BIRN: Baza podataka o javnim konkursima u oblasti javnog informisanja, kulture, civilnog društva i omladine
Baza podataka o javnim konkursima u oblasti javnog informisanja, kulture, civilnog društva i omladine
BIRN Srbija, u partnerstvu sa Građanskim inicijativama i timom istraživača iz 15 lokalnih organizacija civilnog društva, predstavlja do sada najobimniju bazu javnih konkursa u sektorima medija i javnog informisanja, kulture i umetnosti, organizacija civilnog društva i omladine.
U bazi se nalazi:
836 javnih konkursa
161 lokalna samouprava
5.000.000.000 dinara potrošenih tokom 2019. i 2020. godine
12.897 projekata
6.000 nosilaca projekata
Iako ovi sektori dele slične probleme, do sada nije bilo pokušaja da se na osnovu sveobuhvatne analize podataka ponude zajednička rešenja za pitanja nedovoljne transparentnosti, nedorečenih pravila i neusaglašene prakse u sprovođenju javnih konkursa.
Analiza podataka pokazala je sledeće trendove:
-
Kroz javne konkurse se u velikoj meri finansira redovan rad medija i organizacija
-
Dostupnost informacija o javnim konkursima je nedovoljna za obezbeđivanje transparentnosti i evaluaciju njihovih rezultata
-
Najveći broj finansiranih projekata je u sektoru civilnog društva, među kojima dominiraju tradicionalne organizacije, dok organizacije koje prate rad institucija novac dobijaju veoma retko
-
Najviše novca se izdvaja za javno informisanje, i ukupno i po vrednosti pojedinačnih projekata, ali on uglavnom odlazi na podršku medijima bliskim vlasti
-
Lokalne samouprave sporadično i nedovoljno ulažu u kulturu i omladinu, a za mlade se tokom godina ova podrška i smanjuje
-
Ukupan broj registrovanih organizacija civilnog društva je čak devet puta veći od broja lokalnih organizacija koje dobijaju novac na konkursima
Javni konkursi: dobri u teoriji, loši u praksi
Novac, koji se svake godine daje iz republičkog, pokrajinskog i lokalnih budžeta je najvažniji izvor finansiranja za navedene sektore i namenjen je ostvarivanju javnog interesa. Međutim, u praksi, javni konkursi sve češće postaju predmet interesovanja javnosti zbog zloupotreba, kršenja procedura i sumnje na korupciju.
Prvi korak u sprečavanju zloupotreba bilo bi objavljivanje što većeg broja podataka u vezi sa konkursima i što potpuniji uvid javnosti u ovaj vid potrošnje.
Predstavljeni podaci nude mogućnost dublje analize i procene sprovedenih konkursa i ujedno predstavljaju bazu organizacijama okupljenim oko platforme OKO javnih konkursa za zagovaranje unapređenja javnih politika i procedura za njihovo sprovođenje.
Na osnovu dostupnih podataka i uporednog pregleda stanja u posmatranim sektorima može se izvući nekoliko opštih zaključaka:
Kroz ovaj mehanizam najviše novca odvaja se za javno informisanje, i na nivou ukupno uloženog novca i na nivou prosečne vrednosti pojedinačnih projekata. Najmanje novca i najmanji broj projekata, izdvaja se za omladinu.
Među deset najskupljih projekata nalazi se čak osam medijskih, a ostala dva su Fondacija Exit i Timočka Eparhija. Njihovi projekti zajedno vrede više od 300 miliona dinara. Nasuprot njima, postoji čak 5.441 projekat, čija vrednost ne prelazi 100.000 dinara.
Najveći dobitnici na javnim konkursima su:
Zvanične internet prezentacije lokalnih samouprava zadovoljavaju samo minimum transparentnosti. Obično se na ovim sajtovima nalaze javni pozivi i odluke/rešenja o dodeli novca, ali ništa više od toga. Izostaju podaci o komisijama i kriterijumima na osnovu kojih su birani njihovi članovi, ne postoje izveštaji o evaluaciji projekata niti o njihovim rezultatima, kao ni informacija da li su pare namenski potrošene.
