Teorija

"Teorija subjekta" Alena Badijua - prevod na srpsko-hrvatski u izdanju GKP & kuda.org
kuda.

"Teorija subjekta" Alena Badijua - prevod na srpsko-hrvatski u izdanju GKP & kuda.org

Povodom izdanja:

Danas, kada već sutra niko neće pisati i čitati na srpskom jeziku, tom ostatku srpskohrvatskog i hrvatskosrpskog, mi prevodimo i izdajemo knjigu. Kome? Onima koji će ostati u doživotnom danas jer su stari za promene koje su otpočele, a još uvek misle da je moguće promeniti kurs i u tome žele učestvovati. Napuštanje jezika nije strašno samo ako sa sobom povučemo i formu sadržaja koji je izraz držao zatočenim u nacionalnim kulturama i plašio nas njegove supstance. Drugačije misliti i živeti je moguće i na njemu počiva. Prevod jedne knjige na mali jezik neće ga načiniti manjinskim, ali će osvetliti čoveka koji bi njime mogao progovoriti. Ako ga ima, razume se.

Antropologiju imena smo objavili da bismo je preveli, a preveli smo je da bismo je pročitali. Isti je slučaj i sa Teorijom subjekta, i ona se nadovezuje na naša nesavremena razmatranja koja će se nastaviti. Pitanje koje sebi postavljamo, postavljamo i drugima: šta znači izdati jednu knjigu? Ako je to izdaja knjige u smislu napuštanje njene ideje, onda je jezik na kome to činimo sporedna stvar i to ostavljamo čitaocima i njihovoj upotrebi ove knjige. Naše pitanje je političko i tiče se mogućnosti proizvodnje knjige na distanci prema uslovima koji je čine tržišnom ili propagandnom.

Nakon iskustva čitanja i druženja povodom čitanja knjiga koje izdajemo na ovakav način, i gradeći ono što smo nazvali institucionalnim komunama – ne bez ironije i želje da provociramo pre svega one koje smo smatrali saborcima, čija kritika nije nadišla antagonizam i zbog čega je ostala u registru države – stičemo utisak da knjigu ne možemo ni napisati ukoliko je pre toga ne objavimo. Proizvodno okruženje je egzistencijalno koliko i stvaralačko, a izdavaštvo je rad kao i svaki drugi ukoliko je izumevanje novih kategorija kojima mislimo i stvaramo odnose koji će dovesti u pitanje podelu rada i ohrabriti nas na slobodu, koja je „s one strane rada kao nužnosti i spoljne svrhovitosti“.

Teoretičar umetnosti Anthony Iles u kuda.org
kuda.org

U okviru projekta „Proširena estetska edukacija“, teoretičar umetnosti Anthony Iles iz Londona će boraviti u kuda.org u Novom Sadu, u više navrata i kroz niz residency-ja tokom 2015. i 2016. godine.

U periodu od 25. septembra do 2. oktobra, sa Anthonyem ćemo nastaviti razgovore vezane za problematizaciju teze o estetičkim proizvodnim odnosima, odnosa umetnosti i politike kao i njihove autonomije, i za problematizaciju uzajamnih determinacija umetničkih i vanumetničkih društvenih procesa. Zajednički rad koji se tiče odnosa umetnost-teorija-politika će rezultirati objavljivanjem dvojezične knjige eseja 2016. godine, dok ćemo tokom narednog boravka zajedno s Anthonyem ugostiti i njegovu saradnicu Marinu Vishmidt.

Kolektivno poetsko prevođenje nadrealističkog Anti-Zida
kuda.org

Kolektivno poetsko prevođenje nadrealističkog Anti-Zida
Howard Slater, Vladimir Tabašević, kuda.org i GKP

29. jun – 6. jul 2015.
u Centru_kuda.org
Novi Sad, Braće Mogin 2

3&4. jul (petak i subota), od 12-17h
javni razgovori sa gostima u kuda.org

U Centru_kuda.org trenutno je u toku susret, zajednički rad na kolektivnom poetskom prevođenju teksta Anti-zid, Prilog za pravilnije shvatanje nadrealizma, koji su napisali Vane Bor i Marko Ristić i koji je objavljen 1932. godine u okviru Nadrealističkih izdanja.

Stvari ne počinju prostim odbijanjem, već odlukom da se s ljudima radi na nečemu
kuda.org

O razgovorima sa francuskim antropologom i aktivistom Silvenom Lazarisom u Novom Sadu

Tokom oktobra 2014. godine, tokom dvodnevne radionice i predavanja organizovanih u okviru projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“, bili smo u prilici da razgovaramo sa gostom, francuskim antropologom i aktivistom, Silvenom Lazarisom (Sylvain Lazarus), sada i našim saradnikom. Sa njegovim istraživačko-teorijskim radom imali smo prilike da se upoznamo prevodeći i objavivši njegovu knjigu Antropologija imena, 2013. godine. Na radionicama smo imali priliku detaljnije da razgovaramo o tezama knjige, o njegovom dugogodišnjem političkom i aktivističkom radu i saradnji sa radnicima u Francuskoj, Kini, Poljskoj, Istočnoj Nemačkoj, itd., kao i sa stranim radnicima (bez papira, isprava) u Francuskoj, zajedno sa „Političkom organizacijom“ koju je osnovao sa kolegama tokom 1980-ih godina, a onda i o njegovim trenutnim istraživanjima predgrađa. Takođe smo razgovarali o daljem razvoju našeg projekta, a potom i sa članovima organizacija iz neposrednog aktivističkog ambijenta, „Učitelj neznalica i njegovi komiteti“ iz Beograda i sa grupom aktivista i studenata filozofije iz Beograda i Rakovice.

Predavanje Silvena Lazarisa (Sylvain Lazarus): Antropologija imena, u organizaciji kuda.org i GKP
kuda.org

Sreda, 22. oktobar 2014. godine u 18 časova
u prostorijama grupe Učitelj neznalica i njegovi komiteti
Resavska 21, stan br. 5, Beograd

Predavanje se održava povodom prevoda i objavljivanja knjige Antropologija imena, u izdanju kuda.org i Grupe za konceptualnu politiku iz Novog Sada.

Predavač: Silven Lazaris, autor „Antropologije imena

Iz predgovora S. Lazarisa srpsko-hrvatskom izdanju: „Antropologija imena ima dva aspekta. Jedan je posvećen istraživanju mišljenja, drugi istraživanju politike. Zato ću sažeto odrediti ovu knjigu dvema formulama: Antropologija imena se bavi mišljenjem, što je prvi aspekt, i to će biti dva iskaza. Antropologija imena se bavi politikom i njenim oblicima pojavljivanja: to će biti teza o sekvencijalnosti politike. Ta dva aspekta su povezana kategorijom mišljenja.”

Silven Lazaris je francuski antropolog i politički teoretičar, profesor na Univerzitetu Pariz 8 i jedan od osnivača l'Observatoire international des banlieues et des périphéries, u okviru kojeg zajedno sa Alenom Bertoom (Alain Bertho) obavlja istraživanja predgrađa u Francuskoj, Brazilu i Senegalu. Bio je član i suosnivač Union des communistes de France marxiste-léniniste 1969. godine, a petnaest godina kasnije i L'Organisation Politique, zajedno sa Natašom Mišel (Natacha Michel) i Alenom Badiuom (Alain Badiou), post-partijske političke organizacije, baveći se temama poput imigranata radnika i stanovanja, koja je naznačila važnost političke preskripcije u slučaju migranata bez dokumenata (les sans papiers), naglašavajući da je reč o radnicima, a ne imigrantima.