Omladinski centar CK13

Subscribe to Omladinski centar CK13 feed Omladinski centar CK13
Updated: 59 min 35 sec ago

“Da li ih vidite?” Marije Mitić

Ned, 2021-10-17 10:10

Povodom 17. oktobra, Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, objavljujemo tekst i umetnički rad Marije Mitić “Da li ih vidite?” koji se sastojao od postavljanja skupltura u javnom prostoru.

“Živimo u svetu zaboravljenih živih ljudi” – skulptura sedeće ljudske figure predstavlja sećanje na tragediju koja se desila u Novom Sadu, 13.12.2016. godine u 4 sata ujutru, kada je čovek u situaciji beskućništva stradao u vatri, zapaljen od strane maloletnih lica. Dragutin Todorović je preminuo u bolnici u 9 ujutru. Tragovi požara su i posle pet godina i dalje tu.

“Šta je sa mojim narodom?” – skulptura devojčice posvećena je svoj deci ulice koja su primorana da žive život lišen detinjstva i prava deteta. Deca se igraju. Nisu znala da su se igrala sa životom.

————————————–

Moje stvaranje je počelo idejom ili sećanjem, čuo sam kako neko čita moja ime u neverici. Miris metala me je oblio. Da li se opet rađam? Čujem šuškanje kesa i sečenje plastike koje se zatim obavija oko mog skeleta. Ne mogu se pomeriti, ne vidim ništa. U sedećem sam položaju. Glasovi oko mene pričaju o meni, ali se moje ime ne spominje. Da li ih je strah ili ga samo ne znaju? 

Gde sam? Vreli su dani, mora da je leto. Svakim danom se osećam sve više postojanijim. Moje plastično meso sklapano lepljivom braon trakom, obloženo kesama i vakumiranim flašama. Imitacija tela. Gde su mi organi, gde su creva, pluća, gde mi je srce? Prošlo je par dana, noći sam provodio sam, život me je napuštao negde blizu ponoći.

Jednog dana sam osetio kako se još nešto rađa pored mene. Moji radovi su zaustavljeni. Ne znam ko je to, ne znam ko su oni. Taj život mi je poznat, ali ne i blizak. Načuo sam šta su pričali o njima, jadne male duše. Te iste duše su poslednje čega se sećam. Ne znaju šta rade, ne znaju za drugačije, naterane u taj svet čim su pomolile nos iz materica i ugledale svetlost sijalice u bolnici. A šta su znali i njihovi staraoci, kada je sa njima bilo isto. Mirišu na mokru ustajalu odeću. Meso im je sačinjeno od nabijenog novinskog papira. Satkani od onoga što i sami nalaze da bi preživeli. Njihovo postojanje mi je pravilo društvo tokom noći, nismo razmenjivali reči jer niko od nas nije imao usta, nemamo glas, nego smo samo tako sedeli i čekali zoru. Nisam više bio usamljen.

Jednog dana sam čuo dovlačenje poznatog mirisa. Poslednja stvar koju sam osetio pod telom kad sam bio. Karton. Opet sam ga osetio na sebi. U sebi. 

Sa terase se mogla dodirnuti krošnja drveta. Obavijen lepljivom trakom, sačekao sam noć i tada ugledah svetlost, osetih vrućinu, goreo sam. Ali ovog puta nije bolelo. Osećao sam se oživljeno. Bio sam oživljeno sećanje. Bilo je oko četiri iza ponoći. I dok se plastika topila niz moj skelet, sagoreli karton je leteo ka nebu. Vatra je rasla i sa njom moja spoznaja mene samog. Novi dan je počeo oko ponoći. Sada je blizu devet. Moje ime je.


Živimo u svetu zaboravljenih živih ljudi.
Šta je sa mojim narodom?

Obuka za odbranu Kameničke ade, Dunavca i Šodroša

Čet, 2021-10-14 10:34

Imaš priliku da za naš grad učiniš više od peticije i virtuelne podrške. Dođi na poludnevnu obuku i postani volonter/ka – branitelj/ka Šodroša i Dunavca.

Zajedno ćemo napraviti plan za odbranu ovog poslednjeg dragulja prirode, a potom ga sprovesti u delo. Ova borba zavisi samo od svih nas zajedno i ni od koga drugog, a razliku praviš upravo ti!

Utorak, 19. oktobar, od 12 do 17h. Omladinski centar CK13.

Prijavljivanje se vrši putem kratkog formulara.

Otvorene prijave za časove konverzacije na francuskom jeziku

Čet, 2021-10-14 09:49

Učili ste francuski jezik u školi, na kursu, privatno, ali niste imali priliku da progovorite na času?

Učite trenutno francuski, ali niste imali priliku da se sretnete sa puno ljudi sa francuskog govornog područja sa kojima biste provežbali jezik i ispravili greške?

Nalazite se u Novom Sadu, a potičete sa francuskog govornog područja i treba vam grupa mladih opuštenih ljudi koja bi vam objasnila šta znači na srpskom “teško žabu u vodu naterati”?

Ne želite čas gramatike?

Onda je Omladinski centar CK13, sredom od 19h, pravo mesto za vas!

Pridružite se opuštenoj atmosferi konverzacije na francuskom i srpskom jeziku, predložite temu za razgovor, ili se jednostavno upoznajte, proćaskajte sa ljudima sličnim vama i razmenite mišljenja.

Konverzacije vodi volonterka Volonterskog centra Vojvodine sa francuskog govornog područja, a održavaće se u prostorijama Omladinskog centra CK13. Možete se prijaviti putem ovog formulara.

Prvo okupljanje će se održati 27. oktobra u 19h, a učešće je besplatno!

Prijavite se za Stammtisch!

Čet, 2021-10-14 09:40

Učili ste nemački jezik u školi, na kursu, privatno, ali niste imali priliku da progovorite na času?

Učite trenutno nemački, ali niste imali priliku da se sretnete sa puno Muttersprachler-a sa kojima biste provežbali jezik i ispravili greške?

Nalazite se u Novom Sadu, a potičete sa nemačkog govornog područja i treba vam grupa mladih opuštenih ljudi koja bi vam objasnila šta znači na srpskom “teško žabu u vodu naterati”?

Ne želite čas gramatike?

