Omladinski centar CK13

Subscribe to Omladinski centar CK13 feed Omladinski centar CK13
Updated: 2 hours 38 min ago

Generisanje nezbebednosti u populističke svrhe

Pet, 2021-04-16 14:43

Online tribina pod nazivom “Na obaveznom služenju vojnog roka: o militarizaciji društva i politikama neprijateljstva” održana je u četvrtak, 15. aprila, uz direktan prenos na našoj fejsbuk stranici. Naši sagovornici su bili Staša Zajović (Žene u crnom), Ivan Đurić (Inicijativa mladih za ljudska prava) i Željko Stanetić (Vojvođanski građanski centar), a razgovor je vodila Laura Pejak, članica kolektiva CK13.

Povod za razgovor na ovu temu jesu sve češće i glasnije najave vraćanja obaveznog služenja vojnog roka u Srbiji. Institucija obaveznog služenja je zapravo obustavljena 2011. godine, a od tada se ciklično pojavljuju glasovi za ponovno uvođenje ove prakse. 

Iz nezavisnog vojnog sindikata Srbije dolaze informacije o tome da je prethodnih godina na hiljade profesionalnih kadrova napustilo vojsku, dok je vrlo mali broj ljudi zapravo iskoristio mogućnost dobrovoljnog služenja vojnog roka. Staša Zajović podseća i na veliki broj muškaraca koji je tokom ratova devedesetih dezertirao, dok se ti podaci vode kao vojna tajna upravo da bi se održavao mit o Srbima kao o ratničkom narodu.

“Vojska Srbija ne služi za odbranu zemlje, već za disciplinovanje, iživljavanje i maltretiranje ljudi. Najveća opasnost za bezbednost ovde je upravo sam režim, to je generator najveće nebezbednosti, oni militarizuju, oni proizvode oružje i izvoze ga diktatorskim režimima.” – navodi Staša Zajović.

Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava smatra da je jedan od glavnih ciljeva ove najnovije kampanje to da se vojska veže uz vlast, jer sva istraživanja pokazuju da su vojska i crkva jedine institucije koje imaju veću popularnost od institucije predsednika. “Međutim, samo služenje vojnog roka nije bilo baš jako popularna praksa kod mladih. Podrške za to nema, para za to nema, organizacionog kapaciteta države isto nema, ali je važno da stalno podsećamo zašto je to pogrešno.” – dodaje Đurić.

“Navodno preko 70% mladih podržava uvođenje vojnog roka, ali isto tako istraživanja kažu da preko 60% mladih želi da ode iz Srbije. To je naravno jako šizofreno, jer da postoji obavezno služenje vojnog roka ti mladi ne bi ni mogli da odu iz zemlje dok ne ispune tu vojnu obavezu.” – kaže Željko Stanetić iz Vojvođanskog građanskog centra i dodaje: “U pogledu na to šta se desilo devedesetih, i u pogledu odgovornosti ljudi u uniformama, mi već preko dve decenije imamo aktivnu relativizaciju u javnom prostoru. Mladi ljudi nemaju nikakvu relaciju sa tim periodom devedesetih. I svakoj novoj generaciji će biti sve teže da ga shvati.”

Staša Zajović je podsetila i da član 45. Ustava Republike Srbije jasno govori o prigovoru savesti i niko ne sme biti primoran da služi vojni rok. “To je naša obaveza, da ljude upoznamo sa tim, to je pravni aspekt. Finansijski aspekt je takođe bitan, ja na primer imam prigovor savesti na vojne troškove. Ne želim da se moje pare troše za to.”

“Vojvođanski građanski centar često radi sa mladima na ovim temama, ali mlade ne bi trebalo osuđivati. Oni nisu ni imali odakle da nauče i ništa im i ne ide na ruku, sve što mogu čuti u školi ili medijima uglavnom ne odgovara istini. Kada ih pitate zašto ih ne zanima, često kažu da im je dosta priča o tome, a kada malo zagrebete po površini vidite da oni o tome zapravo ne znaju ništa. Ukoliko se bavimo sećanjem, ono je uvek selektivno, sve se radi u tom pravcu da bismo znali što manje, kako bi se ratnim temama što lakše manipulisalo.” – navodi Stanetić.

“Svi naši problemi potiču odatle što očekujemo od države da nam vaspitava decu. Jako malo prostora za govor je dato ljudima koji su prisilno mobilisani, ljudima koji boluju od nekog oblika PTSP. O vojsci uglavnom govore generali koji su slali ljude na ratišta i političari koji su vojsku videli samo na televiziji.” – kaže Ivan Đurić.

Bavljenje PTSP-om u Srbiji bi, za početak, predstavljalo ogroman finansijski trošak, a istovremeno bi država morala i da prizna koliko je bio veliki broj tih ljudi. “Mi smo dosta razgovarali sa prisilno mobilisanim izbeglicama, a tu su i njihove supruge koje zapravo konstantno proživljavaju PTSP sa njima, a koje su u potpunosti na periferiji interesovanja.” – podseća Stanetić.

