Omladinski centar CK13 i Feministička inicijativa protiv seksualnog nasilja “Verujem ti” vas pozivaju da se prijavite za učešće na seminaru “Podizanje feminističke svesti: Svoje i solidarne” koji će se održati 1. i 2. aprila 2023. u Prostoru Miljenko Dereta, u Beogradu (Dobračina 55). 

Pozivamo i ohrabrujemo da se prijave sve devojke i žene koje u feminističkom znanju, praksama i borbi žele da vide put lične i društvene transformacije i osete moć oslobođenja od patrijarhata i rodne nepravde.

Na seminaru Podizanje feminističke svesti: Svoje i solidarne, u sigurnim uslovima izgrađenog međusobnog poverenja i uvažavanja, govoriće se o:

• Političkoj dimenziji naših osećanja i iskustava;
• Širenju svesti o istovetnosti i različitostima u iskustvima žena u patrijarhatu;
• Uzrocima ugnjetavanja žena, u cilju otvaranja novih pogleda na pitanja kako i zašto se ugnjetavanje žena dešava, ali i u cilju otvaranja novih pogleda na moguće načine borbe.

Učesnice će imati priliku da osveste i kontekstualizuju sopstvena iskustava i osećanja sa ciljem:

• Usvajanja znanja o socijalizaciji devojčica u patrijarhatu kao zajedničkom korenu ženskog iskustva nepravde;
• Usvajanja političkog razumevanja emocija žena;
• Podsticanja na dugoročno širenje feminističke svesti;
• Podsticanja na brigu o sebi i drugim ženama;
• Podsticanja na uzimanje učešća u ženskoj borbi.

Program je namenjen devojkama i ženama svih generacija koje žive u Beogradu i okolini.

Prijave se vrše putem online formulara kojem možete pristupiti klikom na sledeći link.

Rok za podnošenje prijave je sreda, 29. mart u ponoć, a obaveštenje o učešću biće dostavljeno e-mailom u četvrtak, 30. marta.

Odabir će se vršiti na temelju motivacije, obrazloženju prijave i korisnosti seminara za prijavljene.

Seminar je besplatan, a radni materijal, ručak i osveženje su obezbeđeni. Troškovi putovanja i smeštaja nisu pokriveni.

Voditeljke programa:

Jelena Riznić, feministička aktivistkinja, master sociološkinja, doktorantkinja i feministička konsultantkinja

Ljubica Milovanović, glumica, feministička aktivistkinja i konsultantkinja

Anita Marković, aktivistkinja, pedagoškinja, psihoterapeutkinja u edukaciji i feministička konsultantkinja

*Omladinski centar CK13 organizuje ovaj seminar u okviru projekta “HRABROST JE ZARAZNA: Jačanje feminističke svesti i aktivizma u Novom Sadu i Srbiji” uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država, kao i uz pomoć fondacije National Endowment for Democracy.

 

 

Sretan vam i borben 8. mart, Dan žena, dan kada se prisećamo i nadahnjujemo životom i delima veličanstvenih, hrabrih i solidarnih žena i njihovim doprinosom budućnosti koju sanjamo i pripremamo, a u kojoj patrijarhat više neće postojati. Danas se susreću ta prošlost i budućnost, kao i u svakom danu, kada žena bezuslovno i nežno prihvata samu sebe, grli drugu ženu, a svoj Bes ne potiskuje, i sve što čini – u svoje ime i u ime svojih sestara – čini to prekidajući dugu istoriju seksizma.

Omladinski centar CK13 se priseća, slavi i veliča žensku viziju, žensku hrabrost, snagu i solidarnost, nadahnjujući se ženama čije poruke i životi predu i tkaju žensku prošlost i žensku budućnost. Od Došljakinje Istine do Tihe Stražarke, do Mononimne V, do Veličanstvene Boginje. Od svake žene do svake žene. Hrabrost je zarazna. Protest žena će se nastaviti.  

Ako je prva žena koju je Bog stvorio bila dovoljno jaka da sama ceo svet okrene naopačke, sve ove žene zajedno bi trebalo da imaju moć da ga vrate na pravo mesto! Muškarcima bi bilo bolje da im to sada i dopuste. – Sojourner Truth

Došlo je vreme da se pobedi ili pokori. Za nas postoji samo jedan izbor. Donele smo odluku. One koje žele slobodu, nikakva kazna neće sprečiti da je traže. Protest žena će se nastaviti… – Alice Paul

Ne prihvatamo vaš svet, vaša pravila, vaše ratove.
Ne prihvatamo vašu surovost i bezobzirnost.
Ne verujemo da jedni moraju da pate da bi drugi preživeli. – V

Vrednosti koje su nam potrebne su vrednosti znanja o tome kako živeti sa prirodom. A to jeste žensko znanje. Potrebno nam je znanje o tome kako da brinemo. Potrebno nam je znanje o tome kako da delimo. To su osobine koja će nam u budućnosti sve više trebati. Zbog toga će žene sa svojom brigom i deljenjem biti učiteljice toga kako biti čovek u budućnosti. – Vandana Shiva

Omladinski centar CK13 vas poziva na seminar alternativnih politika Previše vremena je prošlo: radikalni feminizam za muškarce koji će se održati 18 i 19. marta u Prostoru Miljenko Dereta u Beogradu.

Dvodnevni program seminara Previše vremena je prošlo: radikalni feminizam za muškarce sastoji se od predavanja, razgovora, radionica, i temelji se na konceptu neformalnog obrazovanja kao procesa kroz koji učimo zajedno – jedni od drugih, o drugima i o sebi. U ovom slučaju, učićemo jedni o drugima i o sebi kao muškarcima. Naime, da li je u pitanju prirodno ili identitetsko svojstvo? Odakle izvesnost tog svojstva? Odakle izvesnost prava i privilegija pripisanih muškarcima/muškosti? Šta muškost znači, kome i zašto? 