Onda je Omladinski centar CK13, utorkom od 19h, pravo mesto za vas!

Pridružite se opuštenoj atmosferi konverzacije na nemačkom, predložite temu za razgovor, ili se jednostavno upoznajte, vernetzujte sa ljudima sličnim vama i razmenite mišljenja.

Konverzacije vodi volonter Volonterskog centra Vojvodine sa nemačkog govornog područja, a održavaće se u prostorijama Omladinskog centra CK13. Možete se prijaviti putem ovog formulara.

Prvo okupljanje će se održati 26. oktobra u 19h, a učešće je besplatno!

Prijave za radionice o radničkim zadrugama u CK13

Uto, 2021-10-12 13:14

Radničke zadruge predstavljaju jedan ekonomski model zasnovan na principima solidarnosti, ravnopravnosti, demokratskog odlučivanja i održivosti. One imaju prednost u odnosu na druge oblike rada jer, s jedne strane, oni koji rade u njima u isto vreme imaju kontrolu nad samim preduzećem i imaju mogućnost da se izraze kreativno u svom radu i doprinesu njegovom poboljšanju, a s druge strane, za razliku od individualnijih oblika samozapošljavanja, dele sa drugima ulog i rizik u formiranju zadruge, te je samim time teret na pojedinca mnogo manji.

Da li vas interesuje da naučite više o tome šta radničke zadruge jesu, po kojim principima su organizovane, i kako funkcionišu? Da čujete iskustva iz prve ruke ljudi koji imaju iskustvo učešća u zadrugama, i da čujete savete o tome kako da je pokrenete sami?

Onda se prijavite! Radionice će biti održane u poslednjoj sedmici oktobra, od ponedeljka do srede (25. do 27.) u večernjim satima, a tačna satnica aktivnosti će biti poslata na e-mail učesnicima_ama.

Prijave se popunjavaju na sledećem linku.

—————————–
“Zadruži se” je projekat Infoteke CK13 koji se bavi promovisanjem radničkih zadruga među mladima, odnosno edukovanjem mladih i njihovim promišljanjem na ovu temu.

U okviru ovog projekta su organizovane filmske projekcije, diskusije, radionice i predavanja sa ciljem da se mladi bolje upoznaju sa konceptom radničkih zadruga, kao i da bolje razumeju njihovo funkcionisanje iz praktičnih primera, sa namerom da ovaj model organizovanja postane šire rasprostranjen u društvu, i prvenstveno među mladima, koji bi mogli ovim povećati svoju sposobnost (samo)zapošljivosti.

Realizaciju ovog projekta omogućila je Kancelarija za Mlade Grada Novog Sada.

Crna kuća je vaša!

Sub, 2021-10-02 13:39

Crowdfunding kampanja “Da se Crna kuća opet čuje!” trajala je od 5. jula do 9. avgusta ove godine i u tom periodu je prikupljeno ukupno 834.720 dinara od nekoliko stotina pojedinačnih donacija za nabavku nove audio opreme za Omladinski centar CK13. U prethodna dva meseca nabavili smo svu opremu koju smo planirali, a juče je ona i instalirana u prostor našeg kluba. Još jednom želimo da izrazimo veliku zahvalnost svima vama koji ste donirali ili na bilo koji drugi način podržali kampanju. Posebna zahvalnost za idejno rešenje i postavljanje ozvuke ide Dimitriju Jakovljeviću, kao i Milanu Sinđeliću i Davoru Stefanoviću koji su učestvovali u postavljanju opreme.

Uspeh kampanje “Da se Crna kuće opet čuje” nam govori da je Crna kuća zaista mesto zajednice i da pripada svima onima koji su je stvarali i koji se prepoznaju u njenim programima, onima koji je posećuju, kao i onima koji prate njen rad i podržavaju je. Jer, Crna kuća je nastala i postoji da bi ispunila mesto hroničnog nedostatka javnog prostora u Novom Sadu u kom se artikulišu vrednosti solidarnosti, zajedništva, antifašizma i kritičnosti prema svim oblicima nasilja kojima smo svakodnevno izloženi. Kriza koja se nadvija nad Crnom kućom i ima oblik sudskog spora koji je Kuda org pokrenula protiv našeg udruženja, za nas predstavlja upravo nasilje kojim se kuća komodificira kao nekretnina, nasilje koje može da pokrene samo onaj koji nema nikakav legitimitet i koji ga se ovim postupkom definitivno i odriče – konačno, kome je potrebna država kako bi se “rasvetlilo pravo stanje stvari”. Smatramo da je uspešnost kampanje upravo rasvetlilo da je Crna kuća moguća samo kao zajednička, kao mesto u kom smo jedni uz druge, i jedni za druge.

Jedino jedni uz druge i jedni za druge možemo stati nasuprot težnjama i pokušajima da se zajednički prostor i zajednički resursi prisvajaju i uzurpiraju vlasničkom logikom. Drugačije ni ne znamo – ne znamo kako je moguće biti u Crnoj kući koju je neko proglasio svojim vlasništvom. To se kosi sa svim onim što Crna kuća predstavlja. Smatramo da istrajavanjem u nastojanju da ostanemo u ovom prostoru, i odbijemo vlasničke pretenzije, branimo interes zajedništva. 

Podrška koju primamo u ovoj borbi nam ne “imponuje”, već nas ohrabruje i daje potvrdu da je Crna kuća otvorena i da zaista može da pripada svima onima kojima je potrebna. Koliko će se svako od nas investirati u rad Kuće je pojedinačna odluka i svaka je legitimna. Tako je Crna kuća istovremeno mesto za provod, odmor, aktivizam, učenje, deljenje, ohrabrivanje, pomoć, stvaranje, podsticanje, susrete, istraživanje… svako od vas je pozvan da nastavi ovaj niz.

Stoga još jednom poručujemo svima koji su podržali kampanju i svima koji dele ovu viziju kuće kao zajedničke:

 Crna kuća je vaša!

