UMETNOST I REVOLUCIJA, Umetnički aktivizam tokom dugog XX veka, Gerald Raunig

U knjizi "Umetnost i revolucija, Umetnički aktivizam tokom dugog XX veka", Gerald Raunig analizira različite odnose komunikacije između umetnosti i aktivizma baziranog na postrukturalističkoj teoriji revolucije. Angažman Gistava Kurbea u Pariskoj komuni, nemački aktivizam 1910. godine, post-revolucionarna sovjetska umetnost Ejzenštajna i Tretjakova, Situacionistička internacionala u Parizu u maju 1968. godine, konfrontacija bečkog akcionizma i studentskih pokreta u akciji "umetnost i revolucija", i konačno, genealogija grupe "PublixTheatreCaravan" od anarhističkog pozorišnog kolektiva tokom 1990-ih godina, do transverzalne povezanosti sa anti-globalizacijskom i evropskom mrežom aktivista protiv granica (noborder): ovi primeri otvaraju mogućnost za istraživanje alternativne istorije umetnosti XX veka. Originalni naslov knjige i prvo izdanje: Kunst und Revolution. Kˇstlerischer Aktivismus im langen 20. Jahrhundert, Wien: Turia+Kant 2005 Autor: Gerald Raunig Izdavač: Futura publikacije, Novi Sad Urednik: Centar za nove medije_kuda.org, Novi Sad Edicija: Crvena izdanja Prevod sa nemačkog na srpski jezik ISBN 86-7188-055-9 Sadržaj: 1. Uvod. Preplitanje umetnosti i revolucije 2. Tri komponente revolucionarne mašine Jednodimenzionalni ustanak kao preuzimanje državnog aparata Dvodimenzionalni krik Otpor, insurekcija i konstitutivna moć kao nedeljivi trodimenzionalni process Primat otpora Postnacionalna insurekcija i nekonformna masa Konstitutivna moć. “... i da se revolucija ne završava” 3. Out of Sync. Pariska komuna kao revolucionarna mašina Orgijski državni aparat. Proširiti reprezentaciju Ratne mašine. Organizovanje bez reprezentacije 4. Model Kurbe. Umetnik, revolucionar, umetnik 5. Duh i izdaja. Nemački “aktivizam” u 1910-im godinama 6. Neman podvajanja. Od predstavljanja do proizvođenja situacije Predstavljanje situacije. Razrešavanje razlike u Hegelovoj estetici Nekoliko fragmenata o mašinama Mašine kod Marksa Novootkrivanje pojma mašine General Intellect i mašina Teatarske mašine protiv predstavljanja. Ejzenštejn i Tretjakov u plinari Književnici u kolhoze! Tretjakov i “Komunistički svetionik” Proizvođenje situacije. Situacionistička internacionala i prelaz nekih ličnosti iz umetnosti u revoluciju 7. “Umetnost i revolucija”, 1968. Bečki akcionizam i negativno preplitanje 8. Transverzalno preplitanje FolksTeaterKaravana. Povremena poklapanja umetnosti i revolucije Teatar divljih hordi danas Praksis paresije Karavani. Neizvesnost u ofanzivi Đenova. Rovašenje ratne mašine 9. Posle 9/11. Postskriptum za neizmeran granični prostor No Border, No Nation finis, frons, limes. Dilatacija granice Strazbur, 2002. Pogranični kamp kao revolucionarna mašina -- Povodom objavljivanja knjige "Umetnost i revolucija, Umetnički aktivizam tokom dugog XX veka", organizovane su dve javne debate/prezentacije knjige u Novom Sadu (Muzej savremene umetnosti Novi Sad) i u Beogradu (Muzej savremene umetnosti Beograd), na kojima su učestvovali Gerald Raunig, Relja Dražić, prevodilac knjige i Branka Ćurčić iz kuda.org, kao moderatorka debate. "Dolazi vreme da se zapitamo ne postoji li, kako teorijski tako i u praksi, jedna pozicija koja omogućuje poštedu od padanja u posed mračnog i teroristickog bivstva države. Drugim rečima, radi se o tome da se potraži neko stajalište koje pruža distancu od predstave po kojoj je konstitucija (ustav) prinudno upisana u državu; radi se o mogućnosti da se misli genealoški i da se učini vidljivom neka konstitutivna praksa. To stajalište postoji: kao svakodnevna insurekcija, kao permanentni otpor, kao konstitutivna moć." Antonio Negri (citat iz knjige "Umetnost i revolucija") “... Kada kažemo da je sama revolucija utopija imanencije, to ne znači da je ona san, nešto što se ne ostvaruje ili se, pak, ostvaruje jedino kada se izneverava. Naprotiv, to znači da postavljamo revoluciju kao plan imanencije, beskonačno kretanje, apsolutni prelet, ali na takav način da se te crte povezuju sa onim što realno postoji sada i ovde u borbi protiv kapitalizma i što pokreće novu bitku kad god se prethodna izneveri.” Žil Delez, Feliks Gatari (citat iz knjige “Umetnost i revolucija”) “Tri pojedinačne komponente revolucionarne mašine, kako se one i u analizi mogu jasno izdvojiti, među sobom se diferenciraju i aktualizuju u svom uzajamnom odnosu; njihovo parcijalno preklapanje i nerazličitost određuje konzistenciju događaja kao i pojma revolucije. Revolucionarna mašina kontinuirano prelazi svoje komponente, ona se zbiva u odvijanju insurekcije (pobune), otpora i konstitutivne moći.” Gerald Raunig, Umetnost i revolucija Besplatno preuzimanje knjige u PDF formatu na dnu stranice. Gerald Raunig je filozof i teoretičar umetnosti iz Beča, Austrija. Jedan je od direktora Evropskog instituta za progresivne kulturne politike iz Beča (EIPCP/European Institute for Progressive Cultural Policies, Vienna) i ko-ordinator transnacionalnog istraživačkog projekta transform (http://transform.eipcp.net, 2005-2008). Predaje političku estetiku na Institutu za filozofiju Univerziteta u Klagenfurtu i na odseku za vizuelne studije Univerziteta u Luneburgu. Ko-urednik je edicije "republicart. Kunst und Offentlichkeit" i "es kommt darauf an. Texte zur Theorie der politischen Praxis", Turia+Kant, Beč. Član je uredničkog kolektiva u austrijskom časopisu za radikalnu, demokratsku kulturnu politiku, Kulturrisse i višejezičnog web žurnala transversal.