Omladinski centar CK13

Subscribe to Omladinski centar CK13 feed Omladinski centar CK13
Updated: 2 hours 15 min ago

Klabing #133 // Kvaka 22

Sre, 2019-10-02 20:00

Kako je naredna nedelja zvanično prepoznata kao nedelja zabranjenih knjiga, odlučili smo da na književnom klabingu u CK13 čitamo jednu od knjiga koja je svojevremeno bila zabranjena u nekoliko američkih država.

Čitamo, dakle, “Kvaku 22” Džozefa Helera i o njoj pričamo u sredu, 2. oktobra u 18h!

Priroda društva

Sre, 2019-10-02 16:56

Danas više ne postoji prostor koji ne
bi u svakom času mogao postati predmetom ljudske agresije, ljudskog
narušavanja pradavnog reda u prirodi, bilo kakvog normalnog
ljudsko-životinjskog odnosa prema prostoru, jer je čovjek već prirodni
prostor »humanizirao«, pre­dao ga razaranju pomoću »upotrebnih dobara«
za mir i rat.

Rudi Supek, Grad po mjeri čovjeka

Temska, Topli do, Rakita, Babušnica, Sitnica, Gruža, Rzav, Klina, Ub, Ralja, Kruščica… 

Jedno ime koje nose i reka i naselje govori o činjenici
identifikacije ljudi i mesta, ne u smislu etnocentrične pripadnosti
teritoriji i vladanja teritorijom, već u smislu antropološke memorije.
“Ja od kada znam za sebe, ja prvo znam za reku pa onda za selo.” Ovim
rečima Milinka-Minja Nikolić, meštanka sela Temska i aktivistkinja u
odbrani reka Stare planine objašnjava svoj osećaj i princip brižnog
odnosa prema mestu koje se doživljava kao fundamentalni aspekt
sopstvenog života. “Svakom stanovniku Stare planine, reka je život. To
je drugima možda nejasno, ali nama seljacima je savršeno jasno.”

Ova egzistencijalna veza ljudi i mesta danas biva ugrožena pretnjom
nasilnih izmena tokova reka, devastacijom šireg ekosistema i pretnjom
mogućeg umiranja. Ljudi su se našli pred pretnjom da ostanu bez svoje reke. Ovde prisvojni pridev označava vezu međusobnog pripadanja: Temska je njihova reka – na koju su upućeni, sa kojom su povezani i od koje svakodnevno zavise, kao i ona od njih – oni su njeni ljudi.

U čitavom regionu, izvori pitke vode, potoci i reke postali su
izvorište građanskog otpora državi u odbrani “samog života”. “Sam život”
je sintagma koja imenuje stanje užasne političke nemoći građana u
okruženju otuđene države, simptom situacije gde nam je pod agresijom
udružene moći vlasti, organizovanog kriminala i privatnog kapitala
preostao još jedino ‘sam život’ i odbrana ‘samog života’ kao krajnja
samoodbrana. “Jer je to jedino što mi i imamo u ovom kraju,” ističe
Minja, “i ako nam to neko oduzme… to je voda koju pijemo.”

Predstavi razorne moći agresije političkih i ekonomskih vlasti prema
prirodnom okruženju danas nisu neophodne pretpostavke ‘pradavnog reda u
prirodi’ ili ‘kosmičke, ekumenske, ili ekološke slutnje’ da bi se na tom
kontrastu predočio obim pretećeg razaranja. U trenucima užasne sramote
pred sudbinom ljudi i gradova mučenih i ubijanih u ratovima 90-tih,
Bogdan Bogdanović je misleći na Sarajevo napisao: Ubijen grad, moj pepeo.
Isti pepeo udišemo i danas. Genocidne politike u ratu kolateralno
ubijaju prirodu, u miru ljude. Danas se zarad istog ratnog profita
ubijaju reke a protagonisti zločina su jednako inspirisani nekrofilijom.
Nažalost, razmera razaranja u miru postajemo svesni tek kada sami
postanemo neposredne žrtve stradanja prirode i skoro sasvim nemoćni pred
oružjem “humanizirane” agresije pred našim očima. “Svi ratovi su
prljavi pa i ovaj ovde oko vode i reka,” objašnjava Milinka; “gore je
nego u ratu. Ovo je jedan ‘miran rat’.”

U svim bivšim jugoslovenskim republikama građani su postali žrtve
kidnapovanja procesa društveno-ekonomske tranzicije, što danas kulminira
u divljaštvu kriminogenog kapitala, udruženog sa interesima stranačkih
vlasti u lokalnim samoupravama, opštinskim i gradskim upravama i
nacionalnim vladama. U čitavom regionu se već godinama pokušava
sprovesti isti projekat silovanja prirode zarad privatnog profita a pod
izgovorom usaglašavanja sa evropskim ekološkim standardima koji nalažu
izgradnju energetskog sistema na obnovljivim izvorima energije. Istina
je, međutim, da je ukupan doprinos mini-hidroelektrana energetskom
sistemu država u regionu minimalan i ekonomski neopravdan, dok je
ekološka šteta ogromna i nenadoknadiva, što nažalost potvrđuje i već
devastirana priroda u okruženjima do sada izgrađenih
mini-hidroelektrana. Korist je isključivo privatna, jer investitor
imajući status povlašćenog proizvođača i uživajući prioritet na tržištu
energije, svoju struju isporučuje državi po višestruko uvećanoj otkupnoj
ceni. Pritom su i same izgradnje postojećih MHE često bile realizovane
kroz nepoštovanje ili zloupotrebu procedura. Konačno, krajnji interes u
pozadini ovog projekta je osvajanje same teritorije izvora pitke vode,
privatizacija i pretvaranje vode u robu (trenutno je oko 30% izvora
pitke vode u Srbiji privatizovano).

Slučajevi pokreta “Odbranimo reke Stare planine” i “Saveza MZ Stare
planine” u Srbiji, organizovanog otpora ujedinjenih građana srpskog i
albanskog porekla u Štrpcima i Dečanima na Kosovu, kao i slučaj “hrabrih
žena Kruščice” u Bosni, predstavljaju spontana organizovanja građanskog
otpora prema sopstvenoj neprijateljskoj državi. Ove borbe su neizvesnog
ishoda, ali u svojoj spontanosti – u osnovnom značenju reči, ‘iz
slobodne volje’ – impliciraju svoje ishodište u pitanju mogućnosti
egalitarnih i antiautoritarnih modela društvene komunikacije i
organizovanja društvene zajednice, i solidarnog donošenja odluka i
delovanja, nezavisno od države i nezavisno od argumenata sile. “Nakon
iskustva izneverenih političkih obećanja, naučili smo da verujemo samo u
sebe i našu borbu, i neumorni smo u toj borbi,” objašnjava Milinka.

