Pozivamo vas da nam se pridružite u javnoj umetničkoj akciji “Vidi šumu od drveća” koju ćemo izvesti u subotu, 17. decembra u 11h na zelenoj površini na uglu Bulevara Cara Lazara i ulice Stevana Musića.

Meditativnim posmatranjem opalog lišća ginka kojeg nema, želimo da se podsetimo budućnosti i da podstaknemo sebe i jedni druge da progledamo, dok još ima vremena.

“Podrazumevano stanje biljaka je besmrtnost”, zaključak je biologa Hauarda Tomasa na temelju studije sposobnosti ginko drveća da živi stotine i hiljade godina. Ginko je ‘reliktna’ vrsta koja se održala milionima godina, od Srednjeg doba Zemlje do danas, preživevši sve tektonske, klimatske i evolucijske promene na Planeti. Ipak, od vrste koja je nekada nastanjivala čitavu Planetu, ginko je danas ugrožena vrsta koju čovek u svojoj eksploatatorskoj teritorijalnosti i “planiranju” žive sredine uzgaja u parkovima i hramovima, a koja se kao divlja vrsta sreće još samo u planinama Kine. ‘Drveće se grli i miluje’ bio je neposredan i jednostavan uvid radikalne ekološke feministkinje Meri Dejli dok je posmatrala šumu. Zaista videti i razumeti šumu, možemo jedino uviđanjem tajne prijateljstva i milovanja među bićima, i učestvovanjem u njoj.

Akcija “Vidi šumu od drveća” sprovodi se u okviru projekta Dok suvereno govorim, podrhtavaju mi ruke: Ekološka kriza kao simptom društva – razumevanje i delovanje Omladinskog centra CK13 uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

Mreža organizacija civilnog društva za borbu protiv beskućništva obaveštava javnost o dopisu Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda koji je stigao kao odgovor na apel nadležnim institucijama da se tokom zime otvore noćni centri u Beogradu za ljude u situaciji beskućništva.

Pozdravljamo razmatranje otvaranja noćnog centra preko potrebnog našim sugrađanima i sugrađankama bez krova nad glavom kojih ima najviše upravo u Beogradu. Smatramo ovo jednim od osnovnih i minimalnih mera zaštite njihovih prava i nadamo se da će skoro otvaranje ovakvog centra postati standardna mera socijalne zaštite. Ovim putem upoznajemo javnost i sa našom inicijativom i spremnošću da Sekretarijatu pomognemo u koncipiranju rada noćnog centra, a na osnovu našeg iskustva stečenog tokom direktnog rada sa ljudima. Ohrabrujemo nadležne da se odazovu na ovu inicijativu kako bi zajednički došli do adekvatnog modela rada noćnog centra.

Takođe, obaveštavamo javnost da članice mreže učestvuju u Društvenom dijalogu posvećenom poboljšanju položaja ljudi u situaciji beskućništva koji organizuje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Sledeći Društveni dijalog je zakazan za 20. decembar na kom ćemo dati preporuke u oblasti prevencije beskućništva i zaštite prava ljudi u beskućništvu. Nakon sastanka javnost ćemo upoznati sa našim uvidima sa sastanka i planiranim aktivnostima.

Apelujemo na javnost da prati ove procese i da zajednički radimo na iskorenjivanju beskućništva i borbi protiv stigme i diskriminacije ljudi bez krova na glavom.

 

ADRA
A11- Incijativa za ekonosmka i socijalna prava
Omladinski centar CK13
Klikaktiv
Caritas Srbije
PIN
Izlazak
Liceulice

Omladinski centar CK13 vas poziva da se prijavite za učešće na jednodnevnom seminaru “Emocije su najozbiljnija dimenzija našeg života: Seminar o otporu medikalizaciji svakodnevnog života”, koji će se održati 18. decembra 2022. godine u Crnoj kući (Vojvode Bojovića 13).

Seminar je otvoren za sve koji žele da nauče više o svom emotivnom životu, bolje razumeju značaj i smisao svojih emocija i njihovu povezanost sa društvenim kontekstom i događajima.

Program seminara traje od 11 do 17h. 

Seminar je namenjen učesnicima i učesnicama koji žive u Novom Sadu i bližoj okolini. 

Seminar je besplatan, a radni materijal, ručak i osveženje su obezbeđeni. Troškovi putovanja i smeštaja nisu pokriveni.

Odabir će se vršiti na temelju motivacije, obrazloženju prijave i korisnosti seminara za prijavljene.

Rok za podnošenje prijava je četvrtak, 15. decembar u ponoć, a potvrda o učešću će biti dostavljena dan kasnije putem e-mail adrese koju ostavite u prijavi.

Prijave se vrše putem online formulara kojem možete pristupiti klikom na sledeći link.

