.
svakog jutra ući u trgovinu i kupiti kruh, jesti ga
nad novinama koje si našao u pošti.
lijepo je kad te pošta pronalazi i kad ti možeš pronaći poštu.
pronalaženje je, općenito, lijepo.
pronaći poznato lice kada prolaziš pored stadiona
ili lošeg sveučilišta. podsmijeh je lijep.
lijepo je pronaći točku.
nož za mazanje koji si odavno izgubio i sad je svilen.
bataljun paradnih anđela spušta željezne uši
i to već graniči sa strašnim. sve graniči sa strašnim,
i to je također lijepo.
odlijepiti žvakaću s đona lagane cipele, zlo koje ti
poremeti ravnotežu i objasni gravitaciju.
Newton je lijep. Brodski je lijep.
barikade su srce umjetnosti i to je nepotkupivo.
kad svira savršen punk kad se ugleda Anna Karina kad se
pomrači mjesec kad se podignu zastave kad se
razdijeli mrtvo more. šetati je lijepo. utopiti se.
što je za mene lijepo za druge je opasno.
teško disati jer je zrak zasićen borovima. govoriti hrvatski.
klizati. također vrijedi i obrnuto.
lijepi su prozori koje možeš otvoriti
i kroz njih dotaknuti oblake. Mosor je lijep.
lijepo je hodati, penjati se i vjerovati u vrh, znati
koje je godine završio rat kada je dan oslobođenja poštovati
dan žena majčin dan voljeti ljubičice,
skidati se. padati. biti siguran da padaš, a onda se prenuti.
buditi se. rezati. ispucavati nepotrebno duge rafale tvog imena,
biti sustavno tragičan.

Šta je Glasilo?

Tue, 2015-02-17 13:52

Glasilo je otvoreni prostor u kojem se kroz autorske tekstove, intervjue, kritičke prikaze, prevode, propituju društveni, ekonomski i ekološki problemi našeg vremena.

Ovi sadržaji se temelje na istraživanjima, analizi i kritici, s namerom da se proizvedu promene u širem kulturnom, društvenom i političkom prostoru.

Akcenat je na artikulaciji, jer smatramo da bi svim direktnim akcijama trebalo da prethodi jasna artikulacija pozicija sa kojih nastupamo. Stoga pokretanje ovog Glasila vidimo kao neophodan korak ka kreiranju zajedničkog polja, jer sve ad hoc i razjedinjene akcije ne doprinose održivim rešenjima.

Glasilo kreira javni prostor koji ujedno nudi i osnažuje prostor za razmenu mišljenja i komunikaciju među ljudima i gde svaki pojedinac koji aktivno i odgovorno promišlja aktuelnu stvarnost i svoju ulogu u društvu, može da se oseća slobodno i ugodno u ulozi čitaoca ili saradnika.

Zato pozivamo sve zainteresovane da se priključe u sadržinskom i vizuelnom razvoju glasila vlastitim prilozima, tekstovima, ilustracijama ili nekim drugim vidom kreativnog izražavanja. Pišite nam na redakcija@ck13.org

*Učestvujte, polemišite, artikulišite, jer promene su moguće samo ako se zajednički otvorimo prema problemima i podelimo odgovornost za naše buduće akcije.

Ljuljeta Lešanaku u CK13

Tue, 2015-02-17 13:44

U saradnji sa Krokodilovom Kućom za pisce u Beogradu, publici u CK13 predstaviće se književnica iz Albanije, Ljuljeta Lešanaku.

Ljuljeta će predstaviti svoj književni koncept “Darkroom”, nakon čega će razgovarati sa publikom. Program je na engleskom jeziku, s mogućnošću prevoda na srpski.

“The Darkroom”

Poezija u nastajanju koja se bavi trima generacijama na porodičnim slikama. Te tri generacije predstavljaju više od ljudskih života: one predstavljaju istoriju, ljude koji su bili svedoci epohalnih promena u 20. veku: oslobođenja od Osmanskog carstva, perioda nacizma i fašizma, kao i perioda komunizma. U pisanju ove knjige, Ljuljeta Lešanaku ne oslanja se na činjenice ili predmete, već na ljudske portrete, muškarce i žene, stare i mlade, žive i mrtve. Fotografije koje koristi su fotografije nepoznatih ljudi, one koje nisu uslovljene sećanjem ili subjektivnošću autora.

