new media center_kuda.org

Jaka Berger > Improvizacija je praksa u umetnosti i životu koja nas čini boljim

Slovenački bubnjar, kompozitor, improvizator i edukator Jaka Berger jedan je od najaktivnijih protagonista nezavisne muzičke scene u svojoj zemlji u poslednjih 15-ak godina. Na sceni slobodnog džeza sarađivao je i sa vojvođanskim muzičarima kao što su violista Szilard Mezei i pijanistkinja Marina Džukljev, a bavio se i zvukom u širem smislu kroz zvučne instalacije, eksperimentalnu muziku i multidisciplinarne projekte. Na predstojećem Festivalu-u-Opoziciji koji se održava od 8. do 11. juna u KC Labu u Novom Sadu, tokom nekoliko dana držaće radionicu “Improvisation as a life skill”, za koju kaže da je pogodna kako za muzičare, tako i za one koji se ne bave ovom sferom umetnosti.

Naziv vaše radionice na Festivalu-u-Opoziciji je “Improvisation as a life skill”. Kako vidite odnos između umetnosti/muzike/zvuka i samog života? Šta je za vas "improvizacija kao životna veština"?

Umetnost, a posebno muziku, vidim kao jedinstven oblik komunikacije. Muzika ima potencijal da nam se obrati na način na koji nijedan drugi umetnički oblik ne može. Ona je neuhvatljiva na način da nema fizički oblik i može direktno dotaknuti naše emocije. Dok to objašnjava odnos između izvođača i slušaoca, postoji još jedan aspekt muzike koji se dešava u procesu stvaranja i koji je povezan sa grupom ljudi koji zajedno stvaraju.

U ovom procesu, ljudi uključeni u njega traže zajednički jezik izražavanja i stoga moraju biti slušaoci, posmatrači odnosa unutar grupe. Da znaju kada treba govoriti, a kada slušati, i na kraju posebno biti svesni šta je potrebno u određenoj situaciji i koje će akcije pomoći da se postigne najbolji rezultat, koji će zadovoljiti sve aktere uključene u proces. Ovakve vrste situacija su prisutne u našem svakodnevnom životu u svim aspektima društva, i da biste se uspešno kretali u tom prostoru, morate biti kreativni. Za mene je improvizacija praksa u umetnosti i životu koja nas čini boljim u svakom aspektu onoga što radimo.

Bavite se različitim umetničkim formatima i medijima, ali pre svega kao muzičar u mnogim muzičkim žanrovima. Kako ste prvi put počeli da se bavite improvizovanom muzikom i kako ste pronašli svoj način izražavanja, slobodu da se prepustite neuobičajenim muzičkim formama i stilovima sviranja?

Pretpostavljam da je to prirodan proces učenja poznatog, u ovom slučaju žanrovske muzike, i razumevanja zvučnih parametara i tehničkih veština potrebnih za postizanje željenog rezultata. Jednostavno rečeno, zanat se uči vežbom. Mnogi umetnici su zadovoljni time i sviraju muziku koja je već ustanovljena i prenosi određene emocije u zavisnosti od muzičkog žanra.

Naravno, tu nema ničeg lošeg i volim kako različiti žanrovi imaju moć da govore ljudima i da ih nateraju da se smeju, plaču, razmišljaju o depresiji ili da pronađu srećno okruženje. I dalje volim da sviram žanrovsku muziku, ali takođe sam veoma radoznao i kad-tad dolazi trenutak kada počnete da eksperimentišete, a za mene je otkrivanje novih zvukova i načina izražavanja veoma uzbudljivo.

Istraživanje nepoznatog ima posebnu vibraciju, a otkrivanje novih načina doticanja emocija kod ljudi donosi veliko zadovoljstvo. Ono što najviše volim u ovom procesu eksperimentisanja i improvizacije jeste da je stanje uma i bića čisto i nema veze sa vama kao osobom. To je proces u kome morate sebe staviti sa strane, biti posmatrač i pustiti da se stvari događaju. Važno je prepustiti se, a to je teško mnogim ljudima. Ali odatle izlazi ono nesvesno što vas može iznenaditi na najlepše moguće načine.

Kako vidite važnost tišine u improvizaciji i odnos prema "zvuku" kao jednoj od ključnih tema na Festivalu-u-Opoziciji?

Kao muzičari mi stvaramo zvuk, ali pre toga postoji tišina koja treba da bude ispunjena zvukom, tako da je to neizbežna polazna tačka koja pokreće vašu kreativnost. Ako možete da slušate tišinu, primetićete da okruženje, bilo urbano ili prirodno, nikada nije potpuno tiho - uz određene izuzetke, naravno. Uvek postoje neki sitni događaji koji su prisutni i pokreću vašu maštu.

Verujem da, ako možete da uronite u tišinu, stičete veštinu posmatrača i u tom stanju je vrlo teško napraviti grešku. Improvizacija je proces koji zahteva posmatranje okoline i postupaka u svakom trenutku, i to je način na koji donosite odluke da li delovati ili ne. Verujem da postoje dva koraka u stvaranju - prvo dodajete zvuk tišini, a zatim počinjete da uklanjate nepotrebne zvukove kako bi jedna emocija koju želite da prenesete dobila prostor da zasija.

Kako vidite važnost zvuka "u životu", odnosno "ne-muzičkog" zvuka, u vezi sa muzičkom/izvođačkom umetnošću i improvizacijom? Kako se odnosite prema njemu u svom radu, kao i u svojim radionicama?