MONOETNIČKA DRŽAVA I POLITIKE NEPRIJATELJSTVA

Sre, 2021-09-29 14:21

U okviru ovogodišnjeg Festivala samoorganizovanja održana je i tribina posvećena politikama neprijateljstva, nasilju koje izaziva nacionalizam i borbi protiv ove društvene pojave. U diskusiji su učestvovali Mevlude Skuroshi iz organizacije GAIA Kosovo, Miloš Marković iz Aktivne Zone sa Cetinja, Edna Sadiković iz Omladinskog Pokreta Revolt iz Tuzle, zatim Željko Stanetić iz Vojvođanskog građanskog centra iz Novog Sada, kao i Đorđe Majstorović iz Omladinskog centra CK13. Moderatorka je bila Laura Pejak iz Infoteke CK13.

Povod za ovaj razgovor bila je intenzifikacija nacionalističke retorike u medijima, što je očito podsticano od strane najviših političkih instanci u čitavom regionu. Poturanje ove teme očigledno se želi prikriti činjenica da su naše države postale bastioni kriminala kojima rukovodi vlast u sprezi sa kriminalnim grupama. U takvom okruženju ljudima je uskraćen prostor za političko samoizražavanje, svoje interese ne mogu ostvariti kroz ruinirane institucije, te žive u konstantnom egzistencijalnom strahu i neizvesnosti. 

“Poslednja dešavanja u Crnoj Gori više su rezultat okršaja koji političari iz Crne Gore i Srbije vode preko medija. Desila se smena vlasti, nije se desilo ni ono što je želeo DPS, ali nije se desilo ni ono što je želela vlast u Srbiji – nije došlo do toga da neko odluči da Crna Gora odjednom viš nije nezavisna i da ćemo skrenuti sa nekog evro-atlanskog kursa, već se desila normalna, demokratska smena partije koja je dugo godina vodila vlast i čini se da nikako da se pomire ljudi i u Srbiji i Crnoj Gori sa tim da u Crnoj Gori zapravo postoje građani koji ne žele da budu ni Srbi, ni Crnogorci, ni Albanci, već žele da budu građani Crne Gore i da tu lepo žive i da imaju lepe odnose sa svima okolo.” – izjavio je Miloš Marković iz organizacije Aktivna Zona i dodao: “Čini mi se da Aleksandar Vučić prisvaja sve Srbe, gde god se oni nalazili, i da se njima potkusuruje sa različitim protivnicima u drugim državama, a zapravo Srbi u Crnoj Gori uopšte ne žele njega i to što on nudi.”

Čini se da je zbog napete situacije u Crnoj Gori odnos Srbije sa Kosovom na neko vreme pao u drugi plan, ali su nas nedavni događaji na granici podsetili kako je lako veštački podići tenzije. “Generalno raspoloženje na Kosovu je takvo da su ljudi poprilično umorni od svega i da nažalost polako gube interes, naročito u Mitrovici koja se koristi za političke igrarije, zbog svog geografskog položaja, ali i zbog jezera Gazivode, Trepče… Ono što se konstantno radi je kreiranje atmosfere straha kod ljudi, oživljavanje ideje neprijateljstva i potenciranje na razlikama. U Mitrovici i dalje ima ljudi sa obe strane koji nikad nisu prešli most.” – kaže Mevlude Skuroshi iz organizacije GAIA Kosovo. 

Kada je situacija u Bosni i Hercegovini u pitanju, čini se da je ona od završetka rata konstantno krhka i lako narušiva, a poslednja tema koja je uzburkala strasti jeste dopuna Krivičnog zakonika koju je nametnuo odlazeći Visoki predstavnik u BiH Valentin Inzko, a kojim negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca postaje kažnjivo. “Ovo možda nije bila promišljena odluka, mada su mnogi građani sretni zbog donošenja ovog zakona, jer konačno imaju neku legalnu potporu, smatram da je to jedan korak ka donošenju pravde za građane BiH koji su bili pogođeni događajima u Srebrenici i kasnije svim društvenim dešavanjim, negiranjima i propagandom koja je širena, te se nadam nekom pozitivnom ishodu.” – poručila je Edna Sadiković iz Omladinskog Pokreta Revolt.

Sve ove probleme povezuje zajednički činilac nacionalizma. Utisak je da je srpski nacionalizam u ovom slučaju upleten u sve pomenute primere jer jedini od pomenutih ima težnju ka ekspanziji na susedne zemlje. “To je ono što Srpska napredna stranka radi i sa svojom izbornom politikom, oni su je poprilično usavršili, na vlasti su već devet godina i ta vlast se sve više učvršćuje. Ovde u Novom Sadu su na prošlim izborima za Mesne zajednice 2017. godine odneli apsolutnu pobedu, bez obzira što ti izbori po definiciji nisu stranački, mada oni sad već otvoreno kandiduju svoje ljude. Na severu Kosova smo takođe imali situaciju sa Srpskom listom, što je bila jedna pokazna vežba. Imamo sada situaciju i kod nas na Limanu sa tim trobojkama koje su osvanule preko noći, kao da je Liman neko sedište mađarskih separatista, a razlog je eto bio samo gubitak izbora vladajuće stranke u tri Mesne zajednice, o čemu se i naš predsednik Vučić izjašnjavao u direktnom uključenju iz Brisela. Mediji se koriste apsolutno za sve potrebe vlasti, a druga poluga koja se koristi u svim ovim pomenutim slučajevima jeste crkva, jer nacionalizam i crkva kod nas idu ruku pod ruku, bar je tako poslednjih tridesetak godina.” – rekao je Đorđe Majstorović, član CK13.

Željko Stanetić iz Vojvođanskog Građanskog Centra se nadovezao na prethodne sagovornike konstatacijom da mu se čini da nacionalizam nikad nije bio u većoj krizi: “Što se tiče trobojki na Limanu, ja se posle dužeg vremena nisam uplašio nacionalizma, mislim da su to zastave Srpske napredne stranke koja je to smislila kao najbolju moguću ideju jer nisu pobedili tamo. Naravno da je bačena udica nacionalizma opasna i da će se neko sigurno, mahom mladi, upecati na to. Mislim da su ljudi u svim ovim državama prilično gladni i da ih zaista ne zanima nacionalizam, kao i kod nas ta tema da li se neko sme izjasniti kao Vojvođanin – naravno da može i mislim da je to nikad propalija tema. Tema nacionalizma je i dalje živa, zato što mi i dalje nismo rešili brojna pitanja iz prošlosti, poput pitanja nestalih, ubijenih, pitanje silovanja tokom rata… Dobar primer je ovaj zakon u BiH, koji je zapravo zakon protiv negiranja sudskih činjenica, a Srbima je prikazan samo kao zakon o zabrani negiranja genocida u Srebrenici i time je iskra u javnosti zapaljena.”    