Februarska gošća Krokodilove KUĆE ZA PISCE je prva autorka iz Albanije – Ljuljeta Lešanaku. Rođena je u Elbasanu, Albanija, 1968. godine. Studirala je albansku filologiju na Univerzitetu u Tirani, a zatim učestvovala na Međunarodnom programu za pisce u Ajovi, SAD, kao i pohađala master studije iz kreativnog pisanja u Severnoj Karolini. Radila je kao profesorka u srednoj školi, urednica u književnim časopisima, scenaristkinja, TV autorka, a sada je direktorka za istraživanja u Institutu za zločine i posledice komunizma u Albaniji. Dobitnica je međunarodne nagrade “Kristal Vilenica 2009” u Ljubljani i nacionalne nagrade “Silver Pen 2000” za poeziju, kao i nagrade Sajma knjiga u Prištini 2013. godine. Lešanaku je autorka sedam zbirki pesama na albanskom jeziku. Ona je takođe zastupljena sa šest zbirki pesama na drugim jezicima, kao što su: Antipastoral, 2006, Italija; Kinder der Natur, 2010, Austrija; Dzieci natury, 2011, Poland, Haywire: New & Selected Poems (Bloodaxe Books, 2011) je njeno prvo izdanje u Velikoj Britaniji, nakon dva druga izdanja na engleskom jeziku objavljenih u SAD od New Directions: “Fresco: Selected Poems” (2002) i “Child of Nature” (2010). Njene pesme s objavljene na nekoliko jezika u antologijama i književnim časopisima.

Izbor iz poezije Ljuljete Lešanaku objavljen je u ediciji Mala kutija, u izdanju Grupe 484, u sjajnom prevodu Đorđa Božovića.
http://www.grupa484.org.rs/sites/default/files/mala_kutija/04/5_Ljuljeta_Lesanaku_Djeca_prirode.pdf

Stammtisch

Mon, 2015-02-16 10:26

Stammtisch – Radionica konverzacije na nemačkom jeziku danas se, zbog neradnog dana, neće održati. Održaće se narednog ponedeljka u 20h.

Žur-Buvljak

Sun, 2015-02-15 22:39

Besplatna radnja vas poziva na treće izdanje Žur-Buvljaka!

Ukoliko imate bilo šta što vam više ne treba, a nekome može da zatreba (odeća, obuća, knjiga, društvena igra, disk, alat, vokmen) donesete na naš ŽUR-BUVLJAK!
Možete doneti sve što vam padne na pamet i odneti sve što vam se svidi, ili samo doneti, ili samo odneti… Ovde je novac bezvredan!

Žur-Buvljak znači: poklanjamo, razmenjujemo, recikliramo, družimo se uz muziku i piće…
Raskrčite vaše ormane, tavane i ostave!
Sve što je ispravno, upotrebljivo i u dobrom stanju je dobrodošlo. Zbog kapaciteta Besplatne radnje nismo u prilici da smestimo kabaste stvari: fotelje, ormane i sl.

 

Besplatna radnja u Omladinskom centru CK13 nastala je kao odgovor na sveprisutno štancanje svega, u svim veličinama, bojama, oblicima i materijalima, što rezultira gomilanjem i zatrpavanjem stvari koje će na kraju završiti u kontejnerima, umesto u nečijoj sobi, polici, ormanu. U uslovima konstantne ekonomske krize, nastale kao posledica divljanja neoliberalnog kapitalizma, u svetu su sve zastupljeniji ovakvi alternativni ekonomski principi. Oni nam pokazuju da je moguća humanija ekonomija, zasnovana na solidarnosti, samoodrživosti i najširoj mogućoj dostupnosti.

Mesta + Andagainandagain

Wed, 2015-02-11 20:15

Mesta su trio iz Novog Sada čija se muzika može opisati kao spoj minimalnog akustičnog alternativnog folka, slowcore i drone ambijenta. Bend je nastao 2007. godine kao akustični duo. Krajem 2013. godine postaje trio koji nastavlja da neguje intimistički pristup u nešto intenzivnijem registru.