O SEMINARU

Emocije su neprekidno prisutne u našem životu; one direktno utiču na naše zdravlje i naš fizički i intelektualni život, dok nam, istovremeno, prenose upozorenja o ličnoj-političkoj situaciji u kojoj se nalazimo i poručuju šta je najbolje za nas. One utiču na našu predstavu o sebi i osećaj sopstvene vrednosti, ali, istovremeno, one tu vrednost ističu. Međutim, umesto umeća političkog razumevanja i prihvatanja emocija, umeća da prepoznamo, osvestimo, imenujemo, izrazimo i proživimo svoja osećanja, patrijarhalno i kapitalističko društvo našem iskustvu i osećanjima nameće potiskivanje i sugeriše značenja ispražnjena od kritičke suštine. Kad god nam je teško, vladajuće poruke glase: problem je u tebi; uzmi lekove da se smiriš; nije to ništa, proći će; ne može se tu ništa, pomiri se sa tim.   

Ove poruke nemaju za cilj da komuniciraju sa nama – u pitanju je način na koji nepravedno društvo sprečava promenu. Ovaj seminar ima za cilj da promenu učini mogućom – da uveća našu emotivnu pismenost, rasvetli odnose moći u vladajućim režimima proizvodnje “zdravlja” i “bolesti”, uvede nas u razumevanje pojma invaliditeta kao još jedne različitosti u društvu, pomogne kritiku i proširi otpor prema kulturi davanja i prihvatanja dijagnoza i farmakoterapije svakoj težoj emociji, ojača naše samopouzdanje u sopstvene emocije i podstakne političku brigu i negu o sebi i drugima. 

Seminar će imati različite dimenzije rada: radionicu iskustva za primere iskustva prisutnih, izlaganja, prezentacije, vežbe brige o sebi i razgovor. 

Seminar facilitiraju:

Ivana Perić,  psihoterapeutkinja, feministička konsultantkinja SOS telefona Ženskog centra u Novom Sadu; aktivistkinja i edukatorka za ženska prava.

Lepa Mlađenović, feministička konsultantkinja za žene sa traumom muškog nasilja i lezbofobije, aktivistkinja feminističkog, lezbejskog, anti-ratnog, anti-psihijatrijskog pokreta.

Svjetlana Timotić, osnivačica Organizacije za podršku ženama sa invaliditetom …IZ KRUGA – VOJVODINA, Novi Sad, feministička aktivistkinja pokreta za građanska prava osoba sa invaliditetom, predavačica na temu ženskih ljudskih prava.  

 

*Ovaj seminar Omladinski centar CK13 realizuje u okviru programa “Svakodnevno je političko” uz podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju (National Endowment for Democracy) iz Vašingtona, USA.

 

Juče je u Crnoj kući održano izlaganje Milice Švabić iz organizacije “Klikaktiv” pod nazivom “Izbeglička kriza – stanje na spoljašnjim granicama EU”. Švabić je govorila o brojnim i brutalnim kršenjima ljudskih prava izbeglica koja balkanskom rutom pokušavaju da se domognu Evropske unije, a od strane policije Hrvatske, Mađarske i Srbije.

Od nasilnog deportovanja do fizičkog zlostavljanja, izbeglice sa Bliskog istoka svedoče o brutalnosti “bezbednosnih mehanizama” država na granicama EU, kojima je cilj da izbeglice odvrate od potrage za boljim životom. U Srbiji je veliki problem neuslovnog stanovanja u prihvatnim centrima, kao i sve većeg broja neformalnih naselja (šatora, napuštenih kuća i objekata) u kojima su izbeglice praktično nevidljive za sistem i prepušteni krijumčarima i kriminalnim strukturama seksualne i radne eksploatacije. Organizovanje privatnih smeštaja za izbeglice postaje sve unosniji poduhvat za lokalne profitere, čije poslovanje bi bilo nemoguće bez strukturne pomoći države. Kriminogeni karakter države se nadalje očituje kroz prihvatanje izdašnih sredstava iz EU za smeštaj izbeglica, koja bivaju netransparetno trošena, dok su uslovi života u prihvatnim centrima i objektima privremeno privedeni nameni stanovanja na izuzetno niskom nivou (od higijene do nedovoljnog prostora za boravak).

Naročit fokus izlaganja bio je na analizi uloge Frontex-a (Agencije za graničnu i obalnu stražu) u Srbiji, koja na osnovu sporazuma EU sa Srbijom ima mandat da u vanrednim okolnostima upravljanja granicama primenjuje oružanu silu, pri čemu članovi ove misije uživaju imunitet od krivičnog sudstva Srbije, pod uslovom da su dela izvršena u okviru “službenih dužnosti”. Sa sve većim brojem ćlanova Frontex-a i očekivanja da Srbija postane “čep” na balkanskoj ruti, jasno je da bi trebalo brinuti o dodatnoj militarizaciji i prisustvu oružanih sila, koje će samo produbiti kriminalizovanje izbeglica kojima se sve više sužavaju alternative u potrazi za boljim životom.