Kroz takav proces preispitivanja (sebe), nastojaćemo dostići verodostojniju perspektivu sagledavanja i razumevanja patrijarhalnog sveta i našeg saučesništva u njemu, i našeg učešća u naporu oslobođenja od patrijarhata. 

Samu reč ‘patrijarhat’ muškarci najčešće ne susreću u svom svakodnevnom životu, niti im je poznato samo značenje pojma, na šta se tačno odnosi i šta označava – iako ta reč imenuje upravo ono što kao muškarci svakodnevno živimo i činimo. Prema uvidu američke feministkinje bell hooks – ‘ništa više ne pokazuje trajno prisustvo i dejstvo antifeminističke predstave muškaraca kao svemoćnih od same nesvesnosti i neznanja muškaraca o glavnom aspektu političkog sistema koji oblikuje i ispunjava muški identitet i osećaj sopstva od rođenja do smrti’.

Kroz program seminara obradiće se pitanja društveno-istorijskog konteksta nastanka i razvoja feminizma kao političkog pokreta za oslobođenje žena, učenja i praksi radikalnog feminizma, patrijarhalnog sistema i njegovih institucija, ideologije muške nadmoći i seksualnog nasilja kao osnovnog principa sprovođenja muške nadmoći, politike savezništva muškaraca u feminističkom pokretu i ostvarenju feminističke vizije sveta bez patrijarhata. Ako želimo otkriti/povratiti dobrotu, otvorenost i iskrenost u odnosima i izražavanju sopstvenih osećanja, poručuje bel huks – moramo izumeti alternative patrijarhalnoj muškosti. Seminar je namenjen muškarcima koji veruju da je drugačiji svet moguć i da je drugačiji muškarac moguć. 

Seminar vode Miloš Urošević (Žene u crnom) i Borislav Prodanović (CK13)

Seminar će biti održan 18. i 19. marta, u Prostoru Miljenko Dereta (Dobračina 55) u Beogradu. Seminar je besplatan, obezbeđeni su ručak i osveženje. Okvirno trajanje programa oba dana je od 10.30 do 17.30h, a detaljna agenda će biti dostavljena učesnicima na e-mail.

Prijave se vrše putem online formulara kojem možete pristupiti preko linka.

Odabir učesnika će se vršiti na temelju motivacije i obrazloženja prijave. Rok za podnošenje prijava je 15. mart u 20h. 

__________________________

Miloš Urošević – Aktivista feminističko-antimilitarističke organizacije Žene u crnom u Beogradu. Radikalni feminizam upoznao kroz lik i delo Andree Dvorkin, kada se zemlja pomerila i od tada pa na dalje stoji u toj tački. Kao i ona „ne veruje da je mučenje muškaraca u zatvorima gore od mučenja žena u krevetima“. Zajedno sa Sanjom Pavlović, 2017. godine uredio čitanku Oslobođenje žena: feministički tekstovi (1964-1975); sa Nelom Pamuković, 2019. čitanku Oslobođenje lezbejki: feministički tekstovi (1968-1980); sa Nikolom Tucakovim, 2021. čitanku Oslobođenje pedera: tekstovi (1951-1981); sa Borislavom Prodanovićem, 2023. čitanku Previše vremena je prošlo: radikalni feminizam za muškarce – tekstovi.

Borislav prodanović – Putnik, umetnik i teolog, radnik Omladinskog centra CK13 u Novom Sadu. Radikalni feminizam upoznao kroz delo filozofkinje i teološkinje Meri Dejli; iskustvo susreta sa njenim radom smatra svojim korenitim preobraćenjem. Bavi se feminističkom teologijom. 

*Seminar “Previše vremena je prošlo: radikalni feminizam za muškarce” Omladinski centar CK13 organizuje u okviru projekta “HRABROST JE ZARAZNA: Jačanje feminističke svesti i aktivizma u Novom Sadu i Srbiji” uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država. 

#AmerickaAmbasada #USEmbassyBelgrade

Omladinski centar CK13 i Feministička inicijativa protiv seksualnog nasilja “Verujem ti” vas pozivaju da se prijavite za učešće na seminaru “Podizanje feminističke svesti: svoje i solidarne” koji će se održati 11. i 12. marta 2023. u prostorijama Omladinskog centra CK13. 

Pozivamo i ohrabrujemo da se prijave sve devojke i žene koje u feminističkom znanju, praksama i borbi žele da vide put transformacije društva i osete moć oslobođenja od patrijarhata i rodne nepravde.

Na seminaru Podizanje feminističke svesti: svoje i solidarne, u sigurnim uslovima izgrađenog međusobnog poverenja i uvažavanja, govoriće se o:

• Političkoj dimenziji naših osećanja i iskustava;
• Širenju svesti o istovetnosti i različitostima u iskustvima žena u patrijarhatu;
• Uzrocima ugnjetavanja žena, u cilju otvaranja novih pogleda na pitanja kako i zašto se ugnjetavanje žena dešava, ali i u cilju otvaranja novih pogleda na moguće načine borbe.

Učesnice će imati priliku da osveste i kontekstualizuju sopstvena iskustava i osećanja sa ciljem:

• Usvajanja znanja o socijalizaciji devojčica u patrijarhatu kao zajedničkom korenu ženskog iskustva nepravde;
• Usvajanja političkog razumevanja emocija žena;
• Podsticanja na dugoročno širenje feminističke svesti;
• Podsticanja na brigu o sebi i drugim ženama;
• Podsticanja na uzimanje učešća u ženskoj borbi.

Program je namenjen devojkama i ženama svih generacija koje žive u Novom Sadu i okolini.

Prijave se vrše putem online formulara kojem možete pristupiti klikom na sledeći link.

Rok za podnošenje prijave je sreda, 8. mart u ponoć, a obaveštenje o učešću biće dostavljeno e-mailom u četvrtak, 9. marta.