“Kao pozitivan primer dostupnosti podataka treba istaći sajt uprave za kulturu Novog Sada koja na internet prezentaciji objavljuje sve javne pozive u oblasti kulture, izdavaštva i javnog informisanja. Negativan primer je sajt opštine Kula, jer je od ukupno 14 konkursa za finansiranje projekata kulture i udruženja građana, samo u jednom slučaju je objavljeno rešenje o dodeli novca.”
Bojana Vlajović Savić, istraživačica i članica Res Publika
Konkursna procedura, kvalitet dostupne dokumentacije, čak i kvalitet odgovora na Zahtev za pristup informacijama, variraju od uprave do uprave. Uzrok tome su velika diskreciona ovlašćenja i nedorečeni zakoni i pravilnici, koji otvaraju prostor za loše sprovođenje i zloupotrebu javnih konkursa.
Međutim, standardizacija pravila samo je prvi korak ka obezbeđivanju toga da javni konkursi zaista i služe javnom interesu. Na primer, konkursi za javno informisanje, koji u odabranom uzorku imaju najbolje razrađene procedure i dalje u najvećoj meri favorizuju medije bliske vlasti.
Jedan od glavnih problema je potpuni izostanak evaluacije na koji način su sprovedeni projekti doprineli javnom interesu i koji su njihovi konkretni rezultati u zajednicama u kojima su sprovedeni. U prilog ovome govori podatak da je 1.104 (od ukupno 5.985) korisnika dobilo sredstva za 3 ili više projekata, kao i da je zabeleženo 218 konkursa (skoro četvrtina) na kojima je jedan, pojedinačni korisnik, dobio više od 50% ukupno opredeljenih sredstava.
Podaci u bazi upućuju na tendenciju da se kroz javne konkurse zapravo finansira redovan rad medija ili udruženja građana. U nazivu 101 projekta ovo je čak i eksplicitno napisano kao tema projekta. Pored toga, čak u 2066 slučajeva tj. 16% nije naveden naziv projekta za koji je dodeljen novac, tako da postoji osnovana sumnja da su to zapravo redovne, godišnje aktivnosti.
Takođe, veliki broj konkursa, čak 560 od 836, nema jasnu, tematski definisanu namenu niti jasno definisan cilj u ispunjavanju javnog interesa, što zapravo otvara mogućnost finansiranja redovnih aktivnosti.
Broj registrovanih medija i organizacija civilnog društva u registrima Agencije za privredne registre višestruko prevazilazi broj nosilaca projekata predstavljenih u ovoj bazi. U bazama Agencije za privredne registre Srbije upisano je više od 35 hiljada udruženja građana i više od 2600 medija. Međutim, kako pokazuje ovo istraživanje, oko 6 hiljada njih je zaista i aktivno, tj. učestvuje na konkursima i dobija novac za projekte. I dodatno, od navedenih gotovo 6 hiljada korisnika, broj korisnika koji se ponavlja iz godine u godinu je 2.740.
Pandemija korona virusa nije značajno uticala na sprovođenje javnih konkursa niti potrošnju javnog novca za te namene. Baza podataka bila bi obimnija za 19 konkursa koji su poništeni, a u toku istraživanja mapirano je i 12 javnih konkursa, koji su obustavljeni zbog pandemije (od toga, 10 je naknadno realizovano).
Preuzmi podatke
NAPOMENA: Uvaženi čitaoci, korisnici i kolege, zbog kompleksnosti istraživanja i prikupljanja velike količine podataka, ukoliko imate neke ispravke ili sugestije pišite nam na sledeću email adresu: lada.vucenovic@birn.eu.com
BIRN Javno o javnim konkursima
METODOLOGIJA
Cilj istraživanja je praćenje potrošnje i utvrđivanje osnovnih činjenica o javnim konkursima u sektoru medija i javnog informisanja, kulture i umetnosti, organizacija civilnog društva i omladine, te sagledavanje transparetnosti i zakonitosti u njihovom sprovođenju.