Tokom diskusije pokrenuta je i tema namenske vojne industrije, koja nije stajala ni tokom vanrednog stanja prošle godine. Naprotiv, sve vreme je kontinuirano tekla proizvodnja i izvoz oružja, pod komandom jednog od finansijera vladajuće stranke. Vojska je tokom trajanja vanrednog stanja konstantno bila na ulicama, “štitila” građane od nevidljivog neprijatelja, a nakon toga je u predizbornom periodu poslata i u Šid kako bi “štitila” lokalno stanovništvo od izbeglica. Sve ove “šok bombe”, kako su ih nazvali naši sagovornici, imaju samo kratkotrajni marketinški efekat, i sve što one donose jeste da unose konfuziju, strah i dezorijentisanost u stanovništvo.

Ovaj događaj je organizovan u okviru programa “Svakodnevno je političko” koji podržavaju Fondacija za otvoreno društvo, Srbija i Nacionalna zadužbina za demokratiju (National Endowment for Democracy) iz Vašingtona, USA.

Rad Omladinskog centra CK13 je institucionalno podržan od strane Vlade Švajcarske kroz projekat Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.

14. rođendan Crne kuće

Sre, 2021-04-14 09:02

Zvučna komora #13: Lepša Brena

Pet, 2021-04-02 11:31

U ovom izdanju emisije “Zvučna komora” razgovaramo sa Višnjom Žugić i Atilom Antalom iz benda “Lepša Brena”. Za sebe kažu da su arhitektonski-pop bend tako da ova emisija otvara pitanje prostora kao inspiracije za stvaranje muzike, i povremeno proprima oblik rasprave o arhitekturi. Međutim, Višnja i Atila u svojim izlaganjima ostaju predani pitanju prostora kao kreativnog potencijala koji su oni modelovali u svojim pesmama, a koje odlikuju žanrovska raznolikost uvijena u pop senzibilitet, kao i vrcavi tekstovi o građevinskim materijalima, konstrukcijama, sobama, i drugim prostornim ambijentima, osvetljavajući njihov uticaj na naša tela, držanje, pokrete, osećanja.

Urednik i voditelj: Ozren Lazić
Tehnička realizacija: Aleksandra Pap
Produkcija: Omladinski centar CK13

Zvučna komora #12: Nemanja Radivojević

Pet, 2021-03-26 12:47

U novom izdanju “Zvučne komore” razgovaramo sa kompozitorom Nemanjom Radivojevićem koji je gostovao u rezidencijalnom programu “Novo u popularnoj muzici” u organizaciji Omladinskog centra CK13, tokom tri novembarska dana prošle godine. Rezidencijalni program je uključivao radionicu “re-konstrukcije”, zajednički rad kompozitora i učesnika radionice na različitim mogućim pravcima interpretacije muzičkog dela kompozitora. Iskoristili smo ovu priliku da sa Nemanjom razgovaramo o ovom kreativnom procesu i njegovom muzičkom stvaralaštvu.

Urednik i voditelj: Ozren Lazić
Tehnička realizacija: Dimitrije Jakovljević i Aleksandra Pap
Produkcija: Omladinski centar CK13

Grad protiv građana ili kako probiti institucionalni zid ćutanja

Ned, 2021-03-21 17:17

U Crnoj kući, 18. marta 2021. godine održan je javni razgovor pod naslovom “Grad protiv građana”, u organizaciji Omladinskog centra CK13 i Centra za razvoj demokratskog društva Europolis. Razgovor je održan bez prisustva publike, zbog aktuelnih epidemioloških mera zaštite, ali je javnost bila ukljućena putem živog prenosa na Facebook stranici Crne kuće.

Gotovo da ne postoji ni jedna lokalna samouprava u Srbiji u kojoj ne postoji neka građanska pobuna, ne samo protiv toga kako se gradovi razvijaju, već i zbot toga šta se dešava sa zagađenjem i eksploatacijom prirodnih dobara zarad poslovnih interesa. Ono što ohrabruje jeste da ima sve više samoorganizovanih građanskih inicijativa koje se međusobno podržavaju i žele da javno govore o problemima sa kojima se suočavaju. 

Ovaj događaj okupio je predstavnike četiri takve inicijative koje su neposredno vezane za Novi Sad i njegovu okolinu, a za koje je, između ostalog, karakteristično i to da većinu njih vode i čine žene. U razgovoru su učestvovali Dragana Arsić iz Pokreta “Odbranimo šume Fruške gore”, Marija Prljić Sladić iz Inicijative “Za zeleno Novo naselje”, Dalibor Ćalić iz Futoške inicijative, Danijela Stojković iz Inicijative građana Dunavac (Šodroš), zatim predstavnici Europolisa – Dane Pribić i Marijana Mutavčieva, kao i Ozren Lazić iz CK13.

