new media center_kuda.org

Gostovanje kuda.org u pratećem programu izložbe

KO NEĆE DA MISLI, LETI NAPOLJE!
Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas
 

petak, 3. septembar 2021., u 18h
Umetnički prostor U10,
Kosovke devojke 3, Beograd

U okviru pratećeg programa izložbe KO NEĆE DA MISLI, LETI NAPOLJE! Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas, u Umetničkom prostoru U10, biće održan razgovor izdavača Zorana Pantelića i kustoskinje Ivane Bašičević Antić povodom publikacija „Crveni horizont” Dejana Sretenovića (kuda.org, 2020) i „The Art of Direct Action - Social Sculpture and Beyond” (Sternberg Press, 2019).

Pre razgovora, umetnica Sanja Latinović ponovo će izvesti svoj performans „On time”, koji je prvi put izveden na otvaranju izložbe, 26. avgusta.

Knjiga „Crveni horizont. Avangarda i revolucija u Jugoslaviji 1919–1932” Dejana Sretenovića, prva je studija koja se bavi jugoslovenskim avangardama iz perspektive istorije levih političkih ideja. Budući da su jugoslovenske avangarde po političkom opredeljenju pripadale radikalnoj levici, da su estetsku revoluciju smatrale sastavnim delom socijalne revolucije, knjiga istražuje moduse ispoljavanja ideja marksizma i anarhizma u programima i delatnostima avangardi, u rasponu od ekspresionizma, preko zenitizma, dadaizma, konstruktivizma i hipnizma, do nadrealizma. Politike jugoslovenskih avangardi razmatraju se u kontekstu evropskih avangardnih tokova i idejnih borbi na levom kulturnom frontu, kao i u svetlu razvoja marksističke estetike i odnosa organizovanog komunizma prema modernoj umetnosti. Knjiga je strukturirana u formi istorijsko-teorijskog narativa, polazeći od tumačenja avangarde i komunizma kao dva velika epska narativa dvadesetog veka koji pripovedaju o pobunama, snovima, sukobima, pobedama i porazima onih koji su želeli da radikalno promene društvo i umetnost svoje epohe.

Jedan od najzačajnijih preokreta u savremenoj umetnosti tokom prethodne dve decenije odnosi se na umetnike i kolektive koji su pomerili svoj umetnički fokus sa reprezentacije na direktnu društvenu akciju. Publikacija „The Art of Direct Action - Social Sculpture and Beyond” pokazuje zašto bi ova tranzicija mogla da promeni razumevanje umetničke produkcije uopšte i natera nas da preispitamo ulogu umetnosti u društvu. Knjiga je okupila međunarodno priznate umetnike, istraživače i eksperte na polju društveno angažovane umetnosti, kako bi razmotrila istorijski razvoj na ovom polju i istražila ulogu koju je koncept socijalne skulpture nemačkog umetnika Jozefa Bojsa imao u ovom razvoju. Tekstovi u knjizi pružaju teorijska razmatranja i istorijske analize, i uobličuju kritičku debatu o reprezentativnim društveno angažovanim umetničkim projektima od sedamdesetih godina 20. veka, sa ciljem ispitivanja strategija, prilika i neuspeha ove prakse.

-
Molimo da se prilikom posete pridržavate mera protiv širenja virusa COVID-19.

-

O izložbi:

Povodom 100 godina rođenja Jozefa Bojsa i Dimitrija Bašičevića Mangelosa u organizaciji Goethe-Instituta iz Beograda održava se izložba Ko neće da misli, leti napolje! Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas u Galeriji „Menjačnica“, Goethe-Instituta u Beogradu, Knez Mihajlova 50, Beograd od 26.08.2021. - 18.09.2021.

Kustosi i saradnici (za Beograd):
dr Ivana Bašičević Antić
dr Selman Trtovac
tim U10
tim NGVU

Godine 2021. navršava se tačno 100 godina od rođenja Jozefa Bojsa. Pored toga što je jedan od najznačajnijih umetnika svetske umetničke scene posle Drugog svetskog rata, Bojs je ostvario značajan uticaj na umetnike iz naše sredine. Najpre su se umetnici tzv. Nove umetnosti sedamdesetih susreli sa Jozefom Bojsom u Edinburgu 1973. godine, a potom je 1974. godine Bojs, prihvativši poziv Biljane Tomić, učestvovao na Aprilskim susretima u prostorijama Studentskog kulturnog centra (SKC) u Beogradu. Spona između dve scene nastavlja da se razvija nakon ovih susreta te su mnogobrojni umetnici iz ovog regiona studirali na Akademiji umetnosti u Diseldorfu.

Godine 2021. navršava se takođe i 100 godina od rođenja Dimitrija Bašičevića Mangelosa, jednog od najznačajnijih umetnika regiona i rodonačelnika konceptualne umetničke prakse kod nas. Iako se Mangelosovi radovi nalaze u najprestižnijim muzejskim kolekcijama (Tate Modern, MOMA, Carnegie Museum i dr), u našem regionu nakon 1990. godine i retrospektive u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu, ovaj umetnik nije opsežnije predstavljan te se ispostavlja da zapravo ovom izložbom oba umetnika, i Bojsa i Mangelosa, predstavljamo našoj publici prvi put nakon više od tri decenije.

Odnos umetničkog legata Bojsa i Mangelosa i savremene umetničke scene u Srbiji postaje tema onog dela izložbe koji će se odvijati u prostorijama galerije U10. Taj bi se odnos propitivao kroz radove savremenih umetnika: Sanje Latinović, Slobodana Stošića, Damira Stojnića, Luke Cvetkovića i Svetlane Radenković. Na taj način bi impuls o mogućim odgovorima koji je legat rada Bojsa i Mangelosa došao direktno od umetnika.