U situaciji odlučnog neuzmicanja građana naspram eksploatacije žive
sredine, priroda postaje (ili obnavlja se) kao mesto u-temeljenja
društvene zajednice, tj. kao društveno prebivalište, i kao takva postaje
norma po kojoj valja meriti dva međusobno suprotstavljena tipa
teritorijalnosti i društvenosti: solidaran, građen na idealima zajedničkog dobra, suživota, saosećanja, deljenja; i eksploatatorski, građen na režimu dominacije, uzurpacije, kontrole, nasilja.

Na toj ravni i u svetlu pitanja vlasništva i prava na zemlju i vodu
se borba žena Kruščice karakteriše kao ekocentrična feministička borba
koja pitanju etičko-političke organizacije društvenih odnosa
pretpostavlja, kao suštinski i strukturno povezano, pitanje rodnih
odnosa u društvu i odnos prema samoj prirodi. Eksploatatorski tip
teritorijalnosti i društvenosti je u osnovi patrijarhalan, gde su
društveno mesto, funkcija i vrednost čoveka pretpostavljeni i
strukturalno diferencirani po polnim – (pri)rodnim normama. U tom
kontekstu je situaciju u Kruščici moguće videti kao susret žene i
prirode u deljenju tj. odbacivanju zajedničke pozicije i stanja u okviru
patrijarhata: podređenosti, potlačenosti, neslobode, eksploatacije.

Odluka da samo žene zauzmu most i suprotstave se policijskim snagama
bila je izraz njihovog opredeljenja za nenasilje i bojazni da bi u
slučaju učešća muškaraca nasilje bilo izvesno a gubitak ljudskog života
moguć. (Paradigmatsko mesto je da je glavni zagovarač i investitor
projekta izgradnje MHE u Kruščici, bivši ratni komandant. Takođe, oko
mesec dana pre nego što će avgusta 2017. specijalne policijske snage
MUP-a Srednjebosanskog kantona pod punom opremom pokušati da silom
deblokiraju most koji su svojim telima zauzele žene iz sela kako bi
sprečile građevinsku mehanizaciju da prođe do mesta izgradnje
mini-hidroelektrane, u naselju je bila sprovedena racija oružja. Isto je
bilo učinjeno i u pobunjenim selima Stare planine).

Od tog inicijalnog zauzimanja mesta-principa, žene su nastavile borbu za svoj/zajednički interes na tri plana angažovanja: aktivističkom
– stražareći danonoćno na mostu, kada barikada postaje mesto političkog
okupljanja zajednice i stvaranja nove vrste odnosa, drugačijeg,
egalitarnog kvaliteta; političkom – svojim kandidovanjem i osvajanjem mesta u savetu mesne zajednice, čineći mesnu zajednicu suštinski samoupravnom; i pravnom
– ispitujući pravni aspekt i transparentnost procedura pod kojim (bez
kojih) je izgradnja mini-hidroelektrane bila odobrena, i pozivajući
pojedince i institucije na odgovornost.

Investirajući se lično (=telesno) u ova tri plana, žene Kruščice su
učinile preokret ‘pradavnog reda u društvu’ pretpostavljenih rodnih
mesta/funkcija/vrednosti, po kojem je prirodno mesto muškarca u
politici/borbi, na taj način i razotkrivajući mesto moći vlasti (moći
muškarca) kao izvorno mesto nasilja “podruštvljenog” i “humaniziranog”
zakonima i gradskom i državnom administracijom. Odluka kandidovanja i
zauzimanje mesta u savetu mesne zajednice od strane žena bilo je izraz
svesti o vladajućem stanju – da je to (samoupravno) telo, tradicionalno
muško, već organizovano i pod upravom stranačkih interesa (najčešće
definisanim na podlozi etničkih podela) i da je i proklamovani interes
odbrane reke samo trenutna kalkulacija u interesnoj logici političkih
stranaka. Prepuštanjem upravljanja mesne zajednice muškarcima bi
verovatno i interes odbrane reke bio u određenom trenutku žrtvovan radi
stranačkih interesa koji su često saglasni i udruženi sa privatnim
materijalnim interesima, kako je bilo očito u slučaju prvobitnog plana
izgradnje MHE u Kruščici koji se sprovodio sa pribavljenom saglasnošću
bivšeg saveta mesne zajednice dok su, međutim, sami građani Kruščice
bili isključeni iz procesa donošenja takve odluke. Preuzimanje mesne
zajednice je otud podrazumevalo i sasvim drugačiju formulaciju
zajedničkog interesa građana i drugačiju organizaciju samog rada mesne
zajednice, sada kao mesta građanske ekološke samosvesti i ekološkog
samoupravljanja, kao i političke samosvesti žena.

U Srbiji trenutno kulminira borba građana protiv izgradnje
mini-centrala u zaštićenim područjima Stare planine. Nakon višegodišnjeg
ignorisanja interesa građana i direktnog nasilnog suprotstavljanja,
vlast je u septembru 2019. pristala da se susretne sa predstavnicima
građana i struke udruženim u borbi za očuvanje reka Srbije. Činjenica da
je vrhovna državna vlast mesto odluke o sudbini reka govori o
autokratskom karakteru režima i o patrijarhalnom principu društvenih
odnosa i komunikacije: o pitanju života i smrti reka i ljudi odlučiće
moćnik koji je sve u svemu i koji besomučno svaki dan demonstrira svoju
apsolutnu dominaciju nad društvom i prirodom. Da kod njega nisu išli po
blagoslov saopštili su predstavnici građana pozivanjem vlasti na
odgovornost. Po rečima Aleksandra Panića, aktiviste pokreta Odbranimo
reke stare planine, “oni su doveli do ovakvog stanja; da sada sami
nadalje odlučuju o tome, to nećemo dozvoliti.”

Biofilijski karakter građanske borbe Aleksandar Panić je izrazio
sledećim rečima: “U Srbiji nema manje ili više važne reke. Njihovu
važnost definiše ono što u njima živi i ono što na njima živi, i živi od
uticaja koje te reke imaju na okolinu.” Sa prošlogodišnjeg protesta u
Pirotu, gde je nekoliko hiljada građana izrazilo svoje protivljenje
odluci skupštine grada Pirota da se na teritoriji opštine Pirot izgradi
58 mini-hidroelektrana i to 56 njih u zaštićenom području Nacionalnog
parka, građani su uputili poruku vlastima da “ukoliko predstavnici
vlasti u narednih nekoliko dana ne proglase moratorijum na izgradnju
svih malih hidroelektrana u parkovima prirode, mi ćemo proglasiti
ekološku autonomiju na Staroj planini. Gde god se pojavi bager, mi ćemo
ga sprečiti ili razmontirati. Kome ćemo se obratiti? Nećemo nikom. O
rekama Stare planine odlučivaće ljudi koji tu žive.”

