Lokalne politike i urbana samouprava

Subscribe to Lokalne politike i urbana samouprava feed
Updated: 48 min 33 sec ago

ZAŠTO SU VAŽNE MESNE ZAJEDNICE? – Video prilog, Grupa za konceptualnu politiku

Pon, 2018-06-18 08:16

Video prilog o značaju mesnih zajednica za građane u lokalnim zajednicama u Novom Sadu i šire, i o partijskoj uzurpaciji ovih osnovnih organa lokalne samouprave, koji bi trebalo da su na raspolaganju građanima, a ne samo onim koji su partijski organizovani.

Sagovornici: Zoran Gajić GKP, Radomir Lazović Ne da(vi)mo Beograd, Dragana Rakićodbornica u Skupštini grada Vršca, Maja Mrkić stanovnica mesne zajednice „Jugovićevo“ u Novom Sadu i inicijatorka zbora građana u toj mesnoj zajednici.

Produkcija: Grupa za konceptualnu politiku, Marko Jakovljev i Aleksandar Ljiljak, 2018.

Video prilog i dokumentacija tribine „Partijska uzurpacija mesnih zajednica“ održane 26. februara 2018. godine u Medija centru Vojvodine, deo je projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“ koji realizuje Grupa za konceptualnu politiku iz Novog Sada, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

www.gkp.org.rs

www.detelinara.org

GKP & CK13: OTVORENO PISMO I APEL ZA OTVARANJE MESNIH ZAJEDNICA ZA GRAĐANE I NJIHOVA UDRUŽENJA NA TERITORIJI OPŠTINE NOVI SAD

Čet, 2018-04-12 17:23

OTVORENO PISMO I APEL ZA OTVARANJE MESNIH ZAJEDNICA

ZA GRAĐANE I NJIHOVA UDRUŽENJA NA TERITORIJI OPŠTINE NOVI SAD

Otvoreno pismo i apel upućeni su:

  • SAVETIMA I PREDSEDNICIMA SAVETA 47 MESNIH ZAJEDNICA U OPŠTINI NOVI SAD

  • GRADONAČELNIKU NOVOG SADA Milošu Vučeviću

  • ČLANU GRADSKOG VEĆA ZA UPRAVU I PROPISE Milanu Đuriću

  • NAČELNIKU GRADSKE UPRAVE ZA OPŠTE POSLOVE Borislavu Dunđerskom

  • ŠEFU SEKTORA ZA POSLOVE MESNIH KANCELARIJA I MESNIH ZAJEDNICA PRI UPRAVI ZA OPŠTE POSLOVE Ružici Kalopić

  • NAČELNICI GRADSKE UPRAVE ZA IMOVINSKE I IMOVINSKO-PRAVNE POSLOVE Branislavi Buljošević

  • ČLANU GRADSKOG VEĆA ZA KULTURU Daliboru Rožiću

  • DIREKTORU FONDACIJE NOVI SAD 2021 Nemanji Milenkoviću

  • ČLANOVIMA FONDACIJE NOVI SAD 2021, SEKTOR ZA PARTICIPATIVNE PROJEKTE Milici Nikoletić Rašković i Lazaru Jovanovu

  • SAVETNIKU PROJEKTA NOVI SAD – EVROPSKA PRESTONICA KULTURE U SEKTORU ZA PARTICIPATIVNE PROJEKTE Christianu Potironu

  • MEDIJIMA U NOVOM SADU, BEOGRADU I SRBIJI

Otvoreno pismo i apel za otvaranje mesnih zajednica za građane i njihova udruženja na teritoriji opštine Novi Sad svim navedenim instancama vlasti i njenim institucijama upućuju udruženja građana Grupa za konceptualnu politiku i Omladinski centar CK13 iz Novog Sada, čije su aktivnosti posvećene podršci građanima i senzibilizaciji javnosti i javnih ustanova za problematiku neposrednog učešča građana u odlučivanju i organizovanom angažovanju u lokalnoj zajednici, kroz mesne zajednice. Kao organizacije civilnog društva koje su nastale na autentičnim potrebama građana naša udruženja razvijaju projekte čije aktivnosti unapređuju društveni i kulturni život lokalnih zajednica počevši od problema stanovanja, stambenih i lokalnih zajednica.

Rad naših udruženja je u funkciji stvaranja uslova za učešće organizacija civilnog društva i građana u procesima odlučivanja u lokalnim samoupravama, što je u skladu sa politikom Republike Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, a na temelju prihvaćenih međunarodnih obaveza, dokumenata i povelja kojim se Republika Srbija obavezuje na razvoj i jačanje javno-civilnog partnerstva i osnaživanje civilnog društva. Smatramo da je neophodna departizacija i revitalizacija javne i lokalne uprave i samouprave na svim nivoima i da je, u tom smislu, otvorena komunikacija institucija i građana, mesnih zajednica i građana u samom temelju ideje oživljavanja i razvoja lokalne samouprave u političkom sistemu naše zemlje i uopšte reforme javne uprave u Srbiji. Mišljenja smo da direktna demokratija građana započinje na nivou lokalne samouprave i stoga mesne zajednice smatramo važnim kako za građane, tako i za naš rad i aktivizam.

Međutim, suprotno njenoj normativno definisanoj ulozi (u Ustavu, Zakonu o lokalnoj samoupravi, Statutu grada Novog Sada), mesnu zajednicu danas karakteriše njena funkcija prevashodno administrativne i prostorne logistike za lokalne odbore političkih partija na vlasti, iako bi mesna zajednica trebalo da bude interesna zajednica svih građana na njenoj teritoriji, a u službi zadovoljavanja njihovih autentičnih socijalnih, komunalnih i drugih zajedničkih potreba.

Iskustvo saradnje naših udruženja sa mesnim zajednicama pokazuje da ta saradnja nije uvek imala uzlaznu putanju i nije bila u interesu građana. Taj trend je posebno uočljiv od prošlog leta (jul, 2017), nakon održanih izbora za savete i nadzorne odbore mesnih zajednica u Novom Sadu čije mandate su u apsolutnom obimu osvojili kandidati Srpske Napredne Stranke (SNS), a veoma se zaoštrio sa početkom kampanje za beogradske lokalne izbore.

Polazeći od tih momenata mi uočavamo fenomen koji nazivamo zatvaranje mesnih zajednica. Osnovno obeležje zatvaranja mesnih zajednica jeste prekid komunikacije sa građanima i njihovim udruženjima i opstrukcija rada mesnih zajednica od strane partijskih politika. Predsednici saveta nekih mesnih zajednica, istovremeno članovi SNS-a, bez ikakvog obrazloženja ne komuniciraju sa našim udruženjima. Neki od njih dali su sebi za pravo da ne odgovaraju ni usmeno ni pisanim putem na preko dvadeset zvanično upućenih dopisa i zahteva za ustupanje termina i prostora za organizovanje i održavanje javnih događaja, kao što su tribine i javne diskusije, te smatramo da je ugrožen javni karakter rada mesnih zajednica za koji su odgovorni predsednici saveta shodno statutima ovih institucija. Takođe su ignorisali i mnoštvo naših predloga za međusobno upoznavanje i za uspostavljanje tešnje saradnje između mesne zajednice i naših udruženja, čime smo ograničeni u mogućnostima da ostvarujemo svoja zakonom omogućena prava, a takođe je i realizacija planiranih projektnih aktivnosti naših udruženja ozbiljno dovedena u pitanje. Naše iskustvo zatvorenosti mesnih zajednica korespondira i sa poslednjim izveštajima međunarodnih ustanova da je u Srbiji na snazi ograničavanje i pojačano gašenje ljudskih prava, demokratskih sloboda i institucija.