Odabir će se vršiti na temelju motivacije, obrazloženju prijave i korisnosti seminara za prijavljene.

Seminar je besplatan, a radni materijal, ručak i osveženje su obezbeđeni. Troškovi putovanja i smeštaja nisu pokriveni.

Voditeljke programa:

Jelena Riznić, feministička aktivistkinja, master sociološkinja, doktorantkinja i feministička konsultantkinja

Ljubica Milovanović, glumica, feministička aktivistkinja i konsultantkinja

Anita Marković, aktivistkinja, pedagoškinja, psihoterapeutkinja u edukaciji i feministička konsultantkinja

*Omladinski centar CK13 organizuje ovaj seminar u okviru projekta “HRABROST JE ZARAZNA: Jačanje feminističke svesti i aktivizma u Novom Sadu i Srbiji” uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država.

#AmerickaAmbasada #USEmbassyBelgrade

 

Omladinski centar CK13 vas poziva na seminar alternativnih politika “Ekofeminizam i procesni rad – da li je ekofeminizam realan?”, koji će se održati 4. i 5. marta u Crnoj kući. Seminar je namenjen svima koji veruju da je drugačiji svet moguć.

| O seminaru |

Počeci ekofeminizma zadiru u sedamdesete godine prošloga stoljeća, dok se u našem području ekofeminističko djelovanje pojavilo dvadesetak godina kasnije. Ne postoji jedinstvena i jedna jedina definicija ekofeminizma. Ekofeministkinje i ekofeministi uglavnom se slažu u ovome: dominacija i nasilje nad ženom (i drugim obespravljenim bićima) i dominacija i nasilje nad prirodom u zapadnoj su kulturi historijski, politički i simbolički isprepletene i neodvojive pojave. Pored združivanja tema i pojmova feminizma i ekologizma, kaleidoskop ekofeminizama uključuje i povijesnu analizu pretpatrijarhalnih društava, iznalaženje novih oblika spiritualnosti, rastvaranje binarnih opozicija zapadnog načina mišljenja, znanosti i kulture i, konačno – preuzimanje obaveze aktivističkog angažmana u zaustavljanju rasizma, klasizma, imperijalizma, heteroseksizma, antropocentrizma i bilo kojeg drugog oblika represije.

Na dvodnevnom seminaru “Ekofeminizam i procesni rad – da li je ekofeminizam realan?” radit ćemo na dosadašnjim idejama, spoznajama i praksama iz područja ekofeminizma, s posebnim naglaskom na pitanja koja ekofeminizam otvara u 21. stoljeću. To ćemo učiniti dinamičnim čitanjem odabranih tekstova i paralelnim procesnim radom same grupe. Čitanju tekstova prethodit će upoznavanje s rječnikom ekofeminizma i procesnoga rada i njima pripadajućih izraza i postupaka. Cijelo ćemo vrijeme raditi na način radionice, majeutičkom metodom, iskustvenim, interaktivnim i suradničkim učenjem, u kojem konkretan sadržaj i dinamiku rada stvaraju sami sudionici.

Posebno ćemo pokazati kako se ekofeministički pokret i s njim povezana etika skrbi sastoji od neprestane afirmacije, osvještavanja, zamjećivanja, imenovanja, prihvaćanja, uključivanja i transformacije marginalnih i zanemarenih aspekata našega osobnog iskustva kao i drugih bića koja su u našem okruženju isključena i obespravljena. Pokazat ćemo kako se nasuprot binarnoj logici i hijerarhijskoj podjeli svijeta, dominaciji jednih nad drugima – nalaze i drugačiji oblici govora i praksi.

U procesnom radu primjenit ćemo dva ključna postupka koja će biti temeljito objašnjena i uvježbana: pojačavanje iskustva i svjesnost.

Seminar vodi Karmen Ratković.

Seminar će biti održan 4. i 5. marta u Omladinskom centru CK13 (Vojvode Bojovića 13). Okvirno trajanje programa oba dana je od 10 do 17.30h. Učešće je besplatano, a obezbeđeni su ručak i osveženje. Prijave se vrše putem online formulara kojem možete pristupiti preko linka.

Broj polaznika je ograničen, a odabir će se vršiti na temelju motivacije i obrazloženja prijave. Detaljna agenda će biti dostavljena učesnicima na e-mail.

Rok za podnošenje prijava je 26. februar u ponoć. Obaveštenje o učešću će biti dostavljeno do utorka, 28. februara.

Karmen Ratković: Rođena je 1965. u Zagrebu. Diplomirala je povijest umjetnosti i filozofiju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i studirala arhitekturu na Arhitektonskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu. Usavršavala se u SAD-u, Danskoj i Mađarskoj. Na Interuniverzitetskom studiju u Dubrovniku pohađala je doktorski studij Filozofija znanosti, na Central European University u Budimpešti pohađala je kurs Theories of Gender in Culture, te doktorski studij Gender Studies. Od 1989. do 2002. godine predavala je u XV gimnaziji u Zagrebu i na International Baccalaureate School. Kooautorica je udžbenika likovne umjetnosti, te autorica istoimenog priručnika. Aktivno je djelovala u projektu Community Art – Umjetnost zajednice u kojem je koordinirala rad Škole umjetnosti zajednice. Osnivačica je udruge Mali korak – centar za kulturu mira i nenasilja (1995.) u kojoj je bila dugogodišnja programska koordinatorica. Osnivačica je i Centra za ženske studije gdje je predavala kolegij Ekofeminizam i procesni rad, te Centra za mirovne studije u kojem je predavala kolegije o mirnom rješavanju/transformaciji sukoba.