http://mesta.bandcamp.com

http://facebook.com/ mestaupesmi

Andagainandagain je ambijentalno–elektro-akustički duo, nastao kao spoj hladnog ambijenta (Pièces froides) i tekstualnih istraživanja proizašlih iz radikalnih jezičkih praksi druge polovine XX veka. Svoju muziku vide kao konstantnu, između metoda redukcije i repeticije, koju uz teorijsko-poetički govor o samom procesu nastanka uvode u polje lecture-performance-a. Septembra 2013. objavljen im je prvi album za špansku izdavačku kuću 48LAWS. U avgustu prošle godine numera ‘o0′ pojavila se na kompilaciji ‘Sequence8′ (Future Sequence). Njihova koncertna aktivnost rezultirala je split izdanjem sa berlinskim muzičarom Aidanom Bakerom, za italijanski label Manyfeetunder. Još jedan live snimak iz Sofije, snimljen za Bugarski Nacionalni Radio, nedavno se pojavio na Cathedral Transmissions.

http://soundcloud.com/ andagainandagain

http://andagainandagain. bandcamp.com

http://facebook.com/ andagainandagainasatextasmusic

INFOTEKA CK13 – POZIV ZA VOLONTERE!

Mon, 2015-02-09 17:39

Pozivamo sve mlade ljude, studente i studentkinje, kao i ostale zainteresovane, da se priključe našem malom volonterskom timu. Infoteka je alternativna, aktivistička biblioteka i predstavlja otvoren prostor za čitanje, pozajmljivanje knjiga, samoedukaciju i razmenu novih ideja.

U narednom periodu u planu je niz diskusija, prezentacija i radionica koje ćemo organizovati. Dakle, pozivamo vas da aktivno učestvujete u kreiranju programa i sadržaja i predložite nove teme kojima ćemo se baviti. Infoteka će samim tim biti bogatija za vaše znanje i energiju.

Svoje prijave možete poslati na mail infoteka@ck13.org ili doći lično četvrtkom od 18h u Omladinski centar CK13 (Vojvode Bojovića 13) i na licu mesta se informisati o radu Infoteke. Naše radno vreme je svakog radnog dana od 16 do 20h.

PEGIDA, the German New Right and the Third Position

Mon, 2015-02-09 11:48

In Infoteka CK13:

Over the last decade right-wing positions in Germany underwent a big change. With Angela Merkel avoiding controversies and moving the conservative party more and more into centrist positions, right-wing attitudes claimed their place in social media, at the ‘Stammtisch’ and caused the rise of new social movements and populist parties like the anti-European AfD (Alternative for Germany). This is the very background, where also PEGIDA, the so called ‘Patriotic Europeans against the Islamisation of the Occident’ emerged and initiated debates about restrictions of immigration to Germany once again. Starting in October 2014 in Dresden – an Eastern regional capital with one of the least amount of migrants (approx. 4.7%) – the movement skyrocketed eventually combining over 25.000 people demonstrating every Monday chiefly against Muslims and immigration. However, the common denominator is also a strange melange of xenophobia, a demand for direct democracy and conspiracy theories and questioning the political system as well as the public medias.

In our lecture we will give an overview of what PEGIDA is about and it’s background, trying to point out the ongoing change in German political culture and it’s concerning current issues, as a fluctuating between a pro-Western and a pro-Russian position may be the most current one.

ARTIKULACIJA: Književni razgovor(i)

Fri, 2015-02-06 17:43

U okviru projekta ARTIKULACIJA održaće se: Književni razgovor(i) o odnosu književnosti i obrazovanja, uticaju lektire na formiranje i artikulisanje političkih stavova mladih, te mogućnosti za kritički pristup nastavnim planovima i programima iz književnosti. Biće predstavljeni i Školegijum, TekstUra i Mala kutija, kao i nekoliko knjiga iz edicije Lektira narodu, te književni festival Na pola puta.

Gost i gošća: Nenad Veličković, pisac i Sarajeva i Ružica Marjanović, profesorka književnosti iz Užica
Program vodi: Bojan Krivokapić

Ružica Marjanović u Užičkoj gimnaziji predaje književnost. Jedna je od pokretačica i organizatorki književnog festivala Na pola puta u Užicu. Uređuje časopis TekstUra i ediciju Mala kutija.

Veruje da nas čitanje čini boljim ljudima i da se o knjigama mora razgovarati.