Zvuk je svuda oko nas, sve vreme, bilo da se nalazimo u urbanoj ili prirodnoj sredini. Ono što volim i smatram da je veoma važno je prirodni tok zvučnih događaja oko nas. On ima svojevrsni zen kvalitet. Nije prisilan, jednostavno je tu onakav kakav jeste. Sastavljen je bez kompozitora, sva bića su deo ove kompozicije i nema pogrešne note. Ovaj spontani tok događaja veoma me inspiriše. Postizanje ovakvog nivoa u muziciranju, u stvaranju, nešto je čemu težim u većini svojih projekata, bilo da su solo ili u grupnim formacijama. Ovo je takođe nešto što pokušavam da prenesem na svojim radionicama putem niza vežbi koje razvijaju svest o ovom prirodnom, tečnom procesu stvaranja u grupi.

U opisu vaše radionice pominje se "deljenje prostora", "sklapanje prijateljstva sa tišinom", "uzajamno slušanje", i slično. Moglo bi se reći da postoji gotovo etički pogled na koncept radionice, koji nije samo stvaranje "umetničkog proizvoda". Da li razmišljate o etičkim/društvenim ili filozofskim aspektima vaše umetnosti i saradnje s drugim ljudima?

Verujem da proizvod na kraju odražava odnose među ljudima koji su uključeni. Deljenje prostora i uzajamno slušanje je važna socijalna veština u svim aspektima života i kao takva utiče na pozitivnu ili negativnu dinamiku u grupi. Razumevanje uloge pojedinca u grupi je veoma važno, posebno u umetnosti, s obzirom da umetnički ego ponekad može biti veliki. Stoga je važno odabrati pravu osobu koja će vam pomoći da ostvarite vašu umetničku viziju, kao i da ta osoba razume da je tu da vam pomogne, da vaša ideja oživi.

S druge strane, vi morate znati kada da stavite po strani svoj ego i pomognete da se ostvari tuđa ideja. Ove dinamike su konstantne u svetu muzičkih saradnji, dok u bendovskom okruženju svi umetnici koji su uključeni dele zajedničku viziju. Ovi odnosi su veoma krhki i imaju mnogo sličnosti sa našim odnosima u svakodnevnom životu, od radnih odnosa, prijateljstava do porodičnog života. Sklapanje prijateljstva sa tišinom nas osnažuje, uravnotežuje ego i stvara potencijalni zamah za uspešnu saradnju.

Za mene je takođe veoma važno da rezultat na kraju na različite načine dotakne ljude, bilo da je to zabava, dublje razumevanje ljudskih emocija i odnosa ili novi ugao gledanja na lični razvoj.

Kako vidite važnost Festivala-u-Opoziciji konkretno, odnosno manifestacije koja se odnosi na zvuk u širem smislu i takođe naglašava prostor za inovaciju i saradnju bez pritiska vremena i novca?

Smatram da su ovakva okupljanja veoma važna za razvoj i saradnju unutar umetničke scene. Ovakav otvoren prostor pruža mogućnosti za diskusiju, interakciju i umrežavanje u mnogo opuštenijem okruženju. Takođe ohrabrujem publiku da bude prisutna čak i kada nema program ili listu izvođača, jer se na taj način uključuje na ličniji način.

Umetnost uopšte ima moć da otvori umove i donese novo razumevanje društvu. U prostoru bez poslovnog pritiska mogu se roditi nove ideje i koncepti. Svedočio sam okupljanjima ovog tipa poput Improcona, Multiversala i mnogih drugih, i sva su stvorila brojne veze koje su rezultirale novim projektima i saradnjama, koje su obogatile scenu na dugoročnom planu.

Foto: Jaka Berger @Maid Hadžihasanović

Jaka Berger (Ljubljana)

jedan je od najaktivnijih, najkreativnijih i najraznovrsnijih bubnjara, kompozitora i improvizatora na slovenačkoj muzičkoj sceni u poslednjih petnaest godina. Godine 2006. izdaje svoj debi album sa Samom Šalamonom i Ahilom Sučijem (Splasch records). Od 2014. do danas redovno objavljuje muziku za pripremljene bubnjeve koje sam konstruiše. Njegove albume redovno recenziraju međunarodni mediji koji se bave improvizacijom i elektroakustičnom muzikom. Deo je eksperimentalnog projekta zvučne instalacije Partija/The game, član bendova Ludovik Material i Darla Smoking. Nastupao je u nezavisnim pozorišnim predstavama Gremo Vsi!, Novo Mesto Readymade i Nein. Na turneji sa EBM legendama Borghesia. Godine 2015, objavio je album grafičke kompozicije Treatise Kornelijusa Kardjua. Godine 2016, izveo je svoj najkompleksniji komad Audible life stream tentet za deset muzičara. Godine 2017, završio je turneju po Japanu i objavio drugi album sa internacionalnim VOB triom. Trenutno izvodi free jazz sa Mezei Šalamon Berger triom, Džuklje Berger duom i Šalamonom Džukljevom Bergerom – Fresh Dust trio (FMR records UK), Bootleg Unit (FMR records UK). Godine 2021, objavio je knjigu pesničkih remiksova i zvučnih prevoda pod nazivom Poetrix, koja uključuje pesme najboljih slovenačkih nezavisnih pisaca. Poslednjih godina bio je mentor na radionicama za bubnjeve i muzičke improvizacije i redovno daje bubnjarske privatne časove.