Ideja nacionalne države od samog početka nosi u svojoj srži klicu genocida. Ona po prirodi predstavlja ideju da bi jedan narod trebalo da živi u jednoj državi i da bude isključivo identifikovan sa njom. Drugi narodi kao svojevrsna strana tela idealno ne bi trebalo da postoje u toj državi – ali ukoliko su ipak prisutni, oni su uvek tu isključivo kao ponizni gosti koji moraju prihvatiti da žive u tuđoj kući i da moraju svojim domaćinima biti beskrajno zahvalni što im (za sad) dopuštaju da tu ostanu. 

Kroz revizionističko učenje istorije ovakvo stanje se predstavlja kao prirodno – nacije kao takve su uvek postojale, na prostorima na kojima postoje danas, i uvek su delale kao jedinstven entitet i težile ka “oslobođenju”, odnosno, dobijanju svojih zasebnih, nacionalno homogenih i ujedinjenih država. To je potpuna fantazija. Ljudima je “prirodno” (utoliko što nam je išta zapravo prirodno) da žive zajedno – ljudi koji govore različitim jezicima, pripadaju različitim verama, različitih boja kože i/ili načina življenja su od pamtiveka živeli jedni pored drugih u različitim interakcijama. Te interakcije jesu ponekad bile i konfliktne, ali većinu vremena su predstavljale jedan suživot, međusobno prožimanje, saradnju i mešanje. Sa nastankom ideje nacije u 18. i 19. veku, taj suživot se nasilno prekida, kroz formiranje monoetničkih, nacionalnih država. Ideja nacionalno homogene domovine predstavlja jedan entitet koji ima na svom raspolaganju sva oruđa moderniteta da sprovodi svoju svetu misiju. Ona se sastoji od ekspanzionizma na teritorije za koje smatra da naciji po prirodnom i/ili istorijskom pravu pripadaju (tzv. iredentizam), sistematske integracije elemenata populacije koji se smatraju podobnim i njihovom indoktrinacijom u dominantni nacionalni identitet, kao i fizičkog uništavanja onih elemenata koji su u datoj nacionalnoj ideologiji dovoljno različiti da bi se smatrali “stranim” – bilo kroz proterivanje stotina hiljada ljudi iz njihovih domova na koji se potom naseljavaju ljudi definisani kao pripadnici dominantne nacije, ili kroz njihovo izravno i sistematsko ubijanje (koje je u Evropi doživelo svoj vrhunac u industrijskom masakru Holokausta).

Ovi procesi homogenizacije nisu završeni – i oni, u suštini, nikad i ne mogu biti završeni, kompletirani; te im je neophodna reprodukcija ideologije da bi se nastavljali, odnosno konstantno nasilje kojim se nastavljaju. Prirodna je težnja čovečanstva da se kreće, meša, menja, razdvaja i sastavlja. Homogenost nacije mora biti održavana veštački i sa nasiljem uvek prisutnim, makar implicitno (u onim trenutcima kada ono nije otvoreno). To nasilje se sastoji, s jedne strane, u indoktrinaciji kroz školski sistem, kroz medije, porodicu i sl, u jedan partikularistički istorijski narativ, i u jedan nacionalni identitet (uz koji često ide i verski) koji je nepromenljiv, neprikosnoven, i potpuno zatvoren za preispitivanje. Sa druge strane to nasilje se sastoji u sistematskom isključivanju i neretko jednom svojevrsnom teroru nad svim onim grupama u društvu koje se smatraju da narušavaju nacionalnu čistotu: pripadnici nacionalnih manjina koji i dalje žive u državi, koji su po definiciji ‘strana tela’, kao i ‘zastranjena tela’ – pripadnici dominantne nacije koji se percipiraju kao “izdajnici” bilo zato što se ne identifikuju i ne žive kako “bi trebalo”, zato što se zalažu za politike koje su neprihvatljive interesima etnički čiste države, ili na bilo koji drugi način dezertiraju iz službe naciji. Dezerterstvo bi ovde trebalo shvatiti u bukvalnom smislu, kao odbijanje službe u najnacionalnijoj od svih institucija države – vojske; ali i kao širi pojam, u smislu odbijanja da se ispuni percipirana nacionalna dužnost. Jedna od tih dužnosti služenja nacionalnim interesima jeste ideja biološke reprodukcije nacije (služba nametnuta samom pojmu/svojstvu žene), imperativ da se proizvodi što više dece u službi projekta nacionalne homogenizacije – da bi se tako potisle sve ostale grupe u društvu po brojnosti. Svi oni koji ne žele da imaju decu, ili su kvir, ili na bilo koji drugi način ne ispunjavaju ovu dužnost, smatraju se neprijateljima nacije i bivaju nasilno kažnjeni za tu neposlušnost.

Ključni elemenat u nasilnom održavanju čistote predstavlja i militantno očuvanje granica, bilo fizičkih bilo mentalnih. Strani elementi bi istorijskim procesima čišćenja nacije trebalo sada da se nalaze u spoljašnjosti nacionalne države – izvan njenih granica – te prelaženje tih granica predstavlja pretnju po tako kreiran poredak. Imigraciji se homogenizovana nacionalna država mora militantno suprotstavljati, i činiti sve što je u njenoj moći da je kontroliše i, koliko god je moguće, spreči. Nasilje na granicama i u migrantskim kampovima tako predstavlja samo jedan kontinuitet genocidalnog nasilja na kojem počiva nacionalna država od njenog nastanka, sa ciljem da se proizvod tog genocidalnog nasilja očuva. 