Inicijalni uzrak obuhvata javne konkurse, koje raspisuju i sprovode:
- Nacionalni nivo vlasti – 21 ministarstvo u Vladi Republike Srbije
- Pokrajinski nivo vlasti – 12 sekretarijata APV i
- Lokalni nivo vlasti – 169 jedinica lokalne samoprave bez Kosova
u različitim sektorima od javnog interesa (mediji, OCD, kultura, omladina).
Istraživanje je sprovedeno u dve faze. U prvoj su istraživači pregledali zvanične veb prezentacije institucija iz uzorka i prikupili dokumentaciju o javnim konkursima, koja je bila dostupna. Paralelno sa pretragom sajtova, u drugoj fazi BIRN je poslao zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja svim institucijama iz uzorka, kojima smo tražili: podatke o tome da li je organ vlasti raspisao javne konkurse tokom 2019. i 2020. godine i ako jeste koje, da li su objavljene informacije na sajtu i ako jesu direktan link ka dokumentaciji. Takođe, ukoliko te informacije iz bilo kog razloga nisu javno dostupne, traženo je da se u elektronskom otvorenom formatu dostavi nedostajuća dokumentacija.
Zahtevi su poslati kao prva mera kontrole, sa ciljem da se dobije kompletna informacija o broju raspisanih konkursa, da se dopune nedostajući podaci predviđeni za unos, da se utvrdi da li su sve informacije o javnim konkursima objavljenje i dostupne na veb prezentacijama institucija, kao i da li su informacije objavljene na veb stranicama potpune i tačne.
Konkursi, koji su ušli u analizu, birani su na osnovu sledećih kriterijuma:
- da pripadaju sektorima, koji su u fokusu projekta,
- da podrazumevaju kompletnu konkursnu proceduru – podrazumevaju projektne, tematske celine, odgovaraju na postavljen cilj konkursa, imaju konkursne obrasce (prijavu na konkurs, budžet, narativne i finansijske izveštaje), konkursnu komisiju i sl. i
- raspisani su i sprovode se na osnovu sledećih relevatnih zakona:
a. Zakona o javnom informisanju i medijima (kao i Pratećeg Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja),
b. Zakona o udruženjima i prateće Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koji realizuju udruženja,
c. Zakona o mladima (i pratećeg Pravilnika o finansiranju i sufinansiranju programa i projekata od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora),
d. Zakona o kulturi (i prateće Uredbe o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave).
e. Takođe, uzorkom treba obuhvatiti i uredbe i pravilnike lokalnih samouprava koje su ekvivalent nacionalnom zakonodvstvu (pre svega se misli na posebne podzakonske akte u vezi sa konkursima za udruženja i kulturu).
O PROJEKTU
Zašto ovo radimo?
Naš cilj je da utičemo na povećanje transparentnosti podataka o javnim konkursima, jer upravo ovaj mehanizam, kroz koji se troše velike sume budžetskog novca, treba da obezbedi finansiranje projekata od javnog interesa. O ovoj potrošnji se malo zna u javnosti, jer ne postoje sistematizovani i dostupni, otvoreni podaci centralizovani u jedinstvenoj bazi. Takođe, ni sama konkursna procedura i dokumentacija nije dovoljno ujednačena. Sve ovo otežava analizu efekata tj. da li finansirani projekti zaista doprinose javnom interesu i čine naše društvo boljim za sve građane.
Koje probleme želimo da rešimo?
Izradom ove do sada najobimnije baze podataka o javnim konkursima želimo da podstaknemo državne organe da objavljuju podatke o javnoj potrošnji u otvorenom formatu, jer će to olakšati analizu celokupnog procesa i njegovih efekata. Otvaranjem ovih podataka lakše će moći da se uoče bilo kakve nepravilnosti, kao i dobre prakse, olakšaće se evaluacija završenih projekata, a sve zajedno to će doprineti boljem planiranju narednih ciklusa javnih konkursa.