Suorganizator ovog razgovora, Centar za razvoj demokratskog društva Europolis, već godinama se bavi promocijom transparentnosti i odgovornosti, pre svega na lokalnom nivou, a jedna od stvari koja je u poslednje vreme u fokusu njihovog delovanja jeste tema uključivanja građana u proces donošenja odluka. 

“Ne možemo da govorimo o transparentnosti i odgovornosti, prevenciji korupcije, ako građani ne učestvuju u lokalnim politikama, na šta imaju zakonsko pravo. Postoji veliki broj organizacija, udruženja koje se bave ovim temama, pa otud i potreba za boljom koordinacijom, deljenjem resursa, u vidu znanja, informacija i ljudi.” – rekao je na samom početku Dane Pribić iz Europolisa.

Inicijativa “Za zeleno Novo naselje” bori se za očuvanje humanih uslova stanovanja u svom komšiluku. Ovo pre svega podrazumeva borbu za zelenilo i mesta za bezbedan boravak dece. Inicijativa je 2016. godine uspešno promenila namenu parcele gde se nalazi dečje igralište, u Ulici Partizanskih baza, gde je bila planirana izgradnja višespratnog stambeno-poslovnog kompleksa. Borba koja je sada aktuelna u ovom delu grada odnosi se na izgradnju naplativih garaža u stambenim blokovima, čime bi se uništilo zelenilo, betonirala sva blokovska površina, dodatno zagadio vazduh i dovela u pitanje protivpožarna zaštita. 

Marija Prljić Sladić kaže da je ova inicijativa nastala ad hoc i da se prošle godine ponovo aktivirala kada su komšije shvatile kakvi su gradski planovi za njihov kvart. Protest koji su organizovali ovim povodom okupio je oko hiljadu ljudi, što je premašilo sva njihova očekivanja. “Trenutno prikupljamo potpise za peticiju, kojom tražimo da se sačuvaju sve planirane parkovske površine na obodima Novog naselja, kao i da se spreči nasumično izlivanje betonskih gromada u vidu garaža u stambenim blokovima. Već imamo više hiljada potpisa i nadamo se da ćemo uspeti da nas konačno primete. Uradili smo sve što smo mogli institucionalno, pokušali smo još pre pandemije da sazovemo i zbor građana, ali su nas ignorisali i iz MZ “Gavrilo Princip” i iz Skupštine grada. Sada smo stvar preneli na pokrajinskog inspektora za upravne poslove, koji jeste naložio sazivanje zbora, ali predsednica gradske Skupštine se još uvek nije oglasila po tom pitanju.”

Dragana Arsić je takođe aktivna i u inicijativi “Za zeleno Novo naselje”, ali je pre svega najprepoznatljivija kao aktivistkinja pokreta “Odbranimo šume Fruške gore”, zbog čega je često bila i na meti prorežimskih tabloida. Ovaj pokret se bori za očuvanje Nacionalnog parka Fruška gora, njegovih šuma i biodiverziteta. Kako kaže, ova borba se odvija na tri nivoa: institucionalnom, terenskom i protestnom. Sva tri nivoa su jako bitna i značajno su doprinela povećanju vidljivosti ovog problema i van Vojvodine, pa je nedavno nastalo još sličnih pokreta koji se bave odbranom šuma.

Futoška inicijativa postoji od 2018. godine i bavi se unapređenjem života i rada građana ovog naselja. “Problemi su počeli da eskaliraju na sve strane, počevši od zagađenja, zbog sve većeg broja deponija i gomilanja smeća. Još jedan od problema je i zagađenje vazduha, prvenstveno zbog cementare u Beočinu. Mi kroz naše kreativne projekte pokušavamo da sve te probleme učinimo vidljivim zajednici, jer najteže je motivisati ljude.” – poručuje Dalibor Ćalić iz ove inicijative. Ćalić je nedano dospeo u žižu javnosti kada je napadnut jer je snimao zatrpavanje Dunavca kod Futoške obale. On upozorava da se na potezu Veternik – Futog odigravaju nezakonite, nelegalne i opasne radnje, imajući u vidu aktivno zatrpavanje korita Dunava, ograđivanje javne površine, nezakonitu izgradnju i svakodnevno ugrožavanje nasipa vožnjom gabaritnih kamiona po nasipu.

O ovoj temi, kao i o problematici tzv. “Novog Sada na vodi”, govorila je i Danijela Stojković, članica udruženja Sveti Dunav i aktivistkinja neformalne grupe Dunavac (Šodroš), koja je pokrenuta pre godinu dana. Dunavac je izliv Dunava koji se iz ove reke uliva kod Novosadske plaže Šodroš i proteže do Kamenjara (Veternika). Dunavac predstavlja značajno stanište ptica i divljih životinja, kao i prirodno mrestilište riba. Posebna vrednost Šodroša je blizina grada i predstavlja autentično okruženje za odmor i rekreaciju u Novom Sadu. Ono što je takođe jako bitno jeste da Dunavac predstavlja i izuzetno vredan ekosistem, od ogromnog značaja za prirodnu odbranu od poplava. 