Ova dramatična izjava saopštava da je princip kojim će se građani rukovoditi u odbrani svojih reka odanost ‘ekološkoj
autonomiji prirode’. Povratiti ‘kontrolu’ nad prirodom kao aspektom
svog života znači braniti slobodu i autonomiju prirode od kontrole
države. “Netaknuta priroda treba takva i da ostane,” govori Milinka.
Takvo nastrojenje građanskog pokreta proizilazi iz osećaja veze
međusobnog pripadanja čoveka i prirode, tj. svesti da zajedno čine jedan
životni sistem: oni postoje jedno drugo. Odatle se politika ove
vrste odanosti koncentriše u stav da građani trebaju biti autonomni od
države. I upravo spram takvog nastrojenja građanske autonomnosti se
država pokazuje kao pro-demokratska ukoliko obezbeđuje društvene uslove
mogućnosti zasnivanja raznovrsnih autonomija, odnosno kao nedemokratska,
autoritarna, nasilna, i u najdubljoj osnovi patrijarhalna, ukoliko
suzbija različite moguće koncepcije autonomnosti.

Borislav Prodanović

Borba za izvesnije građansko delovanje

Sre, 2019-10-02 16:48

Prvog septembarskog vikenda u Omladinskom centru CK13 po treći put je
održan Festival samoorganizovanja. Festival je trajao tri dana i bio je
posvećen afirmaciji udruživanja i malih strategija i modela
samoorganizovanja koji nastaju u suočavanju sa nepravdama, nasiljem,
marginalizacijom i diskriminacijom koje država sprovodi nad svojim
građanima.

Festival samoorganizovanja je namenjen promociji vrednosti građanskog
udruživanja i organizovanja u oblasti politike, kulture, aktivizma i
obrazovanja. U uslovima kada država održava sebe kroz iscrpljivanje
političkih moći građana i reprodukciju nejednakog, podeljenog i
ugroženog društva, solidarno organizovanje i udruživanje građana postaje
neophodno kako bi se zaštili osnovni interesi i potrebe građana – da se
živi dostojanstveno i politički slobodno.

Na festivalu su se predstavila brojna udruženja i inicijative iz
zemlje i regiona koje počivaju na principima samoorganizovanja i
adresiraju širok spektar pitanja i problema: korumpiranost i zločinački
karakter vlasti, ćutanje institucija na građanske zahteve,
hijerarhizovano formalno obrazovanje, nasilje nad prirodom u sprezi
države i investitora, restriktivno zakonodavstvo po radnike, ugroženost
žena na poslu, ugrožena prava lezbejki, politički svesna i angažovana
umetnost, ugroženo pravo na stanovanje kroz restriktivni zakon o
izvršenju i konačno – diskreditovanje samoorganizovanih ljudi od strane
odgovornih na vlasti.

Obim i predmet delovanja gostujućih inicijativa proizašli su kao
odgovor na iskustvo pretećeg ili otvoreno nasilnog okruženja države, gde
je država platforma za reprodukciju vlasti u kojoj učestvuju nosioci
vlasti, političke partije, javni sektor i glasači, a koja se kroz
izborne intervale održava na podlozi isključivanja potreba i mišljenja
ljudi, njihovom sputavanju i demotivisanju. Otuda nagovor na građansko
samoorganizovanje, javno istupanje, neposlušnost i neslaganje sa
trenutnom situacijom.

Ovaj nagovor nije formulisan kroz propitivanje legitimiteta vlasti.
Zapravo, tema legitimiteta vlasti i naroda koji slobodno odlučuje je
bespredmetna u državi gde umesto slobodnih građana imamo unižene i
uslovljene građane, čija je egzistencija u direktnoj zavisnosti od
vlasti, odnosno od njihovog služenja partokratskim interesima, ili
partijske poslušnike koji grade karijeru simulirajući građansko društvo.
Radi se o stanju društva gde vlast, kroz ultimatum poslušnosti, kreira
svoj narod i proizvodi društvo po meri sopstvenog opstanka. Zbog toga,
kada govorimo o građanskoj neposlušnosti, ne govorimo o promeni vlasti,
jer zaista je upitno koliko promena vlasti doprinosi promenama ako
institucije ostaju zatvorene a mehanizmi građanskog učestvovanja
sabotirani; na koncu, vlast isključivo brine o vlasti. Zato pitanje
uslova za poštene izbore vidimo pre svega kao pitanje onih kojima izbori
predstavljaju primarni interes, a to su oni koji pretenduju na vlast i
oni kojima je vlast potrebna.

Situacija u kojoj organizacije civilnog društva čine uslugu partijama
koje neubedljivo vode kampanju o bojkotu izbora, tako što im
ispostavljaju mere za poštene izbore, govori u kolikoj meri je interes
postojanja slobodnog i autonomnog prostora za rad civilnog društva
ugrožen interesima političkih stranaka i izbornom logikom koja smisao
političkog života iscrpljuje u formuli besomučnog antagonizma između
vlasti i opozicije, antagonizma koji se navodno razrešava izborima, dok
izbori ustvari predstavljaju mehanizam reprodukcije sistema vladanja
kroz legitimaciju političke nejednakosti i konflikt, a čija je cena
(samo-)udaljavanje građana od mogućnosti upravljanja i odlučivanja mimo
izbornih ciklusa.

Svedoci smo kako se inicijative za rešavanje lokalnih problema
završavaju sudarom sa angažovanom državnom mašinerijom koja ima za cilj
da uguši i najmanji izraz nezadovoljstva i političke autonomije i
iskoreni bilo koju mogućnost javnog propitivanja rada institucija, a o
čemu svedoči i permanetna izborna kampanja i partokratija na svim
niovima vlasti. Na delu je potiskivanje građana iz javnog političkog
života što za sobom povlači pasivizaciju i obeshrabrivanje ali i gašenje
najnižih institucija lokalne samouprave što pogoduje centralizovanju
vlasti kao jedinog mesta mobilizacije i formatiranju vlasti u
autoriratni režim vladanja. Ovo su teški uslovi za uspešnost
samoorganizovanja i trajniju borbu jer država zaista ulaže značajne
kapacitete da se obračuna sa neposlušnim građanima. Otpor države prema
građanima je po sebi simptom države kojoj ne trebaju slobodni i
samosvesni građani i koja ratuje protiv njih. Bilo koja vrsta javnog
iskoraka u pravcu poziva za transparentniji i inkluzivniji rad uprava se
diskredituje kao rušilački, huliganski i partijski opoziciono
ostrašćen. Biti aktivni građanin znači biti neposlušan. U prilog ovim
tvrdnjama ne moramo ići dalje od Novog Sada. U našem gradu saveti mesnih
zajednica ne sazivaju zborove građana na inicijativu građana, gradske
uprave ne dostavljaju informacije od javnog značaja, javni službenici
nemaju političkog kapaciteta da se odupru partijskim i investitorskim
pritiscima, aktivisti bivaju prebijani na ulicama, a gradonačelnik se
javno obračunava sa građanskim incijativama i organizacijama civilnog
društva.