Sličnu funkciju služi i očuvanje mentalnih granica. “Strane ideje”, kao i interakcije sa pripadnicima “neprijateljskih naroda” predstavljaju konstantnu opasnost po ideološki osnov nacionalne države u umu nacionalnog subjekta – jer on tako može da razvije objektivnije razumevanje istorije, odnosno politike i stanja u društvu; ili se, u najmanju ruku, u njemu mogu razviti tako radikalne ideje poput toga da su pripadnici omraženih naroda takođe ljudi, i da je mirna koegzistencija sa njima nešto što je sasvim moguće. Nacionalna država s toga ima fundamentalan interes u održavanju i pothranjivanju jednog intelektualnog parohijalizma. Nacionalna nauka, nacionalna kultura i nacionalna umetnost postaju dominantne i jedine promovisane u društvu; bilo kakav kosmpolitizam u tim sferama, ili dopuštanje pogleda sa strane na stanje unutar države su nedopustivi. To naravno dovodi do jednog opšteg zaglupljivanja populacije, kao i potpune duhovne banalizacije naroda, do te mere da se kreira plodno tlo za potpuno idiotske ideje – najvidljivje u raznim pseudoistorijama koje zamišljaju jednu neviđenu slavu dominantnog naroda u davnoj prošlosti; prošlosti koja nikada nije postojala, i u koju može poverovati samo kompletni idiot; a kompletni idiotu su upravo ono što se tim procesima kulturnog incesta i sistematičnog zaglupljivanja kreira.

Festival samoorganizovanja 2021

Čet, 2021-09-16 16:42

Festival samoorganizovanja je posvećen afirmaciji udruživanja i promociji malih strategija i modela samoorganizovanja koji nastaju u suočavanju sa nepravdama, nasiljem, marginalizacijom i diskriminacijom. 

Ovo izdanje festivala posvećujemo borbama ljudi protiv nasilja nad prirodom, patrijahalnog i nacionalističkog nasilja. Radikalnim, ali i opravdanim terminima rečeno, ekocid, femicid i genocid predstavljaju kulminirajuće tačke nasilja kojima svakodnevno svedočimo i koje svakodnevno reprodukujemo, svesno ili nesvesno. Zbog toga nasilje nad prirodom, muško nasilje i nasilje nad pripadnicima drugih nacionalnosti i veroispovesti bivaju problemska okosnica samoorganizovanih pokreta i inicijativa koje teže ka ukidanju nasilnih praksi u cilju uspostavljanja mira i pravednih i slobodnih društava. Budući da su pomenuta nasilja najčešće uvezana i utiču na podele među ljudima, postoji potreba da se zajednički misli, govori i dela povodom načina njihovog prevazilaženja i ukidanja. 

Na Festivalu samoorganizovanja će se predstaviti inicijative, pokreti i udruženja iz Srbije, Hrvatske, BiH, Crne Gore i Kosova.

Petak, 24. septembar

Crveni Bedževi, Smederevo
OSNA – Organisation for Saving Nature and Animals, Novi Sad
Udruženje NE DAMO JADAR, Loznica
Odbranimo r(ij)eke Balkana / Pravo na vodu
Ekološki front, Novi Sad
Dunavac (Šodroš), Novi Sad
Incijativa za odbranu Polojske šume / Udruženje Akvila, Bačka palanka
Inicijativa Odbranimo Teslu, Pančevo
Ekofemina, Niš

Muzički program: Afere

Subota, 25. septembar

Ženska solidarnost, Srbija
Inicijativa Verujem Ti, Srbija
Kolektiv za feminističko mišljenje i akciju, Kosovo (Kolektivi për Mendim dhe Veprim Feminist)
Autonomni ženski centar, Beograd
Vala, Ljeposava, Crna Gora

Muzički program: Samo Ženski Vokali

Nedelja, 26.septembar

Panel diskusija:
Aktivna Zona, Crna Gora
GAIA Kosovo
Vojvođanski Građanski Centar, Novi Sad

*Više detalja i tačnu satnicu programa možete očekivati u narednim danima

Prijavi se za radionice kreativnog pisanja u CK13

Čet, 2021-09-09 11:55

Ukoliko ste iz Novog Sada i bavite se pisanjem, možete se prijaviti na radionice u Omladinskom centru CK13 koje nose naziv Pisalište.

Radionice su besplatne i održavaće se nedeljom na spratu Crne kuće (Vojvode Bojovića 13).

Na kraju godine, odabrani tekstovi nastali na ovim radionicama će se naći u književnom časopisu CK13 koji nosi naziv “Beleške”.

Maksimalan broj učesnika je 12, okvirno trajanje jednog susreta je 2 sata, a radionice vodi Đorđe Majstorović, pisac i urednik književnog programa CK13.

Serijal radionica traje do kraja godine, prva radionica u novoj sezoni će se održati 3. oktobra, a rok za prijave je 26. septembar u ponoć.

Za prijavu na radionicu potrebno je poslati tri autorska rada na e-mail adresu: pisaliste@gmail.com

Program radionica Pisalište je već dugi niz godina deo redovnog književnog programa CK13, koji je ove godine sufinansiran od strane Gradske uprave za kulturu.

Art bioskop CK13 – Poziv za volontere/ke

Sre, 2021-09-08 12:34

Art bioskop CK13 je filmski program u okviru kojeg se prikazuju ostvarenja koja predstavljaju alternativu dominatnoj tendenciji komercijalnog filma i koja su od izuzetne umetničke vrednosti. Art bioskop je nastao i sa željom da se što šira publika senzibiliše za umetnički film. Zamišljen je i kao mesto prikazivanja filmskog nasleđa i savremene filmske produkcije koja ne može da se vidi u repertoarskim bioskopima.

Program uređuje tim volontera i volonterki – Art bioskop kolektiv.

Ciklusi se organizuju jednom mesečno.

Ukoliko želite da se uključite u uređivanje, molimo vas da popunite ovu kratku prijavu, poziv je otvoren do 30. septembra.

Uspešno završena kampanja “Da se Crna kuća opet čuje!”

Čet, 2021-08-12 08:17

Crowdfunding kampanja “Da se Crna kuća opet čuje!” je i zvanično završena. Od 5. jula do danas je prikupljeno ukupno 834.720 dinara, što je za 109.400 dinara više od inicijalne sume koju smo zacrtali.

Zahvaljujemo se, ali i čestitamo svima koji su donirali ili na bilo koji drugi način doprineli ovome. Kampanja je pokazala kako lako možemo prevazići neke probleme kada se svi udružimo.

Na jesen ćemo vas detaljno izvestiti na šta smo potrošili “višak” novca, ali svakako sve ide za istu svrhu – za nabavku nove opreme za Crnu kuću!