Naši pokušaji da komuniciramo sa drugim institucijama vlasti u Novom Sadu povodom ovog problema, takođe nije naišao na pozitivan odgovor. Načelnik Gradske uprave za opšte poslove zadužene za rad i mesnih zajednica, Načelnica uprave za imovinske i imovinsko-pravne poslove i Član gradskog Veća za upravu i propise ignorisali su naše molbe za sastanke kako bismo im problem izložili. Zahtev za informacije od javnog značaja i odgovor na njega nam je pokazao da preporuka o prioritetnim korisnicima mesnih zajednica ne postoji, a na potragu za ovim dokumentom nas je naveo pomoćnik Gradonačelnika. Ono što je zanimljivo je da su nas u Otvorenoj kancelariji Grada kao i u Otvorenom kabinetu Gradonačelnika dočekali bivši predsednici saveta mesnih zajednica koji su nas odvraćali od pokušaja otvaranja mesnih zajednica za građane iako su njima predsedavali u više mandata.

U ovom kontekstu, Fondacija Novi Sad 2021, zadužena za sprovođenje projekta Evropske prestonice kulture u Novom Sadu, sprovodi i programe („Nova mesta“) koji se takođe dotiču mesnih zajednica i participativnosti građana u lokalnim zajednicama kroz njihov rad. U ovom trenutku, u radu Fondacije na participativnosti građana i decentralizaciji kulture u Novom Sadu vidimo paradoks, jer sarađuje sa savetima mesnih zajednica, njihovim članovima i predsednicima, koji vrše selekciju građana i udruženja građana na one koji mogu da koriste prostorije mesnih zajednica i one kojima to nije dozvoljeno. Što je još alarmantnije, smatramo da je ugroženo pravo građana da učestvuju u radu mesnih zajednica i da koriste njihove instrumente za neposredno upravljanje javnim poslovima od zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo poput zborova građana i inicijativa, koje je zagarantovano Statutom grada Novog Sada i Zakonom o lokalnoj samoupravi. Smatramo da je time proces participativnosti kroz ove institucije lokalne samouprave zaprečen, i mi skrećemo pažnju i vama i javnosti da je sprovođenje projekta Evropske prestonice kulture u Novom Sadu time stavljeno pod veliki znak pitanja.

Mišljenja smo da su nama, kao udruženjima, mesne zajednice zatvorene budući da jedan segment mikropolitike naših udruženja karakteriše nastojanje da otvaramo mesne zajednice i da realizujemo njene potencijale u meri koju pruža Zakon o lokalnoj samoupravi, pa i šire, budući da Zakon ne zabranjuje da građani artikulišu i promišljaju mogućnost formiranja i drugačijih oblika mesne samouprave koji bi adekvatnije odgovorili na potrebe građana na teritoriji mesne zajednice. Ali u jedinicama lokalne samouprave danas za taj vid inovativne društvene prakse i, uopšte, za koncept šire kolektivne interaktivnosti, ne postoji potrebna spremnost, iako su u pitanju demokratske vrednosti i inovativni projekti za građane i za udruženja koji zahtevaju dugoročan i aktivan angažman.

Budući da imamo različita iskustva sa otvorenošću mesnih zajednica, naš principijelni zahtev jeste da mesne zajednice budu otvorene za građane i udruženja građana u okvirima njihove zakonom predviđene uloge (što sada nije slučaj), a da, pri tome, ta otvorenost ne zavisi od dobre volje pojedinaca u njihovim organima. Takođe, smatramo da sva pitanja koja se odnose na poslove i uređenje rada mesne zajednice a koja su obuhvaćena njenim statutom, treba bliže da se urede putem pravilnika o radu mesne zajednice, u čijem stvaranju treba da učestvuju građani rukovođeni demokratskim principom prava građana i njihovih udruženja na korišćenje resursa mesne zajednice.

Odgovori koje smo uspeli da dobijemo na pitanje na kojim principima počiva donošenje odluka o korišćenju termina, odnosno prostora mesne zajednice za pojedine kategorije građana i njihova udruženja, svode se mahom na obrazloženje da su Saveti mesnih zajednica autonomni u donošenju odluka, odnosno da su te odluke diskreciono pravo predsednika i Saveta mesnih zajednica. Na taj način modalitet tzv. diskrecionog prava ustalio je nedemokratsku praksu u mesnim zajednicama da, mimo bilo kakvih načelnih dogovora i pisanih pravila, prioritetno pravo korišćenja prostora imaju političke partije, udruženja penzionera i humanitarne organizacije, i to na bazi ličnog nahođenja predsednika ili Saveta mesne zajednice. Ne sporeći pravo navedenih organizacija na korišćenje termina i prostora, smatramo da je opravdano postaviti pitanje načina odlučivanja o korišćenju resursa mesnih zajednica ali na principima direktne demokratije i dobre uprave i koji odgovornost, pravičnost, transparentnost, vladavinu prava i participativnost pretpostavljaju nedemokratskim principima autoritarnosti i neograničenog ličnog prava. U ovom trenutku, principi na kojima se zasniva praksa raspodele prostora u mesnim zajednicama gde su neke grupacije građana i udruženja favorizovani, a drugi u podređenom i neravnopravnom položaju, pre su despotski nego demokratski.

U tom smislu, predlažemo uspostavljanje i normativno usvajanje kriterijuma i proceduralnih okvira za privremeno i povremeno korišćenje prostora mesnih zajednica udruženjima građana i organizacijama civilnog društva, na osnovu sledećih principa:

  1. Udruženja građana moraju imati jednako pravo na korišćenje termina i prostorija mesnih zajednica.

  2. Procedura raspodele termina u mesnim zajednicama mora biti javna i transparentna.

  3. Rasprava o uslovima korišćenja prostorija mesnih zajednica mora biti javna, kao i konsultacije sa građanima, stanovnicima mesnih zajednica.

  4. Uvid u raspored termina korisnika prostorija mesne zajednice (tabela/otvoreni kalendar) mora biti javan.

  5. Uvid u dokumentaciju i odluke o radu mesnih zajednica i raspodeli termina mora biti javno dostupan.

Pozivamo Savete mesnih zajednica na teritoriji Grada Novog Sada, gradonačelnika, Veće i njegove članove, kao i zaposlene u Fondaciji Novi Sad 2021, da se, u interesu svojih građana, udruženja građana i organizacija civilnog društva, izjasne i donesu odluku koja će doprineti jednakosti u korišćenju termina, prostora i drugih resursa mesne zajednice.

Molimo predsednike i Savete mesnih zajednica da o ovom predlogu izveste građane, udruženja i organizacije na svojoj teritoriji tako što će ovo otvoreno pismo istaći na svojoj oglasnoj tabli.

U Novom Sadu, 12. aprila 2018.