Seminar alternativnih politika “Ekofeminizam i procesni rad – da li je ekofeminizam realan?” sprovodi se u okviru projekta “Dok suvereno govorim, podrhtavaju mi ruke: Ekološka kriza kao simptom društva – razumevanje i delovanje” Omladinskog centra CK13, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

Poštovani,

Obaveštavamo vas da od sada aktivnosti Omladinskog centra CK13 možete pratiti na novoj web adresi ck13.space

Migraciju na novi domen izvršili smo kako bismo ojačali nezavisnost i sigurnost u svom radu.

Brutalni napad neonacista na Crni Ovan koji se dogodio 15. januara ove godine predstavlja vrhunac dosadašnjih mnogobrojnih napada na ovaj alternativni prostor. Osnivač Crnog Ovna, Bojan Šovljanski Šolja, već je odavno targetiran od strane fašista, i protiv njega i zajednice okupljene oko Crnog Ovna se uveliko sprovodi javna hajka sa pozivom na linč. 

Osim što mi je važan prijatelj, Šolja je za mene važna ličnost za hardkor i pank scenu, istrajan borac za prava životinja i čovek koji radi sa mladim ljudima od kojih su se mnogi i angažovali kroz Rebuild Collective, Crnu Ovcu i Crni Ovan. Koncerti koje organizuje Rebuild Collective su praznik za scenu, a broj domaćih i stranih bendova koje su ugostili je impozantan. Bez ikakve sumnje, Šolja je nezavisnu novosadsku muzičku scenu zadužio za brojna prijateljstva i saradnje. Entuzijazam, predanost, istrajnost, hrabrost su neophodni za javno delovanje, a svako ko poznaje Šolju, poznaje ga upravo kroz ove vrline. Svi prostori koje je inicirao i gradio sa drugima (Crna Ovca, Crni Ovan) jasno su reflektovali ideje antifašizma, solidarnosti i tolerancije. Zato su napadi na Crni Ovan napadi na ove vrednosti. Naravno, upravo to predstavlja primarni motiv ovih napada.

Jasna poruka podrške koju je scena poslala i pokazala je važna, kao i svaki put do sada. Ono što me ovaj put posebno dotiče, lično i politički – jer su napadi na moje prijatelje, napadi na moje vrednosti i moje društvo – je što sam prvi put svog prijatelja video duboko zabrinutog i po prvi put smo podelili sumnje oko toga koliko je bezbedno nastaviti prkositi ovim pritiscima. Jer, fizičko nasilje je pređena linija, jasan pokazatelj raspuštenog nasilja čiji je cilj uništenje onog drugog. 

Činjenica da mladi napadači koji otvoreno nose fašističke ambleme i slobodno šetaju naoružani mačetama i drugim hladnim oružjem imaju svega dvadesetak godina me navodi na pomisao da su ti ljudi imali oko pet godina kada se otvarala Crna kuća 2007. godine, što mene, kao jednog od protagoniste CK13 i scene uopšte, stavlja pred nekoliko pitanja. Gde se to nalazimo sada, nakon 16 godina od otvaranja Crne Kuće? Kakav je ovo grad u kom živimo? Kakva je situacija sa nezavisnim prostorima?

Trenutno je situacija takva da Crnu kuću žele da zatvore jedni od njenih osnivača (kuda.org), koji su duboko ogrizli u korupciono držanje, i pitanje je koju pomoć sistema imaju u tom poduhvatu. Dom b-612 je u neizvesnosti sa prostorom (nadam se da će nova lokacija u Matice srpske uspešno početi sa radom i da će trajati dugo). Crni Ovan je pod stalnom metom fizičkih napada neofašista, verovatno u sprezi sa državom, kako s obzirom na izostanak sankcionisanja prethodnih i ovog napada, tako i s obzirom na učestalost paralelnih napada državnog sistema na Crni Ovan koji je na gotovo mesečnom nivou predmet raznih inspekcija i finansijskog kažnjavanja. Nakon ovog poslednjeg napada neizvesno je kako će mesto živeti jer su zločinci uradili već dosta toga da ga učine nesigurnim.

Nalazimo se u sasvim nepovoljnoj situaciji za nezavisne i alternativne prostore, kada je postalo sasvim očito kako represija prostore slobode pretvara u nebezbedne prostore, ili ih ukida.

Ovih 16 godina bilo je vreme tokom kojeg smo kroz ove nezavisne prostore i društvene inicijative stvarali drugačije društvo, i videli smo da su promene moguće upravo jer ih činimo. Ali upravo zbog toga – zbog te istine da je drugačije društvo moguće i već realno među nama koji to želimo – odgovor ‘društva države’ je da aktivno radi na poništenju ovih prostora i ljudi, na razne načine – u ovom slučaju, na način regrutacije i mobilizacije mladih nesretnika ili maloumnika, i njihovu instrumentalizaciju u krvavo nasilje putem poručenog nasrtaja mačetom na ljude u Crnom Ovnu. 

Prošla godina u Novom Sadu je bila obeležena nedvosmislenom porukom gradonačelnika i drugih rukovodećih ljudi da pobunjeni građani zaslužuju isključivo koleno na vrat. Naše borbe i rad na promociji antifašizma i drugih oblika borbi protiv nasilja je nepovoljna za vlast, ali, vidimo, i za druge “pristojne” ljude kojima nije jasno zašto nismo patriote i zašto pre svega kritikujemo ovu državu (ovde ne govorim o onima koji su uslovljeni partijskim pripadanjem i poslušništvom, jer je u njihovom slučaju teško pretpostaviti slobodnu volju). Nije im jasno zašto podržavamo i ističemo one čija su prava ugrožena (žene, homoseksualce, lezbejke, trans osobe, izbeglice, životinje…), a ne vidimo ugroženost “običnih” ljudi, pri čemu je redovno prisutan narativ o istorijskoj nepravdi učinjenoj prema našem narodu ili o raznim napastima koje nam dolaze sa Zapada. Zamera nam se da ne doprinosimo rodoljublju. Nije im jasno zašto kritički ističemo zločine naše države koji su počinjene u naše ime, a ne spominjemo zločine drugih država. Moglo se videti i po komentarima na društvenim mrežama da nam se prebacuje da previše politiziramo, mračimo atmosferu, insistiramo na razlikama između fašizma i antifašizma, radikalizujemo stvari i konačno – da smo sami krivi što na sebe navlačimo gnev, jer smo isti kao i fašisti samo sa različitim nivoom agresije(!). 