Nadamo se da će do kraja godine epidemiološka situacija biti takva da će biti moguće održavanje koncerata i svih drugih programa bez ikakvih ograničenja.

U svakom slučaju – jedva čekamo da se ponovo družimo!

PRIJAVI SE: REGIONALNA LJETNA AKTIVISTIČKA ŠKOLA- IMAŠ POJMA!

Uto, 2021-08-03 12:13

POZIV ZA SUDIONIKE/CE 

Inicijativa mladih za ljudska prava, Omladinski centar CK13, Gong i Danes je nov dan organiziraju

REGIONALNU LJETNU AKTIVISTIČKU ŠKOLU – IMAŠ POJMA!

koja će se održati od 13.9. do 19.9.2021. u okolici Zagreba za polaznike i polaznice iz Hrvatske, Slovenije i Srbije

Svjesna si aktualnih društveno-političkih problema u svojoj zajednici i imaš rješenje za njih? Imaš super ideje za aktivističko djelovanje, ali ti treba pomoć pri realizaciji? Htio bi svoje aktivističko iskustvo podijeliti s mladima iz regije? Želiš utjecati na proces donošenja odluka koje te se tiču, a govore ti da nemaš pojma o politici? Imamo rješenje za tebe jer vjerujemo da IMAŠ POJMA! 

Za tebe smo pripremili sedmodnevni program koji uključuje i teoriju i praksu i obuhvaća tematska područja kao što su politička participacija i građanski aktivizam, ljudska prava, politike za mlade i javno zagovaranje, te politička pismenost i kritičko promišljanje!

Tijekom škole ćeš imati priliku upoznat se i razmijeniti iskustva s mladim aktivistima i aktivisticama iz regije, nadograditi svoje postojeće znanje i usavršiti vještine koje nisi ni znala da posjeduješ!

Je li ova škola za tebe?

Imaš između 18 i 30 godina i živiš u Hrvatskoj, Sloveniji ili Srbiji? Zanima te aktivizam i spreman si mijenjati svijet nabolje? Naša ljetna škola je prava stvar za tebe! Ovom ljetnom školom te želimo potaknuti da napraviš prve aktivističke korake, a ako ti aktivističkog iskustva ne nedostaje, da napraviš korak naprijed i pokreneš vlastitu inicijativu!

Što nakon škole?

No, to nije sve! Ljetna škola nije kraj našeg druženja! Nakon sedmodnevnog programa te ne ostavljamo samog/samu! Tebi i svim polaznicima i polaznicama škole ćemo osigurati nastavak rada i druženja kako biste svoje ideje mogli provesti u djelo i možda se čak i uključiti u rad naših organizacija. Pretakanje misli u riječi ti ide od ruke? Napiši tekst o svom aktivističkom iskustvu koji ćemo objaviti u formatu bloga! Naučila si nešto novo tijekom škole i želiš temu detaljnije proučiti? Pružit ćemo ti podršku u provođenju istraživanja! Želiš organizirati regionalnu inicijativu, akciju ili prosvjed – drage volje ćemo ti pomoći u organiziranju i provedbi! Opcija je nebrojeno, na tebi je da se aktiviraš! 

Logističke informacije

Radni jezici škole su hrvatski i srpski. 

Troškove putovanja, smještaja i hrane pokrivaju organizatori škole.

Svi polaznici i polaznice škole će nakon završene škole dobiti Youthpass certifikat. Uvjet za dobivanje ovog certifikata je sudjelovanje na svim danima programa.

Kako se prijaviti?

Ukoliko ti sve dosad napisano zvuči zanimljivo, pozivamo te da se prijaviš za sudjelovanje na školi ispunjavanjem upitnika koji se nalazi OVDJE

Rok za prijavu

Rok za prijavu je 20.8.2021. Osobe odabrane za sudjelovanje o tome će biti obaviještene najkasnije 1.9.2021.

Kriteriji odabira

Prednosti pri odabiru za sudjelovanje imat će osobe koje pokažu visoku razinu motiviranosti za društveni aktivizam. Prethodno iskustvo u aktivističkim inicijativama i akcijama predstavlja prednost, ali nije uvjet za sudjelovanje na regionalnoj ljetnoj aktivističkoj školi – IMAŠ POJMA!

Kontakt

Za eventualne nejasnoće i dodatna pitanja, slobodno nam se javi na kontakt mail:

croatia@yihr.org

Ova aktivnost dio je projekta POJAM – Partnerstvo za održivo jačanje aktivizma mladih. Projekt se provodi u okviru programa Erasmus+ Ključna aktivnost 2: Strateška partnerstva u području mladih.

Dopis organizacija civilnog društva povodom projekta Beotablet

Uto, 2021-07-20 09:47

Povodom nedavno najavljenog projekta Beotablet koji, kako je predstavljeno javnosti, ima za cilj digitalnu transformaciju i unapređenje kvaliteta sistema obrazovanja i vaspitanja u našoj zemlji, organizacije civilnog društva su 15. jula 2021. godine uputile dopis gradu Beogradu i nadležnim ministarstvima. 

U dopisu se pored izražavanja zadovoljstva što će nakon više od godinu dana od izbijanja pandemije koja nas je suočila sa mnogim izazovima u oblasti obrazovanja, biti napravljen značajan iskorak kada je reč o rešavanju nekih od njih, ističe i neophodnost za sticanjem boljeg uvida u plan realizacije pomenutog projekta (ali i drugih sličnih projekata na nacionalnom i lokalnom nivou).

„Takođe, kao omladinski radnici i radnice, članovi i članice inicijativa i organizacija koje se bave decom i mladima, neprivilegovanim grupama i obrazovnim praksama, važno nam je da steknemo bolji uvid u plan realizacije pomenutog projekta (ali i drugih sličnih projekata na nacionalnom i lokalnom nivou), kako bismo mogli da prilagodimo rad potrebama svojih korisnika, iskoristimo naše kompetencije za ukazivanje na prepreke za pozitivan razvoj dece i mladih koje potencijalno mogu ostati neadresirane, a ujedno ponudimo i osnovu za dalji razvoj inicijativa”.

Čitav tekst dopisa kao i spisak organizacija koje su ga podržale možete pronaći u nastavku. 