Članovi i članice udruženja građana:

Grupa za konceptualnu politiku

Omladinski centar CK13

GKP&CK13: Javno obraćanje i poziv na javni sastanak Članu Gradskog veća zaduženom za kulturu povodom nemogućnosti participacije građana i udruženja građana u radu MESNIH ZAJEDNICA na teritoriji Novog Sada

Sre, 2018-04-11 17:49

Grupa za konceptualnu politiku i Omladinski centar CK13 iz Novog Sada, uputili su danas, 11. aprila, Javno obraćanje i poziv na javni sastanak Članu Gradskog veća zaduženom za kulturupovodom nemogućnosti participacije građana i udruženja građana u radu mesnih zajednica na teritoriji Novog Sada.

N/R Dalibor Rožić

Član Gradskog veća za kulturu

Trg slobode 1, Novi Sad

JAVNO OBRAĆANJE I POZIV NA JAVNI SASTANAK ČLANU VEĆA ZADUŽENOM ZA KULTURU POVODOM NEMOGUĆNOSTI PARTICIPACIJE GRAĐANA I UDRUŽENJA GRAĐANA U RADU MESNIH ZAJEDNICA NA TERITORIJI NOVOG SADA

Poštovani gospodine Rožiću,

Ovim javnim obraćanjem želimo da Vas obavestimo da ćemo u narednim danima uputiti „Otvoreno pismo“ gradonačelniku, Vama, ostalim članovima Veća grada Novog Sada i načelnicima uprava zaduženih za rad mesnih zajednica i sprovođenje Zakona o stanovanju, zatim Fondaciji Novi Sad 2021, pošto pomenute uprave, institucije i Veće smatramo odgovornim za probleme lokalne samouprave kojima se Grupa za konceptualnu politiku i Omladinski centar CK13 bave kao organizacije civilnog društva.

Grupa za konceptualnu politiku i Omladinski centar CK13 su, osim u oblasti kulturnog stvaralaštva, angažovani i na planu građanskog aktivizma i povezivanja građana povodom problema održivosti stanovanja i lokalnih zajednica u Novom Sadu. Od 2013. godine, Grupa za konceptualnu politiku razvija projekat „Lokalne politike i urbana samouprava“, i sarađuje sa Omladinskim centrom CK13 na njegovom projektu „Naša samouprava“, za čije realizacije je neophodna saradnja sa mesnim zajednicama, kao osnovim jedinicama lokalne samouprave u našem gradu, koji ima 47 mesnih zajednica i samo dve opštine. Dosadašnja saradnja se prekinula i mi više nemamo pristup mesnim zajednicama, što smatramo dokazom nepoštovanja Zakona o lokalnoj samoupravi i ugrožavanjem prava građana da neposredno učestvuju u radu lokalne samouprave.

Obraćamo se najpre Vama kao Članu veća zaduženom za kulturu, i to pre svega zbog Vaše uloge u realizaciji evropskog projekta Evropska prestonica kulture (EPK), budući da ste predsednik Nadzornog odbora Fondacije Novi Sad 2021, koja i sprovodi programe ovog projekta (program „Nova mesta“) i koji se takođe dotiču mesnih zajednica i participativnosti građana u lokalnim zajednicama kroz njihov rad. U ovom trenutku, u radu Fondacije na participativnosti građana i decentralizaciji kulture u Novom Sadu vidimo paradoks, jer sarađuje sa savetima mesnih zajednica, njihovim članovima i predsednicima, koji vrše selekciju građana i udruženja građana na one koji mogu da koriste prostorije mesnih zajednica i one kojima to nije dozvoljeno. Što je još alarmantnije, smatramo da je ugroženo pravo građana da učestvuju u radu mesnih zajednica i da koriste njihove instrumente za neposredno upravljanje javnim poslovima od zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo poput zborova građana i inicijativa, koje je zagarantovano Statutom grada Novog Sada i Zakonom o lokalnoj samoupravi. Smatramo da je time proces participativnosti kroz ove institucije lokalne samouprave zaprečen, i mi skrećemo pažnju i Vama i javnosti da je sprovođenje projekta Evropske prestonice kulture u Novom Sadu time stavljeno pod veliki znak pitanja.

Ako se Vlada Republike Srbije obavezala na saradnju sa civilnim društvom i osnovala Kancelariju za saradnju sa civilnim društvom, a Grad Novi Sad ima obavezu da u cilju realizacije projekta Evropska prestonica kulture sarađuje sa udruženjima građana i omogući njihovo učešće u kreiranju kulturne politike koja je formulisana i Strategijom kulturnog razvoja Grada Novog Sada u periodu od 2016. do 2026. godine, onda smatramo nedopustivim samovlašće saveta mesnih zajednica i njihovih predsednika kojim se udruženjima civilnog društva onemogućuje pristup mesnim zajednicama, kao i njihovo zatvaranje za programe organizacija civilnog društva.

Pozivamo Vas da se kao Član veća zadužen za kulturu obratite svojim kolegama u Veću i da im skrenete pažnju na važnost saradnje grada sa organizacijama civilnog društva, jer ste u ovom trenutku možda i najupućeniji u situaciju u kojoj se nalaze nezavisni akteri u kulturi, sa kojima ste imali priliku da sarađujete. Smatramo da participativno učešće u kreiranju kulturnih politika i kulturne produkcije podrazumeva participaciju građana i njihovih udruženja u svim oblastima lokalne samouprave.

Ovim obraćanjem takođe želimo da zakažemo javni sastanak sa Vama, kao i da pozovemo sve zainteresovane da mu prisustvuju, kako bismo javno govorili o ovom problemu i zajednički skrenuli pažnju ne samo javnosti, već i uprava zaduženih za sprovođenje Zakona o lokalnoj samoupravi. Očekujemo Vaš odgovor.

PARTIJSKO DISCIPLINOVANJE KOMŠILUKA – Ko je zatvorio mesne zajednice u Novom Sadu za građane?

Pon, 2018-04-09 17:09

Dalibor Stupar, novinar portala VOICE – Vojvođanski istraživačko-analitički centar za 6. broj biltena STANAR, koji GKP objavljuje u maju 2018. godine i ovom prilikom ga najavljuje.

Grupa za konceptualnu politiku (GKP) mesecima unazad upozorava da je Novosađanima uskraćeno pravo na lokalnu samoupravu, da se partijska politika protivzakonito umešala u rad mesnih zajednica i da je odatle prognala civilno društvo i građane koji se udružuju u borbi za sopstveni interes. GKP je udruženje građana koje se bavi građanskim aktivizmom i na terenu lokalne samouprave se nalazi već nekoliko godina baveći se problematikom stanovanja, a iz iskustva upozorava na pogoršanje u odnosima između civilnog društva i mesnih zajednica koje više od pola godine unazad ne sprovode svoju osnovnu funkciju, ne odgovaraju na dopise i protivzakonito ukidaju javnost rada.

– Mi smo se uverili u ovo što kažemo i tvrdimo da su mesne zajednice otete ljudima, da u njima postoji isključivo partijska mobilizacija građana i da partija na vlasti i njeni koalicioni partneri u gradu uzurpiraju autonomiju mesnih zajednica i njihovih organa odlučivanja i upravljanja – upozorava GKP.

U medijskim nastupima proteklih meseci upozoravali su da se situacija u Novom Sadu pogoršala od poslednjih izbora za savete mesne zajednice, održanih u julu 2017. godine, što je za posledicu imalo zatvaranje tih prostora za sve autonomne inicijative građana. Tim povodom u Medija centru Vojvodine krajem februara organizovana je i tribina „Patrijska uzurpacija mesnih zajednica“, na kojoj su govorili Radomir Lazović, član Inicijative Ne da(vi)mo Beograd i Zoran Gajić i Branka Ćurčić, članovi Grupe za konceptualnu politiku. GKP se nakon tribine javnosti obratila saopštenjem u kojem je podsetila da se Republika Srbija brojnim dokumentima obavezala na saradnju sa civilnim društvom, između ostalog i osnivanjem Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.

