centar za nove medije_kuda.org

U kuda.org je nedavno boravila aktivistička grupa 'Bureau d'Etudes' (Biro d'Etid) iz Pariza i zainteresovane jednim predavanjem upoznala sa svojim radom. Grupa radi već više godina, izvorno je umetničke provenijencije, ali je brzo evoluirala do jednog čisto političkog aktivizma. Jedan od članova je informisao o radu grupe, a drugi o njihovoj saradnji sa drugim sličnim grupama. Okosnicu njihovog rada čini oblikovanje informativnih karti (mapa) čija je svrha da pruži preglednu sliku funkcionisanja savremenog kapitalizma, u krajnjoj liniji, da preko utvrđivanja odnosa kontrole pokažu kako se vlada svetom. One predstavljaju vidljivi rezultat raznolikog istraživanja preduzeća, korporacija, industrijskih i finansijskih, kao i funkcionisanja uticajnih grupa, ispitivanja gde se pripadnici različitih elita sastaju i donose odluke. Karte su oblikovane kao mreža piktografa koji predstavljaju odgovarajuće uticajne jedinice (korporacije, vlade, vojni sektor, finansijski centri i investicione grupe, granski konglomerati, tajna društva, porodice, uticajni pojedinci itd). Veze između piktografa mahom su propraćene odgovarajućim tekstualnim objašnjenjima i predstavljene su kao simbolička arhitekturalna struktura odnosa posedovanja u kojoj prikazane jedinice s jedne strane poseduju manje jedinice, a s druge strane bivaju posedovane od većih.

Vodeća ideja rada ekipe Biro Detid na kraju krajeva jeste stvaranje jedne obimne ali pregledne, pouzdane i upotrebljive i, ne na poslednjem mestu, svima, celom svetu dostupne baze podataka o tome ko je s kim, gde su centri iz kojih stvari kreću, kako se distribuiraju direktive, i gde se na kraju sliva glavna lova. Oslanjaju se na podatke o vlasništvu korporacija, koriste novinske članke koji svedoče o odnosima preduzeća u domicilnom okviru, kao i na širem, evropskom, odnosno globalnom nivou, isto tako koriste usluge dokazano pouzdanih opservatorija koje putem Interneta ažurno izveštavaju o svojim nalazima. To su podaci o ekonomskoj snazi (veličini kapitala), broju zaposlenih itd. Ako su u pitanju uticajni pojedinci, onda link može da ukaže na neku bračnu vezu sa članom neke druge uticajne porodice itd. Dobar izvor su i berzanski izveštaji koji pokazuju ko šta prodaje i u kom trenutku. Koliko ovo poslednje može da bude od informativnog značaja pokazuje okolnost da je u danima koji su prethodili '11. septembru' vanredno i neuobičajeno živa bila trgovina akcijama američkih avio-kompanija.

Važno je naglasiti da se Bureau d'Etudes ne bavi konstruisanjem nego otkrivanjem informacija, inače bi to unelo senku subjektivizma u njihov rad. Doduše, u radu im se dešavaju i propusti kao posledica nepotpunosti pribavljenih podataka, isto tako, neophodno je barem jednom godišnje ažurirati karte. Razumljivo je da te informacije nisu lako dostupne, pa je njihovo činjenje vidljivim i puštanje u opticaj vredno samo po sebi. Ipak, vredniji od rada na otkrivanju je rad na postavljanju tih informacija u okvir koji ih objašnjava i na taj način čini opipljivijim za ljude podvrgnute kontroli. A u krajnjoj instanci karte pokazuju kako su različiti tipovi kontrole zapravo povezani. Recimo, upečatljiv je primer povezanosti između zakonodavne vlasti i lobija koji je uspeo da progura privatizovanje neke javne službe: u jednom broju američkih država, pošto su privatizovani zatvori, naknadno je toliko pooštreno nekoliko zakona da se broj prekršilaca učetvorostručio. U odgovarajućoj razmeri je povećana i dobit zakupaca zatvora.

Drugi primer pruža sad već čuveni Bušov 'patriotski akt' koji je za ne verovati koliko pomerio granice dopustivosti virenja državnih službi u privatnost pojedinca (to ide tako daleko da su čak i javne biblioteke dobile obavezu da na zahtev 'službi' pruže informacije šta neki od njihovih članova čita). Istim zakonom se takođe drastično pooštravaju bezbednosni standardi što je bio džek pot za odgovarajuću industrijsku grupu, odnosno odgovarajuću finansijsku koja je poseduje. Da li bi nekog onda začUdilo kad bi saznao da čovek koji faktički vodi SAD, Dik Čejni, drži lepi paketić akcija u vojno-industrijskom konglomeratu. I da ga je prodao baš kad su te akcije skočile u danima posle 11. septembra. Naredni primer pruža vid kontrole koju vrše etablirane normativne organizacije koje su dobrim delom privatizovane. To su organizacije koje se najčešće bave raznim standardizacijama koje zahvaljujući svom značaju uspevaju da ih nametnu kao opštevažeće, tako da ih kao svoje preuzimaju i državna zakonodavstva - pritom se zaboravlja da ti standardi svoje poreklo imaju u nekom privatnom interesu. Recimo interesu za licenciranje laboratorija koje daju sertifikate za industrijske standarde: iso, ce, itd. http://utangente.free.fr/

Izveštaj priredio: Relja Dražić