Stvar je jednostavna, ne možemo se razumeti sa ljudima koji misle da je moguće pod nekom zajedničkom vrednošću udružiti antifašizam i etnoljublje. Citiram jedan komentar na društvenim mrežama: “Ti druže živiš u Srbiji i psuješ srpsku zastavu i redovno pljuješ po svemu srpskom, šta si očekivao da će da se desi?”. Mnogi odgovori su mogući, a moj bi bio: “Očekivali smo da je moguće da se organizujemo i prepoznamo na drugačiji način nego po etničkom ključu koji vodi u netrpeljivost prema drugima i drugačijima, a na tom putu je neminovno da napustimo državu kao politički prostor i gradimo drugačije političke prostore. S obzirom da živimo u državi Srbiji, ona se ispostavlja kao primarno polje moći koje nam radi o glavi, a srpska zastava kao simbol te opasnosti”. 

Kroz sistemsko neprijateljstvo države prema ljudima, postalo je već normalizovano da se za građane koji se samoorganizuju termin ‘aktivisti’ koristi u pežorativnom smislu, time ih označujući kao posebnu vrstu ljudi koji su drugačiji od onih koji ostaju anonimni i mirni, “normalni”, koji gledaju svoja posla, ili od onih koji se zadovoljavaju geostrateškim uvidima da svetske sile stoje iza svakog zbivanja, ma koliko ona bila lokalna. U pitanju je logika isključivanja i stigmatizacije svih koji se samoorganizuju, i u tom smislu ne vidim razliku između tretmana države, medija i dobronamernih ljudi. Poruka je jasna – bilo bi bolje da nema samoorganizovanja, da nema onih koji se bune i javno govore o tome koliko je ovo zločinački grad i koliko je ovo zločinačka država. 

Povoljan imidž ovog grada se simulira kroz bogat i spektakularan program (OPENS i EPK): dešavanja su bezbrojna, kultura i programi za mlade su svuda oko nas, a i vajb je dobar, samo je potrebno pridružiti se. 

Istovremeno, sa suprotne strane spektakla, postojimo mi koji se naprosto ne možemo miriti sa spontanitetom nasilja. A na naše postojanje je ovaj grad odgovorio nedvosmisleno, šaljući na nas policiju, privatna nasilnička “obezbeđenja” i mlade fašiste: sigurno bi ovaj grad bio vidno mirniji da nema onih koji se bune i govore. Baš kao što je u javnim preduzećima, institucijama, gradskim upravama i pomenutim fondacijama.

Zato mislim da bi trebalo da napustimo želju da budemo shvaćeni i prihvaćeni kao normalni, jer je ta normativna kategorija ionako u rukama onih koji imaju moć da nas povrede i smaknu ako žele, kao i onih koji se priklanjaju toj moći. Trebalo bi da znamo da zločinci neće nestati ni sa promenom vlasti, jer nasilje je modus operandi našeg patrijarhalnog i ksenofobičnog društva. Ali to ne bi trebalo da nas sprečava da se međusobno prepoznajemo, povezujemo i pomažemo u našim borbama i oglašavanjima. To je ono što možemo i moramo da radimo. Moramo stvarati mesta gde možemo stvarati alternative, susretati istomišljenike i ohrabrabrivati se da takvi kakvi jesmo iskoračujemo u javnost. Samo takva mesta nas mogu spasiti, i pomoći u smanjenju nasilja kod mladih sa kojima moramo raditi na dekonstrukciji “normalnosti” ovog nasilnog sveta. 

Zato se nadam da će Crni Ovan nastaviti da radi, i da će Šolja bezbedno nastaviti sa svojom mislijom. 

To želim i svima nama.

Ozren Lazić

Omladinski centar CK13 vas poziva na seminar alternativnih politika Previše vremena je prošlo: radikalni feminizam za muškarce koji će se održati 4. i 5. februara u Crnoj kući. 

Dvodnevni program seminara Previše vremena je prošlo: radikalni feminizam za muškarce sastoji se od predavanja, razgovora, radionica, i temelji se na konceptu neformalnog obrazovanja kao procesa kroz koji učimo zajedno – jedni od drugih, o drugima i o sebi. U ovom slučaju, učićemo jedni o drugima i o sebi kao muškarcima. Naime, da li je u pitanju prirodno ili identitetsko svojstvo? Odakle izvesnost tog svojstva? Odakle izvesnost prava i privilegija pripisanih muškarcima/muškosti? Šta muškost znači, kome i zašto? 

Kroz takav proces preispitivanja (sebe), nastojaćemo dostići verodostojniju perspektivu sagledavanja i razumevanja patrijarhalnog sveta i našeg saučesništva u njemu, i našeg učešća u naporu oslobođenja od patrijarhata. 

Američka feministkinja bel huks (bell hooks) je patrijarhat opisala kao društvenu bolest koja najviše i najdirektnije ugrožava sav život. Ova bolest na poseban način pogađa život muškaraca, ali je oni najčešće uopšte nisu svesni. Ni samu reč ‘patrijarhat’ muškarci najčešće ne susreću u svom svakodnevnom životu, niti im je poznato samo značenje pojma, na šta se tačno odnosi i šta označava – iako ta reč imenuje upravo ono što kao muškarci svakodnevno živimo i činimo, upravo to što jesmo. Prema uvidu bell hooks – ‘ništa više ne pokazuje trajno prisustvo i dejstvo antifeminističke predstave muškaraca kao svemoćnih od same nesvesnosti i neznanja muškaraca o glavnom aspektu političkog sistema koji oblikuje i ispunjava muški identitet i osećaj sopstva od rođenja do smrti’.