“Imamo ozbiljne najave od strane gradonačelnika vezane za izgradnju novog mosta koji prolazi kroz sam grad. Plašimo se da upravo izgradnja ovog mosta može da posluži za udaranje kamena temeljca za novi stambeni kompleks koji može da nikne na plavnoj površini. Projekat izgradnje ovog mosta je od ove nedelje na javnom uvidu, predstavljen je kao projekat od nacionalnog značaja, što za sobom povlači potencijalno zanemarivanje svih postojećih zakona o vodama, niz međunarodnih direktiva, prostorni plan reke Dunav, što sve može biti gurnuto u drugi plan. Sledeći je verovatno lex specialis.” – poručuje Danijela Stojković.

Ozren Lazić iz CK13 smatra da je zajedničko svim građanskim inicijativama gorko iskustvo ćutanja institucija koje su okupirane, što na neki način govori i o okupiranju ljudi koji sede u njima. CK13 takođe ima iskustvo sa nesazivanjem zbora građana u mesnoj zajednici i ignorisanja primedbi građana, tokom borbe za očuvanje zelene površine u neposrednoj blizini Crne kuće, u okviru inicijative “Ne damo Livadicu!”. 

“Mi ne b trebalo da se borimo protiv investitora, već pre svega protiv tih institucija koje se prema njima klijentilistički odnose, jer na njima je odgovornost, a investitori su svuda isti i idu onoliko daleko koliko im je dozvoljeno. Kada je konkretno u pitanju Fruška gora, najveća odgovornost je na pokrajinskom Zavodu za zaštitu prirode.” – smatra Dragana Arsić.

Da su institucije potpuno zatvorene smatra i Marija Prljić Sladić, koja podseća da svi mi plaćamo te institucije i da one zato moraju da rade u interesu građana: “Mi sve uradimo po zakonu i na kraju sve to bude odbijeno. Već treći put odbijaju primedbu, konkretno za garažu na Novom naselju, ponašaju se kao da mi ne postojimo. Grad nije poligon u kojem se ostvaruje profit. Ja sam jako srećna što Novi Sad ima suficit u budžetu, ali moj kvalitet života je lošiji.”

Da je borba sa institucijama teška i iscrpljujuća slaže se i Danijela Stojković: “Ovo do čega smo sada došli je praktično neizdrživo stanje. Oni su često skloni i nekoj vrsti autocenzure u odnosu na kliku koja vodi grad. Često zbog toga ne rade svoj posao, jer imaju predubeđenje da bi trebalo tako da se ponašaju.”

Dalibor Ćalić je naveo konkretan primer, kada su se iz Futoške inicijative obratili gradonačelniku slanjem e-mail poruke sa zahtevom da se postavi semafor na kritičnoj raskrsnici, nakon pogibije jednog njihovog sugrađanina na ovom mestu. Problem je dugo vremena guran pod tepih, uz konstantno prebacivanje loptice između Grada i lokalne samouprave, da bi se na kraju postavila svetlosna signalizacija koja nije ni blizu onoga što su građani tražili. 

Pred kraj razgovora, Marijana Mutavčieva iz Europolisa je podsetila i da se Crna kuća nalazi u problemu, koji je potencijalno povezan sa investitorskim urbanizmom. Specifičnost problema Crne kuće jeste u tome što je ovde uključen i nevladin sektor, s obzirom na to da postoje pretenzije jednog udruženja koje pokušava da se izbori za nesmetano raspolaganje nekretninom i to tužbom kojom pokušava da se otarasi hipoteke koju drži nemačka fondacija SHL, kao i drugom tužbom kojom se traži izbacivanje udruženja “Omladinski centar CK13” iz Crne kuće. Mutavčieva je podsetila i da je jako simptomatično to što je susedni plac u vlasništvu jednog poznatog investitora, koliko god bilo teško dokazati direktne veze. “Stvarno je to teško utvrditi, budući da je treća strana jako netransparentna, pokušavajući da zamagli čitavu situaciju insistirajući na tome da je kuća uzurpirana” – smatra Ozren Lazić.

Za kraj ovog javnog razgovora poslata je zajednička poruka građanima i građankama Novog Sada da se samoorganizuju i ujedine, kao i da vide šta je moguće da svako učini u svom neposrednom okruženju, ali i da osim obaveza prema državi svi mi imamo i svoja građanska prava. Takođe, zaposlenima u državnim institucijama je poručeno da je sve što je potrebno jeste da konačno počnu da rade svoj posao odgovorno i u skladu sa zakonom.

***
Ovaj događaj je organizovan u saradnji Omladinskog centra CK13 i Centra za razvoj demokratskog društva Europolis, a u okviru projekata “Svakodnevno je političko” (Fondacija za otvoreno društvo, Srbija; National Endowment for Democracy, SAD) i Ka većem učešću građanki i građana Novog Sada u prostornom planiranju i upravljanju („Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” projekat Vlade Švajcarske koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative).