Dopis organizacija civilnog društva povodom projekta Beotablet

Poštovani/a,                                        

Obraćamo Vam se povodom nedavno najavljenog projekta Beotablet[1] koji, kako je predstavljeno javnosti, ima za cilj digitalnu transformaciju i unapređenje kvaliteta sistema obrazovanja i vaspitanja u našoj zemlji. Obradovala nas je vest da će nakon više od godinu dana od izbijanja pandemije, koja nas je suočila sa mnogim izazovima u ovoj oblasti, biti napravljen značajan iskorak kada je reč o rešavanju nekih od njih. Takođe, kao omladinski radnici i radnice, članovi i članice inicijativa i organizacija koje se bave decom i mladima, neprivilegovanim grupama i obrazovnim praksama, važno nam je da steknemo bolji uvid u plan realizacije pomenutog projekta (ali i drugih sličnih projekata na nacionalnom i lokalnom nivou), kako bismo mogli da prilagodimo rad potrebama svojih korisnika, iskoristimo naše kompetencije za ukazivanje na prepreke za pozitivan razvoj dece i mladih koje potencijalno mogu ostati neadresirane, a ujedno ponudimo i osnovu za dalji razvoj inicijativa. U tom kontekstu, imamo nekoliko pitanja i komentara za donosioce odluka nadležnih za različite aspekte procesa digitalizacije:

  • Najavljeno je da će uređaji biti zaključani, odnosno da će moći da se koriste isključivo za digitalne udžbenike i aplikacije koje se nalaze na „beloj listi” Ministarstva prosvete, mada se ne može pronaći podatak o kojim aplikacijama je reč.

Iako razumemo potrebu da se deca zaštite od digitalnog nasilja i različitih onlajn sadržaja koji mogu imati negativan uticaj, smatramo da ne bi trebalo izgubiti iz vida da pristup internetu utiče i na neformalno i informalno učenje, odnosno pristup različitim korisnim informacijama, razvoj kritičkog mišljenja i kreativnosti. Pored toga, u uslovima pandemije je povećan rizik za socijalnu izolaciju, dok je vršnjačka komunikacija od važnosti kako za unutargeneracijsku podršku u učenju, tako i za emotivnu podršku i očuvanje mentalnog zdravlja.

Nejasno je da li su pomenuti aspekti uzeti u obzir prilikom pokretanja inicijative, s obzirom na to da i sama Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Srbiji do 2030. godine[2], kao i druga strateška dokumenta, ističu važnost celoživotnog učenja, medijske pismenosti i kritičkog mišljenja kako za pojedince, tako i društvo u celini?

  • Najavljeno je da će uređaji biti namenjeni svim osnovcima od 3. do 6. razreda.

Svesni smo činjenice da sa starošću raste procenat dece koja poseduju pametne telefone, ali da li je to bio jedini kriterijum na osnovu kojeg je odlučeno da se obuhvati navedeni uzrast i da li se u skorijem periodu (i kada) može očekivati da učenici viših razreda osnovih i srednjih škola dobiju ovu vrstu podrške – naročito imajući u vidu da je kraj pandemije neizvestan, a da se đaci određenih razreda nalaze u važnom tranzitivnom periodu kada je neophodno da imaju adekvatne uslove za učenje?

Pojedina istraživanja sugerišu da je nastava na daljinu pokazala lošije rezultate kada je reč o postignućima učenika, kao i da postoje individualne razlike koje utiču na školski uspeh. U tom kontekstu, posebno smo zabrinuti za položaj dece i mladih iz društveno osetljivih grupa jer zvanični podaci pokazuju da socioekonomski status utiče na pristup digitalnim tehnologijama — pri čemu su posebno ugrožene osobe sa invaliditetom/hendikepom, Romi i stanovnici ruralnih oblasti.[3] Upravo nas zbog toga interesuje da li će projekat biti prilagođen ovim grupama, odnosno na koji način će vrednosti ravnopravnosti i inkluzivnosti (od kojih aktuelna Stategija obrazovanja polazi[4]) biti ostvarene?

  • Inicijativom su obuhvaćene isključivo beogradske opštine, dok podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da postoji značajan raskorak kada je u pitanju posedovanje računara i internet priključaka u gradskim i drugim sredinama, te da je zastupljenost istih najveća u Beogradskom regionu i da se jaz povećava.[5] Pošto ovo pitanje nije otvoreno prilikom predstavljanja inicijative, na koji način je predviđeno da se pruži podrška lokalnim samoupravama i manje razvijenim sredinama u ovom procesu?

Budući da je digitalni jaz između Beograda i drugih regiona već veliki, nepostojanje jasnog plana za njegovo prevazilaženje može samo produbiti nejednakosti kada je reč o dostupnosti kvalitetnog obrazovanja i društvenoj inkluziji, a na duže staze i šansama za zaposlenje i dostojanstvene uslove za život mladih ljudi.

Na osnovu svega navedenog, smatramo da je neophodno da odgovor na aktuelnu pandemiju kao i dalji razvoj sistema obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji bude efikasniji i pravedniji — odnosno u skladu sa promenama koje savremeno društvo nosi, uz istovremeno poštovanje principa nediskriminativnosti i socijalne pravde i saradnju različitih aktera.

Potpisnici:

A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava

NAGVIS – Nacionalna asocijacija nastavnika/ca građanskog vaspitanja i saradnika/ca

Inicijativa Vršnjaci vršnjacima – online digitalne klupe

Nacionalna koalicija za decentralizaciju

Centar za prava deteta

Praxis

Centar za integraciju mladih

Alternativni centar za devojke

Centar za razvoj zajednice LINK

Omladinski centar CK13

Impuls Tutin

Grupa 484

Građanske inicijative

Sinhro Mozaik

Ženski centar Užice

Romski centar Daje

Romski centar za žene i decu Daje

Fondacija za mlade Obrenovca

Edukacija za 21. vek

[1] http://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1784654-vesic-predstavio-projekat-beotablet-pripremamo-decu-za-digitalizaciju/

[2] Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Srbiji do 2030. godine: https://www.srbija.gov.rs/dokument/45678/strategije-programi-planovi-.php

[3] Strategija razvoja digitalnih veština u Republici Srbii za period od 2020. do 2024. godine: https://mtt.gov.rs/strategije1/?0=lat

[4] „Prvi od opštih principa celokupnog obrazovanja i vaspitanja u RS je obezbeđivanje jednakosti u ostvarivanju prava na obrazovanje i dostupnosti obrazovanja svoj deci, učenicima i odraslima i to zasnovano na socijalnoj pravdi i jednakim šansama, bez diskriminacije.”:

https://www.srbija.gov.rs/dokument/45678/strategije-programi-planovi-.php

[5] Upotreba komunikaciono-informacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2020.: https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/Pdf/G202016015.pdf

Prisutnost – kratki film o tragovima i znacima

Sub, 2021-07-17 08:06

Kineska četvrt u Novom Sadu je godinama bila jedinstveni kvart u kojem su svoje mesto i prostor za slobodan rad i stvaralaštvo pronašli brojni pojedinci i kolektivi, majstori, zanatlije, umetnici, aktivisti, skvoteri, beskućnici, sportisti rekreativci i mnogi drugi i drugačiji.