Ishod takve logike društvenih odnosa je trenutna situacija gde su
suštinske građanske vrline – politička zrelost i posvećenost –
nepoželjne, a uslovi za održivost civilnog društva toliko ugroženi da je
insistiranje na principijelnijim politikama stranaka danas apel i
jednog dela civilnog društva. Zato pitanju smene vlasti pretpostavljamo
primarno i radikalnije pitanje: šta treba učiniti da bi građani imali
više slobode da odlučuju o javnim pitanjima i problemima koji ih se
neposredno tiču? Konačno, šta treba uraditi da bi građani nesmetano
javno adresirali problem zatvorenih gradskih instiucija, uzurpiranih
mehanizama odlučivanja, pretnji, pritisaka i diskreditovanja građana i
civilnog društva od strane predstavnika vlasti?

U procesu odgovaranja na ova pitanja smatramo pogubnim za svaku
inicijativu prenebegavanje činjenice da je država često jača od svojih
građana, naročito kada je ulog borbe velik. Zato, u primarnom interesu
nam nisu dometi neke inicijative koliko mišljenje o politikama i
taktikama delovanja. Svako iskustvo samoorganizovanja je dragoceno, jer
ono nema institucionalnu formu, već podrazumeva inovaciju i hrabrost da
se interveniše politički u prostoru države i načini rascep u homogenom
društvu potčinjenom vlasti. Zato Festival samoorganizovanja jeste bila
prilika da se kroz upoznavanje i razmenu različitih iskustava osnaže
kapaciteti organizovanja ljudi i pronađu nove motivacije za postojeće
ili buduće inicijative. Samoorganizovanje vidimo primarno kao način da
se ljudi reafirmišu kao politički subjekti, odnosno, kao način
transformacije ljudi i njihovih odnosa od uniženih i ugroženih subjekata
u subjekte promene, kroz građansko udruživanje, aktivizam i borbu, to
jest kroz aktivno preispitivanje okruženja i vlastitih uslova življenja i
delovanja. U tom smislu, politike i taktike delovanja su uvek ishod
delovanja u konkretnoj situaciji i u njima ne treba tražiti
univerzalnost već ono političko – zašto i kako se ljudi organizuju. Zato
kada govorimo o građanskoj neposlušnosti govorimo o afirmaciji i
izgradnji novog političkog subjektiviteta koji staje na put državnom
nasilju, partijskom predatorstvu, zloupotrebi institucija, skrajnjivanju
javnosti. Govorimo o afirmaciji aktivne građanske politike i izgradnji
nove političke realnosti, politike običnih ljudi, i doprinosu političke
pluralnosti i jačanju kapaciteta civilnog društva. Konačno, cilj
građanskih borbi je obezbeđivanje uslova za izvesnije delovanje građana,
mimo odnosa moći unutar struktura i mehanizama vlasti.

Na Festivalu samoorganizovanja učešće su uzele sledeće inicijative i
organizacije: Samoobrazovni univerzitet Svetozar Marković (Beograd),
Združena akcija Krov nad glavom (Novi Sad), Baza za radničku inicijativu
i demokratizaciju (Zagreb), Lokalna baza za osvježavanje kulture BLOK
(Zagreb), Inicijativa za Požegu, Savez MZ Stara planina, Pravo na vodu,
KURS Udruženje (Beograd), Udruženje za radna prava žena ROZA
(Zrenjanin), Zadruga Urbana (Ljubljana), Pravda za Davida (Banja Luka) i
Miloš Urošević, aktivista pokreta “Žene u crnom”.

Organizovani zločin nad prirodom

Sre, 2019-10-02 16:40

U okviru Festivala samoorganizovanja u
Crnoj kući, 7. septembra je održana tribina pod nazivom “Nasilje nad
prirodom i borba za našu vodu”. Na tribini su govorili Milinka Nikolić,
predstavnica Saveza MZ Stara planina, kao i Miloš Baković Jadžić i
Milena Stanić iz inicijative Pravo na vodu. Bilo je planirano da na
tribini govori i Aleksandar Jovanović iz pokreta Odbranimo reke Stare
planine, ali je on morao da otkaže gostovanje zbog trenutne situacije u
selu Topli do na Staroj planini, gde su počele da se organizuju
danonoćne straže od strane lokalnog stanovništva, kako bi se odbranili
od investitora koji pokušavaju da tamo izgrade nekoliko derivacionih
mini hidro-elektrana. 

Deo kolektiva CK13 je pre par meseci
bio u poseti Staroj planini, kada smo posetili i pomenuto selo Topli do,
kao i nešto veću Temsku, ali i selo Rakita koje pripada opštini
Babušnica, a gde je izgradnja MHE već pri samom kraju, uprkos brojnim
protestima meštana. 

“I pored zabrane Ministarstava za
zaštitu životne sredine i građevine, investitori i dalje rade u Rakiti.
Završili su mašinsku zgradu i vodozahvat, a nemaju nikakvo rešenje za
cevovod. Strategije investitora Belića su promišljene i podmukle. Dao je
novac pojedinim meštanima kako bi osigurao njihovu pasivnost tokom ovog
procesa. To je činjeno u Rakiti, ali i u drugim selima. Sve u svemu, to
je veliki biznis. Malopre gledam niz reku i vidim kako je lepa priroda,
kako je sve divlje. Ja vidim teče reka, Belić vidi teku pare. Mi vidimo
lepotu, reku, život, a on vidi samo pare.” – rekao nam je jedan od
meštana Rakite.

U selu Temska je ova problematika
aktuelna već više decenija, a kulminacija je bila 1989. kada je
pregrađena reka Visočica, od kada tamo curi samo biološki minimum i
rečni život je drastično izmenjen.

U poslednjih jedanaest godina u
Temskoj se svakog leta pored reke Temštice održava studentski kamp sa
više stotina učesnika, ali je nedavno finansiranje od strane opštine
dovedeno u pitanje zbog toga što gradonačelnik Pirota Vladan Vasić
podržava izgradnju derivacionih MHE na Staroj planini, za razliku od
organizatora kampa. Republička
Vlada planirala je izgradnju 58 MHE u zaštićenoj zoni Stare planine,
inače najvećeg parka prirode u Srbiji. Ovime bi se neke od najlepših i
najčistijih reka u Srbiji isušile, čime bi se izvršio ekocid
nesagledivih razmera.