Da li ih vidite?

Ned, 2021-03-21 14:03

Prizor beskućništva poziva na suočavanje sa društvenom stvarnošću koju najčešće negiramo, potiskujemo, racionalizujemo, kao da situacija mnogih nevolj(e)nih bića koje gotovo svakodnevno susrećemo nije naša zajednička.

Nije lako videti ljudsko biće koje živi na ulici, pokušavajući da preživi. Naše reakcije se mogu kretati od sažaljenja nad osobom koju zatičemo, ili projekcija raznih predrasuda o beskućnicima, do osećaja sopstvene bespomoćnosti ili besa, ili pak izbora da osobu uopšte ne vidimo. 

Ali prizor je stvaran i (do)tiče se nas. Zapravo, prizor odražava nas same, i odatle odbijanje ili negiranje istine koju saopštava: beskućništvo se može dogoditi svakom

Od beskućništva nas deli svega par koraka, u bukvalnom i prenesom značenju. Osobe unesrećene i obespravljene situacijom beskućništva žive u ulici u kojoj i mi živimo. Istovremeno, svi živimo u društvu sistemske obespravljenosti gde se nesreća strukturno proizvodi i svakodnevno reprodukuje i gde je zbog toga rizik od beskućništva realan i svi ga delimo. Uzroci beskućništva su brojni i razni, ali nikako daleki od našeg iskustva: siromaštvo, gubitak posla i dugotrajna nezaposlenost ili nezapošljivost, dužničko ropstvo i gubitak krova nad glavom, bolest i narušeno mentalno i telesno zdravlje, zanemarivanje i nasilje u porodici, život u disfunkcionalnim porodicama ili u institucijama, prisilno izgnanstvo uključujući i progonstva zbog rata, raspad porodica nakon razvoda ili smrt životnog partnera.

Blizina navedenih “faktora” nam govori da se beskućništvo može dogoditi svakome od nas – svakome ko trenutno ima mesto koje naziva domom i ko možda ne može da zamisli da bi život mogao da se toliko preokrene, dok, zapravo, mnogi od nas i ljudi koje poznajemo živimo u situaciji koja se, pored najekstremnijeg oblika beskućništva (život na ulici), analitički kategoriše kao određeni tip beskućništva, bilo da smo u situaciji permanentne neizvesnosti u svojstvu podstanara, ili u neuslovnom ili privremenom, nesigurnom smeštaju/stanovanju.

Porukom “Beskućništvo se može dogoditi svakom” i jezikom umetničke intervencije u radu Marije Mitić “Ovde živim” želimo pokrenuti svest i osećajnost javnosti u odnosu na nevidljivost problema / nevidljivost beskućnika i inspirisati odgovor(nost) svih nas. 

Status beskućnika u društvu je marginalan/marginalizovan. Lišeni društvene i političke moći, beskućnici bivaju stigmatizovani, tako postajući još ranjiviji za dalju diskriminaciju i marginalizaciju. Ali politički okvir delovanja za oslobođenje od beskućništva postoji – to je okvir ljudskih i građanskih prava. Pravo na dom, hranu i dostojanstven rad su temeljna ljudska prava koja pripadaju svakom čoveku – na temelju činjenice da postoji, samim rođenjem u ljudskoj zajednici. I politički duh delovanja protiv beskućništva i siromaštva ima svoje ime – solidarnost. Koliko god je teško biti svedok patnje drugih, društvena i lična promena počinju svedočenjem koje prepoznaje dostojanstvo ljudi. U tom svedočenju ne postoji pitanje nedovoljne pomoći i nedovoljne dobrote, nego jedino pitanje volje učestvovanja u procesu u kojem u društveno-političkom smislu postojimo jedni druge.

Rad umetnice Marije Mitić “Ovde živim” nam se obraća pitanjem da li ih vidite?’, odnosno pozivom da p(r)ogledamo tako što bismo promenili svoju perspektivu i pristup – način na koji gledamo (na) ljude u situaciji beskućništva. “Ovde živim” podrazumeva seriju fotografija koje dokumentuju lokacije i uslove života u beskućništvu, i koje “neprimetnom” intervencijom ukazuju na nevidljivost unesrećenih ljudi koji u tim uslovima žive. Treba hteti tražiti ljude da bi se videli. Treba hteti videti ljude da bi ih sreli. Na taj način, “Ovde živim” susreće ljude u nevolji i ljude koji žele videti, i poziva da zajedno stvaramo nove perspektive u kojima ima puno više dostojanstva, solidarnosti i prava za sve.

Svako od nas odlučuje o tome kome i kako će pomoći. Pitanje kako pomoći beskućniku na ulici nije lako. Ali najbolje mesto za ‘prvi korak’ je podsećanje na humanost svakog muškarca ili žene koje srećemo u egzistencijalnoj patnji života bez krova nad glavom i života društvene isključenosti. 