Njena jedinstvenost je bila u spontanom samoorganizovanju svih koji su u njoj boravili i svega što se u njoj događalo. “Spontano” znači iz “Slobodne volje”. Kineska četvrt je spontano živela i razvijala se do 2018. godine. Danas je to prostorni kompleks ispažnjen od života, sa tek nekoliko preživelih tragova koji sećaju na ono što je bilo.

Kultura koja “publiku” pretpostavlja ljudima – kojoj je nepostojanje ljudi pretpostavka “učešća publike” – predstavlja cinično oruđe društvenog izopštavanja. Naše mesto u publici i uživljavanje u takav spektakl kulture je maska našeg sopstvenog odsustva i ravnodušnosti prema stvarnosti.

Beskućništvo nije predstava već prizor.

Beskućništvo se može dogoditi svakom.

———————————————————————

Kamera i montaža: Aleksandra Pap i Borislav Prodanović
Režija: Borislav Prodanović
Muzika: “When I Am Alone” – Caroline Shaw,
aranžman za solo glas J.Elff
kompozitor David Lang
2020 Cantaloupe Music
Produkcija: Omladinski centar CK13 (Jun 2021)

Realizacija ovog filma omogućena je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo (Srbija) u sklopu projekta “Svakodnevno je političko”, koji realizuje Omladinski centar CK13.

I dalje bez uslova za učešće OCD u izradi Strategije za podsticajno okruženje za civilno društvo

Pet, 2021-07-09 14:57

Povodom učestalih zvaničnih, ali i neformalnih, poziva organizacijama civilnog društva da se ipak uključe u konsultativni proces sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog za izradu dokumenta javne politike za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji, podsećamo da se izuzetno netrpeljiva atmosfera prema civilnom društvu, zbog koje su organizacije civilnog društva u aprilu ove godine donele odluku o neučešću u ovom procesu nije promenila. 

Tom prilikom su Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Vladi Srbije upućeni sledeći zahtevi :

● da Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma objavi izveštaj o slučaju “Spisak”, i da nadležne institucije pokrenu postupak utvrđivanja odgovornosti za prekoračenje ovlašćenja Uprave propisanih Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma;

● da Narodna skupština zaustavi kršenje Etičkog kodeksa i zloupotrebu ove institucije za širenje laži, etiketiranje i zastrašivanje civilnog sektora;

● da se zaustave tabloidne kampanje protiv civilnog sektora i nezavisnih novinara i novinarki u prorežimskim medijima.

S tim u vezi, još jednom podsećamo da su bez epiloga prošli slučajevi žestokih napada u Narodnoj skupštini Republike Srbije na civilno društvo i nezavisne medije tokom marta meseca 2021. godine. Tih dana je nekoliko narodnih poslanika, uključujući i šefa najbrojnije poslaničke grupe, Aleksandra Martinovića, izašlo iz okvira prihvatljivog ponašanja i zloupotrebilo Parlament za verbalne napade kojima su širili netrpeljivost i mržnju prema udruženju CRTA i nezavisnom istraživačkom mediju KRIK, kao i za maliciozne lične napade na nekoliko aktivista. Dalje, ni posle godinu dana od slučaja ’Spisak’ i dalje nisu preduzeti koraci za utvrđivanje odgovornosti Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma za to što je ovaj organ bez jasnog pravnog osnova uputio zahtev svim bankama u Srbiji da dostave podatke o računima i transakcijama 37 organizacija i 20 pojedinaca iz sfere medija i civilnog društva. 

OCD su više puta od nadležnih tražile dijalog u cilju hitnog rešavanja zahteva koji su predočeni Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje se, pak, sa svoje strane javno proglasilo nenadležnim za rešavanje pritisaka i napada na civilno društvo. Odgovornost ovog ministarstva, kao i svih drugih institucija, je da poštujući Ustav i zakone Srbije utiču na obezbeđivanje osnovih uslova za rad i delovanje civilnog društva, pre otpočinjanja bilo kakvog procesa koji bi promovisao podsticajno okruženje. 

Ukoliko institucije države Srbije zaista iskreno žele da Strategijom stvore podsticajno okruženje za rad civilnog društva i nemaju nameru simuliranja dijaloga i demokratije, verujemo da će učiniti sve što je u njihovoj moći da ispune naše prethodno upućene zahteve. Za uživanje visokih standarda savremene demokratije, otvorenog društva i medijskih sloboda, negovanje kulture dijaloga i stvaranje tolerantnog društvenog ambijenta nephodno je da ključni društveni i politički akteri civilno društvo vide kao važnog partnera čije su aktivnosti usmerene na unapređenje uslova života svih građana Srbije. 

Potpisnice:

Građanske inicijative
Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Beogradski centar za ljudska prava
Catalyst Balkans
Centar za evropske politike
Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA)
Evropski pokret u Srbiji
Fond za humanitarno pravo
Inicijativa mladih za ljudska prava
Inicijativa za ekonomska i socijalna prava- A11
Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM
Nacionalna koalicija za decentralizaciju
Autonomni ženski centar
Nezavisno udruženje novinara Srbije
Biro za društvena istraživanja
Omladinski centar CK13
Centar za praktičnu politiku
Partneri Srbija
Slavko Ćuruvija fondacija
Trag fondacija
Transparentnost Srbija
Vojvođanski građanski centar
Centar za vladavinu prava
PROTECTA

Strane