– U tom smislu ovo zatvaranje mesnih zajednica predstavlja izneveravanje duha svih tih sporazuma i smernica, pošto je nivo neposrednog učešća u lokalnoj samoupravi teren koji pripada isključivo građanima i njihovim inicijativama koje nisu i ne smeju biti, ni na samim izborima na ovom nivou vlasti, partijski određeni. Smatramo taj nivo učešća građana prostorom za delovanje civilnog društva i udruženja građana, a izbori za savete mesnih zajednica nisu jedini način učešća građana na lokalnom nivou u političkom životu zajednica kojima pripadaju – istaknuto je u saopštenju.

Lutanje po institucijama

Između ostalog, na tribini je ocenjeno da je opozicija digla ruke od mesnih zajednica i da je građanima preostalo jedino da se samoorganizuju i pokušaju da preuzmu mesne zajednice, koje im po zakonu i pripadaju. Tek na taj način, ponovo bi se vratile svojoj pravoj nameni – da građani u njima zadovoljavaju potrebe od neposrednog zajedničkog interesa.

Branka Ćurčić je na tribini iznela iskustvo Grupe za konceptualnu politiku istakavši da, iako je SNS u Novom Sadu na vlasti od 2012. godine, do zaoštravanja dolazi tek 2017. godine, nakon formiranja novih saveta mesnih zajednica. Njima je u periodu od nekoliko meseci bezuspešno poslato preko 20 zahteva za kontakt i saradnju, od čega je pristiglo svega dva odgovora i to negativna, dodala je.

– Naši uvidi i rad na terenu govore u prilog tome da Grad Novi Sad krši Zakon o lokalnoj samoupravi i to u njegovoj najbitnijoj tački, a to je da je lokalna samouprava zakonom definisano pravo građana da upravljaju poslovima od neposrednog zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo. Građani su uskraćeni za to pravo. Pogotovo je to važno za Novi Sad, jer je on zapravo jedna opština u kojoj vlast nije decentralizovana kroz mesne zajednice. Čak je ovim partijskim zaposedanjem upravo i centralizovana – navela je ona. Ćurčić je rekla da im je u Gradskoj upravi za opšte poslove, koja je zadužena i za rad mesnih zajednica, rečeno da su saveti mesnih zajednica autonomni u donošenju odluka.

– Načelnik Gradske uprave za opšte poslove, zadužen za rad i mesnih zajednica, načelnica Uprave za imovinu i imovinsko-pravne poslove i član Gradskog veća za upravu i propise ignorisali su naše molbe za sastanke na kojima smo želeli da im predočimo problem vezan za mesne zajednice. U kabinetu gradonačelnika su nas dočekali bivši predsednici saveta MZ koji su nas, ili odvraćali od pokušaja da mesne zajednice otvorimo za građane, iako su njima predsedavali u više mandata, ili su nas jednostavno pozvali da ih pobedimo na izborima – navela je ona.

Fantomska odluka

Branka Ćurčić iz Grupe za konceptualnu politiku upozorila je da se u kontaktima sa mesnim zajednicama često pominje nekakva preporuka o prioritetnim korisnicima njihovih prostorija, na osnovu koje se građanima i organizacijama civilnog društva uskraćuje pravo na korišćenje istih prostora.

– Zahtevom za informaciju od javnog značaja saznali smo da Gradska uprava za opšte poslove nije u posedu tog dokumenta, ali se on uprkos tome stalno provlači kao argument. Stalno se potura da postoji preporuka po kojoj političke partije, odnosno njihovi lokalni odbori, penzionerska udruženja i humanitane organizacije imaju prednost korišćenja prostora MZ. Svi ostali su u milosti Saveta MZ i njihovih takozvanih autonomnih odluka – navela je Ćurčić. Poručila je i da će GKP nastaviti da istražuje i dođe do konačnog odgovora postoji li zaista takav dokument ili ne i šta u njemu stvarno piše.

Zoran Gajić je podsetio da je oblast stanovanja doživela ozbiljne promene donošenjem novog Zakona o stanovanju za čije sproviđenje je zadužena lokalna samouprava. I upravo tu je, kaže, problem, jer je lokalna samouprava zakazala.

– Da li su došli novi kadrovi ili je situacija u društvu zaoštrenija, pa su i oni obazriviji? Ili su odlučili da se zatvore prema građanima i njihovim autentičnim potrebama? Mesna zajednica je najviši organ lokalne samouprave za određenu teritoriju iako je, gledano iz perspektive vlasti, to najniži organ lokalne samouprave – rekao je Gajić.

Partijska mobilizacija vlasti

Gajić je ocenio da takvo zatvaranje mesnih zajednica predstavlja izneveravanje svih sporazuma i smernica, podsetivši da je nivo lokalne samouprave teren koji pripada isključivo građanima i njihovim inicijativama i koji ni na izborima ne sme biti partijski određen, te da partijska pripadnost članova Saveta MZ mora biti njihova privatna stvar. Takođe, Gajić je istakao i da je javna tajna da su mnogi kandidati iz ranijih saveta mesnih zajednica bili sprečavani i upozoravani da se ne kandiduju na izborima 2017. godine, da je bilo različitih pritisaka, te da su opozicione partije odustale od učešća na tim izborima, pa je SNS sa koalicionim partnerima potpuno preuzela MZ, a zatim ih zatvorila za građane.

– Mislim da je to taktički potez. Partijska mobilizacija na nivou lokalne samouprave je problematična zato što ljudi koji partijski sednu na ta mesta, slušaju partijske naloge, a ne glas građana niti će se baviti lokalnom zajednicom dok god to ne bude u interesu centrale stranke. Imamo indicije i da se krši Zakon o prebivalištu, zato što se na određene adrese prijavljuju ljudi samo da bi se kandidovali, ušli u savete i preuzeli upravljačke funkcije u mesnim zajednicama, iako tu ne žive. Srećemo ljude koji ne stanuju u našoj sredini, a predstavnici su naših zajednica – kazao je Gajić.

Pošto se opozicija u ovom slučaju predala, sada se sve svodi na partijsku moblilizaciju vlasti, upozorio je Gajić ističući da se ona sprovodi s ciljem da se na tim pozicijama ništa ne radi, jer se plaše samoorganizovanja građana, iako bi upravo stav građana trebalo da bude koristan strankama u političkoj utakmici.

– To su volonterske uloge, ljudi sede tamo po partijskoj dužnosti, zauzimaju mesto da se tamo ne bi ništa dešavalo, da bi neke stvari prolazile nezapaženo, da ljudi ne bi mogli da postave pitanja. Zauzvrat dobijaju zaposlenje u javnim preduzećima – kazao je Gajić. Ocenjuje da se odsustvu demokratije u partijama može doskočiti jedino inicijativama poput Ne da(vi)mo Beograd, koje pokreću novi model organizovanja građana u kome će se dinamika i unutrašnji život te asocijacije odvijati preko autentičnih inicijativa i udruženja koja su prisutna na terenu i prepoznaju realno stanje.