Kroz program seminara obradiće se pitanja društveno-istorijskog konteksta nastanka i razvoja feminizma kao političkog pokreta za oslobođenje žena, učenja i praksi radikalnog feminizma, patrijarhalnog sistema i njegovih institucija, ideologije muške nadmoći i seksualnog nasilja kao osnovnog principa sprovođenja muške nadmoći, politike savezništva muškaraca u feminističkom pokretu i ostvarenju feminističke vizije sveta bez patrijarhata. Ako želimo otkriti/povratiti dobrotu, otvorenost i iskrenost u odnosima i izražavanju sopstvenih osećanja, poručuje bel huks – moramo izumeti alternative patrijarhalnoj muškosti.  

Seminar vode Miloš Urošević (Žene u crnom) i Borislav Prodanović (CK13)

Seminar će biti održan 4. i 5. februara u Omladinskom centru CK13. Okvirno trajanje programa oba dana je od 11 do 17h. Seminar je namenjen osobama iz Novog Sada i okoline. Učešće je besplatano, a obezbeđeni su ručak i osveženje. Namenjen je muškarcima koji veruju da je drugačiji svet moguć i da je drugačiji muškarac moguć. Prijave se vrše putem online formulara kojem možete pristupiti preko linka.

Broj polaznika je ograničen, a odabir će se vršiti na temelju motivacije i obrazloženja prijave. Detaljna agenda će biti dostavljena učesnicima na e-mail.

Rok za podnošenje prijava je 29. januar u ponoć. 

__________________________

Miloš Urošević – Aktivista feminističko-antimilitarističke organizacije Žene u crnom u Beogradu. Radikalni feminizam upoznao kroz lik i delo Andree Dvorkin, kada se zemlja pomerila i od tada pa na dalje stoji u toj tački. Kao i ona „ne veruje da je mučenje muškaraca u zatvorima gore od mučenja žena u krevetima“. Zajedno sa Sanjom Pavlović, 2017. uredio čitanku Oslobođenje žena: feministički tekstovi (1964-1975); sa Nelom Pamuković, 2019. čitanku Oslobođenje lezbejki: feministički tekstovi (1968-1980); sa Nikolom Tucakovim, 2021. čitanku Oslobođenje pedera: tekstovi (1951-1981); sa Borislavom Prodanovićem, 2023. čitanku Previše vremena je prošlo: radikalni feminizam za muškarce – tekstovi.

Borislav prodanović – Putnik, umetnik i teolog, radnik Omladinskog centra CK13 u Novom Sadu. Radikalni feminizam upoznao kroz delo filozofkinje i teološkinje Meri Dejli; iskustvo susreta sa njenim radom smatra svojim korenitim preobraćenjem. Bavi se feminističkom teologijom. 

*Seminar “Previše vremena je prošlo: radikalni feminizam za muškarce” Omladinski centar CK13 organizuje u okviru projekta “HRABROST JE ZARAZNA: Jačanje feminističke svesti i aktivizma u Novom Sadu i Srbiji” uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država. 

#USEmbassyBelgrade #AmerickaAmbasada

…ne prolazi tako ravnodušno pored šume koja se oglašava hučanjem. Zastani. Oslušni. Zapamti. Možda će ti jednog dana trebati taj šum. Jednog dana, kada te uhvati duševna tjeskoba, to hujanje ti može raširiti krila. Ostavi bar malo mjesta u svome sjećanju za ono što nijesi ni svjestan da ti jednoga dana može zatrebati.

Ibrahim Hadžić

 

Reči pesnika su me naučile da gledam: počeo sam da vidim svet i da primećujem kako svet nestaje. Naša nesposobnost da vidimo šta se zaista dešava, sposobnost da ne vidimo, osim užasne ignorantnosti, naziva se još Shifting Baseline Syndrome – sindrom pomeranja linije poređenja: ako dešavanja ne posmatramo sa iste pozicije, nećemo više biti u stanju da uporedimo viđeno i sagledamo promenu. Govoreći o ovom sindromu, George Monbiot napominje da je u međuvremenu postalo teško razlikovati zaštitu prirode od uništavanja prirode, budući da je to što čuvamo ustvari naš ekocidni sistem odnosa prema prirodi i životinjama: …nema ptica, nema insekata. Izgubili smo skoro sve, a ipak to smatramo normalnim i prirodnim. Svaki dan se budimo opet u našoj normalnosti i prirodnosti, nesvesni ‘jednog dana’. Sam zaborav je jedan od simptoma; nemoguće je sećati se onoga što nije zapamćeno: taj svet je ne samo prošao, već nikad nije postojao. Možemo ga možda videti jedino još u snovima, koje, zbog pomeranja linije snoviđenja, više nećemo moći razumeti. I ono što nam je u snu prelepo i čudesno – govor ptica, aure zvezda, milovanje vukova, šum šume, svetlucanje leda, ples kitova – uskoro će biti užasno bolno. Svedočanstvo koje će nas ubiti. Ili možda više neće biti snova. Kristina sa prozora vidi opalo lišće drveta ginka kojeg više nema. Neka žena već 20 minuta stoji u sredini kruga i baca psu lopticu. Jednog jutra je lišće izgledalo čudno. Kada sam izašla u šetnju, prišla sam lišću i videla da je neko od onog kruga u sredini napravio srce. Pokazujem prijatelju fotografiju. ‘Gde je drvo?’ ‘Nema ga’, odgovorio sam. 

– Posekli su ga?!

– Posekli su ga.