U pitanju je par koraka. Beskućništvo nam je bliže nego što izgleda. I beskućnici su nam bliži nego što verujemo. Koliko nam realnost nečije ekstremne društvene patnje postane bliska, makar na taj način da je za početak samo vidimo i da joj svedočimo, toliko i zajedničku borbu protiv nje možemo učiniti realnijom. – iz teksta “Nevidljiva strana ulice” objavljenom u Glasilu CK13.


Poeziju će svi pisati

Ned, 2021-03-21 11:29

Na današnji datum, 21. mart, obeležava se Svetski dan poezije. Akcijom širenja političke poezije u javnom prostoru, pod naslovom “Poeziju će svi pisati”, Omladinski centar CK13 želi da inspiriše otpor i promene u našem društvu kroz unutrašnja i spoljašnja odupiranja bilo kojoj ljudskoj moći koja stoji na putu našem sanjanju i dostizanju slobode.

U Crnoj kući su prethodnih meseci organizovane večeri čitanja radničke, revolucionarne i feminističke poezije, a danas je kuća osvanula sa stihovima na fasadi, stihovima koji pozivaju na promišljanje i objedinjuju sve ove pomenute političke borbe.

Najsnažniji stihovi političke poezije današnjice su ispisani ne samo u pesničkim zbirkama, već i u mapama sa iscrtanim rutama potrage za slobodom, sms porukama prijateljima i porodici u Siriji i aktivistima duž rute, javnim istupima žena koje su preživele seksualno nasilje i žena koje im se pridružuju u podršci, svedočanstvima žrtava rodno ili etničko zasnovanog nasilja, govorima branitelja prava životinja i ekološke pravde, istraživanjima aktivističkih novinara, tumačenjima statističkih podataka broja bolesnih i umrlih, dopisima vlastima i kalendarima i planovima za pobunu.

Ovo su sve mesta užasa današnjice, ali i mesta otpora i promene sveta, i otud mesta poezije. ‘Istina će prisustvovati u svim rečima, na mestima gde je pesma najlepša’ (B.Miljković).


*Kampanja se realizuje u okviru projekta “Svakodnevno je političko: repolitizacija i demokratizacija društvene svakodnevice kroz javnu reč, edukaciju i aktivizam” koji je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija

Beskućništvo se može dogoditi svakom

Uto, 2021-03-16 15:34

Omladinski centar CK13 pokrenuo je kampanju pod nazivom “Beskućništvo se može dogoditi svakom” sa ciljem podizanja svesti o problemima ljudi koji žive bez krova nad glavom ili u neadekvatnom smeštaju. Kampanja je praćena vizuelnom intervencijom “Ovde živim” mlade umetnice Marije Mitić.

Evidentne su posledice dugogodišnjeg tranzicionog perioda u kome se kao društvo nalazimo, a koje karakterišu socijalna nejednakost, konstantna ekonomska kriza, nesigurnost radnih mesta i gotovo nepostojeća briga o pojedincu, što sve u krajnjim slučajevima dovodi do toga da ljudi završavaju na ulici i bivaju faktički isključeni iz zajednice. Zato ovom kampanjom želimo da doprinesemo boljem razumevanju društvenog problema beskućništva i da razbijemo duboko ukorenjene kolektivne predrasude o beskućništvu. Smatramo da su pravo na dom, hranu i rad temeljna ljudska prava koja pripadaju svakom čoveku samim njegovim rođenjem.

Porukom “Beskućništvo se može dogoditi svakom” i jezikom umetničke intervencije u radu Marije Mitić “Ovde živim”, želimo pokrenuti svest i osećajnost javnosti u odnosu na nevidljivost problema, ali i podstaknuti na odgovornost svih nas. 

Od beskućništva nas deli svega par koraka, u bukvalnom i prenesom značenju. Osobe unesrećene i obespravljene situacijom beskućništva žive u ulici u kojoj i mi živimo. Istovremeno, svi živimo u društvu sistemske obespravljenosti, gde se nesreća strukturno proizvodi i svakodnevno reprodukuje i gde je zbog toga rizik od beskućništva realan i svi ga delimo. Uzroci beskućništva su brojni i razni, ali nikako daleki od našeg iskustva: siromaštvo, gubitak posla i dugotrajna nezaposlenost ili nezapošljivost, dužničko ropstvo i gubitak krova nad glavom, bolest i narušeno mentalno i telesno zdravlje, zanemarivanje i nasilje u porodici, život u disfunkcionalnim porodicama ili u institucijama, prisilno izgnanstvo (uključujući i progonstva zbog rata), raspad porodica nakon razvoda ili smrt životnog partnera.