 

 

 

 

Nenad Veličković, pisac i kolumnista, radi na Odsjeku za književnost naroda Bosne i Hercegovine Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu, Odsjek Jugoslovenska knjževnost i srpskohrvatski jezik. Magistrirao je s tezom Politički teatar Dušana Kovačevića. Doktorirao je na Univerzitetu u Sarajevu, s tezom: Ideološka instrumentalizacija književnosti na primjerima čitanki od 5. razreda osnovne do 4. razreda srednje škole u Bosni i Hercegovini. Fabrika knjiga objavila je knjige: 2010. Dijagnoza – patriotizam, i 2012. Školokrečina, nacionalizam u bosanskim, hrvatskim i srpskim čitankama, a FOD BiH i Masmedia književni pojmovnik za osnovnu isrednju školu Od slova do smisla i zbirku lektirnih interpretacija Šta je pisac htio da kaže. Sa Namirom Ibrahimovićem je koautor Studije slučaja Svezame, otvori se, FOD BiH, Sarajevo 2012.
Književnoteorijske i književnokritičke tekstove objavljivao je u mnogim časopisima (Putevi, Književna revija, Godišnjak Instituta za književnost, Dani, Izraz, Polja, Reč, Grazer Studien zur Slawistik, Zbornik radova slavističkog kongresa, Zbornik radova Akademije nauka BiH, zbornik Kultur und Raum im Werk von Isidora Sekulić).
Trenutno vodi obrazovni projekat Školegijum, u okviru kojeg uređuje ediciju priručnika za nastavnike Lektira narodu.
Od 1999. do 2007, bio je vlasnik Književne radionice Omnibus, za koju je uredio preko 20 knjiga domaćih i stranih autora. Bio je pokretač i urednik više listova i časopisa (Vizija, Omnibus, Alčak, FAN, Književni žurnal). Objavio je veliki broj priča, drama i eseja, kao i nekoliko romana, koji su doživjeli više izdanja i prevoda na italijanski, nemački, mađarski, makedonski, bugarski, engleski, poljski i slovenački jezik. Učestvovao je na brojnim književnim skupovima kod nas i u svetu. Kao pisac i predavač po pozivu gostovao je u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Novom Sadu, Užicu, Skoplju, Ohridu, Beču, Berlinu, Hajdelbergu, Halleu, Lajpcigu, Gdanjsku, Vroclavu, Trstu, Solunu, Istanbulu, Plovdivu i nekim drugim univerzitetskim centrima.

 

ARTIKULACIJA: Književna radionica

Fri, 2015-02-06 17:09

Omladinski centar CK13 poziva zainteresovanu omladinu, a pre svega srednjoškolce, na radionicu o različitim čitanjima književnog teksta, koju će voditi Nenad Veličković, pisac iz Sarajeva, i Ružica Marjanović, profesorica književnosti iz Užica.

Da li lektira mora da bude dosadna? Šta se sve krije u knjigama koje čitamo? Da li je ono što nastavnik/ca kaže o lektiri jedino tačno? Kakva je veza između književnosti i muzike, filma, pozorišta, televizije, sporta… Zašto je važno da pročitamo “Baštu sljezove boje”?
Ovo su samo neke od tema o kojima će biti reči na radionici.
Dođite da budete deo ove zanimljive radionice!

Učešće na radionici je besplatno. Radionica će se održati u 14. februara 2015. u 11h u Omladinskom centru CK13, Vojvode Bojovića 13, Novi Sad. Broj učesnika/ca je ograničen, te molimo sve zainteresovane da se do 12. februara prijave na mejl radionica@ck13.org
Prijava treba da sadrži najosnovnije podatke: ime i prezime, godinu rođenja, školu/fakultet, broj telefona.

U okviru istog programa, dan ranije, 13. februara u 19h u Omladinskom centru CK13 će se održati i književni razgovor o odnosu književnosti i obrazovanja, uticaju lektire na formiranje i artikulisanje političkih stavova mladih, te mogućnosti za kritički pristup nastavnim planovima i programima iz književnosti. Biće predstavljeni i Školegijum, TekstUra i Mala kutija, kao i nekoliko knjiga iz edicije Lektira narodu.
U razgovoru učestvuju: Nenad Veličković, Ružica Marjanović i Bojan Krivokapić.

Šta je Artikulacija?