Krucijalan značaj mesta za okupljanje

Radomir Lazović iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd istakao je da je direktan kontakt s ljudima na terenu neophodan, jer jedino tu mogu da se prepoznaju pravi problemi i dođe do održivih rešenja. Upravo pokušajem da se približe građanima, Inicijativa NDMBGD je zimus izazvala revolt vlasti u Beogradu i direktnu ili indirektnu zabranu korišćenja prostora mesnih zajednica za susrete i razgovore s građanima.

– Ono što smo mi tu prepoznali jeste jedan ozbiljan strah vlasti od toga da vi dođete u direktan kontakt s ljudima. Zašto? Zato što taj kontakt nije kontrolisan. To su problemi koji ujedinjuju ljude, šta god oni mislili o političkim opcijama i svemu što se dešava na nekom višem nivou. Ako hoćete da se bavite ključnim problemima grada kao što su saobraćaj, stanovanje, gde vi to možete da radite? Možete u svom nekom okruženju, ali ako pokušate da izađete u medije videćete da su oni apsolutno banalizovani, da jedan ceo spektar medija služi da vas napada, blati, optužuje da ste izdajnici zato što pokrećete ta pitanja – kaže Lazović. Ističe da se takvim akcijama zapravo demaskira vlast i ono što ona pokušava da uradi sve vreme, a to je da se ne bavi stvarnim problemima, da ih nekako stavi ispod tepiha, da prebacuje nadležnosti i odgovornost, te da na kraju uradi onako kako nalaže politički, ekonomski ili neki drugi interes.

– Ono što vlast želi je da bude još gore i da i fizički nestanu ta mesta okupljanja. Moramo imati fizička mesta na kojima se okupljamo, na kojima razgovaramo o tome kakve odnose želimo, eksperimentišemo s tim odnosima, vidimo šta u njima ne valja. Možemo govoriti i o tome da ti načini mogu biti drugačiji, inovativniji, da možemo sada uključiti različite pristupe lokalnom organizovanju, ali hajde da počnemo od ovoga što već postoji – rekao je Lazović. Ocenjuje i da je organizacija tradicionalnih partija prevaziđena baš zbog toga što nema bazu i što ne crpi iz građana svoje postojanje, često ne reprezentuje nikoga ili samo sopstvene interese, odnosno interese sukobljenih političko-ekonomskih gtrupa čija pobeda za građane ne znači zapravo ništa. Pored korišćenja mesnih zajednica, građanima su saveznici i alternativni prostori u kojima mogu da se organizuju, smatra Lazović, ocenivši da samo saradnjom ova dva segmenta može da se očekuje nekakav napredak.

– Te stvari kao CK 13, Društveni centar, Inex film ili Magacin u Kraljevića Marka u Beogradu su zaista nešto gde se zapate neke ideje i neki odnosi koji se zatim razvijaju. To da ćemo postići neku kritičnu masu javnosti nije tako daleko. Nama je potrebno nekoliko takvih mesta na kojima ćemo moći da testiramo te ideje i onda da vršimo pritisak dalje da se oslobode ovi prostori. Ne govorimo o jednom društvenom centru, govorimo o nekoliko njih, jer treba da vidimo kako da stvaramo pravičnije društvo. Mislim da postoji ogroman potencijal da napravimo neku promenu – naveo je Lazović.

Osujećenje

Grupa za konceptualnu politiku upozorava da, Zakon o lokalnoj samoupravi, Statut Grada Novog Sada i statuti mesnih zajednica propisuju formalne načine na koje građani mogu da se uključe u rad svojih mesnih zajednica i institucija grada.

– Tu su referendum, samodoprinos, zbor građana i narodna inicijativa. Ali ljudi koji se na lokalnom nivou angažuju na jedan od ovih načina, očigledno, predstavljaju pretnju za partijsku mobilizaciju, pa pomenuti oblici angažmana doživljavaju svoje osujećenje – navodi GKP ističući da je neophodno uspostaviti otvorene, demokratske načine na koje bi ljudi mogli da se aktivno uključe u rad MZ, od slobodnog korišćenja prostorija, do slobodnog organizovanja komšija i njihovih udruženja, bila ona formalna ili ne.

Tribina u Medija centru Vojvodine bila je izuzetno posećena, a svoja iskustva i viđenje problema izneli su brojni govornici: ispred Omladinskog centra CK13 Ozren Lazić, inicijatorke zbora građana u mesnoj zajednici “Jugovićevo” Detelinara Maja Mrkić i Ružica Radulović, profesionalni licencirani upravnik stambenih zajednica Dobrivoje Simić, kao i članovi Fondacije „Novi Sad 2021“ Lazar Jovanov i Milica Nikoletić Rašković.

Ignorisanje i saplitanje

Na tribini „Partijska uzurpacija mesnih zajednica“ moglo se čuti i nekoliko svedočenja o neprimerenom odnosu saveta mesnih zajednica, sa čime su se susreli čak i predstavnici Fondacije „Novi Sad 2021“. Tako je predstavnik Fondacije Lazar Jovanov naveo da su se oni prilikom realizacije projekta Nova mesta, koji se odnosi na uređenje javnih prostora, doživeli neprijatno iskustvo.

– U jednoj mesnoj zajednici smo morali da preduzimamo posebne mere kako bi se do kraja sproveo taj proces, jer je bilo nezadovoljstva što su tu bili neki koji, po njima, nisu smeli da budu prisutni iako su građani te mesne zajednice. To je jedan vrlo autokratski pristup – rekao je Jovanov. Podsetio je da je ideja Fondacije da u proces decentralizacije kulture, kroz koncept Kulturnih stanica, budu uključene i mesne zajednice, te da očekuje da im to što je osnivač Fondacije Grad Novi Sad bude od pomoći u budućnosti.

– Možda ćemo imati lakšu komunikaciju sa mesnim zajdnicama kroz Gradsku upravu za opšte poslove, jer smo mi osnovani od strane Grada, preko Kulturnog centra NS, jer je zapravo Fondacija ćerka firma KCNS – rekao je Jovanov. Alternativni društveni centar CK 13 takođe je imao problem u realizaciji svojih programa. Prema rečima Ozrena Lazića, iako ima sopstveni prostor, CK13 je želeo da iskorači iz uobičajenih aktivnosti iz domena kulture i aktivizma, idejom da se njihovo delovanje proširi i na lokalnu zajednicu.

– Ideja je bila da okupimo komšije, da im se predstavimo, jer mislimo da nas ljudi koji koriste naš prostor i programe već dobro poznaju, ali je generalni utisak da mnogi ljudi ne znaju da postoji jedan nezavisan alternativni centar u njihovom neposrednom komšiluku. Organizovali smo tribinu o mesnim zajednicama, slali dopise predstavnicima mesnih zajednica, bili smo u kontaktu sa Savetom mesne zajednice Žitni trg, ali niko iz mesnih zajednica nam se nije odazvao. Anonimno nam je poručeno da ulazimo u polje gde „ako uđemo, treba da se pazimo kako prelazimo ulicu“. Mi smo u političkoj blokadi, a ti ljudi vrše nasilje tako što ćute, ne komuniciraju sa građanima. Stvarno se radi o uzurpaciji zakona i institucija – naveo je Lazić.