Blizina navedenih faktora nam govori da se beskućništvo može dogoditi svakome od nas – svakome ko trenutno ima mesto koje naziva domom i ko možda ne može da zamisli da bi život mogao da se toliko preokrene, dok mnogi od nas, i ljudi koje poznajemo, živie u situaciji koja se, pored najekstremnijeg oblika beskućništva (život na ulici), analitički kategoriše kao određeni tip beskućništva, bilo da smo u situaciji permanentne neizvesnosti u svojstvu podstanara, ili u neuslovnom ili privremenom, nesigurnom smeštaju/stanovanju.

Status beskućnika u našem društvu je marginalan. Lišeni društvene i političke moći, beskućnici bivaju stigmatizovani, tako postajući još ranjiviji za dalju diskriminaciju i marginalizaciju. Ali politički okvir delovanja za oslobođenje od beskućništva postoji – to je okvir ljudskih i građanskih prava. Pravo na dom, hranu i dostojanstven rad su temeljna ljudska prava koja pripadaju svakom čoveku – na temelju činjenice da postoji, samim rođenjem u ljudskoj zajednici. I politički duh delovanja protiv beskućništva i siromaštva ima svoje ime, a ono glasi solidarnost.

Već je ustaljena praksa u Novom Sadu, koja je karakteristična za sve gradove zahvaćene džentrifikacijom, da se zbog izgradnje komercijalnih i stambenih objekata ruše lokacije na kojima su boravili beskućnici, bez nuđenja adekvatne alternative. 

Rad umetnice Marije Mitić “Ovde živim” nam se obraća pitanjem ‘da li ih vidite?’, odnosno pozivom da progledamo tako što bismo promenili svoju perspektivu i pristup – način na koji gledamo na ljude u situaciji beskućništva. “Ovde živim” podrazumeva seriju fotografija koje dokumentuju lokacije i uslove života u beskućništvu, i koje “neprimetnom” intervencijom ukazuju na nevidljivost unesrećenih ljudi koji u tim uslovima žive. “Ovde živim” susreće ljude u nevolji i ljude koji žele videti, i poziva da zajedno stvaramo nove perspektive u kojima ima puno više dostojanstva, solidarnosti i prava za sve.

Pozivamo sve naše sugrađane da iza beskućnika uvek prvo vidimo čoveka u nevolji, čoveka kome je potrebno pomoći. Koliko god je teško biti svedok patnje drugih, ovom kampanjom želimo da vas ohrabrimo na empatiju. Samo zamislite kako je to kada nemate dom i podršku, kako je to biti gladan ili bolestan, smrzavati se, dok pored vas prolaze stotine ljudi svakog dana, pretvarajući se da ne postojite.

Svako od nas odlučuje o tome kako će i kome pomoći.

“U pitanju je par koraka. Beskućništvo nam je bliže nego što izgleda. I beskućnici su nam bliži nego što verujemo. Koliko nam realnost nečije ekstremne društvene patnje postane bliska, makar na taj način da je za početak samo vidimo i da joj svedočimo, toliko i zajedničku borbu protiv nje možemo učiniti realnijom.” – iz teksta “Nevidljiva strana ulice”.

__________________________

Preporučeni linkovi:

Svakodnevno je političko: O beskućništvu – razgovor sa Gezom Vereckei

Svakodnevno je političko: Kuhinja solidarnosti NS – Protiv stigmatizacije siromaštva

Združena akcija krov nad glavom

Pokret za stambenu jednakost

*Kampanja se realizuje u okviru projekta “Svakodnevno je političko: repolitizacija i demokratizacija društvene svakodnevice kroz javnu reč, edukaciju i aktivizam” koji je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST ANTIFAŠISTIČKE KOALICIJE

Pon, 2021-03-15 17:31

Prenosimo u celosti saopštenje za javnost Antifašističke koalicije, povodom novih grafita mržnje u Novom Sadu:

Grafit koji se pojavio na Bulevaru patrijarha Pavla u Novom Sadu sa upućenom pretnjom aktivistima Dejanu Bagariću, Brajanu Brkoviću, Mii Milić i Davoru Stefanovićem približava nas tački bez povratka.

Formiranje spiskova „nepoželjnih“ i „nepodobnih“ u našoj istoriji uvek je bila uvertira u velike zločine. Zato danas ne smemo zatvarati oči pred napadima i dozvoliti da se istorijske greške ponove, a nedužni stradaju. 

Mi, aktivisti i aktivistkinje Antifašističke koalicije solidarišemo se sa onima koji su na meti grupe čije delovanje mora biti prepoznato i okarakterisano kao desni ekstremizam i suzbijeno efikasnim radom državnih organa, ali još važnije – prevenirano kroz sistemski rad sa mladima, njihovo otvaranje za ideje pluralizma, demokratije, jednakosti i slobode. 

Umesto toga, svedočimo neometanom i nasilničkom delovanju desničarskih grupa, napadima na mirovne i građanske aktiviste, članove i članice opozicionih stranaka i pokreta, istraživače i novinare, Rome, migrante… 

U Srbiji nasilnici danas šetaju slobodno i osećaju se bezbedno, a građanima se šalje poruka da svako, bez izuzetka, može biti označen, provučen kroz blato, napadnut verbalno ili fizički i ostavljen bez zaštite. 