Omladinski centar CK13 u okviru projekta Artikulacija organizuje jednogodišnji program otvorenih radionica, predavanja, projekcija, prezentacija i razgovora u okviru kojih ćemo zajedno sa vama artikulisati društvene, ekonomske i ekološke probleme i alternativne načine njihovog rešavanja. Program je namenjen svima koji sebe vide kao nosioce kritičkog odnosa prema dominatnim (nacionalnim) politikama u kojima se čovek ispostavlja kao pasivni konzument i nosilac tržišnih uloga.
Program ne nudi gotove sadržaje i konačna rešenja, već predstavlja povod da se sretnemo i razgovaramo o problemima koji se tiču svih nas. U ovome nećemo biti sami, jer će nam se pridružiti akteri nezavisne kulturne scene iz Beograda, Zagreba, Sarajeva, Mostara i Rijeke.
Dođite, učestvujte, polemišite, artikulišite, jer promene su moguće samo ako se zajednički otvorimo prema problemima i podelimo odgovornost za naše buduće akcije.
Napomena: Ovaj program će se realizovati uz niz drugih društvenih događaja na kojima se već srećemo u CK13, uz dobre svirke, veganske večere i druženja.

Muzičko izdanje: Nova muzika u CK13

Tue, 2015-02-03 21:45

Ovo audio izdanje nastalo je kao rezultat saradnje Omladinskog centra CK13 i Ansambla Studio 6, zahvaljujući kojoj je tokom 2014. godine u Omladinskom centru CK13 organizovana serija koncerata nove muzike. Specifična instrumentalna kombinacija Ansambla Studio 6 i njegova posvećenost negovanju i istraživanju dijaloga između slušanja, izvođenja i stvaranja u savremenoj muzici, predstavljali su okosnicu u koncipiranju programa. Tokom koncertne sezone Ansambla Studio 6 izvođena su dela koja spajaju kompoziciju i improvizaciju, muziku, tehnologiju, telesni pokret i sliku.

Izvedena su dela kompozitora iz druge polovine 20. veka: Franca Donatonia, Karlheinza Stockausena, Mauricia Kagela i autora 21. veka: Bernharda Gandera, Chikage Imai, Maura Cardia, Svetlane Maraš, Petera Ablingera, Matthewa Schlomowitza, Simon Steen Andersena, Jagode Szmytke, Teodore Stepančić i Richarda Barretta. Svetlana Maraš, Teodora Stepančić i Richard Barrett učestvovali su u izvođenju svojih kompozicija.

Serija koncerata nove muzike predstavljala je retku priliku da se kroz slušalačko i performativno iskustvo široj publici približe eskperimentalne prakse u savremenoj muzici. Za nas je bitno i to da se nova muzika našla u kontekstu muzičkog programa Omladinskog centra CK13 koji neguje alternatvne i subkulturne izražaje u muzici, da smo otvorili prostor da nova muzika nađe novu publiku, doprineli izvođenju, razumevanju i širenju nove muzike.

Lista kompozicija i izvođača:

1. Chikage Imai: osmosis phoneme
Izvođači: Nenad Marković – truba, Karolina Bäter – rekorder

2. Mauro Cardi: Wind
Izvođači: Karolina Bäter – rekorder, Milana Zarić – harfa

3. Peter Ablinger: Akkordeon und Rauschen
Izvođači: Vladimir Blagojević – harmonika, Svetlana Maraš – elektronika

4. Franco Donatoni: Short
Izvođač: Nenad Marković – truba

5. Karlheinz Stockhausen: Japan
Izvođači: Richard Barrett – elektronika, Nenad Marković – truba, Milana Zarić – harfa, Vladimir Blagojević – harmonika, Ivana Grahovac – violončelo

6. Richard Barrett : tendril
Izvođači: Richard Barrett – elektronika, Milana Zarić – harfa

7. Karlheinz Stockhausen: Awake
Izvođači: Richard Barrett – elektronika, Nenad Marković – truba, Milana Zarić – harfa, Vladimir Blagojević – harmonika, Ivana Grahovac – violončelo

Produkcija: Omladinski centar CK13, Novi Sad 2014.
Urednici izdanja: Ozren Lazić i Ansambl Studio 6
Snimak i miks: Zsolt Polgar
Tehnička podrška: Miloš Romić
Dizajn: Anica Stojanović

Izdanje je podržao Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu.

Improstor #63

Mon, 2015-02-02 15:06

Improstor vam predstavlja debi petoro mladih novosadskih improvizatora, bivših i sadašnjih studenata Akademije umetnosti i Filozofskog fakulteta; u kombinaciji sa još četvoricom gostujućih muzičara, već standardno prisutnih na našoj sceni. Svaki od ova tri trija nastupiće po prvi put u ovom sastavu.