Država je pojedincima dozvolila da
zbog ogromne zarade, a minimalne količine energije, grade derivacione
MHE dodelivši im status tzv. povlašćenih proizvođača, što u praksi znači
da su građani, koje niko o tome nije pitao, u obavezi da kroz račune za
struju plaćaju uništavanje svojih reka.

Zbog svega gore navedenog na Staroj
planini je nastao Savez Mesnih zajednica koji je vremenom okupio 39
članica i to iz različitih opština: Pirot, Dimitrovgrad i Knjaževac, a
neformalno ima članica i iz Zaječara i Babušnice. Sve članice ovog
Saveza su na svojim Zborovima građana jednoglasno odlučile da su protiv
izgradnje derivacionih MHE na svojoj teritoriji. Oni u svojim nastupima
stalno ističu da nisu samo protiv izgradnje ovog tipa hidro-elektrana na
Staroj planini, već i na drugim mestima koja nisu zaštićena kao parkovi
prirode. 

“Svakom stanovniku Stare planine reka
je život. Ja od kada znam za sebe, ja prvo znam za reku pa onda za
selo. Reka nam je neophodna. Ona jeste izvor života. To je drugima možda
nejasno, ali nama seljacima je savršeno jasno.” – kaže Milinka Nikolić
iz Temske. 

Kada je reč o selu Topli do, u
pitanju je mirno selo gde živi svega četdesetak ljudi, ali se pre nešto
više od godinu dana sve promenilo kada se pojavio investitor (i to
Dragan Josić, predsednik udruženja investitora) sa građevinskom dozvolom
za šest lokacija, gde su vodozahvati predviđeni za sve vode i potoke u
okolini. Meštani su se organizovali, rekli su investitoru da nije
poželjan, a u aprilu ove godine su u selu organizovali i veliki skup gde
je skupljeno 300 potpisa protiv izgradnje MHE. 

Jedan veliki protestni skup je
organizovan i u Beogradu, januara ove godine, a novi se planira za 21.
septembar ispred predsedništva. U međuvremenu, posle pojavljivanja
aktiviste Aleksandra Jovanovića iz pokreta Odbranimo reke stare planine u
Narodnoj skupštini, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će
krajem meseca primiti predstavnike ovog pokreta. Upadljivo je bilo
ćutanje predsednika o ovoj temi, s obzirom da se inače pita o svemu, ali
kada smo bili u poseti Staroj planini iz više izvora smo čuli da su
tamo viđeni ljudi iz njegovog najbližeg okruženja, tako da je to
dosadašnjo ćutanje zapravo vrlo znakovito. 

Kako je ovaj problem mnogo širi i od
derivacionih MHE i veći od Stare planine, došlo je do formiranja
inicijative Pravo na vodu. U pitanje je mreža organizacija ujedinjenih
u borbi za pristup vodi. Oni se zalažu za direktnije uključivanje
stanovništva i lokalnih zajednica u procese odlučivanja o ovom resursu i
protive se privatizaciji vode i vodnih dobara. 

“Interes privatnih kompanija nije
dugoročna i održivo planirana proizvodnja vode, već sticanje što većeg
profita. Zbog toga, voda mora biti javno dobro u zajedničkom vlasništvu.
Mi se zalažemo se za promenu Ustava koja bi garantovala održivo
snabdevanje domaćinstava kvalitetnom vodom za piće na neprofitnoj
osnovi. Imovinski status ne sme biti uslov pristupa vodi.” – poručuju iz
ove inicijative.

U Toplom dolu i dalje traju
dvadesetoročasovna dežurstva na mostu kako bi se sačuvala reka i život u
selu, a nama i dalje odzvanjaju reči baka Vere koje smo čuli prilikom
nedavne posete:

Mi smo navikli da živimo siromašni i bez para, ali bez vode ne možemo.

U nastavku možete pogledati kompletan video sa tribine održane tokom Festivala samoorganizovanja u CK13.

Ovaj tribina je realizovana u okviru
projekta “Svakodnevno je političko: repolitizacija i demokratizacija
društvene svakodnevice kroz javnu reč, edukaciju i aktivizam” koji je
podržao Fond za otvoreno društvo, Srbija i National Endowment for
Democracy, USA.

ALTERnoON ► Andergraund bioskop▲ at CK13

Pon, 2019-09-30 22:00

ALTERNOON je novi filmski serijal koji se održava u Omladinskom centru CK13 dvaput mesečno. Akcentujemo andergraund filmska ostvarenja koja za tematiku imaju DIY kulturu i bave se samom alternativnom umetnošću kao načinom razmišljanja. Serijal Alternoon se radi isključivo u edukativne svrhe te je ulaz na sve projekcije besplatan.

20:00 ► B-MOVIE: LUST AND SOUND IN WEST-BERLIN 1979-1989
======================================================
Muzika, umestnost i haos u zapadnom Berlinu osamdesetih. Grad, koji je zatvoren i pregrađen zidom, postao je srž kreativne i sub-pop kulture. Pre nego što je gvozdena zavesa pala, sve je izgledalo moguće. B-MOVIE je film koji svojim brzim stilom montaže, TV reportažama i gomilom nikada objavljenog video materijala, približava gledaocu duh tog vremena. Ovo je redak film o vremenu gde se akcentuje život u trenutku, a ne život za budućnost.

Režija: Jörg A. Hoppe, Heiko Lange i Klaus Maeck
Trajanje: 92 min.

21:30 ► CINEMA PERVERSO: The Wonderful and Twisted World of Railroad Cinemas
====================================================
Sedamdesetih i osamdesetih godina Zapadna Nemačka nije imala standardne privatne ili drive-in bioskope. Gde je onda fan trash i underground filmova mogao da ode? Na železničku stanicu! U Zapadnoj Nemačkoj svaka veća železnička stanica imala je bioskop, gde su putnici ubijali vreme gledajući trash i grindhouse filmove. Ti bioskopi su puštali iste filmove po ceo dan. Kada bi se film završio, automatski bi počeo iz početka. Isprva, ovi bioskopi su puštali dokumentarce i vesti, međutim vremenom su počeli puštati i horor filmove, naučnu fantastiku i užasno producirane filmove C kategorije koji su bili jeftini za nabavku. Ko je želeo da pogleda recimo ‘Cannibal Holocaust’ ili ‘I spit on your grave’ jednostavno je odlazio na železniču stanicu.

Režija: Oliver Schwehm
Trajanje: 60 min.

*Oba filma imaju prevode na engleski jezik.

Samo Ženski Vokali: Seven Mouldy Figs

Čet, 2019-09-26 23:00

Samo Ženski Vokali vam predstavljaju Seven Mouldy Figs!