Zato još jednom tražimo od policije, tužilaštva i sudova da rade svoj posao. Da otkriju i procesuiraju autore grafita mržnje ali i sve koji im im čuvaju leđa i pružaju zaštitu. 

Smrt fašizmu!

U Novom Sadu, 15. marta 2021.

*Antifašističku koaliciju čine: Savez antifašista Vojvodine, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Hrvatski građanski savez, Vojvođanski klub, Zelena mreža Vojvodine, Vojvođanska politikloška asocijacija, Centar građanskih vrednosti, Centar za interkulturalnu komunikaciju, Centar za podršku ženama, Novi Optimizam, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Vojvođanski građanski centar i Vojvođanski kulturni klub „Vasa Stajić”

Glasilo CK13 – “Vreme neizvesnosti”

Sre, 2021-03-10 13:12

Juče je u Crnoj kući promovisan četvrti broj Glasila CK13, tokom događaja na kome je simbolično obeležen novi početak rada aktivističke biblioteke – Infoteke.

Vreme neizvesnosti

Godina za nama je godina neizvesnosti. U ovom svetlu trebalo bi čitati četvrti broj Glasila CK13, u kome tematizujemo različite oblike neizvesnosti – političke, socijalne, ekonomske, ekološke…

Pratimo reči Slavoja Žižeka: “Nije dovoljno samoizolovati se i preživeti”, i pokušavamo da mislimo o tome kako možemo živeti. U onome kako je politika i odluka.

Vidimo da propisi, mere, regulative pripadaju zakonu, vlasti i utvrđivanju poretka. Vanredno stanje je mogućnost direktne i nesumnjive suspenzije i kontrole života, ogledalo redovnog stanja u kom neizvesnost ostaje skrivena ili se opravdava potrebom za opstanak sistema. Ali, zar nam nije vanredno stanje prikazalo obličje budućnosti?

I pored nesumnjivo nadolazeće ekonomske krize, videli smo da zatvaranje ide u korist manjini, jer svaka kriza je prilika za novo profitiranje, ali ne samo finansijsko. Rast autoritativnih, militantnih, nacionalističkih i ksenofobičnih narativa trebalo bi videti kao ekstenziju nasilja u vladajućem sistemu mišljenja i praksi, kojim se prikrivaju uzroci svih mogućih kriza. I dok nas zatvaraju ili prete novim zatvaranjima, serviraju nam se slike neprijatelja i zatvorene granice se vraćaju kao odgovor na globalnu krizu. Pozivanje na brigu i odgovornost znači zapravo “ostanite tu gde jeste i nemojte ništa raditi”.

Što se tiče sposobnosti za upravljanje bilo kojom krizom, jasno je da sve što država može da radi jeste da proizvodi krizu i nameće se kao suveren. U slučaju neposlušnosti, moć suverena nam je jasno demonstrirana, u vidu policijske brutalnosti. Konačno, proglasiti virus neprijateljem jednako je i proglasiti život neprijateljem, negirati da živimo u eko-političkom okruženju koje nas određuje i gde se ništa ne dešava mimo razloga.

“U ratu smo” – istina, samo bi trebalo jasno odrediti o kom ratu govorimo i ko su neprijatelji. Mislimo da ovo vreme neizvesnosti od nas zahteva da se jasno odredimo po pitanju proglašenog rata. Inače, bićemo uvučeni u njega kao predodređene žrtve.

Priroda je ovde jasna i nedvosmislena – oduvek tu.

A gde smo mi? Ako na ovo umesto nas odgovore nauka i država, onda sledi drugi talas zatvaranja iz koga će biti mnogo teže izaći.

Sadržaj:
Vreme neizvesnosti
Svakodnevno je političko
Civilno društvo bez civilnog društva
Veselo nasilje
Potemkinova omladinska prestonica Evrope
Policijska (pot)kultura i zarobljene institucije
Utisci iz Šida
Nevidljiva strana ulice
Kuhinja solidarnosti Novi Sad – protiv stigmatizacije siromaštva
Protiv potčinjavanja
Rizom – moguća i ostvariva alternativa
Dom B-612 ili putovanje jedne surf daske
Priroda je rasistički koncept

Urednik: Ozren Lazić

Izdavač: Omladinski centar CK13, Vojvode Bojovića 13, Novi Sad

Autori: Dane Pribić, Vladica Ilić, Laura, Frančeska Fornari, Nataša, Nataša Ivaneža, Marina Ivančev, Borislav Prodanović, Ozren Lazić

Prevod: Borislav Prodanović

Dizajn: Miloš Tadijin

Štampa: Štamparija Constanta, Novi Sad

Tiraž: 300

Izdanje je podržao Fond za Otvoreno društvo (Srbija) i National Endowment for Democracy (Vašington, SAD)

Strane