Razgovori sa francuskim političkim aktivistom i antropologom Silvenom Lazarisom: O političkom kapacitetu organizovanih ljudi

Uto, 2018-03-20 11:39

O političkom kapacitetu organizovanih ljudi: Građanski pokreti i / ili partije i izbori

Od 28. februara do 3. marta 2018. godine, u prostorijama Grupe za konceptualnu politiku (GKP) održani su razgovori aktivista iz Niša iz Udruženog pokreta slobodnih stanara (UPSS) – Rastislav Dinić i Saša Petrović, Noa Treister iz Beograda, Omladinskog centra CK13 iz Novog Sada – Ozren Lazić i Borislav Prodanović, Petar Atanacković iz Projekthausa Potsdam iz Nemačke i GKP-a – Branka Ćurčić, Zoran Gajić, Branislav Kozarčić, Savo Romčević i Slobodan Stošić, sa francuskim antropologom i političkim aktivistom – Silvenom Lazarisom (Sylvain Lazarus).

Četvrtu godinu za redom a tekuće u saradnji sa Omladinskim centrom CK13, GKP je u okviru projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“ organizovao trodnevne diskusione radionice sa gostom iz Francuske, Silvenom Lazarisom. Kao i prethodnih godina (http://detelinara.org/stvari-ne-pocinju-prostim-odbijanjem-vec-odlukom-da-se-s-ljudima-radi-na-necemu/ i http://detelinara.org/razgovori-sa-silvenom-lazarisom-raditi-s-ljudima-znaci-raditi-sa-onima-koji-imaju-odmak-od-struktura-vlasti-partija-i-korupcije/ ), razgovori su se ticali politike i savremenosti, odnosno politike ljudi u današnjem trenutku, koji je u Srbiji obeležen (post)izbornim efektima lokalnih izbora u Beogradu i postojanjem građanskih pokreta čiji odnos prema državi, kako se čini, treba da bude definisan u narednom periodu. Pogotovo ukoliko mišljenje politike uključuje i mišljenje kompleksnosti države, odnosa moći ljudi i građanskih pokreta prema državi, i neizostavno prema partiji i izbornoj politici.

Mobilizacija ljudi i kako je održati

Aktivisti iz UPSS-a, Niš su izneli glavne tačke organizovanja ovog pokreta u koji je građane okupio problem izuzetno visokih računa za grejanje, čije je regulisanje za mnoge od njih postalo nemoguće i neodrživo. Njihovo organizovanje se odvijalo kroz okupljanje ljudi na skupštinama udruženja, na javnim diskusijama, kroz pokušaje pregovora sa Javnim preduzećem Toplana, kroz ulične proteste, kroz povezivanje sa mnogim drugim organizacijama u Srbiji, putem apelovanja na ministarstva, uprave i međunarodne institucije i organizovanjem mnogih drugih akcija. Obratili smo pažnju na dve bitne tačke „slučaja Toplana“ koji predstavljaju generativan i fokusiran rad UPSS-a, a prva od njih je tzv. prazna stolica ili mesto u Nadzornom odboru JP Toplana u Nišu. Ova akcija je za novosadske organizacije bitna jer svedoči o borbi građana za učestvovanje u radu institucija i neposrednom upravljanju stvarima od javnog i zajedničkog interesa što je zagarantovano Zakonom o lokalnoj samoupravi, bez potrebe da se učestvuje u njima putem kandidovanja na izborima a potom sračunavanja koalicionog kapaciteta, što put učešća u radu institucija čini predugim i neizvesnim. Prazna stolica u Nadzornom odboru nije predviđena statutom JP Toplana, ali nije ni zabranjena, što je predstavljalo osnovu da je građani Niša zatraže i ostvare. Iako bi se učešće u radu ovakve institucije putem prazne stolice moglo smatrati limitiranim s obzirom da ono ne znači i mogućnost donošenja odluka koje se tiču rada preduzeća, ovaj zahtev i njegovo ostvarenje predstavljaju primer inventivnosti organizovanih građana. Pre svega, ovo je način praćenja i kontrole načina rada javnog preduzeća i izvor informacija, koji potom služe analizi i predstavljaju osnovu za generisanje akcija članova pokreta.

Nešto je drugačija situacija sa pokretanjem krivičnih prijava, što je redovna praksa ovog udruženja i pokreta i koje pokreću kada naiđu na nepravilnosti u radu javnih preduzeća i različitih organa vlasti. Kako smo shvatili, ni jednu od mnoštva podnetih krivičnih prijava tužilaštvo nije pokrenulo, pa se postavilo pitanje da li one predstavljaju sredstvo za neku drugu aktivnost, poput stalnog pritiska na vlast ili skretanje pažnje medija na aktivnosti pokreta čime se javnost u najširem smislu obaveštava o njihovom radu koji jeste od javnog interesa. Ono što smo prepoznali kao zajedničku tačku je bavljenje akutnim problemima koje donose i sa kojima se suočavaju građani, sa kojima se zajednički definiše problem jer ljudi često nisu u prilici sami da ga definišu. Upravo je ovo deo koji se tiče problema kompleksnosti države i načina njenog funkcionisanja s jedne strane, i pronalaženje argumentacije, sredstava i načina za njegovo rešavanje. U iskustvu ovog pokreta, ulaz u ovu praksu čini se dvojakim: oni se bave problemima koje ljudi imaju u odnosu na javna preduzeća (JP Toplana, Parking servis); dok s druge strane postoji praksa bavljenja problemima u više javnih preduzeća kako bi se održao zadovoljavajući nivo mobilizacije građana. Čini se da je ostao nejasan odnos između konkretnih uvida i problema koje predočavaju građani i održavanja nivoa njihove mobilizacije, jer ostaje pitanje oko kog tačno problema se mobilišu, te onda on ne mora biti specifičan već opšti problem koji se tiče mobilizacije. Problema je zaista mnogo i možda je moguće delovati na više planova istovremeno, što podrazumeva izuzetno visok stepen subjektivacije i političkog kapaciteta uključenih građana. I ovo je jedno od mesta o kojem je potrebno i dalje razgovarati i pokušati na zajedničkim osnovama dati odgovor na njega, što je osnova za osnaženje praksi pokreta i udruženih građana.

Izborna politika na strani ljudi i građanskih pokreta?

Razgovori su se odvijali u predizbornoj atmosferi, neposredno pred lokalne izbore za skupštinu u Beogradu, i iz više različitih uglova i uloga učesnici su podržali napore Inicijative Ne da(vi)mo Beograd (Inicijativa NDMBGD). Niški aktivisti su pošli od iskustva zajedničkog učešća na protestima 2016. godine u Beogradu i Nišu i učešća u asocijaciji pokreta i inicijativa iz više gradova u Srbiji koje su danas okupljene pod imenom „Građanski front“; članovi novosadskih organizacija takođe iz učešća na protestima – što je predstavljalo značajan trenutak za osnivanje Inicijative nezavisne kulturne scene Novog Sada (INKSNS) 2016. godine, ali i iz tekućeg rada u okviru Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (ANKSS) i prethodne saradnje u okviru udruženja građana. UPSS je imao iskustvo izborne politike kada je kandidovao građanskog kandidata (Saša Janković) za predsedničke izbore u Srbiji 2017. godine, a istom kandidatu je podršku pružila Inicijativa NDMBGD. Zahvaljujući ovome, kao i aktuelnim izborima u Beogradu, vidimo da ovim pokretima i inicijativima izborna politika nije strana. U tome su niški aktivisti skrenuli pažnju da je jedan od problema to što glasači daju svoj glas samo tog dana kada se izbori održavaju, ali da je potreban njihov angažman i pre i nakon izbora. Zbog toga bismo rekli da je taktika UPSS-a sveobuhvatna – predlaže svoje kandidate za izbore jer time ljudima omogućuju da glasaju za boljeg kandidata i angažuje ljude na lokalnim i konkretnim akcijama. Stoga je za njih izborni proces znatno širi od samog izlaska na izbore, i on takođe uključuje treći element koji bi bio ostvarenje Ustavom zagarantovanog prava svakog građanina da može da se kandiduje na izborima i da, kako su rekli, dobije ravnopravnu medijsku zastupljenost kao i ostali kandidati. Postavilo se pitanje da li je ovim praksama moguće napraviti intervenciju u izborni sistem i šta bi ona tačno mogla da znači.