Set # 1
Jelena Trebaticki – flauta
Snežana Aćimović – violina
Đorđe Marković – el. gitara

Set #2
Nenad Marković – džepna truba
Aleksandar Matković – klavijatura
Filip Đurović – bubnjevi

Set #3
Lovro Livajić – saksofon
Dunja Crnjanski – klavir
Igor Čubrilović – el. gitara

Lampeduza – ciklus imigrantskih filmova po izboru Dragana Đunde

Mon, 2015-02-02 14:51

Art bioskop CK13 vas poziva na program “Lampeduza – ciklus imigrantskih filmova po izboru Dragana Đunde” koji će se održati od 9. do 12. februara. Filmovi će se prikazivani u terminu od 19h i 21h. Ulaz na projekcije je besplatan.

Lampeduza je najjužnije italijansko ostrvo, udaljeno stotinjak kilometara od obala Afrike, što ga čini najbližom tačkom za one koji pokušavaju da se domognu Zapadne Evrope. U tim svojim pokušajima decenijama stradaju mnogi ljudi, a najmasovniji potop dogodio se 3. oktobra 2013. godine, kada se na oko pola kilometra od Lampeduze zapalio i prevrnuo brod sa oko 500 imigranata, pri čemu se udavilo njih oko 300. Lampeduza ovde izranja kao masovna grobnica, ona je simbol palih pred granicama evropske tvrđave kojih je do sada, prema procenama UN, bilo oko dvadeset hiljada.
Ovaj ciklus predstavlja malo podsećanje na te izgubljene živote, ali i na živote onih koji su uspeli da se domognu evropskih država, na njihovu svakodnevnu borbu za mogućnost preživljavanja i dostojanstveno življenje. Svaki film je priča o ljudima koji žive u zakonskom vakuumu, razapeti između zakona pred kojim su kriminalci, i kriminalaca i izrabljivača koji ih koriste kao najjeftiniju radnu snagu i seksualno roblje. To je svojevrsna obespravljenost pred vladavinom prava. Ujedno, ovo je prilika da preispitamo i sramni odnos našeg društva prema tražiocima azila koji žive u nehumanim uslovima u Subotici, Banji Koviljači i drugim mestima.
Kao primer za humaniji odnos nam mogu poslužiti i junaci filmova koji, napuštajući granice zakonskih i društvenih praksi, postaju simbolički građani Lampeduze: “Lampeduza je prvo mesto susreta, pravog i simboličnog, nas posmatrača i tih muškaraca, žena i dece koji se hvataju za njene grebene i traže pomoć. Lampeduza i njenih 6.000 stanovnika nikad nisu, tokom ove tragične decenije, izgubili sposobnost zdravog rasuđivanja i onu običnu ljudskost koja ne pravi razliku između građana i ilegalnih useljenika.”  Dragan Đunda

Ponedeljak, 9.2.

19h Avr (Le Havre), 2011, 93’
Režija: Aki Kaurismäki

 

 

 

 

 

 

U luci Avr, čistač cipela, Marsel Marks, sreće tamnoputo dete koje se skriva od policije, pokušavajući da stigne do Londona. Iako nijedan od njih ne razume jezik drugog, kroz niz komičnih i pomalo utopijskih scena, u svom klasičnom maniru, Kaurismaki nam prikazuje njihovu borbu. Film je na festivalu u Kanu nagrađen sa tri Zlatne palme.

21h Prelepo (Biutiful), 2010, 148’
Režija: Alejandro González Iñárritu

Uksbar, kojeg glumi odlični Havier Bardem, zarađuje za život eksploatišući ilegalne imigrante. Saznavši da će uskoro umreti, on pokušava da finansijski obezbedi svoju decu, ali se izgleda sa svešću o kraju u njemu budi i osećajnost i krivica za one na kojima zarađuje. Film, takođe, na veran način odslikava nemoć imigranata uhvaćenih u mrežu posladavaca i policije, koja takođe na njima zarađuje. Bardem je za ovu ulogu nagrađen na Zlatnom palmom u Kanu, kao i španskom nagradom Goja.

Utorak, 10.2.