…ne prolazi tako ravnodušno pored šume koja se oglašava hučanjem. Zastani. Oslušni. Zapamti. Možda će ti jednog dana trebati taj šum. Jednog dana, kada te uhvati duševna tjeskoba, to hujanje ti može raširiti krila. Ostavi bar malo mjesta u svome sjećanju za ono što nijesi ni svjestan da ti jednoga dana može zatrebati.

Ibrahim Hadžić

 

Reči pesnika su me naučile da gledam: počeo sam da vidim svet i da primećujem kako svet nestaje. Naša nesposobnost da vidimo šta se zaista dešava, sposobnost da ne vidimo, osim užasne ignorantnosti, naziva se još Shifting Baseline Syndrome – sindrom pomeranja linije poređenja: ako dešavanja ne posmatramo sa iste pozicije, nećemo više biti u stanju da uporedimo viđeno i sagledamo promenu. Govoreći o ovom sindromu, George Monbiot napominje da je u međuvremenu postalo teško razlikovati zaštitu prirode od uništavanja prirode, budući da je to što čuvamo ustvari naš ekocidni sistem odnosa prema prirodi i životinjama: …nema ptica, nema insekata. Izgubili smo skoro sve, a ipak to smatramo normalnim i prirodnim. Svaki dan se budimo opet u našoj normalnosti i prirodnosti, nesvesni ‘jednog dana’. Sam zaborav je jedan od simptoma; nemoguće je sećati se onoga što nije zapamćeno: taj svet je ne samo prošao, već nikad nije postojao. Možemo ga možda videti jedino još u snovima, koje, zbog pomeranja linije snoviđenja, više nećemo moći razumeti. I ono što nam je u snu prelepo i čudesno – govor ptica, aure zvezda, milovanje vukova, šum šume, svetlucanje leda, ples kitova – uskoro će biti užasno bolno. Svedočanstvo koje će nas ubiti. Ili možda više neće biti snova. Kristina sa prozora vidi opalo lišće drveta ginka kojeg više nema. Neka žena već 20 minuta stoji u sredini kruga i baca psu lopticu. Jednog jutra je lišće izgledalo čudno. Kada sam izašla u šetnju, prišla sam lišću i videla da je neko od onog kruga u sredini napravio srce. Pokazujem prijatelju fotografiju. ‘Gde je drvo?’ ‘Nema ga’, odgovorio sam.

– Posekli su ga?!

– Posekli su ga.

Još jedna godina se bliži kraju, a i 2022. su u Crnoj kući obeležili brojni kulturno-umetnički sadržaji, solidarni događaji, edukativni i tribinski programi.

Tokom protekle godine u CK13 je održano 70 koncerata i drugih muzičkih događaja, a ono što bismo posebno istakli jeste koncert Marka Nelsona (Pan•American) održanog u avgustu. Takođe, ostvarili smo i značajnu saradnju sa Zaječarkom inicijativom, zahvaljujući čemu je nekoliko bendova sa alternativne novosadske scene nastupalo u Omladinskom centru Zaječar tokom ove jeseni.

U klubu i dvorištu Crne kuće održano je blizu 50 filmskih projekcija, većinom u sklopu Art bioskopa CK13, ali je isto tako prikazano i dosta aktivističkih filmova. Izdvojili bismo projekciju filma “Quo vadis, Aida?” u organizaciji Volonterskog centra Vojvodine, čime je Novi Sad postao tek drugi grad u Srbiji u kome je prikazan ovaj film koji tematizuje genocid u Srebrenici.Održano je preko 20 tribina i diskusija na različite teme od društvenog značaja, a u novembru smo organizovali i regionalnu mirovnu konferenciju sa učesnicima i učesnicama iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije.

Takođe, tokom 2022. održano je 12 književnih večeri i 19 okupljanja Književnog klabinga, zatim 4 izložbe, 4 predstave i performansa, 2 drag žurke, 3 solidarna bazara, 11 veganskih večera, a oko 20 događaja je imalo karakter benefita za različite formalne i neformalne kolektive.

Uz sve to, u CK13 je tokom ove godine održano i desetak seminara neformalne edukacije i brojne besplatne radionice (jezičke, muzičke, književne, glumačke, likovne).

Ono na šta smo posebno ponosni jeste pokretanje Radio zajednice CK13 u maju ove godine. Radio trenutno okuplja dvocifren broj emisija koje se generišu iz zajednice okupljene oko Crne kuće i bave se mahom muzikom, književnošću, filmom, ali i bitnim društvenim i političkim pitanjima.

U julu ove godine smo u Sremskim Karlovcima organizovali jednonedeljnu aktivističku školu sa preko 30 mladih učesnika i učesnica iz Slovenije, Hrvatske i Srbije i planiramo da nastavimo sa ovakvim aktivnosima i u narednim godinama.

Pre par meseci objavili smo i rezultate sveobuhvatnog istraživanja koje smo sproveli na temu beskućništva u Novom Sadu, gde smo ispitivali stavove sugrađana i sugrađanki po ovom pitanju, ali i propitivali rad institucija i udruženja koja se bave ovom tematikom, a takođe smo intervjuisali i ljude koji žive u situaciji beskućništva. Rezultati ovog istraživanja su dostupni javnosti, a nadamo se da će oni u narednom periodu poslužiti i za neko konkretnije bavljenje ovom temom u svrhu poboljšanja situacije ljudi koji su na ulici i pronalaženja rešenja za ovaj gorući društveni problem.

Krajem novembra pokrenuli smo kampanju pod nazivom “Hrabrost je zarazna”, u sklopu borbe protiv nasilja nad ženama, a feminističke poruke koje smo uputili mogu se videti i dalje na našoj fasadi. Smatramo da je pobuna žena ove godine bila jedna od najbitnijih borbi i sigurni smo da će se oslobođenje žena nastaviti i u narednim godinama.

