Promocija knjige „Uvod u prošlost“, Boris Buden i Želimir Žilnik
kuda.org

Utorak, 26. novembar 2013. u 20h
Omladinski centar CK13, Vojvode Bojovića 13, Novi Sad

Knjiga uživo!

Na promociji knjige govore:
Boris Buden, filozof, Berlin
Želimir Žilnik, filmski reditelj, Novi Sad
i članovi kuda.org

Na promociji će biti reči o knjizi Uvod u prošlost, svojevrsnom kolažu, koji sadrži tekstove koje je napisao Boris Buden, oslanjajući se na delove razgovora koje je vodio sa Želimirom Žilnikom krajem 2009. godine u Novom Sadu, koji su takođe uključeni u knjigu.

Povodom Вас Ист АРКзин izložbe - tekst kuda.org
kuda.org

Volim rat i rado ga se sećam

Zašto rat? Ne samo iz sentimentalnih i nostalgijskih razloga. Ne zato što smo u ratu bili mladi i kreativni, iako je mladost takođe velika i važna tema, čak i kada je prošla u tapkanju u zaustavljenoj ili odloženoj tranziciji. Uzgred, naše je iskustvo da tranzicija nikuda nije vodila i da je demokratsko društvo nešto u čemu se odvijaju sve tranzicijske iluzije, jer ove su, pokazalo se, ništa drugo do kruženja i oscilacije kapitala koje onda upravljaju ne samo centralizacijama i koncentracijama, veći raznorodnim i mnogobrojnim

"Uvod u prošlost" - nova knjiga u izdanju Centra_kuda.org
kuda.org

„Ovo nije knjiga o prošlosti. Ona je uvod u problem zvan prošlost.“

Naslov: Uvod u prošlost

Knjigu su realizovali:
Boris Buden, napisao tekstove i vodio razgovor sa Ž. Žilnikom
Želimir Žilnik, odgovarao na pitanja B. Budena, usmeno i pismeno
kuda.org, inicijatori knjige – uredili, redigovali i koordinirali
Žiga Testen, grafičko oblikovanje – dao konačan oblik knjizi

Iz predgovora:
„ … Ovo je knjiga koja se naizgled bavi jednim sasvim određenim segmentom prošlosti, nečime što se je nekada zvalo kulturna povijest. No, tu kulturnu povijest ona ne tretira kao posebnu disciplinu historiografije koja za svoj predmet uzima ono što je u prošlosti steklo status kulturnog dobra. Za ovu knjigu kulturna povijest je sama forma u kojoj nam se danas ukazuje prošlost. U mjeri u kojoj smo svjesni prošlosti, svjesni smo je kao kulture.

O ne-kreativnom pisanju, predavanje Kennetha Goldsmitha
kuda.org

Utorak, 16. jul, 2013. u 20h
Omladinski centar CK13, Vojvode Bojovića 13, Novi Sad
u okviru događaja: Arhiva/Živa Arhiva/NeArhiva
organizuju: kuda.org, Novi Sad i Multimedijalni institut mi2, Zagreb

Da li tehnike za koje se može reći da tradicionalno ne pripadaju književnosti, poput postupaka iz sveta računara – word processing, databasing, identity ciphering i intenzivno programiranje – mogu da inspirišu novo izumevanje pisanja? Internet i digitalno okruženje predstavljaju novi izazov za pisce i priliku da se ponovo promisli kreativnost, autorstvo i njihov odnos prema jeziku. Suočeni sa ogromnom količinom tekstova i jezika, pisci imaju mogućnost da naprave korak dalje od pisanja novog teksta i da sprovode, raščlane, apropriraju i ponovo konstruišu one koji već postoje.

Serija diskusija: Arhiva/Živa Arhiva/NeArhiva i radionica: Javna biblioteka
kuda.org

15&16. jul 2013.
Novi Sad, Omladinski centar CK13
organizuju: kuda.org, Novi Sad i Multimedijalni Institut mi2, Zagreb

Učesnici: Dušan Barok (Monoskop), Kenneth Goldsmith (UbuWeb), Marcell Mars (Javna biblioteka), kuda.org (sa ne-još-arhivom neo-avangardne umetnosti) i Simon Worthington (Live Archiving and Users Journeys)

U novije vreme pojavljuje se toliko mnogo inicijativa koje se bave arhiviranjem različitog umetničkog, kulturnog i istorijskog materijala, uglavnom podstaknute mogućnostima digitalizacije kao novog oblika 'aktuelizacije' i kao novog prostora za diseminaciju materijala kojim se bave. Dominantni okvir takvih inicijativa je još uvek institucionalan – u tome, javne/državne institucije upošljavaju savremene alate da bi i dalje ostale u svojim veliki narativima 'istorije', 'nasleđa' i '(nacionalne) kulture'. Međutim, mi smo više zainteresovani za inicijative koje se investiraju u odstupanje od institucionalnih i državnih strategija. Umesto konzervacije, mi bismo pre mislili o 'živim arhivama'; umesto nege kanona, mi bismo pre mislili o kreiranju 'istorije od dole' kao 'protiv-memorije' – sa svih njihovim mogućim implikacijama.