19h Lornina tišina (Le silence de Lorna), 2008, 105’
Režija: Jean-Pierre i Luc Dardenne

Jedan od načina da se dobije državljanstvo u zemljama EU je da osoba, uz novčanu naknadu, stupi u brak sa državaljaninom iste, do isteka zakonski predviđenog roka. Potom ta osoba, postavši novi državljanin, stupa u brak sa novim strancem, nastavljajući niz. Nevolja je u tome što se ne može svojevoljno izaći iz posla, postoje poslodavci koji se za to pitaju. Ovo je priča o Lorni, devojci iz Albanije udatoj u Briselu, i njenim pokušajima da izađe iz tog kriminalnog lanca.
Braća Darden su nagrađeni u Kanu Zlatnom palmom za najbolji scenario.

21h Sutra (Morgen), 2010, 100’
Režija: Marian Crisan

 

 

 

 

 

 

Nelu živi i radi blizu rumunsko-mađarske granice koju često prelazi kako bi pecao. Jednom je na putu kući “upecao” nesto neuobičajeno: Turčina koga su ostavili na pola puta jer nije imao dovoljno novca da bi nastavio dalje. Ne razumevši ni reči turskog, Nelu mu pruža hranu i smeštaj, skrivajući ga od graničara, uz obećanje da će mu pomoći da sutra nastavi put – morgen.

Sreda, 11.2.

21h Večnost i jedan dan (Mia aioniotita kai mia mera), 1998, 137 ‘
Režija: Theodoros Angelopoulos

Aleksander je poznati pisac koji je veoma bolestan. Na ulici sreće dečaka iz Albanije kog pokušavaju da prodaju i kog juri policija. Aleksander odlučuje da mu pomogne, pri čemu se polako oprašta od svog života. Za ovo poetično ostvarenje Angelopulos je u Kanu nagrađen dvostrukom Zlatnom palmom.

Četvrtak, 12.2.

19h Dobro došli (Welcome), 2009, 110’
Režija: Philippe Lioret

Bilal je sedamnaestogodišnjak iz Iraka koji pokušava da iz Francuske dođe do Londona u kojem mu živi devojka, ali ne dobija dozvolu francuskih vlasti da pređe granicu jer je ilegalni imigrant, a ne mogu ga deportovati jer je maloletan. Bilal upoznaje trenera plivanja u nameri da prepliva Lamanš.
Film je u Berlinu dvostruko nagrađen.

21h Uvoz izvoz (Import/export), 2007, 141’
Režija: Ulrich Seidl

Film prati živote Olge, medicinske sestre iz Ukrajine, i Pola mladića iz Beča koji pokušavaju da pronađu posao, ona odlazeći u Austriju, a on u Ukrajinu. Groteskni, stereotipizirani i duhoviti prikaz položaja radnika iz istočnoevropskih zemalja na Zapadu.

 

Zajednička veganska večera

Mon, 2015-02-02 11:43

Jedi kao revolucionar/ka!
Bez ubijanja i iskorišćavanja životinja.

Zajednička veganska večera sredom u Crnoj kući je društveno-politički događaj. Izaberi svoje mesto!

Događaj je namenjen svima koji žele da probaju raznolika veganska jela, da se priključe zajedničkoj pripremi veganske hrane, podele i nauče nove recepte, da saznaju više o veganstvu, susretnu se i razgovaraju s ljudima sa kojima će sesti za isti sto.

Ideja zajedničke veganske večere, uz dobru hranu, jeste stvoriti neku vrstu društvenog prostora u kom su svi jednaki. To je mesto koje prožima i stvara svaki pojedinačni rad. Kako će da izgleda, dakle, zavisi od svih nas.

Kroz simboličnu cenu obroka želimo da pokažemo da nije potrebno izdvojiti mnogo novca da bi se dobro i zdravo jelo, da se s relativno malo novca može nahraniti veliki broj ljudi i da to može da bude održivo, sa pozitivnim učincima na čoveka, životinje i prirodu.

Širom sveta, aktivisti za prava životinja prisećaju se Jill Phipps koja je 1995. godine, tokom protesta protiv transporta teladi sa aerodroma Coventry (Baginton), tragično nastradala pod točkovima kamiona koji je prevozio životinje.

U sećanje na Jill Phipps, snimljen je dokumentarni film u kom Jillini prijatelji i porodica svedoče o njenom životu i njenoj posvećenosti borbi za prava i oslobođenje životinja.

Nakon Zajedničke veganske večere, prikazaćemo ovaj film. Pozivamo vas da ostanete na projekciji.