Politički aktivista i antropolog Silven Lazaris je skrenuo pažnju da postoji logika sistema i imajući to u vidu da je realno postaviti pitanje da li se zaista može biti građanski predsednik u ovakvom predsedničkom sistemu. Ako pak razlog nije u kandidatu jer je on deo sistema, postavio je pitanje koji bi onda bio ulog odluke građanskog pokreta da kandiduje nekoga ko je istovremeno ili u prvoj tački van sistema, a istovremeno ili potom u sistemu izborne i partijske politike? Da li građanski pokreti time dobijaju izbornu snagu? Jer reč je o lokalnim pokretima građana, i pitanje ne mora biti „koji kandidat“ niti ulog mora da leži u njemu, već je pitanje da li bi ovakva akcija pomogla radu ovih pokreta i da li bi im olakšala delovanje na lokalnom nivou. Za Lazarisa, izborna i glasačka logika ove prakse jeste logika saveza, a ne podele ljudi na one koji glasaju i one koji ne glasaju u okviru pokreta, što smatra dobrim. I učešće u ovom procesu je po njemu dvojako: tiče se afirmisanja prava koje građani i pokreti imaju i tiče se tih prava u korumpiranom i partizovanom sistemu. Pozitivan ishod ove prakse ne bi trebalo videti na nivou rezultata glasanja i izbora, već na nivou pokreta i na pitanju šta njemu u afirmativnom smislu mogu da donesu. Za Lazarisa, aktivisti u ovom slučaju i putem svoje prakse vide tri stvari: korumpirane partije/građanske pokrete/izbore, dok Lazaris vidi dve: građanske pokrete/partije i izbore.

Odnos građanskih pokreta prema državi je veliko pitanje današnjice i za Lazarisa. Iz razgovora sa studentima o Arapskom proleću u Tunisu njihova mišljenja su se razišla: svrgnut je i proteran vođa ali nije bilo plana za državu, što je za studente predstavljalo slabost pokreta, ali ne i za Lazarisa jer smatra da ulog nije bio imati novi državni projekat već jasno definisane stavove kakav je, recimo, bio stav prema korupciji. To je veliko i važno pitanje za Lazarisa: postoji pravo i moć organizovanih ljudi i s druge strane postoji država, a izbori su ti koji potvrđuju tranzitivnost od masovnih pokreta ka državi.

Hronologija sadašnjosti“

Silven Lazaris se najpre obratio pitanju istorije. Kraj XX veka do danas, obeležen je nizom nejasnih događaja, nakon kraja marksizma-socijalizma padom SSSRa i ratovima u Jugoslaviji i restauracije kapitalizma. Pitanje za njega nije samo šta imamo da naučimo iz toga, imajući u vidu da se nalazimo u trenutku nakon tih događaja, već kako ono što je zatvoreno i konkluzivno radi i funkcioniše nakon tog zatvaranja. U Francuskoj danas postoji određen broj ljudi i filozofa koji pokušavaju da protektiraju reč komunizam, i njihov argument je da istorijsko iskustvo nije konkluzivno ili zaključno u Lazarisovim terminima. Za njega postoje konluzivna iskustva i veruje da je sekvenca komunizma zatvorena već dugo, u smislu otvorenosti sekvence za ljude, radnike, narod. Govorio je o Francuskoj gde je pitanje istorije vrlo nejasno s obzirom da nema više vizije istorije u vidu klase, klasne borbe koja je bila referentna do 1968. dok ona danas više nema uticaja. Bio je aktivista ’68. u fabrikama gde se odvijao generalni štrajk ali na njegovom kraju vrlo malo ljudi je ostalo u okupaciji fabrika i bilo je očigledno da radnici neće preuzeti upravljanje narodnim pokretom da bi ga vodili ka socijalizmu. Dakle, to nije bila revolucija. Prisustvovao je velikim protestima i tokom njih niko nije rekao: okupiramo i uspostavljamo komunu. Ušao je u politiku sa idejom klasne borbe i radničkog upravljanja političkim procesom, kao i sa idejom da je vizija koju je Lenjin imao o partiji posle preuzimanja moći dovela do kraja carizma, ali i do partije-države čija logika je nadjačala radničku logiku. Često kao primer postojanja vizije istorije citira Lenjina koji 1917. godine u Švajcarskoj govori studentima da će se u narednom ratu SAD i Japan sukobiti, a sam Lazaris se danas, kako kaže, raspituje kod prijatelja ekonomista i istoričara o odnosu SAD i Kine, o tome kakva je situacija i da li je ovo stanje mira ili rata, ali niko ne zna ništa da kaže o tome.

Od atentata u Francuskoj 2015. godine (ubistvo novinara časopisa Šarli Ebdo [Charlie Hebdo)] i dolaskom Makrona na vlast, Lazaris je počeo da organizuje istraživanja i predavanja kojima ne želi da predloži odgovore oko toga šta da se radi, već da postavi nekoliko pravih pitanja današnjice. Prvo predavanje je bilo posvećeno temi zatvaranja klasizma. Pošao je od izjave Karla Marksa u pismu prijateljima u kojem je rekao da nije on izmislio klase i klasnu borbu, već buržoaski ekonomisti i istoričari. Po Marksu, klasna borba se tiče vlasništva nad sredstvima za proizvodnju, tiče se sukoba za socijalizam i da će sa diktaturom proletarijata doći do kraja klasa. Po Lazarisu, od tog trenutka postoje dva klasizma: sa jedne strane su buržoaski istoričari i ekonomisti koji kažu da postoje klase i klasna borbe, istovremeno da ih je dinamika tržišta nadjačala i da je buržoazija ta klasa koja je nosilac napretka, a s druge strane postoji marksistička vizija o tome da će proletarijat pobediti i da će sa komunizmom doći do kraja klasnih borbi. To se nije desilo. Tokom 1989. Lazaris je realizovao brojne ankete i razgovore s ljudima i radnicima u socijalističkim zemljama, u kantonima u Kini, tokom nekoliko godina u Istočnoj Nemačkoj, Poljskoj i Čehoslovačkoj u kombinatima u doba tranzicije. U jednom trenutku u Istočnoj Nemačkoj i u Kini nije uopšte više bilo privatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju, nije postojao zakon vrednosti ni profit kao logika proizvodnje. Postojala je država i struktura dominacije, policijske kontrole. Dakle, Marksova teza da će ukidanje privatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju okončati klasno društvo pokazala se netačnom. Veruje da se klase nalaze u osnovi države, a država sebi potčinjava društvo. Pitanje odnosa države i revolucije između dominacije i pobune naroda kao revolucionarne države, od Francuske revolucije i tokom čitavog XIX veka bilo je centralno pitanje istorije. To jezgro koje je jezgro odnosa države i revolucije više ne postoji. Pitanje klasa organizuje društvene nauke, pre svega sociologiju, gde se ono definiše klasifikacijom, društvenom stratifikacijom, problemom bogatih i siromašnih, kulturnim i simboličkim kapitalom. Sav Lazarisov politički rad organizovan je oko problematičnog predloga „ljudi misle“ i to ponekad, a ono što on naziva politikom u interiornosti i politikom sa stanovišta ljudi jeste političko mišljenje od strane ljudi. Ali to postavlja mnogo problema, pre svega zbog reči mišljenje, jer se smatra da je ono povezano sa znanjem nauke koje svako drugo mišljenje smatra spontanim ili doksom. Ali kada on kaže „ljudi misle“ to ne znači da oni misle poput naučnika i znalaca. Nauka nema monopol nad mišljenjem. U tom smislu, istorija o kojoj govori je istorija odnosa države i revolucije kao nauke i zvala se istorijski materijalizam, politička ekonomija, političke nauke. Istorija je po njemu nejasna, naučna istorija takođe. Od problema kakav je odnos ljudi prema onome što bismo mi, sledeći njegovu terminologiju preveli kao mišljenje-odnos „ima-postoji“ i mišljenje-odnos „bilo-postojalo je“, potiče ono što on naziva hronologijom sadašnjosti.

