centar za nove medije_kuda.org

Lokalne politike i urbana samouprava

Zato „Stanar” & kakve veze mesne zajednice imaju sa lokalnom

Još jedno okupljanje stanovnika Detelinare, ali i iz drugih delova Novog Sada, 17. jula u mesnoj zajednici „Radnički“, imalo je dva konkretna povoda, uz napomenu da je generalni povod uvek prisutan i pokazalo se da je uvek potrebno vraćati mu se – a on je: povezivanje stanara i stanovnika u platformu koja će omogućiti naše upoznavanje, razgovore, organizovanje i inicijative koje se kreću u domenu oživljavanja lokalne zajednice i politike stanovanja. Prisustvo i proboj tog generalnog povoda i poziva u konkretnim, novina je koju evidentiramo, a njihova ilustracija je našla svoje mesto u rečima jednog od urednika biltena „Stanar“, Ozrena Lazića, čija je promocija jedan od konkretnih povoda okupljanja, da su upravo postavljena pitanja (samo postavljanje pitanja i saopštavanje problema) na naslovnici biltena (http://detelinara.org/event/promocija-biltena-stanar-i-razgovor-o-mesnim-zajednicama/), mesto i začetak formiranja platforme za ovakav oblik povezivanja i inicijative stanovnika i stanara. Drugim rečima, mesto problematizovanja sfere stanovanja, kao zajedničke tačke koja se tiče svakog od nas.

Konkretno, događaj je imao dva povoda.Prvi je promocija biltena „Stanar“, na kojoj su govorili članovi uredničkog tima biltena, istovremeno i predsednici skupština stanara iz različitih delova Novog Sada. Između ostalog, bilo je reči i o odluci o nazivu biltena – Stanar – u odnosu na spontano i stalno potenciranje privatnog vlasnika stana (kao preduzetničkog subjekta?) i s druge strane, uklanjanja stanara(kao političkog subjekta?) iz Zakona o održavanju zgrada, gde je zvaničan naziv izmenjen iz Skupštine stanara u Skupštinu zgrade.

Drugi povod je bio razgovor o mesnim zajednicama i iskustvu njihovog funkcionisanja sa Jelenom Jović, bivšom predsednicom Saveta mesne zajednice „Žitni trg“ u Novom Sadu, odbornicom u Skupštini grada i bivšom članicom Saveta za kulturu pri Skupštini grada. Iako su učesnici promocije i razgovora bili najavljeni te su i uzeli reč pre nego što je diskusija sa prisutnima otvorena, diskusioni karakter okupljanja je potenciran i planiran već samom prostornom organizacijom skupa. Zbog toga se diskusija među prisutnima otvorila istog trenutka kada i sam događaj. Zašto je to bitno, uprkos tome što su se povremeno čuli uvek prisutni glasovi opominjanja na nedostatak efikasnosti takvog razgovora? Da li se odgovor na ovo pitanje može sažeti u činjenici da se članovi Saveta mesne zajednice „Radnički“ ni ovaj put nisu odazvali pozivu da prisustvuju javnom događaju i razgovoru sa građanima koji su se okupili u njihovoj mesnoj zajednici, i to upravo na diskusiji koja je otvorila pitanje uspostavljanja snažnije saradnje između građana i mesnih zajednica? Temu o značaju mesnih zajednica smo pokretali i ranije (na radionicama u okviru projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“), gde se istovremeno ukazalo na značaj mesne zajednice kao osnovnog organa lokalne samouprave čiji bi potencijal trebalo da se ogleda u širenju kapaciteta za učešće građana u pogledu donošenja odluka vezanih za njihove lokalne zajednice, ali se ukazalo i na suprotan smer u kretanju ovakvog procesa i na tendenciju svođenja političkog angažmana stanovnika u donošenju odluka vezanih za lokal na partijsko angažovanje, viđeno kao jedini mogući oblik organizovanja stanovnika, ili sad već članova druge zajednice – političke partije, koja retko korespondira sa potrebama lokalnih zajednica. U tom smislu, takođe je interesantno da je iskustvo gošće i saradnice projekta, Jelene Jović, u radu u mesnoj zajednici pre nepunih deset godina, potvrdilo tezu o iščezavanju partijske politike – u smislu dinamike i borbe partijskih programa i politika – i to na primeru članstva Saveta mesnih zajednica, koji, za razliku od pomenutog perioda kada je dinamika postojala, danas svojim članstvom jednoobrazno odslikava stanje u gradskim opštinama i, pre svega, odsustvo same politike.

U tom smislu, bilo je reči o formalnim oblicima učešća građana u radu mesnih zajednica i u lokalnoj sredini, previđenih statutima MZ-a: o institucijamasamodoprinosa i zbora građana, što je otvorilo pitanje saradnje sa mesnim zajednicama i ulaska građana u procese odlučivanja u njima radi donošenja odluka od interesa za lokalne zajednice, ali izvan uobičajenih individualnih kretanja i interesa. Upravo iz tog razloga vidimo značaj u činjenici da se ovakvim skupovima stvara prostor za učešće stanovnika u radu mesnih zajednica, za početak, upravo i najpre, njihovim prisustvom, govorom i diskusijom.