Želimo da javni konkursi, kao glavni izvor finansiranja lokalnih medija, organizacija civilnog društva, kao i onih koje se bave kulturom i omladinom, budu transparentniji, fer i jednako dostupni za sve učesnike kao i da odgovaranju na realne potrebe građana.
Želimo da ujednačimo konkursnu proceduru i dokumentaciju tako da ona bude jedinstvena bez obzira da li govorimo o konkursima u sektoru medija i informisanja, kulture i umetnosti, omladine ili organizacija civilnog društva.
Svi naši predlozi za unapređenje javnih konkursa naslanjaće se na rezultate analize podataka iz istraživanja, koje sprovodimo na uzorku 169 jedinica lokalne samourave, 12 sekretarijata Autonomne Pokrajine Vojvodine i 21 ministarstvu Republike Srbije.
Projekat “Javno o javnim konkursima” partnerski sprovode Balkanska istraživačka mreža – BIRN Srbija i Građanske inicijative, uz finansijsku pomoć Britanske ambasade u Beogradu i predviđeno je da traje do aprila 2022. godine.
Ko smo mi?
Projekat “Javno o javnim konkursima” okupio je tim posvećenih profesionalaca, koji imaju dugogodišnje iskustvo u praćenju javnih konkursa u različitim sektorima.
Članovi našeg istraživačkog tima su:
- 15 istraživača, koji dolaze iz sektorskih lokalnih i nacionalnih organizacija, koji su zaduženi za prikupljanje dokumentacije o javnim konkursima i unos podataka u posebno dizajniranu aplikaciju:
- Aleksandar Đekić, Bečejsko udruženje mladih Bečej
- Aleksandar Milijašević, Dijalog Valjevo
- Aleksandar Prica, Duga Šabac
- Bojana Vlajović Savić, Res Publica Kragujevac
- Borka Stojić, Udruženje građana kuda.org Novi Sad
- Dejan Dobrašinović,
- Dragan Đorđević, Odbor za ljudska prava Niš
- Dragana Matović, Ekološko udruženje Avalon Vršac
- Marijana Mitrović,
- Miroslav Tamburić, Forca Požega
- Petar Đurović, Tim 42 Leskovac
- Sead Biberović, Urban In Novi Pazar
- Slaviša Milanov, Udruženje građana Emblema Dimitrovgrad
- Smiljka Jurasović, Udruženje građana Negotin-Majdanpek-Kladovo-Bor- „NE-BO“
- Zorica Miladinović, Udruženje građana Kutija Niš
- Tanja Maksić, BIRN Srbija na poziciji glavnog istraživača zadužena za izradu metodologije, mentorsku podršku istraživačima i pisanje finalnog izveštaja;
- Lada Vučenović, BIRN Srbija na poziciji koordinatorke istraživanja, zadužena za redovnu komunikaciju sa članovima istraživačkog tima, tehničku podršku za unos podataka, komunikaciju sa ostalim učesnicima na projektu i/ili spoljnim saradnicima i kontrolu podataka;
- Miodrag Marković, BIRN Srbija na poziciji specijaliste za konverziju dokumenata i atomatizaciju procesa unosa podataka i
- Duško Medić, Centar za održive zajednice, zadužen za obradu, analizu podataka u R programu i pisanje izveštaja.
Uz istraživački imamo i tim koji vodi koaliciju za zagovaranje “OKO javnih konkursa”:
- Dragoslava Barzut, Građanske inicijative, na poziciji koordinatora rada koalicije, zadužena za sveukupnu koordinaciju rada koalicije i zagovaračkih aktivnosti, monitoring i izveštavanje.
- Ivana Teofilović, Građanske inicijative, na poziciji glavne istraživačice javnih politika, zadužena za istraživanje, koordinaciju i mentorstvo u okviru zagovaračke komponente projekta.
- Tara Petrović, Građanske inicijative, na poziciji istraživačice pripravnice, zadužena za podršku u istraživanju i koordinaciji rada koalicije, izradi izveštaja i zagovaračkih akcija.