Seven Mouldy Figs zagrebački je trio koji kombinacijom melodioznih dionica, pulsirajućeg groove-a, narativnih vokala i nestandardnom kompozicijom uvode publiku u svoj pogled na svijet rock-a, psihodelije i etno utjecaja.

Dvije Laure i jedna Lucija po drugi put dolaze u CK13 kako bi predstavile nove kreacije iz vlastite tvornice glazbene sreće i odvele publiku na avanturu kroz nepredvidive puteve njihove neobjašnjive potrebe za stvaranjem zamršene glazbe koja se vodi onom starom ‘less is bore’.

7MF je aktivan od 2013. godine, iza sebe ima dva EP-a i jedan album te mnoštvo koncerata po Hrvatskoj, Sloveniji, Austriji, Švedskoj, Njemačkoj, Švicarskoj, Srbiji i BiH, te izvodi samo autorske pjesme na engleskom jeziku. Početkom 2018. godine, 7MF je izbacio svoj prvi live session pod imenom Winter Session i trenutno radi na svom drugom albumu.

Pre i nakon koncerta slušamo DJ set Samo Ženski Vokali.

 

ALTERnoON ► Andergraund bioskop

Pon, 2019-09-23 22:30

ALTERNOON je novi filmski serijal koji se održava u Omladinskom centru CK13 dvaput mesečno. Akcentujemo andergraund filmska ostvarenja koja za tematiku imaju DIY kulturu i bave se samom alternativnom umetnošću kao načinom razmišljanja. Serijal Alternoon se radi isključivo u edukativne svrhe te je ulaz na sve projekcije besplatan.

20:30 ► THE DEATH AND RESURRECTION SHOW
=========================================
Dokumentarni film o Engleskom art punk/cold wave bendu KILLING JOKE. Film prati njihovu karijeru dugu 35 godina, prikazujući put od samog starta, preko najznačajnijih dešavanja u karijeri, do njihovog istraživanja okultnog. Frontmen benda Jaz Koleman izjavio je da ovaj film najbolje prikazuje njegovu haotičnost i unutrašnje ludilo i da je apsolutni dragulj za fanove benda. Pored samih članova Killing Joke, dokumentarac sadrži ekskluzivne intervjue sa njihovim prijateljima, muzičarima i nesvakidašnjim fanovima.

režija: Shaun Pettigrew
trajanje: 150 min

B strana – 10 godina JAL

Pet, 2019-09-20 23:00

Velika proslava desetog rođendana benda Josip A Lisac!

A strana – intimna JAL strana, premijerno, studio M Novi Sad, 17. 09, pesme koje se ne stoje!

B strana – veliki JAL zvuk, CK13 Novi Sad, 20. 09, emocija u ritmu reči – reč u ritmu emocije!

Cena karte je 400 dinara.

Letnji bazar u Crnoj kući!

Čet, 2019-09-19 20:00

Pozivamo vas na Letnji bazar u Crnoj kući, koji će se održati 19. septembra od 18h!

Bazari u Crnoj kući se održavaju sezonski i zamišljeni su kao prostor za male i lokalne proizvođače, mesto gde oni mogu predstaviti svoje proizvode većem broju ljudi, ali se i međusobno upoznati i razmeniti iskustva.

Događaj možete podržati donacijama tokom trajanja programa.

Lista izlagača/ica:
mmw.jewelry (nakit od recikliranih delova za bicikl
Eterija sapuni
Tufna Unikatni Nakit
Symposion Publisher
Shtrik trik shop (nakit i oslikana ogledala i flase od stakla)
Nakit Diona
– Unikatni nakit by Ljubica Mihailović
ILyriC – jewellery
Ultima vez
– Minijaturne oslikane magnet saksije sa pravom čuvarkućom
– Vrećice za voće i povrće od recikliranog tekstila
Heklica

Zajednička veganska večera

Sre, 2019-09-18 22:00

Pridružite se pripremi od 16 časova ili dođite na Zajedničku vegansku večeru u 20č.

U Otvorenoj kuhinji pripremamo vegansku hranu, jer proizvodnja i upotreba životinjskih proizvoda kao što su meso, mleko i jaja, podrazumeva porobljavanje, prisilno razmnožavanje, mučenje i egzekuciju životinja, eksploataciju prirode i zagađenje životne sredine.

Pripremamo zajedničke večere sredom i kao priliku da se ljudi međusobno druže i upoznaju.

Događaj je namenjen svima koji žele da probaju raznolika veganska jela, da se priključe zajedničkoj pripremi veganske hrane, da saznaju više o veganstvu, susretnu se i razgovaraju sa ljudima sa kojima će sesti za isti sto.

Stammtisch

Sre, 2019-09-18 22:00

Učili ste nemački jezik u školi, na kursu, privatno, ali niste imali priliku da progovorite na času?

Učite trenutno nemački, ali niste imali priliku da se sretnete sa puno Muttersprachler-a sa kojima biste provežbali jezik i ispravili greške?

Nalazite se u Novom Sadu, a potičete sa nemačkog govornog područja i treba vam grupa mladih opuštenih ljudi koja bi vam objasnila šta znači na srpskom “teško žabu u vodu naterati”?

Ne želite čas gramatike?

Onda je Omladinski centar CK13, sredom uveče od 20h, pravo mesto za vas!

Pridružite se opuštenoj atmosferi konverzacije na nemačkom i srpskom jeziku, predložite temu za razgovor, ili se jednostavno upoznajte, vernetzujte sa ljudima sličnim vama i razmenite mišljenja.

Konverzacije se održavaju u prostorijama Omladinskog centra CK13, nije neophodno da prijavite dolazak na konverzaciju.

Učešće je besplatno!

Art bioskop: Tomas Vinterberg

Pon, 2019-09-16 22:30

Art bioskop CK13 vas poziva na ciklus filmova posvećen Tomasu Vinterbergu. Pripremili smo za vas dva njegova ranija ostvarenja “Proslava” i “Kad ima ljubavi”. Vinterberg je jedan osnivača Dogme 95, kodeksa kojim se element rizika vraća u filmsku umetnost.

Ulaz na obe projekcije je besplatan, a obezbeđen je prevod na srpski jezik.

Program:

Ponedeljak, 16. septembar, 20.30 – Proslava (1998) 1h 45min

Ciklus otvaramo Vinterbergovim prvim Dogma 95, ali i njegovim prvim internacionalnim filmom. Tokom proslave 60. rođendana Helgea Hansena, njegov najstariji sin tokom zdravice otkriva njegovu najmračniju tajnu. “Proslava” je nagrađena nagradom žirija na Kanskom festivalu.