Lazaris već deset godina radi u jednom velikom kvartu u predgrađu Pariza, sa mladima, majkama, ljudima čiji su roditelji poreklom iz Afrike i Magreba, i mnogi od njih su Muslimani koji praktikuju svoju veroispovest. Započeli su razgovore neposredno nakon atentata na novinare časopisa Šarli Ebdo, i zapaženo je pitanje religije iz dve pozicije: neki su govorili da je Alah osvećen, a neki da to nije pitanje religije, dok je Lazaris smatrao da to jeste urađeno u ime religije. Diskusije su vodile ka kategoriji zločina i ubistva, za šta se zalagao Lazaris i zalaže se već duže vreme, od borbi za nezavisnost Alžira a protiv terorizma. Rad na ovome je počeo na pitanju zločina i ubistva kao starom pitanju, ali istovremeno radili su na pitanju ubistava u tom predgrađu od pre dvadeset godina koje je bilo prisutno u sećanju ali niko o njemu nije govorio. Pitanje odnosa prema atentatu je vrlo važno u Francuskoj, jer je tadašnji predsednik Holland zajedno sa pokretom „Je suis Charlie“ napravio antiterorističku svetu alijansu, ali bezbedonosno i ekstremno represivnu za prava Muslimana, islamsku veroispovest i za mlade u predgrađima, kao i za sve one koji nisu bili za policijsku kontrolu. Recimo, u školama, deca koja su odbijala da kažu „Ja sam Šarli“ ili ispoštuju minut ćutanja nakon atentata, bivala su zapisana i kažnjena od strane nastavnika i školske administracije. Hronologija sadašnjosti upravo vodi poreklo iz rada sa tim ljudima u predgrađu gde su kroz diskusije ustanovili da postoji ubistvo i da ono ima svoju anteriornost, prethodnicu, što je bilo u fokusu razgovora. I nastavak rada u tom predgrađu sa mladima ticao se pitanja mira i toga da država ne radi na miru između ljudi, već isključivo na tenzijama i sukobljavanju, niti religija, jer postavlja liniju demarkacije između onih koji veruju i onih koji ne veruju. Ako postoji moguće za mir između ljudi treba krenuti upravo od ljudi, poštujući njihova religiozna ubeđenja, ali imajući u vidu da religija neće doneti mir već da je to nešto na čemu mi sami treba da radimo.

Vizija marskizma za Lazarisa je kompleksna: postoji vizija istorije, vizija filozofije (dijalektički materijalizam), teorija znanja koja je i teorija prakse i postoji klasa koja donosi modernost. Po njemu, vizija buržoaskog klasizma ima istu strukturu: njegova vizija istorije je tržište, vizija filozofije je liberalizam, a postavlja se pitanje klase danas. Po Marksu, istorija čovečanstva je istorija klasne borbe koja traje do danas, a njen kraj je revolucionarna promena društa ili uništenje obe klase. Postavlja se pitanje o današnjem postojanju buržoazije, jer recimo u Kini danas postoje oni koji poseduju ali se ne mogu uporediti sa evropskom buržoazijom koja se zasnivala na nasledstvu, i pitanje njenog postojanja danas u Kini, SAD, itd. je i dalje otvoreno. U Francuskoj, na levici postoji jedan filozofski dispozitiv kojim se smatra da je tržište nezamenljivo. Politički rad s ljudima uključuje to da, pošto se izašlo iz marksističkog klasizma, treba da se izađe i iz postavki buržoaskog klasizma, iz njegove filozofije, da bi se radilo sa ljudima na pitanjima hronologije sadašnjosti, tako što će se zajedno s njima raditi na jednoj leksici intelektualnosti.

To bi ukratko bilo ono što je prisutnima saopšteno, a što ćemo uskoro imati prilike da čitamo u vidu tekstova koje Silven upravo piše i na temelju kojih ovih dana drži predavanja u Francuskoj.

Distanca prema državi važnija je nego ikada

Politika uvek podrazumeva organizaciju, a velika referenca za pitanje organizacije jeste država. Raditi na drugim oblicima organizovanja a da oni nisu bliski formi partije-države – ključno je; treba tražiti izlaz iz parlamentarne partije-države kako bi on bio na strani ljudi, i mi se nalazimo na početku tog procesa. U svetlu toga, poslednjeg dana radionica bilo je reči o odnosu Omladinskog centra CK13 prema činjenici da se kroz projekat Evropske prestonice kulture u Novom Sadu otvara još nekoliko kulturnih i omladinskih centara, a potom i o radu Inicijative nezavisne kulturne scene Novog Sada, koja funkcioniše u novim uslovima, skoro dve godine od njenog pokretanja tokom kojih je urađeno dosta toga na uslovima rada nezavisne scene a potom i ostalih aktera u polju kulture i umetnosti u gradu. Novi uslovi podrazumevaju prisustvo realizacije Akcionog plana kulturnog razvoja u čijem koncipiranju su učestvovali i predstavnici Inicijative, ali i postojanje Foruma za kulturu kao javnog tela za stalnu komunikaciju između aktera u kulturi i Gradske uprave za kulturu koji može vrlo lako da postane institucionalizovan i neučinkovit, ukoliko se i sa strane nezavisne scene izgubi interes za sve ono što je moguće njime postići (kao što je slučaj sa predlogom Inicijative koji je grad usvojio, da svaki akter u kulturi može da predlaže delegate ili članove komisije za izbor projekata u kulturi), odnosno, ukoliko sama prestane da brine za uslove svog rada. Insistiranje na pitanju nezavisnosti i autonomije udruženja u odnosu na državu i njenu politiku i dalje će predstavljati osnovu za nove predloge koje Inicijativa priprema u ovom trenutku. S obzirom da ih država nije organizovala već su nastali udruživanjem građana, ovi predlozi će u narednom periodu biti upućeni i drugim organizacijama a ne samo gradskoj vlasti.