Više o Jill Phipps:
www.jillphipps.org.uk

Ako dolaziš na Zajedničku vegansku – poštuj principe njenog funkcionisanja!

NE OSTAVLJAJ HRANU U TANJIRU – Ne bacaj hranu, pojedi je!

Rasipanje hrane je društveno, moralno i ekonomski neprihvatljivo, i u suprotnosti sa principima Otvorene kuhinje CK13.

POSPREMI ZA SOBOM – Ne ostavljaj prljavo suđe za sobom, operi ga!

Otvorena kuhinja CK13 ne funkcioniše kao servis ili restoran, već kao aktivistička kuhinja, zahvaljujući volonterskom angažmanu. Aktivistička znači da zajednički održavamo njen rad i promovišemo njene principe.

DONIRAJ – Podrži ideju u kojoj i sam/a sudeluješ!

Otvorena kuhinja CK13 održava svoj rad zahvaljujući donacijama. Prikupljen novac ulaže se u nabavku materijala za pripremu hrane i neophodna sredstva za rad. Ostavljanjem preporučenog, većeg ili manjeg iznosa, pomažeš opstanak Otvorene kuhinje CK13.

* Želiš da se priključiš kolektivu Otvorene kuhinje CK13?

Poziv za nove volontere je uvek otvoren! Pronađi nas na FB stranici Otvorene kuhinje CK13  /https://www.facebook.com/ otvorenakuhinjack13/ ili sredom na Zajedničkoj veganskoj večeri u Omladinskom centru CK13.

Kazna za uši + DžDž + Plišani Mališan

Sun, 2015-02-01 14:38

KAZNA ZA UŠI

Beogradski bend Kazna za uši poslednji album objavio je pre 15 godina. Zaista je bilo krajnje vreme da članovi grupe ponovo uđu u studio i naprave novi. To se i dogodilo. Bend će predstaviti novi album pod nazivom “Nova zora”.

“U vrema kada je Kazna za uši objavila svoj prethodni album, zemlja u kojoj živimo zvala se SR Jugoslavija, festival Exit još nije ni postojao, a Crvena zvezda bila je prvak države u košarci. Celih petnaest godina bez izdanja jednog od omiljenih ‘brzih bendova Srbije’ 90-ih, priziva u sećanje davni, ponovo aktuelni slogan: ‘Srce nam se suši bez Kazne za uši!'”, kaže Ivan Tokin.

Kaznu za uši, kao i poslednjh skoro 30 godina, predvodi Ivek Van Đorđević, pevač i gitarista, a pored originalnog basiste Rudolfa Cibulskog, u grupi su još i klavijaturista Boris Eftovski i bubnjar Vladimir Markoski.

“Nova zora” sadrži 11 pesama, od kojih su dve snimljene uživo, u januaru 2011. na koncertu u klubu “Akademija”, dok su dve obrade pesama iz repertoara legendarnog beogradskog garažnog benda Robna kuća.

Novi album Kazne za uši možete da preslušate na ovoj adresi www.deezer.com/album/9139857

DžDž

U pripremi je novi album, koji je najavio singl „Buđenje“. Ostavio je odličan utisak na kritičare i dospeo na 1. mesto emisije „Popmašina“ na radiju B92. Njegov izlazak se očekuje početkom marta 2015. godine. Odsvirali su brojne koncerte širom Srbije i po regionu. Socijalno su i ekološki angažovani. Njihovu svirku su mnogi okarakterisali kao eklektični rok.

PLIŠANI MALIŠAN

Sastav Plišani Mališan je formiran 2005. godine i izvodi psyho rock sa elementima noisea i garage punka. Bend čine Mirko Šćepanović (bubanj), Ivan Kovačević (gitara), Đorđe Novaković (gitara, vokal) i Boban Kecović (bas gitara, vokal). Do sada su snimili nekoliko desetina sati demo snimaka i održali mnogobrojne koncerte širom Srbije. Ipak, jedan nastup se po važnosti izdvaja od ostalih. U pitanju je banjalučki Jelen Demofest, najznačajniji takmičarski festival na prostoru ex-Yu za bendove koji nemaju zvanično izdanje. U konkurenciji od nekoliko stotina grupa prijavljenih na konkursu 2011. godine, bend Plišani Mališan je osvojio prvu nagradu! Ova titula im je obezbedila snimanje albuma i videospota u produkciji MTV-ja.