Utorak, 17. septembar, 20.30 – Kad ima ljubavi (2003) 1h 44min

Radnja je smeštena u blisku ugroženu budućnost u kojoj je brak dvoje ljudi, Džona i Elene, pred raspadom. Dok je Njujork pokriven snegom, ljudi se smrzavaju u Ugandi, gravitacija slabi u pojedinim delovima Afrike, njih dvoje će pokušati da, ipak, spasu svoj brak. Vinterberg u ovom filmu prilično spretno uspostavlja paralelu između kolapsa svetskih razmera i ljubavi njegovih likova.

Očekujemo vas,

Art bioskop CK13

Samoorganizovanje mladih: Majski Dan

Pon, 2019-09-16 21:00

Neki kažu: ne bi trebalo da razmišljamo o tome šta svet može da pruži nama, već šta mi možemo da pružimo njemu.

Ali šta da pruži neko ko nema ništa?

Kakvoj budućnosti se mogu nadati mladi ljudi u našoj zemlji, i kako se ova zemlja zapravo ophodi prema onima kojima treba da poveri svoju budućnost?

Kada već govorimo o samoorganizovanju, zašto da i sami ne pokušamo?

Kroz čitanje eseja, ilustracije i razgovor, osmotrićemo probleme sa kojima se susrećemo svaki dan iz ugla jedne od mnogih mladih osoba iz naše zemlje, i porazgovarati o tome šta mladi ljudi, i svi ljudi uopšte, zajedno mogu da učine za sebe i sopstvenu budućnost.

I saznaćemo šta je to zapravo Majski Dan.

Projekat “Tekst je prisutan” podržan od strane Gradske uprave za sport i omladinu

Pon, 2019-09-16 15:19

Književni projekat “Tekst je prisutan” podržan je od strane Gradske uprave za sport i omladinu
Grada Novog Sada. Projekat je podržan na osnovu odluke o ostvarivanju
potreba i interesa mladih u oblastima omladinskog sektora na teritoriji
Grada Novog Sada u programu realizacije Lokalnog akcionog plana politike
za mlade Grada Novog Sada za period 2019-2022. u 2019. godini.

Projekat “Tekst je prisutan” sadrži seriju od četiri književne večeri
koje će se održati do kraja godine u Omladinskom centru CK13, a na
kojima će biti promovisana novija književna scena. Osim toga, projekat
obuhvata i radionice kreativnog pisanja Pisalište koje će se tokom
jeseni jednom nedeljno održavati u Omladinskom centru CK13. Predviđeno
je da iz ovih radionica proistekne zajednički zbornik radova koji su na
tim radionicama nastali.

Veče Dron Muzike 22 (Izložba + 3 Koncerta)

Sub, 2019-09-14 23:00

Dron Izložba: Filip Đurović – Trag Mikrofonije
Zvučnom vibracijom se pomera grafit i stvara se slika.

Dron koncert #1: Filip Đurović
Dron koncert #2: Daniel More
Dron koncert #3: Milan Milojković

Urednik programa: Danilo Šainović
Kuratori izložbe: Zita Argyelán i Lazar Čurčić

Ulaz se plaća putem donacije.

BIĆE GLASNO

Inicijativa PRAVDA ZA DAVIDA (Festival samoorganizovanja)

Pet, 2019-09-13 12:07

Predstavljanje inicijative Pravda za Davida na Festivalu samoorganizovanja u Omladinskom centru CK13 u Novom Sadu (8. septembar 2019. godine)

Stammtisch

Sre, 2019-09-11 22:00

Učili ste nemački jezik u školi, na kursu, privatno, ali niste imali priliku da progovorite na času?

Učite trenutno nemački, ali niste imali priliku da se sretnete sa puno Muttersprachler-a sa kojima biste provežbali jezik i ispravili greške?

Nalazite se u Novom Sadu, a potičete sa nemačkog govornog područja i treba vam grupa mladih opuštenih ljudi koja bi vam objasnila šta znači na srpskom “teško žabu u vodu naterati”?

Ne želite čas gramatike?

Onda je Omladinski centar CK13, sredom uveče od 20h, pravo mesto za vas!

Pridružite se opuštenoj atmosferi konverzacije na nemačkom i srpskom jeziku, predložite temu za razgovor, ili se jednostavno upoznajte, vernetzujte sa ljudima sličnim vama i razmenite mišljenja.

Konverzacije se održavaju u prostorijama Omladinskog centra CK13, nije neophodno da prijavite dolazak na konverzaciju.

Učešće je besplatno!

Aktivistički bioskop: Oduzeti život (2009)

Uto, 2019-09-10 22:30

Oduzeti život (2009), D.H. Peri, 1h 32min

Oduzeti život je priča o dečaku Evanu Periju koji se ubio 2005. godine. Ovo delo su snimili njegovi roditelji u pokušaju da ispitaju Evanovu suicidnost, depresiju i bipolarni poremaćaj i način na koji je sve to uticalo na njegov život i život njegove porodice. Film prikazujemo na Međunarodni dan prevencije samoubistva i sa nama će biti i predstavnici Centra Srce koji će prezentovati svoj rad i imati priliku da porazgovaraju sa svim zainteresovanima.

Projekcija će se održati na letnjoj pozornici CK13. Ulaz je besplatan i nije obezbeđen prevod.

Živi zid između države i ljudi

Uto, 2019-09-10 13:53

Povodom sve učestalijih deložacija – prinudnih iseljenja građana koji zbog teške ekonomske situacije ili prevara ostaju bez svojih domova, razgovarali smo sa članovima Združene akcije “Krov nad glavom”, Ivanom Zlatićem i Nemanjom Pantovićem, na tribini u Omladinskom centru CK13, 31. maja.

Polazeći od pretpostavke da je pravo na stanovanje jedno od osnovnih ljudskih prava, aktivisti ove inicijative direktnim akcijama brane domove na udaru sile zakona, postavljajući živi zid između žrtava, policije i izvršitelja. Na taj način odlažu izvršenje, kupujući vreme ugroženim stanarima da prilože žalbu u pokušaju da dokažu prevaru i druge propuste i povrede prava koje se dešavaju u procesu izvršenja.

Siže ovih slučajeva je sledeći: zbog duga za komunalne usluge, neotplaćenog kredita ili prevare investitora ili podstanara, vlasnik stana dobija rešenje javnog izvršitelja u kojem mu se predočava visina duga koji se, u slučaju kada ne može da bude izmiren, naplaćuje izvršenjem na nepokretnosti. Drugim rečima, postojeći dug se izmiruje naplatom putem prodaje nepokretne imovine dužnika. Uslovi otplate duga su nemogući, a vreme za otplatu prekratko, budući da se radi o enormno vosokim iznosima, nastalim gomilanjem troškova, kamate, kao i troškova sudskih procesa i izvršitelja koji padaju na teret dužnika.