I tokom ove godine brojne organizacije su sprovodile svoje aktivnosti u Crnoj kući, poput Volonterskog centra Vojvodine sa kojim delimo kancelariju, zatim Kuhinje solidarnosti NS koja dva puta nedeljno kuva i distribuira obroke iz CK13, a tu su i naši prijatelji i saborci iz Antifašističkog fronta 23. oktobar, udruženja “Patrija”, Foruma Roma Srbije, Grupe IZAĐI, Doma b612, hora “Naša pjesma”, inicijative A11, Kul.t, Rebuild collective, SPANS, Best buddies, OSA, Irida, Skica…

Ipak, pre nešto više od mesec dana stigla nam je i jedna loša vest, a to je da je Osnovni sud u Novom Sadu doneo presudu po kojoj se usvaja tužbeni zahtev udruženja “Kuda org” po kojoj se utvrđuje raskid Ugovora o korišćenju prostora bez naknade i obavezuje se udruženje “Omladinski centar CK13” da se iseli iz Crne kuće. Podneli smo žalbu na ovu presudu čime se odlaže njeno izvršenje do odluke VIšeg suda. Nadamo se da će presuda biti poništena i vraćena na ponovno suđenje ili da će biti preinačena u našu korist.

Vidimo se i u 2023. godini na istom mestu!

Još jedna godina se bliži kraju, a i 2022. su u Crnoj kući obeležili brojni kulturno-umetnički sadržaji, solidarni događaji, edukativni i tribinski programi.

Tokom protekle godine u CK13 je održano 70 koncerata i drugih muzičkih događaja, a ono što bismo posebno istakli jeste koncert Marka Nelsona (Pan•American) održanog u avgustu. Takođe, ostvarili smo i značajnu saradnju sa Zaječarkom inicijativom, zahvaljujući čemu je nekoliko bendova sa alternativne novosadske scene nastupalo u Omladinskom centru Zaječar tokom ove jeseni.

U klubu i dvorištu Crne kuće održano je blizu 50 filmskih projekcija, većinom u sklopu Art bioskopa CK13, ali je isto tako prikazano i dosta aktivističkih filmova. Izdvojili bismo projekciju filma “Quo vadis, Aida?” u organizaciji Volonterskog centra Vojvodine, čime je Novi Sad postao tek drugi grad u Srbiji u kome je prikazan ovaj film koji tematizuje genocid u Srebrenici.Održano je preko 20 tribina i diskusija na različite teme od društvenog značaja, a u novembru smo organizovali i regionalnu mirovnu konferenciju sa učesnicima i učesnicama iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije.

Takođe, tokom 2022. održano je 12 književnih večeri i 19 okupljanja Književnog klabinga, zatim 4 izložbe, 4 predstave i performansa, 2 drag žurke, 3 solidarna bazara, 11 veganskih večera, a oko 20 događaja je imalo karakter benefita za različite formalne i neformalne kolektive.

Uz sve to, u CK13 je tokom ove godine održano i desetak seminara neformalne edukacije i brojne besplatne radionice (jezičke, muzičke, književne, glumačke, likovne).

Ono na šta smo posebno ponosni jeste pokretanje Radio zajednice CK13 u maju ove godine. Radio trenutno okuplja dvocifren broj emisija koje se generišu iz zajednice okupljene oko Crne kuće i bave se mahom muzikom, književnošću, filmom, ali i bitnim društvenim i političkim pitanjima.

U julu ove godine smo u Sremskim Karlovcima organizovali jednonedeljnu aktivističku školu sa preko 30 mladih učesnika i učesnica iz Slovenije, Hrvatske i Srbije i planiramo da nastavimo sa ovakvim aktivnosima i u narednim godinama.

Pre par meseci objavili smo i rezultate sveobuhvatnog istraživanja koje smo sproveli na temu beskućništva u Novom Sadu, gde smo ispitivali stavove sugrađana i sugrađanki po ovom pitanju, ali i propitivali rad institucija i udruženja koja se bave ovom tematikom, a takođe smo intervjuisali i ljude koji žive u situaciji beskućništva. Rezultati ovog istraživanja su dostupni javnosti, a nadamo se da će oni u narednom periodu poslužiti i za neko konkretnije bavljenje ovom temom u svrhu poboljšanja situacije ljudi koji su na ulici i pronalaženja rešenja za ovaj gorući društveni problem.

Krajem novembra pokrenuli smo kampanju pod nazivom “Hrabrost je zarazna”, u sklopu borbe protiv nasilja nad ženama, a feminističke poruke koje smo uputili mogu se videti i dalje na našoj fasadi. Smatramo da je pobuna žena ove godine bila jedna od najbitnijih borbi i sigurni smo da će se oslobođenje žena nastaviti i u narednim godinama.

I tokom ove godine brojne organizacije su sprovodile svoje aktivnosti u Crnoj kući, poput Volonterskog centra Vojvodine sa kojim delimo kancelariju, zatim Kuhinje solidarnosti NS koja dva puta nedeljno kuva i distribuira obroke iz CK13, a tu su i naši prijatelji i saborci iz Antifašističkog fronta 23. oktobar, udruženja “Patrija”, Foruma Roma Srbije, Grupe IZAĐI, Doma b612, hora “Naša pjesma”, inicijative A11, Kul.t, Rebuild collective, SPANS, Best buddies, OSA, Irida, Skica…

Ipak, pre nešto više od mesec dana stigla nam je i jedna loša vest, a to je da je Osnovni sud u Novom Sadu doneo presudu po kojoj se usvaja tužbeni zahtev udruženja “Kuda org” po kojoj se utvrđuje raskid Ugovora o korišćenju prostora bez naknade i obavezuje se udruženje “Omladinski centar CK13” da se iseli iz Crne kuće. Podneli smo žalbu na ovu presudu čime se odlaže njeno izvršenje do odluke VIšeg suda. Nadamo se da će presuda biti poništena i vraćena na ponovno suđenje ili da će biti preinačena u našu korist.

Vidimo se i u 2023. godini na istom mestu!