Nedostupno stanovanje

Ovakvi slučajevi gubitka stambenog prostora nisu od skora. Tokom devedesetih godina dvadesetog veka, za vreme privatizacije stambenog fonda, ljudi su, takođe, ostajali bez krova nad glavom. Mediji su o tome sporadično izveštavali i u maniru žute štampe, ali se niko nije ozbiljno bavio posledicama transformacije stambenog prostora od prava ka robi. Dovršena privatizacija društvenih stanova, trasirala je današnju stambenu krizu i ozakonila deložacije kao sredstvo u rešavanju imovinsko-pravnih sporova. Međutim, kada govorimo o današnjim slučajevima prinudnih iseljenja, moramo imati u vidu novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju, kao i nizak životni standard i visoku stopu nezaposlenosti u Srbiji. Novi Zakon o stanovanju je samo potvrdio neprikosnovenost vlasništva nad nekrentinom kao isključivi osnov odgovornosti za njeno očuvanje, ne uzimajući u obzir socijalni aspekt stanovanja i materijalnu realnost života prosečnih građana Srbije koji svakodnevno muče muku da pokriju osnovne komunalne troškove. Zahvaljujući novom Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, građani će se naći u još težoj situaciji.

Združena akcija “Krov nad glavom” se poziva na podatke Eurostata po kom tri četvrtine stanovnika Srbije izdvaja 70% mesečnih prihoda za pokrivanje troškova stanovanja, što Srbiju čini državom sa najnepristupačnijim stanovanjem u Evropi. Ako pratimo liniju težih socijalnih slučajeva, poput podstanara, korisnika socijalnih stanova ili improvizovanih naselja, situacija je još neizvesnija. Otuda i insistiranje na terminu “prinudno iseljenje” jer govorimo o nasilnom aktu države kojim se oduzima stambeni prostor za koji ljudi rade celog života, a da im se, pri tom, ne omogućava priuštiv alternativni smeštaj. Ovo upućuje da je model tržišnog stanovanja neadekvatan i neizdrživ, da doprinosi daljem osiromašenju i da proizvodi beskućnike.
Dakle, nema mesta za ocenu deložacija kao posledice nesposobnosti ljudi da vode ekonomiju domaćinstva niti za njihovu dalju stigmatizaciju, već za ocenu o nepostojanju stambene politike koja garantuje svima ostvarivanje prava na stan.

Zakon jačeg

Kada je reč o Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, bitno je ukazati na kratki istorijat institucije izvršitelja u pravnom sistemu Srbije. Važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju, usvojen 2011. godine i menjan tri puta, uveo je bitnu novinu – izvršitelja kao novu profesiju u pravnom sistemu Srbije. Ovim se omogućilo da sud prilikom utvrđivanja mere potraživanja po nalogu poverioca može da unajmi privatnog izvršitelja za potrebe izvršenja naplate duga prema dužniku. Potreba za uvođenjem institucije izvršitelja proistekla je iz manjka kapaciteta sudskih izvršitelja da sprovedu izvršenja, zbog čega su mnoga ostala nesprovedena. Procenjuje se da je od 2012. do 2016. godine, zahvaljujući ovom zakonu, sprovedeno oko 300.000 rešenja, pri čemu se prosečno vreme sprovođenja izvršnog postupka smanjilo sa 635 na 100 dana.

Ovaj podatak svakako govori u prilog smanjenja broja predmeta u našem pravosudnom sistemu i efikasnijem sprovođenju izvršenja, ali se postavlja pitanje da li efikasnost postupka osigurava i pravednost postupka, odnosno da li nova metodologija ide na ruku svim poveriocima, bez obzira na njihov materijalni i društveni status. Po rečima protagonista Združene akcije “Krov nad glavom”, zakon se sprovodi po principu zakona jačeg. Postoji čitav niz slučajeva obespravljenih radnika koji iz nemogućnosti da naplate dugove poslodavaca (zbog odlaska firme u stečaj ili statusa gubitaša) ne mogu ni da uđu u pokretanje postupka izvršenja, niti se izvršenja sprovode prema krupnijim, zaštićenim dužnicima koji su jači od poverilaca. S druge strane, “jači igrači”, poput javnih komunalnih preduzeća, banaka i investitora, ovih problema nemaju. Naprotiv, čini se da im zakon ide na ruku, jer su nemoćni građani laka meta.

Natalija Čolović iz Komiteta pravnika za ljudska prava ocenjuje da postupak izvršenja jeste postao efikasniji, ali na štetu prava dužnika i to onih sa najnižim primanjima, kao i da praksa pokazuje da su od primene zakona izuzeti veliki dužnici. Dodatna otežavajuća okolnost za obične građane nastupa 2016. godine kada se donosi novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju u kom privatni izvršitelj dobija status javnog lica, što podrazumeva da se izvršni postupci pokreću između poverioca i izvrštelja, bez posredstva suda. Ovim se izvršiteljima poverava deo vlasti, iako i dalje rade u privatnom aranžmanu, pod okriljem svojih firmi i po logici dobitka na osnovu tarife, nagrada i premija koje proističu iz broja uspešno realizovanih slučajeva. Dodmo li ovome propis po kom žalba ne odlaže izvršenje, efikasnost rada sada javnih izvršitelja, a time i države, motivisana je krajnje neobičnim razlogom u domenu pravde – zaradom, što se očitava i u suptilnim pritiscima kojima su izloženi dužnici od strane izvršitelja – u nagovorima da odustanu od svoje imovine koja će se onda prodati na javnim aukcijama po mnogo nižoj ceni od tržišne i kasnije preprodati na tržištu.

Šta da se radi?

Ne postoji tačna informacija o broju sprovedenih prinudnih iseljenja, ali je pretpostavka da ne bi išla na ruku vlasti, što pokazuje i činjenica da se vesti o sprovođenju prinudnih iseljenja ne nalaze u zvaničnim medijima. U sklopu obznanjivanja i rasvetljavanja ovih procesa, Združena akcija “Krov nad glavom” planira pokretanje narodne incijative za promenu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, uvođenjem člana zakona po kojem predmet izvršenja ne može da bude jedina nekretnina u posedu dužnika, kao i propisa da žalba odlaže izvršenje, kako bi se izašlo u susret prevarenim i socijalno ugroženim građanima.

U moto Komore javnih izvršitelja “Odgovor je odgovornost”, intervenišemo konstatacijom da pretnje i sejanje straha od gubitka krova nad glavom, ne predstavljaju odgovornu socijalnu politiku i da bi odgovornost trebalo tražiti u iznalaženju novog modela socijalnog stanovanja, u obezbeđivanju prava na stan za sve.

U prilog borbi protiv prinudnih iseljenja delimo sa vama video snimak razgovora sa članovima Združene akcije “Krov nad glavom” na kojoj su Ivan Zlatić i Nemanja Pantović izložili dosadašnje združene akcije.

Strane